Hvala vam. Replika, gospodin Jovičić.

Samo kratko, suština svakog zakona je određivanje cilja, ne strategije. Znači, vezano za priču o velikom problemu nepostojanja skladišta prirodnog gasa; to naša država nema, kako ste i sami rekli, od 1972. godine i mnogo ranije pa do danas to nije rešavano.
Ali, pitanje zašto nije rešavano ne možemo postavljati svakoj vladi. Znači, ovim zakonom se postavljaju ciljevi, koji do sada nisu postojali, jer su postojale samo strategije koje nisu obavezivale.

Po Poslovniku, narodni poslanik Tomislav Nikolić.

Vi rekoste, gospodine predsedniče, da više nećete da tolerišete zloupotrebu govornice. Gospodin Jovičić neka se zaposli u ministarstvu, neka bude ministar, neka izlazi da govori i komentariše ono što govore poslanici. Vi, gospodine Jovičiću, izlazite posle poslanika SRS i vi nešto obrazlažete. Ne znam šta ste vi u ovoj skupštini. Zašto nam ovde sedi ministar, da li ste bolji od ministra, pređite na ovo mesto. Ovo više nećemo da tolerišemo, predsedniče.

Zahvaljujem. Samo da obavestim, niste bili prisutni, upozorio sam da neću tolerisati, tako da nije sporno, danas sam već dva puta upozoravao poslanike.
Izvolite, reč ima narodni poslanik Branislav Rankić, a neka se pripremi narodni poslanik Sreto Perić.

Dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o energetici već u prvom članu donosi iznenađenje. Mi smo bili naviknuti da dosadašnji predlozi zakona iza kojih stoji Vlada obično predviđaju osnivanje jedne agencije, a ovde se u prvom članu definiše osnivanje dve agencije, odnosno jedna se osniva, a druga obrazuje. Pokušao sam da utvrdim u čemu je razlika između obrazovanja i osnivanja. Na kraju sam utvrdio, valjda zato što ova druga preuzima deo zaposlenih iz Ministarstva.
Član 2 - dva oblika energije i dva energenta; oblika energije ima više, mogli su da se navedu i neki drugi oblici energije, bez obzira što nisu predmet ovog zakona, a kad su u pitanju energenti stvarno je neobično i bez razloga su kao energenti izdvojeni isključivo nafta i prirodni gas, a da nema onog energenta koji Srbija ima i na koji može da se osloni u budućnosti, a to je ugalj.
U članu 4. se govori o energetskoj politici a u kasnijim članovima od 5. do 10. o strategiji razvoja energetike. Mislim da bi ovde bilo mesto da se nešto kaže o bilansu srpskog energetskog termidora; onima koji vole Vujakliju ja ću reći da to označava najtopliji mesec ili najtopliji vremenski period. Termin je nastao u vreme Francuske buržoaske revolucije, a ovde se može smatrati, srpski rečeno, "vrućim krompirom u rukama".
Naime, bilans tog srpskog energetskog termidora je dosta katastrofalan i pokazao je koliko smo lutali u poslednjih 50 i više godina kada je u pitanju utvrđivanje strategije.
S obzirom na to da ovaj zakon ništa ne govori o strategiji, očekujem da ćemo i dalje lutati i da će strategija morati da se pravi ili da je prave neke kasnije vlade.
U prvoj fazi neposredno posle rata, do polovine 60-tih godina, bila je aktuelna tzv. ugljeno-nuklearna faza gde je država ulagala velika sredstva u otvaranje rudnika i eksploataciju uglja, kako površinsku tako i podzemnu eksploataciju, i gde se razvijao program za proizvodnju nuklearne energije.
Šezdesetih godina mi smo se sprijateljili, kroz pokret nesvrstanih, sa nekim arapskim zemljama i ispostavilo se da je nafta u to vreme, sa prosečnom cenom od 5 dolara po barelu, bila vrlo jeftina, tako da nismo imali potrebe da dalje eksploatišemo ugalj. Tada smo, na našu veliku žalost, ne znajući šta će nam se kasnije dešavati, zatvorili ukupno 34 rudnika uglja sa podzemnom eksploatacijom u Republici Srbiji, u periodu od 1965. do 1968. godine. Nestali su knjaževački rudnici, niški rudnici, rtanjski, zapadnomoravski, kostolački, fruškogorski, itd, a mi smo se okrenuli nafti. I, stariji poslanici će se setiti kako su se u to vreme peći na čvrsto gorivo po stanovima menjale za čuvene naftarice.
Da bismo dokazali u kakvoj smo energetskoj zabludi, prešli smo tada, pod uticajem političkog establišmenta, na tzv. treću fazu u kojoj smo se okrenuli proizvodnji električne energije. Tada je najveći deo stanovništva koristio električnu energiju i za grejanje, pa su nastale čuvene TA peći, ali smo uporedo sa tim, bez jasne strategije, pojedine male TE sa malim kapacitetima počeli da uništavamo. Tako je nestala TE u Mirovu, koja je imala instalisanu snagu 5-6 megavata i koja je mogla u slučaju neprilike u energetskom sistemu da snabdeva Rudarsko-topioničarski basen Bor koji je inače bio gigant.
Period posle toga, period u kome smo i danas, može se nazvati energetskim periodom smutnje i zbunjenosti, gde sami ne znamo šta nam je strategija i pitanje je kako ćemo dalje.
Vraćam se na član 10. gde se govori o osnivanju agencije za energetiku. Inače, na Odboru su je predstavnici Ministarstva nazivali regulatornom agencijom. To je klasika što se tiče osnivanja agencija, samo ovde članove saveta i predsednika bira Narodna skupština, obično to radi Vlada. Jedino se u članu 13. vidi jasno da je u stvari agencija potpuno samostalna, da ne zavisi ni od koga, i to nije u redu sa stanovišta SRS-a.
Međutim, ono što je meni bilo najzanimljivije u ovom zakonu jeste član 41, gde se govori o obavljanju energetskih delatnosti i onda se, između ostalog, kaže - energetske delatnosti koje se, u smislu ovog zakona, smatraju delatnostima od opšteg interesa su: proizvodnja električne energije, prenos električne energije, upravljanje prenosnim sistemom, organizovanje tržišta električne energije, distribucija električne energije, upravljanje distributivnim sistemom za električnu energiju i trgovina električnom energijom.
Isto to se govori i za naftu, gas i toplotnu energiju, s tim što se u članu 41. ne govori da se može trgovati i gasom, nego se samo trguje strujom i naftom, toplotom i gasom se ne trguje. Ovo vam govorim zato što se u nekim kasnijim članovima govori da se može trgovati i sa ova dva, jednim energentom i jednim oblikom energije, i nejasno je zašto to nije ubačeno i u član 41. Reći ću vam na koje članove mislim.
Od člana 80. do člana 109. govori se o električnoj energiji, u najvećem delu se govori uglavnom o trgovini i ovaj zakon se može nazvati zakonom o trgovini električnom energijom. S obzirom da je to energent koji proizvodimo najviše, koji imamo za naše potrebe, u budućnosti ćemo imati za izvoz. Osnovna intencija ovog zakona je bila da uredi ili da pokuša da uredi trgovinu električnom energijom.
Nafti je malo posvećeno pažnje, od člana 109. do 115, valjda je to već uhodana šema, zna se struktura, kako se proizvode naftni derivati, kako se transportuju, tu verovatno nema zainteresovanih moćnika koji bi se time bavili, oni koji su imali, oni već to rade. I gasu je takođe posvećeno malo pažnje.
Dolazimo do člana 146. koji govori o osnivanju agencije za energetsku efikasnost. Ovde je zanimljivo, kada je u pitanju osnivanje ove agencije, postoje samo dva člana. Ovde ništa nije navedeno, ni kako će funkcionisati ta agencija, ni ko će upravljati tom agencijom, jer je valjda i onom ko je predložio ovaj zakon bilo vrlo nejasno šta može raditi agencija za energetsku efikasnost.
Moram vas podsetiti na jedan od osnovnih zakona, a to je da se energija ne može uništiti, niti iz bilo čega stvoriti, može samo prelaziti iz jednog oblika u drugi. Pri svakom prelasku iz jednog oblika u drugi, gubi se deo energije, odnosno ne iskorišćava se u potpunosti, i to se radi određenim mašinama i uređajima.
Energetsku efikasnost ovom agencijom možete postići jedino ako ste imali u planu da nas na televiziji raznim reklamama (poput onih - nije teško biti fin) učite kako treba kad uđemo u prostoriju da upalimo svetlo, kada izlazimo iz nje da isključimo svetlo ili ako ste mislili da nas ubeđujete da glumimo vampire, da ustajemo noću u nedoba, da uključujemo električne uređaje da bismo mogli uopšte da platimo struju.
Da ste imali bilo šta drugo čime biste povećali efikasnost, onda biste o ovoj agenciji bar imali više članova, da nam kažete ko će njome upravljati. Ovako samo piše u dva člana, osniva se agencija i osnivanje i pravni status.
Ovde dolazim do člana 167, on je već u prelaznim i završnim odredbama, gde se kaže - danom početka rada agencija za energetsku efikasnost preuzima sva sredstva, prava, obaveze i zaposlene koje je preuzelo Ministarstvo rudarstva i energetike u skladu sa odredbom člana 14. Uredbe o izmenama i dopunama Uredbe o generalnom sekretarijatu i drugim službama Vlade. Zato sam ono na početku rekao, jedino čime sam mogao da opravdam zašto se jedna agencija osniva, a druga obrazuje, to može biti i ovo, drugog razloga nema.
Imate u članu 168. da će ministar doneti akt iz člana 30. stav 2, člana 32. stav 2, člana 47. stav 3, člana 50, člana 114. stav 3. i člana 150. stav 4. To su sve velike obaveze i čisto sumnjam, ministre, da ćete moći svim tim obavezama odgovoriti, i to pod uslovom da isključivo radite ovo.
Iako nisam član Odbora, zbog ove teme sam bio prisutan na dve sednice Odbora za industriju, kada se raspravljalo o ovom zakonu. Tamo se često prebacivalo da je ovo zakon koji priprema EPS za prodaju. Tada je čovek iz Ministarstva rekao da ne priprema, da ovaj zakon neće izvršiti privatizaciju, ali da će privatizacija svakako biti izvršena izmenom Zakona o privatizaciji.
Samo još nešto, pošto ste vi ministar rudarstva i energetike, da li biste mogli sa ove govornice bar na jedan minut da se obratite rudarima iz Bora i Majdanpeka koji su u štrajku i danas, po najavi, treba da blokiraju autoput kod Paraćina a juče su imali protestni miting. Vrlo bi im bilo važno da čuju šta Ministarstvo za rudarstvo i energetiku misli o tome.

Prema Poslovniku, član 81. stav 1, dajem pauzu do 14,40 časova.
(Posle pauze.)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo pretres 10. tačke dnevnog reda. Molim da utvrdimo kvorum.
Molim narodne poslanike da ubace svoje kartice u poslaničke jedinice.
Konstatujem da u sali prisustvuju 94 poslanika i da imamo kvorum za rad.
Narodni poslanik Sreto Perić ima reč, a neka se pripremi Rodoljub Gačević.

Dame i gospodo narodni poslanici, za zakon o energetici smo čuli da je i reformski i evropski. Nijedno od toga nije tačno. Videćete da i posle usvajanja ovog zakona nećemo biti bliže Evropi ni jedan milimetar, a ni neke reforme se neće osetiti.
Za ovaj zakon se može reći da je on šampionski. Zbog čega? Zbog toga što je to jedan od retkih zakona koji predviđa dve agencije.
Videli ste da je zakonima koje smo do sada usvajali bilo predviđeno osnivanje po jedne agencije, a ovim se već u prvom članu predviđa osnivanje dve agencije, i to agencije za energetiku i agencije za energetsku efikasnost.
Ministar je juče na početku svog izlaganja rekao da smo mi poslednja zemlja koja donosi ovaj zakon. Kamo sreće, s obzirom da je zakon ovakav kakav jeste, da se još uvek ne nalazi na dnevnom redu, nego kasnije, kada se to pripremi, bolje uradi, tek tada da ga imamo na dnevnom redu.
Građani Srbije i ljudi koji su bili spremni da ulože određena sredstva u investiranje u mini-elektrane sigurno su očekivali više od ovog zakona. Naravno da su potencijalni investitori tih mini-elektrana dobili okvirne granice, vezano za te mini-elektrane, ali to neće biti dovoljno da bi se ti objekti za proizvodnju električne energije mogli graditi.
Zatim, građani Srbije su očekivali da će nakon donošenja ovog zakona računi koje dobijaju za utrošenu električnu energiju biti mnogo jasniji, da će se znati struktura cene koja sačinjava vrednost njihovih računa.
Videli ste i da se u nekim odredbama favorizuju određeni potrošači. Mali potrošači, uglavnom građani Srbije, koji zbog veoma teške situacije ne mogu blagovremeno i uredno da izmiruju svoje obaveze se ne štite, nego su to obično veliki potrošači električne energije koji imaju neke veze u miljeima bliskim vlasti tj. Ministarstvu za energetiku ili nekom drugom ministarstvu u Vladi Srbije.
Bilo bi lepo, kada ministri obrazlažu pojedine zakone kojima se predviđa osnivanje ili obrazovanje, kako ovaj zakon kaže, određenih agencija, da zarad javnosti Republike Srbije izađu i kažu koliko njihova ministarstva zapošljavaju radnika, kakva je kvalifikaciona struktura i da li oni do sada obavljaju kvalitetno te poslove za koje ih je Narodna skupština Republike Srbije izabrala.
Vrlo često se čuju komentari da će sve probleme koji postoje u određenom ministarstvu rešiti upravo te agencije koje su i kvalitetne, i stručne, i nepristrasne i ni od kog ne zavise. Kasnije, kada budem govorio o određenim članovima ovog zakona videćete koliko su te agencije zaista nepristrasne, samostalne i slično.
U članu 6. zakona stoji da je propisano ostvarivanje strategije. I, zaista, to je dobro što se predviđa planiranje odnosno strategija za razvoj energetike, ali šta će se desiti ukoliko Vlada ne donese takav program. Čak ni u prelaznim i završnim, odnosno kaznenim odredbama ne stoji na koji će to način biti sankcionisano.
U članu 12. su navedena sredstva predviđena za osnivanje i rad agencije, pa u stavu 2. člana 12. stoji da će agencija moći ostvarivati sredstva iz donacija; naravno, osim donacija od energetskih subjekata.
Vrlo često ste čuli da je uvaženi kolega narodni poslanik Zoran Krasić govorio da je sir besplatan samo na mišolovci i da nigde ni na jednom drugom mestu nema ništa besplatno.
Članovi SRS smatraju da samo mogu da se daju sredstva u donaciju kada su u pitanju humanitarne i druge organizacije ili državni organi, ustanove i institucije koje su zakonom formirane i koje treba da obave određene državne funkcije i uloge; to ni u kom slučaju ne mogu biti organizacije ili subjekti koji će primati donacije.
Zatim, u članu 13. se kaže da su te agencije slobodne i nezavisne u svom radu. Naravno da su slobodne i nezavisne, osim od donatora, pretpostavljam, jer je sigurno da donatori koji su spremni da daju sredstva, odnosno da ih prenesu na korišćenje agencijama, znaju zbog čega to čine.
Agencija će obavljati i sledeće poslove, to stoji u članu 15, pa se između ostalog kaže - donosi tarifne sisteme za obračun električne energije. A, na osnovu člana 165. zakona kaže se da će se agencija formirati, odnosno da će početi da radi u roku od godinu dana. U članu 164. govori se da će agencija početi da radi nakon upisa, gde se ne precizira koji je to rok. Naravno, da bi određeni subjekat mogao da počne sa svojom aktivnošću potrebno je da bude upisan u određeni registar.
Zatim, u članu 21 - predsednik i članovi saveta agencije dužni su da urade određene poslove, ali opet ne stoji u tom članu šta će se desiti ukoliko oni preskoče da ispune tu svoju obavezu.
U članu 32. se kaže da će subjekat koji je nadležan za izdavanje energetske dozvole biti dužan da u roku od 30 dana izda tu dozvolu, ali opet nije predviđeno šta će se desiti, odnosno koje će posledice biti za tog subjekta ukoliko svoj posao ne uradi u roku koji je predviđen zakonom.
U članu 45. kaže se da će se licenca izdavati na zahtev energetskog subjekta za svaku energetsku delatnost posebno, za period od 10 godina. Meni nije jasno zbog čega se izdaje na taj ograničeni period. Možda ministar ima objašnjenje zbog čega je to 10 godina. Podrazumeva se da bi trebalo da dobije tu licencu na neodređen period, s tim što je energetski subjekat dužan sve vreme da poštuje uslove koji su predviđeni ovim zakonom da bi mogao da obavlja svoju aktivnost, što znači da je besmisleno unapred određivati vreme za koje može da važi ta energetska dozvola.
Vrlo često se ovde čuje i priča kako je određena grupa poslanika za ulazak u Evropu; moram da vas obavestim da bi bilo bolje da manje o tome pričamo, a više pokažemo svojim primerom da jesmo za to. Pre 15 dana na reci Drini, na toj lepotici, održana je jedna sportsko-rekreativna manifestacija, regata, gde je bilo oko 650 plovila, oko 2.500 ljudi.
Da je neko iz Vlade bio tu prisutan i video ponašanje onih učesnika koji su bacali iz svojih plovila sav suvišni materijal, prazne boce i ostalo, mogao je da zaključi da ta grupa ljudi, građana Srbije mora da pričeka još jedno određeno vreme za ulazak u Evropu; a oni koji su svoj otpad prikupili i na kraju odložili na tačno određena mesta, sigurno da već svojim primerom pokazuju ulazak u Evropu.
Srpska radikalna stranka je takođe za ulazak u Evropu. A kada nam bude čista i Drina i sve druge reke, i naša životna sredina, i kada nam budu čiste tehnologije i kada naši poljoprivrednici budu mogli da žive čestito od svog rada, da obrađuju svoje površine uz mukotrpan rada, da od toga mogu da izdržavaju svoje porodice, kada radnici budu mogli da se vrate u fabrike, onda ćemo mi moći da uđemo u Evropu, onda će Evropa hteti da mi postanemo njeni članovi. SRS samo na taj način hoće u Evropu, a donošenjem zakona i prepisivanjem tih zakona koji važe u EU sigurno da nam neće biti otvorena vrata za ulazak u Evropu.

Reč ima narodni poslanik Rodoljub Gačević, a neka se pripremi narodni poslanik Mita Avramov.