Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice Šestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2004. godini.
Obaveštavam vas da, prema službenoj evidenciji, današnjoj sednici prisustvuju 103 narodna poslanika.
Radi utvrđivanja kvoruma za rad Narodne skupštine, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 87 narodnih poslanika i da postoji kvorum za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da prisustvuju sledeći narodni poslanici: Dragan Vuksanović, Marko Đurišić, Snežana Lakićević-Stojačić, Milorad Belić, Dušan Mrvoš, Sava Urošević, Goran Paunović, Meho Omerović, Milovan Marković, Goran Knežević, Slobodan Vučković, Boško Ristić.
Prelazimo na 10. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O ENERGETICI (načela; pojedinosti)
Reč ima ministar, gospodin Naumov.

Poštovani poslanici, na kraju jučerašnje rasprave predsednik Skupštine je izrekao upozorenje učesnicima diskusije.
Kako verujem da se to odnosi i na moju kratku repliku gospođi Čomić kojom sam želeo da opustim atmosferu, želeo bih odmah na početku današnje rasprave da se izvinim ako sam nekog govornika nehotično uvredio. Istovremeno, uz najdublje uvažavanje svakog učesnika u raspravi, očekujem da takvih nesporazuma tokom diskusije o zakonu o energetici više neće biti. Hvala.

 Zahvaljujem na ovom doprinosu.
Reč ima narodni poslanik Milovan Radovanović, a neka se pripremi narodni poslanik Stevica Deđanski.

Dame i gospodo narodni poslanici, podnosioci Predloga zakona o energetici opravdavaju mnoga rešenja uvođenjem tržišnog principa poslovanja, zaštićenošću potrošača struje od monopola onih koji proizvode, prenose i određuju cenu električne energije, dakle da će građani imati garantovano uredno snabdevanje.
Glavna novina je uvođenje agencije za energetiku, zatim osnivanje operatora, osnivanje trgovca električnom energijom. Puno novina, novih pojmova i termina. U obrazloženju Predloga zakona predlagač kaže da su sva nacionalna zakonodavstva pošla od realnog stanja razvijenosti energetske delatnosti u svojim zemljama i da su sve zemlje izvršile usklađivanje propisa sa navedenim propisima Evropske unije, poštujući pri tom osnovne smernice propisa Evropske unije kojima se obezbeđuje ujednačavanje pravne regulative u ovoj oblasti.
Stvari sa ovim resorom i rešenjima iz Predloga zakona o energetici stoje sasvim drugačije, jedno je na papiru u Predlogu zakona o energetici, a sasvim drugo je u praksi. Dakle, sasvim je sigurno, kao što kažu neki zvaničnici Evropske unije, ako Vlada Srbije bude insistirala na razbijanju Elektroprivrede Srbije i na privatizaciji najboljih delova, da ćemo doživeti sudbinu Bugarske i Rumunije. U ovim zemljama je došlo do drastičnog povećanje cene struje, strane kompanije samo iznose profit, a zauzvrat ništa ne ulažu, otpuštaju se radnici i zatvaraju rudnici.
Tamošnje vlade čak moraju da subvencionišu visoku cenu električne energije, rekao je to Jorgos Samaras, stalni sekretar međunarodne sindikalne organizacije sa 25 miliona članova iz oblasti energetike, industrije nemetala, hemije i rudarstva, u vezi sa Predlogom zakona o energetici koji je sada na dnevnom redu i reformama u energetskom sistemu, odnosno sektoru Srbije.
Dame i gospodo narodni poslanici, Vlada Republike Srbije, a videli smo, i predstavnik predlagača u ovoj skupštini ministar rudarstva i energetike gospodin Radomir Naumov insistiraju na ovakvoj politici u energetici koja se pokazala kao loša ne samo u Evropskoj uniji, već i u SAD, naročito posle poslednje havarije koja je zadesila severni deo SAD i Kanadu.
Posebnom direktivom izdatom 16. jula revidiraju se politika i stavovi Evropske unije po ovom pitanju. Evropska unija više ne spominje razbijanje jedinstvenih preduzeća u zemljama članicama i privatizaciju njihovih delova, već se govori samo o stvaranju uslova za slobodno tržište električne energije. Evropska unija je svojom ranijom politikom i ranijim stavovima pokušala da obavi deregulaciju tržišta električne energije, da ograniči monopole, da uvede više proizvođača sa ciljem da se uspostavi slobodna konkurencija, a time i niža cena električne energije. Usled loših posledica ovakvih direktiva mnoge članice EU su preduzele mere za zaštitu svojih jedinstvenih preduzeća tako što su sprečile njihovo rasparčavanje i rasprodaju. Na primer, Francuska, Španija, Nemačka i Holandija su krenule u razdvajanje jedinstvenih preduzeća, ali su ubrzo promenile kurs i čak su počele da finansiraju centralizaciju tih preduzeća.
Postoji stručna studija, izrađena u EU, koja govori da su upravo članice EU u poslednje vreme uložile oko 100 milijardi dolara kako bi izvršile decentralizaciju svojih preduzeća. Izveštaj EU za 2002. godinu pokazuje da je umesto razbijanja monopola i stvaranja slobodnog tržišta u sektoru energetike došlo do ukrupnjavanja kapaciteta i stvaranja još većih monopola.
Zemlje EU su zaključile posle svih ovih događaja u svojim elektroenergetskim sistemima da je najbolje da podrže jedno preduzeće u okviru ove oblasti, bez obzira da li je to državno ili privatno preduzeće. Ovo je slučaj sa Nemačkom ili Francuskom, oni imaju svoje jedinstveno preduzeće, a sa druge strane, u drugim državama slobodno nastupaju i kupuju delove elektroprivrede.
Interesantan je podatak da je engleska vlada radi konsolidacije jedinstvenog preduzeća izvršila dotaciju od milijardu funti nacionalnoj kompaniji "Britiš elektrik", da ona ne bi bankrotirala.
Posle svih ovih podataka možemo slobodno da kažemo da je Srbija imala sreću što je zakasnila sa rekonstrukcijom svoje elektroprivrede, jer sada imamo priliku da ne pravimo greške koje su napravile vlade Rumunije i Bugarske, gde sada imaju visoku cenu električne energije, kompletan elektroenergetski sistem u tuđim rukama i nekoliko desetina hiljada ljudi koji su ostali bez posla. Ako dođe do usvajanja ovog predloga zakona, to očekuje i nas u Srbiji, oko 22.000 radnika će ostati bez posla. Sprovođenje ovog zakona će biti katastrofalno za Srbiju.
Dame i gospodo, mi u SRS smatramo da i ugalj kao osnovni energent u proizvodnji električne energije treba da bude predviđen u Predlogu ovog zakona.
Oko 32.000 rudara iz Resavice, Čitluka, Aleksinačkih rudnika, koji izvode investicione radove u drugim rudnicima u Srbiji, Avramice, Lubnice i drugih rudnika, njihovih sindikalnih organizacija, kao i udruženja, dali su svoje sugestije i opravdanost zahteva zasnivaju na sledećem, gospodine ministre - da je ugalj osnovni energent u Republici Srbiji i u proizvodnji električne energije u 2003. godini učestvuje sa 70%.
Naime, od ukupno proizvedenih 36.096 gigavat časova, proizvodnja TE je iznosila 25.392 gigavat časova; odnosno 29,7% iz hidroelektrana, a 70,3% iz TE. Po raspoloživim rezervama energenata, učešće uglja je preko 85%, dok ostali imaju znatno niži potencijal: sirova nafta, prirodni gas 1,5%, uljni škriljci 4,8%, hidropotencijal 5,8%, nuklearne sirovine 2,7%. Površinski i podzemni rudnici uglja u Srbiji najveći obim svoje proizvodnje usmeravaju na proizvodnju električne energije, a neznatne količine usmeravaju na ostale potrošače, što dovoljno ukazuje na povezanost proizvođača uglja i termoenergetskog sektora.
Ugalj kao domaći energetski resurs treba da dobije status od interesa za delatnost elektroprivrede, jer se na taj način obezbeđuje razvoj ove privredne grane, a time i zapošljavanje sopstvene radne snage. Pored toga, proizvodnja uglja utiče i na razvoj drugih privrednih grana, kao što su mašinogradnja, elektroindustrija, hemijska industrija, itd, koje se bave proizvodnjom opreme i inputa za rudnike, i država ima interes da razvija rudarstvo.
Prema predviđanjima energetičara, ugalj će i u narednih 50 godina u svetu zauzimati vodeću poziciju u proizvodnji električne energije, posebno uzimajući u obzir sve brži razvoj tehnologije sagorevanja uglja u fluidiziranom sloju, što je ekološki prihvatljivo rešenje. Tranzicioni proces će i u narednom periodu uticati na povećanje nezaposlenosti u Srbiji, a proizvodnja uglja sigurno može povećati kapacitete proizvodnje i zaposlenost.
Činjenica je da su rudnici, kako površinski, tako i podzemni, izraziti predstavnici rudarstva, ali je to tzv. energetsko rudarstvo i tako se tretira u većini zemalja u svetu. Neprirodno je razdvajati energetiku i energetsko rudarstvo u njihovom funkcionisanju, jer oni skupa čine jednu zaokruženu celinu. Obrazloženje za kojim posežu autori predloga zakona, kao i sam ministar Radomir Naumov, da u isti nisu ugrađeni ni proizvodnja nafte, kao ni proizvodnja gasa, ne predstavlja jak argument, jer se uglavnom radi o uvoznim energentima sa veoma niskim, gotovo zanemarljivim učešćem u proizvodnji električne energije.
Predlog zakona o energetici obuhvatao je oblasti proizvodnje električne energije iz malih hidrocentrala i alternativnih izvora solarne energije i energije vetra, čije učešće je sada veoma nisko, a i u narednih 30-tak godina neće imati poseban pomak.
Na ovaj način, zakon bi postao i proizvodni, a ne samo trgovački, kako to predviđaju rešenja iz Predloga zakona o energetici. Ovaj zakon bi mogao da ima naziv - predlog zakona o trgovini energentima.
Zemlje zapadne Evrope nešto malo su smanjile proizvodnju kamenog uglja, na račun koksovanja, dok proizvodnju mrkog uglja nisu smanjivale; SAD, Rusija i Kina povećale su proizvodnju uglja, sve po informaciji dr rudarstva gospodina Mirka Ivkovića, velikog borca za očuvanje rudnika uglja u Srbiji.
Dame i gospodo narodni poslanici, u Srbiji u poslednjih nekoliko godina u oblasti energetike postoje mnoge nepravilnosti, sumnjive situacije, kriminal i nelogičnosti na koje smo mi iz SRS godinama ukazivali i kroz rad anketnog odbora. Navešću nekoliko. Zašto se struja, gospodine ministre, preko EFT izvozi po nižoj ceni od one koju plaćaju potrošači u Srbiji? Zašto se tender sprovodi samo pri kupovini struje, a ne prilikom prodaje struje?
Kada je u pitanju jedan od osnovnih pojmova u predlogu ovog zakona, tranzit, odnosno transport energije koja je poreklom iz druge države, a namenjena je trećoj državi, koji se vrši preko teritorije Republike Srbije, zašto je u jednom periodu vršena manipulacija tranzitom fiktivno za račun Albanije od strane gospodina Vuka Hamovića i Vojina Lazarevića iz EFT. Bivše rukovodstvo EPS-a u vreme Ljubomira Gerića je struju prodavalo EFT-u po 2,4 centi po kilovatu, a uvozilo od njih po 4,0 centi po kilovatu, pri čemu je EPS samo u jednom poslu imao štetu od 1,2 miliona evra. Zašto se uvozi struja u februaru kada je ima dovoljno?
Nedavno se u Srbiji desilo da, pored tolikog državnog kriminala i pričinjene štete državi od nekoliko stotina miliona evra, jedan građanin bude osuđen na bezuslovnu kaznu zatvora zbog neplaćanja struje. Radi se o Slaviši Iliću iz Niša, koji je dobio kaznu zatvora od nekoliko meseci za neplaćenih 21.936 dinara, a moguće da je poslušao pre nekog vremena ljude iz Demokratske stranke koji su upućivali građane Niša da svoje račune za struju bacaju u kontejner.
Ili, štrajkački odbor Elektrodistribucije Beograd poziva svoje poslovodstvo da ne isključuju struju građanima, upravo zbog kumovskog i političkog lobija koji povlači tzv. velike potrošače. Ili, Jovan Mandić, diplomirani inženjer, tvrdi da je energetski lobi namerno isključio struju 6. jula u Beogradu, Šapcu, Vojvodini i ostalim delovima Srbije, samo da bi građani lakše prihvatili poskupljenje struje, isto po nalogu ili sugestiji energetskog lobija.
Milan Rakić, akcionar AD "Nafta", kaže da naftu u Srbiji drži kumovska veza Vuk Hamović, Vojin Lazarević, Goran Novaković i Željko Petrović, sadašnji generalni direktor NIS-a, naravno u sprezi sa ljudima iz vlasti.
Govornik iz DS-a koji je sinoć govorio o ovoj temi opravdano je kritikovao postojanje energetskog lobija i umešanost ljudi iz režima. Da li zna zbog čega se oko 1. juna u restoranu "Daka" u Ulici Đure Daničića, u Beogradu, sa Vukom Hamovićem, jednim od članova energetskog lobija, sastao predsednik stranke Boris Tadić? U čemu je sadržina tajnosti večere od 11. jula u restoranu "Grafičar" na Dedinju, na kojoj su bili ministar policije Dragan Jočić, šef BIA Rade Bulatović, sekretar Vlade Srbije Dejan Mihajlov i Vojin Lazarević, jedan od članova energetsko-kumovskog lobija ili, tačnije rečeno, mafije.
Zašto je kod nas 2003. godine uvoz struje premašen za 65,5% od planiranog? Možda takođe zbog energetskog lobija i državnih para koje su uzeli. Kako je u maju 2003. godine Mlađan Dinkić mogao da odobri, kao guverner Narodne banke Jugoslavije, 20 miliona dolara za struju "Euroaksis" banci u Moskvi, a da novac nije korišćen za te namene, već za nešto drugo, po njegovom dogovoru sa Vukom Hamovićem?
Zašto je bivši potpredsednik Savezne vlade i ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom naložio fiktivni izvoz – uvoz 30.000 tona EFT-u, a kasnije 130.000 tona mazuta preko firme "Interfejs", čime je oštetio državu za neplaćeni porez, kao i neplaćenu uslugu EPS-u, u iznosu od 17.179.976 američkih dolara?
I ako premijer gospodu Vojina Lazarevića i Vuka Hamovića na slavi DSS-a predstavlja kao specijalne goste, pitanje svih pitanja, kao, po njemu, nije Hag, već zašto predsednik Vlade Republike Srbije Vojislav Koštunica štiti finansijsko-telekomunikacino-energetsku mafiju?
Na kraju, gospodine ministre, rešenje za naš slučaj je iskoreniti energetsku mafiju i sadašnji elektroenergetski sistem učiniti efikasnijim.

Reč ima narodni poslanik Stevica Deđanski, a posle njega narodni poslanik Branislav Stevanović.
Još jednom molim sve poslanike da sa govornice ne reklamiraju ni firme, ni restorane, ni privredne proizvode.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas je pred nama Predlog zakona o energetici, za koji je naš ministar u emisiji rekao da je bomba. Tu se apsolutno slažem sa njim, jer ovo jeste bomba u našem energetskom sistemu i to je sve oko čega se slažem.
Morao bih da spomenem, pošto sam član Odbora za industriju, a niko to do sada nije rekao, da ovaj zakon na Odboru za industriju nije prošao, ali da je ponovo u proceduri, što znači da se Odbor slaže sa mojim mišljenjem.
Hteo bih samo da napomenem da sam poslanik SRS iz Vršca, grada u Srbiji koji je među prvima dobio gas, koji se gasom služi već više od 40 godina. Pošto radim u distribuciji gasa, upoznat sam sa konkretnim problemima, sa rupama i nelogičnostima u zakonu i najviše ću na taj deo ukazivati. Prvo, moram uopšteno da vam se obratim, vama i uopšte građanima Srbije.
U razlozima za donošenje zakona kaže se: "Razlog je svakako i opredeljenje da se reformisanjem sektora energetike stvore preduslovi za efikasniji rad svih subjekata koji obavljaju energetske delatnosti, kao i da se odgovarajućim institucionalnim promenama unapredi njihovo poslovanje, posebno sa stanovišta ekonomskih efekata i osposobljavanja za tržišne uslove poslovanja". Ovo je potpuno tačno kao razlog, ali nalazim se na potpuno suprotnom stanovištu, da ovaj zakon neće tome doprineti, što ću kasnije i obrazložiti.
Takođe se kaže: "Pored ovih nesumnjivo najvažnijih razloga za donošenje ovog zakona, značajno je istaći i potrebu da se izvrši neophodno usaglašavanje našeg zakonodavstva u oblasti energetike sa propisima EU koji se odnose na sektor energetike, što je ovim zakonom i izvršeno."
Ovo je lepo rečeno i lepo zvuči, ali osnova svih evropskih zakona je ukidanje monopola, a ovaj zakon je, pored svih ostalih mana, i monopolski, što ću vam kasnije i dokazati, u kom delu, zbog čega ćemo imati, pretpostavljam, problema od strane EU. Ovo je, ponavljam, vezano za gas, jer ga nemamo dovoljno u našoj proizvodnji, nego ga uvozimo.
U delu koji govori o načelima na kojima se zakon zasniva, između ostalog se kaže da se pošlo od sledećih načela (citiraću samo broj sedam, osam i devet): "7) organizacionog objedinjavanja poslova izdavanja licenci za obavljanje energetskih delatnosti, donošenja tarifnih sistema, odobravanja cena i drugih poslova - osnivanjem posebnog pravnog subjekta za obavljanje tih poslova; 8) jedinstvenog upravljanja sistemima preko operatora sistema", i ovo bih naglasio: "9) obezbeđivanja odgovarajućeg stepena kontrole i uticaja države u postupku određivanja lokacija i drugih uslova...", da ih ne bih sada sve čitao.
Opet je sve lepo, da kažem, upakovano, ali posle toga opet dolazimo do kontradiktornosti. Osniva se agencija, što je suštinska primedba SRS na ovaj zakon i na ostale zakone koje je ova vlada predlagala do sada. Agencije su, po prirodi stvari, u svim ministarstvima otuđeni centri moći, što se vidi u obrazloženju, gde se objašnjava šta radi agencija za energetiku. Pročitaću nekoliko stavki, zbog javnosti.
Kaže se: "Ovim zakonom se osniva poseban pravni subjekat – agencija za energetiku, kao regulatorno telo za obavljanje poslova koji su navedeni u članu 15".
Takođe se kaže: "Po svojim ovlašćenjima, agencija je specifična, pošto će, saglasno ovom zakonu, obavljati određene poslove koji su po svojoj prirodi iz okvira prava i dužnosti državnih organa, kao što je izdavanje licence za obavljanje energetskih delatnosti, odobravanje cena, odlučivanje po žalbama i sl." Zatim: "U okviru svojih ovlašćenja agencija, saglasno ovom zakonu, donosi tarifne sisteme, kako za pristup i korišćenje sistema za prenos, transport i distribuciju energije, tako i za obračun energije koja se isporučuje tarifnim kupcima".
Citiraću još i deo koji kaže: "Agencija treba da bude samostalno regulatorno telo, nezavisno u donošenju odluka od svih energetskih subjekata i korisnika njihovih usluga". Znači, u ovome se vidi da agencija ne podleže ničijoj kontroli. Zaboravio sam da citiram još jedan deo, koji kaže: "Ovim zakonom su decidno navedena ovlašćenja agencije (član 15), način upravljanja agencijom, način finansiranja i donošenja odluka i drugih akata na koje je agencija ovlašćena", gde je sve navedeno osim kontrole.
Takođe se u jednom članu zakona kaže da se predsednik saveta i četiri člana biraju iz redova istaknutih stručnjaka, ali nigde nije precizirano, a morale bi se precizirati takve stvari, iz kojih struka itd., jer ovako ispada da treba da verujemo na reč da je neko pošten, da je ekspert itd.
Napravio bih tu malu digresiju. Gospodine ministre, Srbija se na ekspertima već opekla u prošlom mandatu i poslala ih je, da kažem, u istoriju. Zato vi lično nemate kredibilitet da vam verujemo, jer ste vi ovu tzv. "ekspertsku grupu" G17 ponovo izvukli na površinu, pa su oni preuzeli sve poluge moći u finansijama, u Agenciji za privatizaciju; i gle čuda, direktor NIS-a je član G17, i gle ponovo slučajnosti, on je kum Vuka Hamovića ili Vojina Lazarevića, više to čovek ne može da isprati, za koje čak i moja deca znaju da su to oni koji kradu struju i pare, a štiti ih onaj što jede zlatne ribice.
To je situacija koju svi u Srbiji znaju. Rešili kumovi da prošire biznis i da pored struje pređu sad na gas i na naftu. Zašto to govorim vama? Zato što ste vi koalicija, vi ste eksponent Vlade Vojislava Koštunice, svi zajedno, koji ste na prošlim izborima postali ekspoziture Demokratske stranke, pa sada čekate milostinju.
Sada nam politički, biću prilično blag, manipulanti i hohštapleri i profiteri tranzicije, oličeni u političkoj grupi G17, zahvaljujući Vojislavu Koštunici, odlučuju o rasturanju privrednih dobara Srbije. Navešću vam nekoliko primera kriminalnog delovanja NIS-a, koje se dešava u vršačkoj opštini, pošto sam sa tim upoznat, kao i u okolnim opštinama, Plandištu i Alibunaru. Slučaj je otprilike svuda po Vojvodini isti.
Prvo, šta se dešava u poslednjem periodu? Oduzimaju se male distribucije, na osnovu duga, od mesnih zajednica, koje nisu vlasnici, jer je to vlasništvo građana. Nigde nije uknjiženo da je neko drugi vlasnik. U ugovore koji se sklapaju unosi se pojam, ne bih znao pravno da kažem tačno, koji podrazumeva da vlasnici ne mogu da se žale na to. Pravnici koje smo konsultovali kažu da ti građani mogu da obore ugovor i znamo da već neka udruženja građana spremaju tužbu. Postavlja se pitanje šta ćemo da uradimo kada se to desi, ko će plaćati štetu i ko će biti kriv. Verovatno niko, kao i do sada.
Druga nepravilnost koja se dešava, što nam građani pri obilasku opština i terena govore, jeste da pokušavaju da nateraju građane da prave projekte i instalacije, mada su ti projekti već bili u postojećim mesnim zajednicama. Sigurno su ranije bili urađeni projekti, jer iz ličnog iskustva znam da je to obaveza pre početka radova. Ne možemo sada građane da maltretiramo zato što NIS ima 200 ili 300 inženjera više i hoće da ih zaposli. Doneo sam kao prilog da vidite kakvi su uslovi u Banatskom Karlovcu, teraju nas na ponovno priključenje na mrežu od strane NIS-a.
Molio bih ovog gospodina tamo, koji ne zna šta da priča, da izađe napolje i da replicira ako ima nešto.
Treći primer je vezan za prirodni gas domaće proizvodnje, koji se po nekim saznanjima vadi iz bušotina, znači, bez evidencije. Postoje nemerljive količine gasa, kojima se pokrivaju gubici u distribucijama, koje oni preuzmu, što znači da ti mali troškove gubitaka u mreži nadoknađuju na taj način i tako direktno oštećuju državu ili, srpski rečeno, kradu.
Dokaz za to da se gas ponegde prodaje po istoj ceni kao da je uvozni gas, kao što je nabavna cena uvoznog gasa, pa se postavlja još jedno pitanje - zašto mi kupujemo, inače, najskuplji gas u Evropi, a moguće je gas kupovati, imamo o tome saznanja i to može da se dokaže, za 30% jeftinije. To ću kasnije da konkretizujem kroz amandmane.
Što se tiče amandmana, moram da kažem da ste jednom prevarom uspeli da ne predamo na vreme sve amandmane koje smo predvideli, pa smo zbog toga sada malo opširniji u načelu, jer zbog procedure koja je bila vezana za zakon nismo predali sve amandmane.
Sada ću vam reći koje nelogičnosti postoje u zakonu, i u kojim članovima. Mislimo da status kvalifikovanog kupca moraju imati distributeri. To je prva primedba koju imamo. Samim tim, za članove saveta bi to trebalo da se precizira, pošto bi mogućnost da distributeri imaju status kvalifikovanog kupca uticala na povoljnije cene energije za krajnjeg potrošača.
Ono što sam pominjao oko monopola u jednom delu zakona se odnosi na to da se ne može jednom energetskom subjektu dati mogućnost obavljanja svih energetskih delatnosti, npr. transport, skladištenje i distribucija prirodnog gasa, jer bi to bilo zakonsko omogućavanje monopolskog položaja. To je direktno u suprotnosti sa evropskom regulativom.
Postoji još jedan član vezan za to monopolsko delovanje, odnosno dva člana koja su u koliziji. Mislimo da bi trebalo i da se kvota za kvalifikovanog kupca smanji sa 50 miliona na 20 miliona, a samim tim bi se omogućila veća konkurencija na tržištu gasa. Postoje još neke sitne stvari koje ću pomenuti kada budemo razgovarali o zakonu u pojedinostima. Hvala lepo.

Izvolite, gospodin Deđanski vas nije pomenuo. (Obraća se poslaniku Radovanoviću.) Vas pomenuo?
Molim vas, gospodine Radovanoviću, samo trenutak. Opomenuo sam malopre poslanike da ubuduće, dakle nisam znao da ćete se javiti, znači nisam vas pomenuo, poštuju član 102. Poslovnika, da ne iznose podatke iz privatnog života drugih lica. Molim vas, upozoravam vas prvi put. Po istom članu vas prvi put upozoravam, a dosledno ću se držati Poslovnika i sasvim sigurno ne očekujem da ma ko od nas poslanika sebi laska da zamenjuje sve poslanike.
Molim vas, jasno i glasno sam upozorio sve poslanike da ćemo se pridržavati ovoga. Dakle, iz člana 102. stav 4 - iznošenje podataka iz privatnog života drugih lica, porodice poslanika, što se dogodilo, itd., nemam nameru da to tolerišem i nema razloga. Osnov za repliku ne postoji. Repliku je tražio gospodin Jovičić, a potom ćete, pretpostavljam po Poslovniku, želeti vi ili ćete odustati, to ćemo videti.
Želite li povodom Poslovnika? Gospodine Radovanoviću, hoćete li povodom Poslovnika? Izvolite. Posle toga replika, gospodin Jovičić.

Gospodine predsedniče, reklamiram povredu Poslovnika član 97. stav 1. jer mi niste dali pravo na repliku, a član 97. stav 1. upravo ukazuje na to da imam pravo na repliku, jer ste vi posle mog izlaganja pogrešno protumačili upravo ono što sam rekao za govornicom, time što ste izneli da se ne iznose podaci iz privatnog života. Naveo sam... Gospodine Cvetkoviću, izađite za govornicu pa recite. Naveo sam u svom izlaganju tajne susrete, pri tom nisam reklamirao kafane, restorane, kafiće itd. nego sam upravo izrazio sumnju...

Gospodine Radovanoviću, molim vas, budite ljubazni, pošto povrede po članu koji ste naveli nema, napustite govornicu, a obavestiću i vas...
Molim vas, obaveza predsednika Skupštine je da da objašnjenje u slučaju da nema povrede Poslovnika, budite ljubazni, upozoravam vas, napustite govornicu da dam objašnjenje i vama i poslanicima, a ako ostajete pri povredi Poslovnika, naravno, vratićete se. Izvolite.
Dakle, upozorio sam vas, citiram... Samo vas molim da siđete sa govornice. Dakle, član 97, na koji se pozvao poslanik izričito, citiram: "Ukoliko se narodni poslanik u svom izlaganju na sednici (dakle ne objašnjenje predsednika po Poslovniku) Narodne skupštine uvredljivo izrazi o narodnom poslaniku iz druge poslaničke grupe, navodeći njegovo ime i prezime ili funkciju, odnosno pogrešno protumači njegovo izlaganje...", dakle nijedan narodni poslanik nije pogrešno protumačio ničije izlaganje jer niko nije govorio ni o čijem prethodnom izlaganju. Zatim: "narodni poslanik na koga se izlaganje odnosi ima pravo na repliku". Pošto nikakvog izlaganja nije bilo, shodno članu 96, predsednik Skupštine je dužan da obaveštava o načinu na koji vodi sednicu i povredama Poslovnika i to je objašnjenje bilo.
Zahvaljujem vam, gospodine Radovanoviću. Izvolite, gospodine Jovičiću. Molim vas, ...

Niste korektni...