Dame i gospodo narodni poslanici, podnosioci Predloga zakona o energetici opravdavaju mnoga rešenja uvođenjem tržišnog principa poslovanja, zaštićenošću potrošača struje od monopola onih koji proizvode, prenose i određuju cenu električne energije, dakle da će građani imati garantovano uredno snabdevanje.
Glavna novina je uvođenje agencije za energetiku, zatim osnivanje operatora, osnivanje trgovca električnom energijom. Puno novina, novih pojmova i termina. U obrazloženju Predloga zakona predlagač kaže da su sva nacionalna zakonodavstva pošla od realnog stanja razvijenosti energetske delatnosti u svojim zemljama i da su sve zemlje izvršile usklađivanje propisa sa navedenim propisima Evropske unije, poštujući pri tom osnovne smernice propisa Evropske unije kojima se obezbeđuje ujednačavanje pravne regulative u ovoj oblasti.
Stvari sa ovim resorom i rešenjima iz Predloga zakona o energetici stoje sasvim drugačije, jedno je na papiru u Predlogu zakona o energetici, a sasvim drugo je u praksi. Dakle, sasvim je sigurno, kao što kažu neki zvaničnici Evropske unije, ako Vlada Srbije bude insistirala na razbijanju Elektroprivrede Srbije i na privatizaciji najboljih delova, da ćemo doživeti sudbinu Bugarske i Rumunije. U ovim zemljama je došlo do drastičnog povećanje cene struje, strane kompanije samo iznose profit, a zauzvrat ništa ne ulažu, otpuštaju se radnici i zatvaraju rudnici.
Tamošnje vlade čak moraju da subvencionišu visoku cenu električne energije, rekao je to Jorgos Samaras, stalni sekretar međunarodne sindikalne organizacije sa 25 miliona članova iz oblasti energetike, industrije nemetala, hemije i rudarstva, u vezi sa Predlogom zakona o energetici koji je sada na dnevnom redu i reformama u energetskom sistemu, odnosno sektoru Srbije.
Dame i gospodo narodni poslanici, Vlada Republike Srbije, a videli smo, i predstavnik predlagača u ovoj skupštini ministar rudarstva i energetike gospodin Radomir Naumov insistiraju na ovakvoj politici u energetici koja se pokazala kao loša ne samo u Evropskoj uniji, već i u SAD, naročito posle poslednje havarije koja je zadesila severni deo SAD i Kanadu.
Posebnom direktivom izdatom 16. jula revidiraju se politika i stavovi Evropske unije po ovom pitanju. Evropska unija više ne spominje razbijanje jedinstvenih preduzeća u zemljama članicama i privatizaciju njihovih delova, već se govori samo o stvaranju uslova za slobodno tržište električne energije. Evropska unija je svojom ranijom politikom i ranijim stavovima pokušala da obavi deregulaciju tržišta električne energije, da ograniči monopole, da uvede više proizvođača sa ciljem da se uspostavi slobodna konkurencija, a time i niža cena električne energije. Usled loših posledica ovakvih direktiva mnoge članice EU su preduzele mere za zaštitu svojih jedinstvenih preduzeća tako što su sprečile njihovo rasparčavanje i rasprodaju. Na primer, Francuska, Španija, Nemačka i Holandija su krenule u razdvajanje jedinstvenih preduzeća, ali su ubrzo promenile kurs i čak su počele da finansiraju centralizaciju tih preduzeća.
Postoji stručna studija, izrađena u EU, koja govori da su upravo članice EU u poslednje vreme uložile oko 100 milijardi dolara kako bi izvršile decentralizaciju svojih preduzeća. Izveštaj EU za 2002. godinu pokazuje da je umesto razbijanja monopola i stvaranja slobodnog tržišta u sektoru energetike došlo do ukrupnjavanja kapaciteta i stvaranja još većih monopola.
Zemlje EU su zaključile posle svih ovih događaja u svojim elektroenergetskim sistemima da je najbolje da podrže jedno preduzeće u okviru ove oblasti, bez obzira da li je to državno ili privatno preduzeće. Ovo je slučaj sa Nemačkom ili Francuskom, oni imaju svoje jedinstveno preduzeće, a sa druge strane, u drugim državama slobodno nastupaju i kupuju delove elektroprivrede.
Interesantan je podatak da je engleska vlada radi konsolidacije jedinstvenog preduzeća izvršila dotaciju od milijardu funti nacionalnoj kompaniji "Britiš elektrik", da ona ne bi bankrotirala.
Posle svih ovih podataka možemo slobodno da kažemo da je Srbija imala sreću što je zakasnila sa rekonstrukcijom svoje elektroprivrede, jer sada imamo priliku da ne pravimo greške koje su napravile vlade Rumunije i Bugarske, gde sada imaju visoku cenu električne energije, kompletan elektroenergetski sistem u tuđim rukama i nekoliko desetina hiljada ljudi koji su ostali bez posla. Ako dođe do usvajanja ovog predloga zakona, to očekuje i nas u Srbiji, oko 22.000 radnika će ostati bez posla. Sprovođenje ovog zakona će biti katastrofalno za Srbiju.
Dame i gospodo, mi u SRS smatramo da i ugalj kao osnovni energent u proizvodnji električne energije treba da bude predviđen u Predlogu ovog zakona.
Oko 32.000 rudara iz Resavice, Čitluka, Aleksinačkih rudnika, koji izvode investicione radove u drugim rudnicima u Srbiji, Avramice, Lubnice i drugih rudnika, njihovih sindikalnih organizacija, kao i udruženja, dali su svoje sugestije i opravdanost zahteva zasnivaju na sledećem, gospodine ministre - da je ugalj osnovni energent u Republici Srbiji i u proizvodnji električne energije u 2003. godini učestvuje sa 70%.
Naime, od ukupno proizvedenih 36.096 gigavat časova, proizvodnja TE je iznosila 25.392 gigavat časova; odnosno 29,7% iz hidroelektrana, a 70,3% iz TE. Po raspoloživim rezervama energenata, učešće uglja je preko 85%, dok ostali imaju znatno niži potencijal: sirova nafta, prirodni gas 1,5%, uljni škriljci 4,8%, hidropotencijal 5,8%, nuklearne sirovine 2,7%. Površinski i podzemni rudnici uglja u Srbiji najveći obim svoje proizvodnje usmeravaju na proizvodnju električne energije, a neznatne količine usmeravaju na ostale potrošače, što dovoljno ukazuje na povezanost proizvođača uglja i termoenergetskog sektora.
Ugalj kao domaći energetski resurs treba da dobije status od interesa za delatnost elektroprivrede, jer se na taj način obezbeđuje razvoj ove privredne grane, a time i zapošljavanje sopstvene radne snage. Pored toga, proizvodnja uglja utiče i na razvoj drugih privrednih grana, kao što su mašinogradnja, elektroindustrija, hemijska industrija, itd, koje se bave proizvodnjom opreme i inputa za rudnike, i država ima interes da razvija rudarstvo.
Prema predviđanjima energetičara, ugalj će i u narednih 50 godina u svetu zauzimati vodeću poziciju u proizvodnji električne energije, posebno uzimajući u obzir sve brži razvoj tehnologije sagorevanja uglja u fluidiziranom sloju, što je ekološki prihvatljivo rešenje. Tranzicioni proces će i u narednom periodu uticati na povećanje nezaposlenosti u Srbiji, a proizvodnja uglja sigurno može povećati kapacitete proizvodnje i zaposlenost.
Činjenica je da su rudnici, kako površinski, tako i podzemni, izraziti predstavnici rudarstva, ali je to tzv. energetsko rudarstvo i tako se tretira u većini zemalja u svetu. Neprirodno je razdvajati energetiku i energetsko rudarstvo u njihovom funkcionisanju, jer oni skupa čine jednu zaokruženu celinu. Obrazloženje za kojim posežu autori predloga zakona, kao i sam ministar Radomir Naumov, da u isti nisu ugrađeni ni proizvodnja nafte, kao ni proizvodnja gasa, ne predstavlja jak argument, jer se uglavnom radi o uvoznim energentima sa veoma niskim, gotovo zanemarljivim učešćem u proizvodnji električne energije.
Predlog zakona o energetici obuhvatao je oblasti proizvodnje električne energije iz malih hidrocentrala i alternativnih izvora solarne energije i energije vetra, čije učešće je sada veoma nisko, a i u narednih 30-tak godina neće imati poseban pomak.
Na ovaj način, zakon bi postao i proizvodni, a ne samo trgovački, kako to predviđaju rešenja iz Predloga zakona o energetici. Ovaj zakon bi mogao da ima naziv - predlog zakona o trgovini energentima.
Zemlje zapadne Evrope nešto malo su smanjile proizvodnju kamenog uglja, na račun koksovanja, dok proizvodnju mrkog uglja nisu smanjivale; SAD, Rusija i Kina povećale su proizvodnju uglja, sve po informaciji dr rudarstva gospodina Mirka Ivkovića, velikog borca za očuvanje rudnika uglja u Srbiji.
Dame i gospodo narodni poslanici, u Srbiji u poslednjih nekoliko godina u oblasti energetike postoje mnoge nepravilnosti, sumnjive situacije, kriminal i nelogičnosti na koje smo mi iz SRS godinama ukazivali i kroz rad anketnog odbora. Navešću nekoliko. Zašto se struja, gospodine ministre, preko EFT izvozi po nižoj ceni od one koju plaćaju potrošači u Srbiji? Zašto se tender sprovodi samo pri kupovini struje, a ne prilikom prodaje struje?
Kada je u pitanju jedan od osnovnih pojmova u predlogu ovog zakona, tranzit, odnosno transport energije koja je poreklom iz druge države, a namenjena je trećoj državi, koji se vrši preko teritorije Republike Srbije, zašto je u jednom periodu vršena manipulacija tranzitom fiktivno za račun Albanije od strane gospodina Vuka Hamovića i Vojina Lazarevića iz EFT. Bivše rukovodstvo EPS-a u vreme Ljubomira Gerića je struju prodavalo EFT-u po 2,4 centi po kilovatu, a uvozilo od njih po 4,0 centi po kilovatu, pri čemu je EPS samo u jednom poslu imao štetu od 1,2 miliona evra. Zašto se uvozi struja u februaru kada je ima dovoljno?
Nedavno se u Srbiji desilo da, pored tolikog državnog kriminala i pričinjene štete državi od nekoliko stotina miliona evra, jedan građanin bude osuđen na bezuslovnu kaznu zatvora zbog neplaćanja struje. Radi se o Slaviši Iliću iz Niša, koji je dobio kaznu zatvora od nekoliko meseci za neplaćenih 21.936 dinara, a moguće da je poslušao pre nekog vremena ljude iz Demokratske stranke koji su upućivali građane Niša da svoje račune za struju bacaju u kontejner.
Ili, štrajkački odbor Elektrodistribucije Beograd poziva svoje poslovodstvo da ne isključuju struju građanima, upravo zbog kumovskog i političkog lobija koji povlači tzv. velike potrošače. Ili, Jovan Mandić, diplomirani inženjer, tvrdi da je energetski lobi namerno isključio struju 6. jula u Beogradu, Šapcu, Vojvodini i ostalim delovima Srbije, samo da bi građani lakše prihvatili poskupljenje struje, isto po nalogu ili sugestiji energetskog lobija.
Milan Rakić, akcionar AD "Nafta", kaže da naftu u Srbiji drži kumovska veza Vuk Hamović, Vojin Lazarević, Goran Novaković i Željko Petrović, sadašnji generalni direktor NIS-a, naravno u sprezi sa ljudima iz vlasti.
Govornik iz DS-a koji je sinoć govorio o ovoj temi opravdano je kritikovao postojanje energetskog lobija i umešanost ljudi iz režima. Da li zna zbog čega se oko 1. juna u restoranu "Daka" u Ulici Đure Daničića, u Beogradu, sa Vukom Hamovićem, jednim od članova energetskog lobija, sastao predsednik stranke Boris Tadić? U čemu je sadržina tajnosti večere od 11. jula u restoranu "Grafičar" na Dedinju, na kojoj su bili ministar policije Dragan Jočić, šef BIA Rade Bulatović, sekretar Vlade Srbije Dejan Mihajlov i Vojin Lazarević, jedan od članova energetsko-kumovskog lobija ili, tačnije rečeno, mafije.
Zašto je kod nas 2003. godine uvoz struje premašen za 65,5% od planiranog? Možda takođe zbog energetskog lobija i državnih para koje su uzeli. Kako je u maju 2003. godine Mlađan Dinkić mogao da odobri, kao guverner Narodne banke Jugoslavije, 20 miliona dolara za struju "Euroaksis" banci u Moskvi, a da novac nije korišćen za te namene, već za nešto drugo, po njegovom dogovoru sa Vukom Hamovićem?
Zašto je bivši potpredsednik Savezne vlade i ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom naložio fiktivni izvoz – uvoz 30.000 tona EFT-u, a kasnije 130.000 tona mazuta preko firme "Interfejs", čime je oštetio državu za neplaćeni porez, kao i neplaćenu uslugu EPS-u, u iznosu od 17.179.976 američkih dolara?
I ako premijer gospodu Vojina Lazarevića i Vuka Hamovića na slavi DSS-a predstavlja kao specijalne goste, pitanje svih pitanja, kao, po njemu, nije Hag, već zašto predsednik Vlade Republike Srbije Vojislav Koštunica štiti finansijsko-telekomunikacino-energetsku mafiju?
Na kraju, gospodine ministre, rešenje za naš slučaj je iskoreniti energetsku mafiju i sadašnji elektroenergetski sistem učiniti efikasnijim.