Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, meni je danas veliko zadovoljstvo što zaista mogu da govorim za ovom govornicom o zakonu o lekovima i medicinskim sredstvima. Vi znate da je bilo nekoliko pokušaja da ovaj zakon uđe u skupštinsku proceduru. Evo, od juče mi o njemu raspravljamo. Podsetiću vas da je Zakon o prometu lekova i medicinskih sredstava donesen još marta meseca davne 1993. godine i on sam po sebi nije bio reformski zakon, ali se održao svih ovih godina.

Ovaj zakon, koji sada mi donosimo, po meni je jako bitan, prvo zato što ima društveni interes, a kao lekar bih rekla da mi je žao što danas u proceduri nije i zakon o lekarskim komorama, pre svega, zato što mislim da mi lekari najzad moramo da se organizujemo u jednu stručnu, esnafsku organizaciju koja će, na kraju, zaista štititi interese naših lekara.

Rekla bih da ovaj zakon uređuje uslove za proizvodnju i promet lekova i medicinskih sredstava, uređuje nadzor u toj oblasti. Formira se jedna agencija za lekove i medicinska sredstva, uređuju se propisi i postupak za dobijanje, odnosno za izdavanje dozvole za stavljanje lekova u promet, kao i medicinskih sredstava.

Zašto je važan cilj ovog zakona? Zato što će on, u stvari, harmonizovati odnose u oblasti lekova i medicinskih sredstava, pre svega, u zakonodavnom smislu. To znači da će domaći zakoni i naše zakonodavstvo uspeti na kraju da se prilagodi zakonima Evropske unije i principima i standardima koje Evropska unija zahteva od nas.

To je jako bitno, pre svega, da u institucionalnom smislu napravimo jednu agenciju koja će biti regulatorno telo za oblast lekova i medicinskih sredstava, koja će na nacionalnom nivou obezbediti kvalitetne, bezbedne i efikasne lekove. Time će se zadovoljiti i svetska trgovinska organizacija, koja od nas zahteva da imamo otvoreno tržište za protok roba, usluga i kapitala.

Znači, bitan razlog za donošenje ovog zakona je, u želji, da se u toku proizvodnje, prometa, distribucije i kontrole kvaliteta svih lekova i medicinskih sredstava, obezbede za naše pacijente, odnosno građane, bezbedni, kvalitetni i efikasni lekovi, čime će se zaista postići viši nivo zdravstvene zaštite naših građana. Rekla bih da su građani ovim dobili veće standarde u oceni kvaliteta tih lekova i biće dostupne sve informacije, koje će biti standardizovane na jednostavan način i razumljive našim pacijentima. A društvo, u celini, će preko agencije dobiti zaista jedno pravo regulatorno telo koje će stručno i na najvećim naučnim principima rešavati i određivati koji će lekovi dobiti dozvolu da se upotrebljavaju u našoj Srbiji.

Društvo, kao celina, ima veliki interes, da bi zaštitilo svoje građane i pacijente da osnuje ovu agenciju koja će, između ostalog, sarađivati i sa drugim agencija u okruženju, koje imaju slične nacionalne agencije kao i mi. Na kraju krajeva, naša farmaceutska industrija će najzad dobiti jedan zakonski okvir, tako da će moći u sledećih pet godina sa sigurnošću da odredi i da povećava svoje standarde u proizvodnji svojih lekova i na taj način će moći da bude konkurentna, ne samo na našem domaćem tržištu, nego, i na tržištu Evropske unije. Šta to znači za veledrogerije? To znači da će i one moći da izvoze svoje lekove van granica ove države, a ne samo na našem tržištu.

Prvi put se ovim zakonom poistovećuju, po bezbednosti i kvalitetu, lekovi koji se upotrebljavaju u veterinarskoj medicini. Ovim zakonom će zaštiti zdravlja životinja biti na većem stupnju, a to znači da će i zaštita zdravlja naših građana isto tako biti na većem stupnju.

Na kraju bih rekla da tržišna konkurencija, koja će se stvaranjem agencije i boljom proizvodnjom, što se tiče proizvodnje farmaceutske industrije, omogućiti da bude bolja konkurencija na tržištu. Vi znate, ako se radi o konkurenciji, da onda dolazi do snižavanja cene lekova i samim tim, organizacije obaveznog zdravstvenog osiguranja će imati lekove koje će moći dobiti po jeftinijim cenama, a time će i organizacija moći racionalnije da koristi ta sredstva.

Navela bih još nekoliko bitnih stavki koje se odnose na novine u ovom zakonu. Pomenula bih, pre svega, uvođenje zaštitnih mera, odnosno mera zabrane delatnosti za one koji ne poštuju ovaj zakon.

Pomenula bih da će agencija raditi kao javna služba u kojoj će svi zaposleni, koji odlučuju o bitnim stvarima za promet lekova i određivanje kvaliteta i efikasnosti lekova, morati da potpišu izjavu da ne postoji sukob između javnog i privatnog interesa, što će sigurno omogućiti da uopšte ne postoji kriminala niti korupcije u tim agencijama.

Osim toga, reklamiranje će biti tako napravljeno da, praktično, nećemo morati više preko medija slušati reklamiranje raznih lekova za koje sa sigurnošću ne možemo da tvrdimo da li oni zaista pomažu u tim bolestima za koje se reklamiraju.

Najveća stavka u ovom zakonu je formiranje ove agencije čiji je cilj, u stvari, da nama - pacijentima, svima nama, svi jednog dana možemo biti pacijenti, obezbedi efikasne, kvalitetne i bezbedne lekove.

Rekla bih, na kraju, da je naše Ministarstvo, posle niza pokušaja, na čelu sa gospodinom Tomicom Milosavljevićem, uspelo da uskladi domaće zakonodavstvo sa zakonodavstvom Evropske unije i da je to veliki uspeh ovog ministarstva, da posle niza godina krenemo zaista u reformu zdravstvenog sistema. Zbog toga će G17 plus podržati ovaj zakon i nadam se da će ostali poslanici uskočiti u onaj voz koji ide za Evropu, jer mi voz nismo sačekali na peronu kada je stajao na stanici, nego uskačemo sada kada je krenuo. Nadam se da će i ostali zakoni do kraja 2004. godine, isto tako, biti usvojeni u ovoj skupštini. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Dragoljub Živković. (Nije tu.) Reč ima Milica Vojić-Marković, a neka se pripremi Vladislav Kronić.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo, zakon o lekovima i medicinskim sredstvima, čiji je Predlog pred nama, jedan je od onih zakona za koje smatram da je vrlo važno da budu brzo doneti i usvojeni.
To ako imamo za cilj zdravlje nacije i da visoke standarde života u Evropskoj uniji primenimo i u našoj zemlji.
Ono što je isto tako važno jeste da je cilj donošenja ovog zakona uspostavljanje propisa i zakonodavstva koji važe u Evropskoj uniji, i u našoj zemlji, ali istovremeno je važno da znamo da se moraju formirati institucije koje postoje i u Evropskoj uniji. Moramo znati da te institucije moraju raditi na isti način.
Dakle, kao jedna od takvih institucija koja se formira, jeste formiranje agencije za lekove i medicinska sredstva. Ova agencija, kao javni servis, će imati više sektora koji će obuhvatati sve one delove koji su, u ovoj vrlo širokoj oblasti, specifični. Mislim, pre svega, na farmaciju, na humanu medicinu, na veterinu, sektor informisanja itd.
Kada se neki zakoni donose, onda je vrlo važno znati i zašto se oni donose, šta pojedini segmenti društva dobijaju donošenjem baš ovakvog zakona. Poslednji zakon koji je donet u ovoj oblasti je taj zakon iz 1993. godine, koji je našim građanima i pacijentima, u krajnjoj liniji, doneo mnogo toga što je negativno i što je ugrozilo njihovo zdravlje.
Šta će sadašnji zakon doneti građanima, odnosno pacijentima?
Doneće im da će moći da koriste kvalitetne, bezbedne i efikasne lekove, kao što koriste i svi drugi ljudi u evropskoj zajednici.
S druge strane - šta će doneti našoj farmaceutskoj industriji, jednoj od onih koja dobro radi u ovoj zemlji? Dakle, doneće joj mogućnost da se razvija, da se pojavi na nekim drugim tržištima. Ovde govorimo o regionalnim tržištima i o tržištima kojima ona može da konkuriše. Samim tim i veletrgovine mogu biti vrlo zainteresovane da se jedan ovakav zakon donese.
Šta je još novo što ovaj zakon predviđa? Novo je to što će se u organizaciji obavezne zdravstvene zaštite pojaviti mogućnost uspostavljanja dozvola za promet lekova i medicinskih sredstava, koje će pojačati kontrolu i dati mogućnost da koristimo bezbedne lekove, da naše zdravstvene ustanove budu snabdevene dobrim i korisnim lekovima.
No, sada dolazim do one jedne oblasti, koja je meni vrlo zanimljiva, i koja mi se čini da nije dovoljno dobro pokrivena ovim zakonom. Čini mi se da uz ovaj zakon mora da sledi još jedan zakon iz ministarstva koje je nadležno za to, a to je veterina. Oblast zdravstva je i do sada, i u mnogim drugim vladama, vrlo precizno obrađivana i prirodno je da su sve vlade do sada bile, manje ili više, već u zavisnosti od njihovog motiva, zainteresovane za ovaj zakon, jer je zdravlje nacije jedan od glavnih prioriteta koji svaka vlada mora da ima u vidu kada počinje da se bavi poslom kojim se bave vlade.
Međutim, oblast veterine do sada nije značajno uređivana ili nije uređivana adekvatnim zakonima. Zbog toga je važno da oblast veterine ne posmatramo samo kao lečenje životinja, što, naravno, veterina u krajnjoj liniji i jeste. Ali, s druge strane, medicina leči upravo ono što je u veterini propušteno. Mogu slobodno da kažem da od 90-tih godina naovamo, ne samo u našoj zemlji, nego mogu generalno da gledam i drugo tržište, i Evropu i svet, u veterini je napravljeno toliko mnogo zahvata i eksperimenata, a i toliko mnogo propusta, da je tu bilo mnogo više ljudskih žrtava, u krajnjoj liniji, nego u svim ratovima do sada.
Kada to govorim, govorim o mleku koje je bilo zaraženo, sećate se, bila je "bruceloza", u mnogim našim fabrikama i poljoprivrednim dobrima koje, se prodavalo na tržištu. Takođe, imam u vidu da se koristi meso zaraženih životinja, da su nam deca rezistentna na peniciline, ali isto tako imam u vidu i da ovaj zakon po prvi put pokušava da svede promet veterinarskih lekova na jedan kontrolisan način, i da se oni mogu prodavati samo u veterinarskim apotekama.
Zašto je to važno? Prirodno je da se prodaju u apotekama, ali mi živimo u Srbiji. U Srbiji na svakom sajmu, svakom vašaru, u svakoj veterinarskoj apoteci imate mogućnost da kupite lek po svom nahođenju, bilo da je to neki hormon koji se daje životinjama, bilo da je to neki "Premiks" koji se koristi za ishranu životinja, kao dodatak, bilo da je reč o antibioticima koji se prodaju po tome da li ih je koristio komšija, pa je bilo dobro njemu, ili po principu - moje iskustvo pokazuje da je bilo dobro, bilo da je reč o vakcinama koje su isto tako jedna latentna opasnost.
Dakle, sve su to stvari koje su izuzetno važne da se dovedu pod jednu vrlo široku kontrolu društva. Zbog toga mi se čini da ovaj zakon ima mogućnost da u ovoj oblasti, ipak, uvede jedan red. Naravno, uz njega mora biti i zakon o zaštiti životinja, koji ne propisuje ovo ministarstvo, niti očekujem da ono to propiše, ali očekujem da bude dodatak ovom zakonu. Zbog toga mi je vrlo važno da znam, da ja, pre svega kao roditelj, kao neko ko brine o budućnosti dece, da ću koristiti samo zdrave proizvode, jer ovaj zakon o zaštiti zdravlja životinja mora zabraniti promet mesa bolesnih životinja, što generalno jeste veliki problem u ovoj zemlji.
Zbog toga što će ovaj zakon doneti dobro građanima ove zemlje, pacijentima, što će doneti dobro farmaceutskoj industriji, što će osnovno zdravstveno osiguranje imati dobit u smislu dodatne kontrole, čini mi se da je ovaj zakon početak jednog novog puta, jednog zaista brižnog odnosa prema ljudima, i čini mi se da za njega treba glasati. Hvala.

Po Poslovniku? Izvolite.

Izvinjavam se, samo bih molio da predsednik ustanovi kvorum.

Zahvaljujem. (Glasovi - ali, on nije prisutan.) Jeste, ovlašćeni je predstavnik o ovoj tački. Gospodin Momčilov jeste ovlašćeni predstavnik i trenutno je jedini prisutan od poslanika SRS.
Prema tome, u redu je.
Molim narodne poslanike da, radi utvrđivanja kvoruma, ubace svoje kartice u poslaničke jedinice.
Zahvaljujem. Nastavljamo. Po Poslovniku? Izvolite.

Dame i gospodo, izvinjavam se, možda nisam odabrao pravi član Poslovnika koji želim da reklamiram. Nadam se da mi nećete zameriti, ali prosto sam provociran izlaganjem prethodne koleginice iz DSS-a, koja je po mom mišljenju dosta negativno govorila o veterinarskoj struci i veterinarskoj službi.
Pozivam se na član 97. (Poslovnika) gde je poslanik pogrešno protumačio izlaganje. S obzirom na to da sam se juče predstavio kao veterinar i predstavnik veterinarske struke želim prvo koleginici da kažem, a i svima vama, da je veterinarska struka vrlo precizno definisana određenim zakonima koji su na snazi. Između ostalog, to su dva savezna zakona o zdravstvenoj zaštiti životinja ...
Gospodine, pozvao sam se na Poslovnik i molim vas da imate toliko pristojnosti da me saslušate. Rečeno je da će ovaj zakon da reguliše neke stvari koje su u suštini regulisane drugim zakonima, i faktički, veterinarska služba i veterinarska struka u skladu sa važećim zakonima i te kako kontroliše oblast životnih namirnica i sigurno je, da naši građani mogu biti bezbedni; i veterinari i nadležne specijalističke veterinarske ustanove imaju kvalifikovane stručnjake i vrši se kvalifikovan i kompetentan nadzor. Naši građani se sigurno ne hrane namirnicama koje su nepodobne za ishranu ljudi, a ako i ima takvih slučajeva najmanje je za to kriva, koliko i neke druge službe; ako imamo nebezbedne namirnice, znači veterinarska služba i struka je regulisana adekvatnim zakonima koje stručnjaci u veterinarskoj oblasti tj. medicini i primenjuju u svom radu.

Zahvaljujem gospodine Mašiću.
Upozoravam narodne poslanike da više sigurno neću tolerisati zloupotrebu pozivanja na Poslovnik, jer u ovom konkretnom slučaju nema reči ni o jednoj povredi Poslovnika. To je svima jasno.
Izvolite, replika, narodni poslanik Milica Vojić-Marković.

Hvala.
Moj uvaženi kolega sigurno nije razumeo.
Zaista spadam u one ljude koji izuzetno poštuju veterinarsku službu i smatram da se oni, u ovakvim vremenima, bore koliko mogu da zaista zaštite i društvo i ljude od negativnih posledica.
Međutim, ono što je meni važno jeste da zakon stoji iza toga. Meni je mnogo važno da znam da on ne sme da postupi drugačije nego po zakonu. Zašto tako kažem?
Setite se kada smo pili mleko bolesnih krava. Cela stručna javnost se borila da dokaže - da li je opasno da pijemo mleko, da li je i mleko obolelih krava opasno ili nije opasno! Pod kojim uslovima je opasno a pod kojim uslovima nije!
Ja zato kažem i mislim da je mnogo važno da se to zna. Naravno, uz sve uvažavanje struke, hoću da kažem da ja živim u jednom gradu u kome veterinarski tehničari daju dijagnozu i veterinarski tehničari leče, propisuju lekove i leče. To je suština. Ja ne verujem da je u vašim krajevima drugačije. S druge strane, neko ko sam gaji životinje, ode mirno u apoteku i kupi vakcinu. O tome govorim. Mislim da je vrlo važno, a svi znate i vi kao stručnjak znate kod bolesti svinja koje vrste vakcina mogu da postanu latentni izazivači bolesti.

Reč ima narodni poslanik Vladislav Kronić.