Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 19. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Čolić.
Vlada i Odbor za industriju nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 20. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić.
Vlada i Odbor za industriju nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 21. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Mirčić.
Vlada i Odbor za industriju nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Milorad Mirčić.

Amandman je podnesen u skladu sa predlozima izmene i dopune ovog predloženog zakona, od strane SRS. Predlažemo da se briše član 21. koji se odnosi na regulisanje rada i funkcije saveta. On bi možda, posle odbijanja amandmana na član 1. koji je predložio narodni poslanik Zoran Krasić, bio suvišan, da nije neke logike kojom se rukovodila SRS prilikom predlaganja ovih amandmana, a ta logika govori, između ostalog, i iz obrazloženja koje smo čuli od resornog ministra.
Ministar je, u ime predlagača, rekao da mi imamo proizvođača struje, potrošača struje, a ovim zakonom regulišemo onoga ko će se, u suštini, uglavnom baviti prodajom struje, znači ko će posredovati između proizvođača i potrošača. Naravno, tu je između i distributer, odnosno prenosni sistem.
Nama je malo neutemeljeno ovo obrazloženje Predloga zakona, gde se kaže: zbog integracije u evropski sistem. Zašto? Iz prostog razloga što ne mogu da poverujem da ministar, koji je stručno lice kada je u pitanju ova oblast, nije pri tome naglasio da smo mi odavno u tom zajedničkom sistemu koji funkcioniše u istočnoevropskim zemljama, pa ako hoćete i šire, u čitavom evropskom energetskom sistemu, i kada je u pitanju distribucija, i trgovina i sama proizvodnja.
Šta će se desiti ako mi na ovaj način, precizno, kao što je i u članu 21, regulišemo način kontrole saveta, ali šta će se desiti ako se na tržištu, koje broji nekoliko miliona domaćinstava, iako se ne možemo pohvaliti sa privredom koja je korisnik energenata, pojave kupci koji će zarad jeftinije energije ići sa tzv. damping cenama, koje u svakom slučaju neće biti rezultat nekih tržišnih uslova.
Gledajući pri tome kako ovaj zakon to reguliše, da će najpovoljniji za kupca biti onaj koji nudi jeftinije, zaboravićemo na onoga ko proizvodi struju, bez obzira da li to bile hidro ili termoelektrane ili proizvođači nekih drugih energenata. Imamo dobar primer Mađarske.
Uvek kada govorimo da idemo u Evropu, na velika vrata, navodimo primere Slovenije i Mađarske. Evo vam primer Mađarske, gde je kompletno tržište bilo preplavljeno proizvodima, a između ostalog i energentima, koji su u to vreme, skoro godinu dana, bili ispod svih cena, znači najpovoljniji, da bi se posle godinu dana ili izvesnog vremena mađarska država suočili sa jednom surovom realnošću, da su svi proizvodni kapaciteti bukvalno van upotrebe.
Ako hoćete primer Slovenije onda treba da naglasite i ono što je Slovenija uradila, kao pozitivan primer. Sve svoje sisteme kojima je raspolagala pre ulaska u Evropsku uniju sačuvala je kao jedinstvene sisteme, bez obzira u kakvom su stanju oni bili, pa i kada su u pitanju sistemi za proizvodnju energije.
Uostalom, ako ništa drugo, obični građani Srbije mogu da vide iz sredstava informisanja da se i dalje vodi i te kako žestoka borba i spor oko nuklearke Krško. Ne zbog toga što su u pitanju neki politički motivi ili nešto slično, nego zbog toga što su to ekonomski motivi. I, Slovenija želi da ima svoj objedinjeni energetski sistem kada su u pitanju proizvođači, bez obzira na to što je energija koja se tamo proizvodi u jednom trenutku bila skuplja od energije na evropskom tržištu. Ali, na taj način je sačuvala svoj proizvodni sistem i sa takvim jedinstvenim proizvodnim sistemom ušla u Evropsku uniju.
A, mi ovde radimo nešto što može da nam se obije o glavu. Kada je u pitanju energija i potreba za energijom, ti sistemi mogu da propadnu, a sve to da obrazlažemo s ciljem - uključujemo se u Evropu, poštujući tržišne uslove, tako što smo jeftinije uzimali. Prodavca ne interesuje u kakvom su stanju naši proizvodni sistemi. Njega interesuje samo ono što je osnovno, njegov jedini cilj je njegova korist. Prema tome, o tome moramo da vodimo računa. Bilo bi dobro da se usvoji, ako ne u potpunosti ono bar delimično, amandman SRS na član 1. ovog zakona.

Zahvaljujem.
Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? Izvolite, narodni poslanik Momir Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodin Milorad Mirčić je podneo amandman na član 21. sa zahtevom da se on briše. I član 21. i svi ovi članovi ispred njega, odnosno svi amandmani koji se odnose na članove ispred njega odnose se na agenciju i mi tražimo da se agencija, kao jedno parazitsko telo koje će se ustrojiti ovim zakonom, ukoliko ne usvojite amandmane, briše.
Odgovor Vlade glasi isto kao i dosadašnji odgovori, odnosno - amandman se ne prihvata iz razloga zbog kojih nije prihvaćen ni amandman narodnog poslanika Zorana Krasića na član 1.
Član 21. glasi: "Predsednik i članovi saveta za rad agencije i za svoj rad odgovaraju Narodnoj skupštini i najmanje jednom godišnje podnose joj izveštaj o radu agencije. Izveštaj iz stava 1. ovog člana sadrži naročito izveštaj o finansijskom poslovanju verifikovan od strane nezavisnog revizora i finansijski plan za narednu godinu."
Ovaj član 21. može se povezati sa članom 22. koji sledi: "Finansijskim planom utvrđuju se ukupni prihodi i rashodi agencije, uključujući i rezerve za nepredviđene izdatke, kao i elemente za određivanje troškova zarada". Dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije moraju znati koliki je ovaj teret koji će im se natovariti kroz kilovat, kroz normalni kubni metar, kroz kilodžul, ukoliko koriste i toplotnu energiju, jer će agencije o tome odlučivati, koliko će još morati da izdvajaju, pored svih onih poreza i dažbina koje ste im za ove četiri godine natovarili na vrat.
Građani Srbije moraju da znaju gde im je granica trpljenja i kada će konačno prestati da podržavaju jednu vladu koja proizvodi parazitske organizacije jednu za drugom.
Ministarstvo za kapitalne investicije je formiralo svoju agenciju, udomilo sve svoje članove. Ako se danas učlanite u Novu Srbiju već ćete sutra biti zaposleni, ukoliko niste. G17 plus je takođe kroz ove dve-tri agencije podmirio sve svoje, jer nemaju mnogo članova, pa im je bilo lakše. Međutim, DSS, koja ima 53 poslanika, verovatno još ima biračko telo, ima svoje aktiviste i normalno je da oni teže da se na ovaj način oduže svojim aktivistima i da ih uhlebe, podmire.
Samo mogu da navedem opštinu Zemun, gde DSS u koaliciji sa još nekim strankama vrši vlast - otpustili su 130 i nešto zaposlenih koje su zatekli, popunili tih 130 mesta i 280 novih zaposlili. Šta će se desiti kada i agencija smesti svoju ekspozituru u opštinu Zemun? Pa, neće imati ljudi koga da zapošljavaju.

Replika, narodni poslanik Dušan Proroković. Molim vas, ovo je izlaganje, prozvana je poslanička grupa, najosnovnije je pravo na repliku. Izvolite.

Hvala. Gospodine Markoviću, sada ste stvarno preterali. DSS-u niste vi merilo vrednosti, jer ste vi za svog mandata u opštini Zemun zaposlili maloletnog sina Vojislava Šešelja. Mi se nećemo meriti i usmeravati prema vama, nego prema jednom drugom sistemu vrednosti, a taj sistem vrednosti jeste da ministarstva rade opšte poslove, stručne poslove, a da neke posebne organizacije preuzimaju druge egzekutivne, odnosno izvršne poslove. To se svuda u svetu pokazalo efikasnim i jeftinijim. Ne vidim zašto to ne bi bilo i u Srbiji.
Takođe, te posebne organizacije, zvale se one agencije, zavodi, instituti, vremenom se depolitizuju. Ne kažem da će ovde biti sve sjajno i krasno i da će te agencije odmah biti depolitizovane. Trebaće nekoliko iteracija, nekoliko izbornih ciklusa da te agencije postanu isključivo stručna tela, koja će na jedan stručan i efikasan način raditi svoj posao bez upliva politike.
U srpskom zakonodavstvu odavno su poznate te, kako ih mi danas kvalifikujemo - posebne organizacije. Srbija je, podsetiću vas, još za vreme dok je bila knjaževina bila jedna od prve četiri evropske države koje su imala svoje institute za mere i dragocene metale. I, tada u Srbiji nisu želeli da svrstavaju takvu vrstu posla niti u ministarstvo za nauku, niti u ministarstvo za obrazovanje i prosvetu, nego su osnovali jednu posebnu organizaciju.
Srbija ima vrednosti. Srbija ima tradiciju u tom pogledu. Naravno da nas je 50 godina odvojilo od tih vrednosti i te naše tradicije. Evropa je za tih 50 godina otišla daleko. Mi danas polako ovakvim zakonima počinjemo da je stižemo, menjajući sistem u Srbiji.

Gospodine Markoviću, budite ljubazni, možda ću ja reći to što vi želite. Danas se dogodilo nekoliko puta i to više neću da tolerišem. Po članu 102. neću tolerisati ako se iznose činjenice i ocene koje se odnose na privatni život drugih lica. I te kako je jasno. Pominjana su imena i porodični odnosi, i to je vrhunac onoga što se danas popodne dešava.
Prvo je jedan poslanik tražio da se ne poštuje odluka Skupštine, a potom je drugi tražio da se promeni ustavni sistem po kome Skupština kontroliše Vladu, tražio je da Vlada kontroliše Skupštinu. Na kraju je traženo od predsednika Skupštine da on bude izabran jednom trećinom glasova, umesto sa dve trećine glasova, kao što je biran.
Uozbiljimo se zbog dostojanstva Skupštine. Uzgred budi rečeno, sada su dnevnici. Nema razloga da unosimo neprijatnosti, ružne reči, da mešamo privatne živote, da pominjemo ljude i njihove porodice. Hajde da se koncentrišemo i da radimo zakon o energetici. Nadam se da odustajete od Poslovnika. U redu je. Zahvaljujem svima.
Narodni poslanik Momir Marković, povodom Poslovnika.

Gospodin Proroković me je pogrešno razumeo i pogrešno protumačio. Da bismo građanima Srbije tu dilemu između moje diskusije i reči gospodina Prorokovića razjasnili, moram da kažem nekoliko reči. Prvo, u trenutku kada su srpski radikali...

Član 97?

U trenutku kada su srpski radikali preuzeli Opštinu Zemun otvorili su mnoge poslove i normalno je bilo da se nova radna mesta otvore i da se novi zapošljavaju. Primera radi, u preduzeću u kome sam ja bio direktor, "Zemunske novine" koje su izlazile jednom nedeljno...