Dame i gospodo poslanici, kao i dosadašnji zakon i ovaj zakon predviđa uvođenje agencija, i to dve: agencije za energetiku i agencije za energetsku efikasnost, kao pripremu za ovu prvu. Iz teksta nije jasno ko osniva agenciju i zašto. U članu 15. navedeni su poslovi agencije i to su uglavnom poslovi kojim bi se resorno ministarstvo inače bavilo, pa nije jasno da li je to paralelan organ, vladin ili nečiji servis.
Pre bi se moglo reći da je to nekakav servis ili ujdurma za prebacivanje odgovornosti na tuđ teren, odnosno međuprostor za manipulacije, te ovo što stoji u članu 10, odnosno u opisu, treba izbaciti, a poslove ostaviti u nadležnosti ministarstva zbog odgovornosti ministarstva. Zaista je sve ovo izmešano, agencijom rukovodi savet, a savet odgovara Narodnoj skupštini, pa zatim savet usvaja finansijski plan, a saglasnost daje Skupština, mislim na Narodnu skupštinu Srbije.
Posebno je nejasan status agencije za energetsku efikasnost, sa zadacima iz oblasti pripreme za agenciju za energiju, koja, po članu 147, podnosi izveštaj Vladi. Po ovom članu 147. agencija vrši i edukaciju, pa nije jasno da li vrši edukaciju stručnog osoblja iz agencije ili edukaciju stanovništva u smislu racionalne potrošnje energije, pre svega mislim na električnu energiju.
Ako je edukacija građanstva, onda je to bolje činiti kroz obrazovanje u školama, kao što je nekada bilo domaćinstvo. Bolje i to nego što sada imamo neke fakultativne predmete itd.
Prema tome, ili je potrebno uvesti ovakav oblik obrazovanja, odnosno edukacije ili neka Ministarstvo preko televizijskih emisija edukuje građanstvo u smislu racionalnije potrošnje, pre svega, električne energije, kao najskuplje i najfinije energije.
Energija je jedna od glavnih stavki troškova gotovo svih proizvoda u industrijskoj proizvodnji, ona direktno utiče na troškovne stavke u proizvodnji industrijskih proizvoda. Zato i ta cena direktno utiče na cenu proizvodnje i zato je potrebno što više štedeti električnu energiju, kao najskuplju energiju. I, bolje je govoriti o racionalnoj potrošnji, nego o štednji.
Praksa, a i logika potrošača je da se štedi samo ono što je skupo, ali to ne znači da treba povećavati cenu električne energije da bi se na taj način štedelo, pre svega, zato što je ta energija i najkvalitetnija, najfinija i lako ju je transformisati u bilo koji drugi oblik energije, već treba električnu energiju supstituisati drugim energentima, kao što je na primer ogrevno drvo. Zbog toga što je takav odnos cena i što je drvo dosta skupo električna energija se često koristi za grejanje tamo gde nema potrebe, pa je time još veći udar na električnu mrežu, a pogotovo kada je sezona.
Stoga u članu 141. treba dati povlastice svim fizičkim licima, ne samo pravnim, koja proizvode energiju za lične potrebe. Time bi se izvršilo rasterećenje energetskog sistema, a povlastice treba dati u obliku smanjenja poreza i carina kod uvoza opreme koja kod nas ne postoji ili je nema u dovoljnoj meri. Pre svega mislim na alternativne i druge izvore energije, koji su praktično neograničeni, kao što je recimo solarna energija.
Verovatno se zna da nema gotovo nijedne kuće, nijednog stana u Grčkoj, pogotovo u manjim mestima, a da nema instalirano solarno grejanje. Ovde u ovom slučaju ne vidim nigde da se uopšte to i pominje, da je uzeto u razmatranje, kao da je zanemarljivo, a to je jedan resurs koji je praktično nezamenljiv.
Dakle, nije potrebno vršiti povećanje cena električne energije, jer bi to pokrenulo rast cena, već poreskim olakšicama treba rasteretiti cenu, recimo, ogrevnog drveta, uglja. A ugalj opet nije tamo nigde ni uzet u obzir kao energent. Treba izvršiti i olakšice kod cena termoizolacionih materijala i slično.
Nije rešenje samo u proizvodnji, makar i jeftine energije, već pre svega u štednji, u smislu racionalne potrošnje. Narod kaže - uradiše sve što ima, uštedeše još i više. Ili ono što kažu - ne naradi, ako ne uštedi. To je logika kojom bi trebalo da se služe i u ovom zakonu, odnosno i u narodu i u građanstvu.
Zato termoizolaciona rešenja treba učiniti povlašćenim, a negde i obaveznim, pa iz tog razloga smatram da ovaj zakon treba dovesti u vezi sa drugim zakonima iz sličnih oblasti, pre svega oblasti građevine.
U članovima 66, 67, 68. predviđa se ne samo cena po tarifama, već i po sezonama, dnevnim špicevima, snazi, pa će i dalje računi biti po zonama, po bojama, po tarifama itd. Ujednačenje opterećenosti električne mreže jednostavno se može rešiti sa ovim tarifama, međutim, sve ostalo je način kako da se opljačka potrošač i izvrši prinuda nad njim. Elektroinženjeri ne znaju da protumače šta je to angažovana snaga. Dakle, ne plaća se snaga, plaća se rad električne struje odnosno kilovat-časova.
Ovaj zakon je sklon nasilju nad građanima ne samo kada je u pitanju cena, već i održavanje energetskih objekata, pa recimo u članu 79. stoji da, uslovno rečeno, seljak treba da seče drveće, odnosno rastinje ispod dalekovoda ili da o njegovom trošku to učini elektroprivreda. Seljak nema para da kupi ni obuću, a kamoli da kupuje skupocenu opremu da bi mogao da uklanja rastinje ispod dalekovoda.
Dalje, kaznene odredbe u članu 159. odnose se na krivična dela, odnosno na samovoljno priključivanje objekata na distributivni sistem. To je, po logici, nasilje nad nasiljem, zato što se u lokalnoj samoupravi vrši nasilje nad građanstvom, najčešće povodom izbora, tako što se ucenjuju građani da ih neće priključiti na mrežu dok ne izađu na izbore i glasaju za nekog ko je po njihovoj volji. Dakle, struja je bila, i još uvek je, moćno sredstvo nametanja izbornih rezultata biračima.
Setite se, gospodo iz bivšeg DOS-a, kada ste se istim metodama služili u srpskoj oktobarskoj revoluciji, kada ste građanima Niša obećali da im nećete naplaćivati struju, tako da su prevareni i dan-danas ne mogu da se izvuku iz onih dugova u koje su zapali.
Sumnjam da se ova praksa neće i dalje nastaviti, pa zato na kraju želim da istaknem da je ovim zakonom obuhvaćeno samo nekoliko vrsta energenata, dok ugalj i mnogi drugi, naročito alternativni energenti nisu ni pomenuti, te se o njihovom statusu i ne zna. To nije čudo pošto se zakon donosi na brzinu, a i u čudno vreme kao što je, recimo, juli mesec. Predlažem da se zakon vrati na doradu radi sveobuhvatnosti, kompletnosti i kvaliteta, pa tek da se onda vrati u skupštinsku proceduru. Bolje je i tako učiniti nego krpiti zakon sa amandmanima.

Reč ima narodni poslanik Mita Avramov, a neka se pripremi Tomislav Penezić. Preostalo vreme poslaničke grupe SRS je četiri minuta.

Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da ima dosta toga da se kaže o Predlogu zakona o energetici. Znamo svi da Odbor za industriju nije prihvatio ovaj zakon, da on nije prošao. Ministar je sam rekao na televiziji da zakon nije najbolji. Mislim da ova skupština ne bi trebalo da usvoji ovaj zakon.
Ova vlast koja je došla posle decembarskih izbora hvalila se kako je ukinula devet agencija u jednom momentu, a sada nam se dešava da samo u ovom zakonu imamo tri nove agencije. Imamo tri, jer imamo i savet agencije. To je agencija, tako ste vi ovde naznačili.
Suština ovog zakona i ključ svega trebalo je da bude pravilna raspodela sredstava dobijenih od električne energije. Znači, sve je trebalo pravilno da se raspoređuje, od proizvođača električne energije, distributera itd. Međutim, po ovom nacrtu zakona Skupština Republike Srbije na prvom mestu vodi računa o svemu, a zna se, kada neko ima većinu onda njegov predlog prolazi. Druga je Vlada Republike Srbije, pa na trećem mestu agencija za efikasnost. Posle te agencije dolazi ministarstvo da bi zatim posle ministarstva došla opet regulatorna agencija.
Te dve agencije imaju savet agencije. Taj savet agencije je, kaže, neprofitno regulatorno telo, finansiranje je iz godišnje naknade. To je za savete. Oni se finansiraju iz godišnje naknade samim tim što sami odlučuju kolika im sredstva trebaju da se finansiraju iz te godišnje naknade.
Kontrola rada agencije - agenciju kontroliše Narodna skupština. Normalno, ko ima većinu u Narodnoj skupštini kazaće da je agencija izvanredno radila i nema nikakvih problema. Savet agencije čini pet članova sa mandatom od četiri godine, a mogu da budu najviše u dva mandata; ti ljudi treba da ispunjavaju uslove da imaju visoku stručnu spremu, deset godina iskustva, da nisu poslanici, niti odbornici, da nisu kažnjavani, da nisu funkcioneri organa političkih stranaka i bez angažovanja ili primanja od energetskih subjekata.
Naše vreme će doći, to će se uskoro pokazati, ali da vam kažem, u vezi sa ovim agencijama i ovim što je predvideo nacrt ovog zakona, da će proizvođači opet najmanje imati koristi od toga što su proizveli električnu energiju. Ponovo će trgovci puniti svoje džepove, ponovo je potpisan ugovor sa firmom EFT, sa Hamovićem i Lazarevićem. Oni će biti ti koji će uzeti najveći deo sredstava i određivati kome će dati sredstva.
Nemojte zaboraviti da smo termoelektrane, hidroelektrane ove naše zemlje mi izgradili, građani Srbije. Mi smo se odricali jednodnevnih zarada za tu donaciju. Sada će posle šest meseci, kada se ovaj zakon usvoji, doći do privatizacije elektrosistema naše zemlje. To je od strateškog značaja za svaku zemlju, za svaku privredu.

Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja načelnog pretresa pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 89. Poslovnika?
Reč ima Dragan S. Jovanović, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, imajući  vidu da se o ovom zakonu već dugo priča, može se reći već godinama, i da su o njemu stvarana različita mišljenja i vršene određene izmene, onda nije ni čudo što se povodom ovog zakona javlja puno dilema, različitih mišljenja, a u određenom stepenu jedan broj argumentovanih drugačijih mišljenja.
Jednostavno, to do sada nije uređivano jedinstvenim zakonom, već su donošena pojedinačna zakonska akta koja su uređivala posebno delove ove oblasti. Takođe, prvi put imamo situaciju da se na jedan beskompromisan način naša zakonska regulativa usklađuje sa propisima Evropske unije kojima se uređuje unutrašnje tržište električne energije i prirodnog gasa. Naša poslanička grupa ocenjuje da je to pozitivna intencija i podržavamo taj deo zakona koji se odnosi na to usklađivanje.
Međutim, poslanička grupa SPS će svoj definitivni stav prema ovom zakonu doneti posle načelne rasprave i rasprave o amandmanima, s obzirom da smatramo da postoji jedan broj pitanja koji još nije dovoljno razjašnjen i neka pitanja na koja bismo želeli da dobijemo preciznije odgovore.
Koje su to glavne osobenosti koje karakterišu ovaj zakon? Decentralizacija prava i odgovornosti u planiranju i sprovođenju razvojnih programa, formiranje nezavisne regulatorne agencije, organizovanje tržišta električne energije sa ciljem uvođenja konkurencije, uvođenje kvalifikovanog kupca, operatora sistema i tako dalje.
Ono što očekujem od donošenja ovog zakona jeste nešto što se odnosi na strategiju razvoja energetskog sektora. Jasno je da zakon u tom delu donosi jedan okvir koji pretpostavlja donošenje ove strategije. Po tom pitanju postoje različita mišljenja, postoje mišljenja da je možda prvo trebalo doneti strategiju, bar globalno i načelno, pa na bazi nje eventualno donositi zakonska akta, a ministarstvo se opredelilo za drugu varijantu i o tome sada je deplasirano pričati.
Polazimo od činjenice da u prethodne tri i po godine Vlada Republike Srbije i mi kao država nismo imali nikakvu strategiju razvoja energetskog sektora. Ona je do te mere bila zapostavljena da su se sa vrlo kompetentnih nivoa po pitanju energetike čula mišljenja da nama strategija razvoja možda nije ni potrebna, s obzirom da se sasvim možemo, kao sistem i kao država, okrenuti uvozu energenata i na taj način rešavati buduće potrebe za energijom. Suvišno je reći da takav pristup i takav stav ne može doneti nikakve koristi.
Naravno, posledica toga je da u tom periodu nije pokrenut nijedan razvojni projekat kako u EPS-u, tako i u NIS-u i da ovog momenta mi nemamo u izgradnji elektroenergetski objekat.
Ono što je jako bitno, kada se govori o strategiji razvoja, jeste činjenica da već sada sa pretpostavljenim stopama ukupnog razvoja u Republici i sa pretpostavljenim potrebama za energijom koja bi pratila taj razvoj možemo da kažemo da imamo deficit u snazi od oko 1000 megavata, koji je posebno multipliciran činjenicom da se generalno i Evropa ne može pohvaliti perspektivnom energetskom situacijom, pa moramo razmišljati u tom pravcu.
Tome dodajem činjenicu da mi imamo jedan razvojni projekat koji je dosta star. Govorim o početku izgradnje TE "Kolubara B", dva puta 350 megavata, gde je do sada uloženo oko 400 miliona dolara, koja godinama stoji kao investicioni projekat, a da ne obrazlažem zašto, jer mislim da je svima poznato zbog čega je to tako.
Kao drugo, imamo jednu nespornu kvalitetnu lokaciju za izgradnju jednog bloka velike snage, govorim o lokaciji TENT-a B3 u Obrenovcu koji je opremljen više nego potrebnom infrastrukturom, gde postoje izrazite šanse za izgradnju jednog savremenog energetskog bloka.
U tom smislu apelujem na Ministarstvo da se ta strategija što pre pojavi pred Narodnom skupštinom i od nje očekujemo odgovore na ova pitanja i definisanje prioriteta o kojima sam govorio, ili nekih drugih koji se utvrde kao naši budući razlozi i razvojni programi.
Naravno, sve ovo važi, ako se zaustavi jedan narastajući rezon u proteklom periodu koji je ...
(Predsedavajući: Molim vas da omogućite narodnom poslaniku da govori.)
Ako se stopira jedan rezon koji je dominantno hteo da uvede takvu situaciju u naše razvojne investicione programe da se sredstvima koja su u prvom redu bila donatorska ovde dovode ne samo rezervni delovi, nego i radna snaga, iako su naša preduzeća vrlo specijalizovana i kvalifikovana za oblast energetike, a ja ću nabrojati samo neka. To su "Termoelektro", "Minel", "Sever-Goša", "MIN", da ne ređam dalje; praktično su ostajali bez poslova dok su relativno proste tehnološke operacije obavljale firme iz inostranstva. Neću sada da ulazim u opravdanost ili neopravdanost takvih aranžmana, ali mislim da se taj rezon polako u jednom razvojnom projektu mora ostavljati za nama.
Želeo bih da izdvojim četiri važna pitanja koja zakon tretira ili ne tretira i da o njima kažem samo po par reči. To je pitanje energetskih delatnosti i odmah ću reći zašto. U obrazloženju energetskih delatnosti nigde se ne pominje pitanje uglja.
Vrlo je interesantno, mislim da je juče neko to pomenuo, da jedna kapitalna energetska delatnost, koja ovog momenta u Elektroprivredi zapošljava blizu 20.000 radnika i godišnje isporuči TE preko 30 miliona tona uglja, jednostavno nije našla mesto u nabrajanju energetskih delatnosti.
Drugo pitanje je pitanje buduće organizacije energetskog sektora koje podrazumeva i način restrukturiranja. Znam da je o tome bilo govora, izazivalo je puno kontroverzi u proteklom periodu i znam da je bilo političkih grupacija koje su se zalagale za tzv. horizontalno restrukturiranje ili horizontalni način restrukturiranja, što bi predstavljalo jedna elektrana - jedno preduzeće.
To je metod koji nema utemeljenje ni u pozitivnim iskustvima drugih zemalja, ni u praksi koja nam je poznata i imam utisak da je sadašnje ministarstvo odustalo od te varijante. Mi kao poslanička grupa smatramo da je to nedovoljno potencirano u samom tekstu zakona, odnosno zakon se ne bavi tom činjenicom, već ostavlja Vladi da kasnije uredi ta pitanja.
Neću da budem ni maliciozan ni optimistički nastrojen, ali imali smo vlade u skoroj prošlosti koje su zastupale sasvim suprotan princip od ovoga koji zastupa današnja Vlada. Nadamo se da će ministarstvo okvir koji je postavljen ovim zakonom iskoristiti u ovom pravcu. Zašto mislimo da je vertikalni način i vertikalni princip organizovanja neophodan? Zašto mislimo da u prelaznim odredbama to prosto treba podvući, a ja se slažem da se, na neki način koji nije sasvim jasan, taj princip afirmiše, ali smatramo da ne bi bilo na štetu da to taksativno piše i meni nije jasno zašto se to izbegava.
Drugo što želim da kažem, to je stav naše poslaničke grupe prema ovim pitanja koja sam nabrojao. Stav poslaničke grupe SPS-a je vrlo jasan. Smatramo da se javna preduzeća mogu restrukturirati u pravcu vertikalno integrisanih modernih kompanija u državnom vlasništvu.
Te kompanije bi bile tržišno orijentisane na delatnost proizvodnje struje i uglja, prenosa i distribucije i sa razdvojenim i nezavisnim finansijskim računima. Ovako bi došlo do stvaranja tržišno orijentisanih kompanija i u tom slučaju proizvodni sektor, tj. proizvodnja bi obuhvatala termo i hidro potencijale u čijem sastavu bi bili i rudnici uglja. Distributivna preduzeća bi mogla da se svedu na jedan racionalan broj, da ne ulazim u detalje, a funkciju prenosa bi i dalje obavljalo jedno preduzeće. Tako jedinstvena kompanija bi imala obavezu da tarifnim kupcima obezbedi redovno, kontinuirano snabdevanje električnom energijom po konkurentnoj i kontrolisanoj ceni. Mislim da je to najprihvatljivije rešenje ovog momenta za državu i za građane, a i za zaposlene u sektoru energetike.
Tek u drugoj fazi, za koju čujem da su potrebne godine, mogli bismo da razgovaramo o izdvajanju funkcije prenosa u jedno nezavisno državno preduzeće, a tek nakon toga bismo mogli da govorimo o tome na koji način bi se pristupilo nekoj budućoj privatizaciji.
Želim da istaknem jedno pitanje koje se u medijima u poslednje vreme dosta eksploatiše kada se radi o restrukturiranju energetskog sektora, a to je pitanje viška zaposlenih. Imam utisak da naročito u domenu elektroprivrede ovo pitanje dobija malo senzacionalistička značenja bez potrebe.
Sigurno je da mi u elektroprivredi i u naftnoj industriji imamo višak zaposlenih, to bi bilo teško sporiti. Da li je u procesu restrukturiranja, u procesu stvaranja modernih energetskih kompanija, u procesu racionalizacije njihovog poslovanja, to pitanje broj jedan? Mislim, sasvim odgovorno, da to nije pitanje broj jedan. Pri tom ne mislim da ga ne treba rešavati, ali imam utisak da smo prvo počeli rešavanje sa te strane.
To smo počeli da rešavamo na način koji izaziva dodatne neracionalnosti. Sad u elektroprivredi imamo situaciju da se stvaraju nova preduzeća u koja se prebacuju radnici iz matičnih javnih preduzeća pod obrazloženjem smanjenja radne snage, a onda ti radnici iz drugog preduzeća obavljaju iste poslove, na istim radnim mestima, na isti način, isti ljudi, ali po većem trošku, jer se sada oni plaćaju kao radnici izvođači, odnosno kao spoljne usluge.
Imam utisak da se jedna forma zadovoljava na način koji prouzrokuje dodatne neracionalnosti. Stav poslaničke grupe SPS po ovom pitanju takođe je dosta precizan. Smatramo da broj zaposlenih i njegovo smanjenje treba da ima jedan postepen trend koji treba da bude paralelan sa restrukturiranjem svih ostalih elemenata u javnim preduzećima.
Nema se vremena ovde za podatke. Kada bismo sad ovde rekli koliko naše elektrane ili rudnici troše više energenata nego što je to po standardima utvrđeno, došli bismo do podataka da su ta finansijska sredstva značajno veća nego što su to troškovi zaposlenih. Prosto imam utisak da smo se na jedan pomodan način prvo dotakli ovog pitanja za koje smatram da može da ima i neke druge posledice, a ne samo tehnološke ili finansijsko-ekonomske.
Naša poslanička grupa smatra da ovo treba rešavati kroz saradnju sa sindikatom, i to kroz jedan partnerski odnos sa sindikatom, i na svaki način izbeći da buduće restrukturiranje energetskog sektora stvara socijalne slučajeve u onom delu poslovanja tih preduzeća i onim delatnostima koje su i u najtežim vremenima i u najtežim uslovima intenzivno radile i proizvodile.
Mislim da je sasvim prirodno da se ova politika restrukturiranja usaglasi sa sindikatom, jer bi predloženi model imao za posledicu najmanje otpuštenih radnika, a da ne kažem da bi to kao krajnji efekat uticalo i na cenu električne energije.
Na kraju, dozvolite mi da kažem nekoliko reči o rešenjima u oblasti tržišta električne energije. Dosta je o tome rečeno i ne možemo sigurno sa ove govornice reći da nema potrebe za izmenama i da nema potrebe da se usvoje neka zakonska rešenja koje ovaj predlog zakona daje. Želim samo da prokomentarišem jednu reč koja se sa ove govornice u poslednja dva dana čula mnogo puta, a to je stvar monopola. Svakako da ovaj zakon to pitanje rešava na jedan kvalitetan način i sa tim se potpuno slažem.
Ali, pri sprovođenju i pri donošenju drugih akata koja će restrukturirati naše energetske subjekte na bazi okvira koji stvara ovaj zakon, moramo da se pitamo - koji su to monopol imala naša javna preduzeća u domenu proizvodnje električne energije kada im je drugi određivao cenu? Nikad ta preduzeća nisu odredila cenu električne energije. Ta preduzeća su proizvodila i isporučivala struju po cenama koje su bile pet ili više puta niže nego što su cene na tržištu ili cene u najbližem okruženju. Kakav je to onda monopol, kad ta preduzeća isporučuju energiju kupcima koji tu energiju plaćaju sa procentom od 70%; onih 30% ne plaćaju, a i dalje je koriste.
U tom smislu moramo biti oprezni prema toj klasifikaciji monopolskih delatnosti. I, kakav je monopol preduzeća, moćnih preduzeća koja su odradila svoj posao u najtežim uslovima, kad su određene političke grupacije pozivale i građane i institucije da ne plaćaju njihove usluge. To nije nikakva teorija.
Mi smo imali takav slučaj, njegove posledice ni danas ne mogu da se izleče i sve to ukazuje da je to pitanje monopola dosta relativno i kada budemo primenjivali ovaj zakon, u određivanju tržišta, moramo imati u vidu da je neophodno da prethodno izvršimo još jednu sanaciju i jednu totalnu konsolidaciju, tehničko-tehnološku, ali i ekonomsko-finansijsku konsolidaciju i stabilizaciju ovih sistema.
Gurnuti neoprezno, beskompromisno proizvodni sektor elektroprivrede, mislim da se isto odnosi na NIS, u jednu nekontrolisanu konkurenciju ne bi bilo dobro po njih. Mislim da nam je kao zakonodavnom telu stalo da stvorimo uslove da se nacionalna imovina, kao što su EPS i NIS, očuva.
Očuvaćemo je ako stvaramo uslove tržišta i konkurencije koji će uvažavati činjenicu da su naši proizvodni pogoni u proseku stari 27 godina, činjenicu da smo u protekle tri i po godine u elektroenergetski sektor uložili, što iz donacija, što iz sopstvenih sredstava, 1,2 milijarde dolara, uradili smo značajne poslove.
Ali, za ta sredstva nismo dobili nijedan dodatni megavat snage, niti smo povećali količinu proizvedenih kilovat sati.
U tom smislu moramo staviti naše proizvodne kapacitete, naša sadašnja javna preduzeća u jednu poziciju blagonaklonijeg odnosa nego što bi to diktirala divlja privatizacija ili divlji tržišni uslovi, koji bi doveli do značajnih poremećaja u snabdevanju energentima. Hvala.

Zahvaljujem. Pre zaključivanja načelnog pretresa pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 89. Poslovnika?
Reč ima predsednik poslaničke grupe SRS, Tomislav Nikolić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, rasprava o Predlogu zakona o energetici u načelu nije ubedila poslanike SRS da je bilo potrebno sazivati vanrednu sednicu Narodne skupštine da bi ovaj zakon bio donet. Nije, iz nekoliko razloga. Najpre, izuzev jednog poslanika DSS kome je to posao, niko nije izašao da brani predloženi zakon. I oni koji će za njega da glasaju izneli su svoje primedbe na njega, na to ih obavezuje znanje materije, a glasaće za njega zato što ih na to obavezuje partijska disciplina.
Šta će biti ako u danu za glasanje usvojimo zakon o energetici? Hoćemo li dobiti strategiju razvoja energije – nećemo. Hoće li iz nje da proistekne energetska politika – neće. Hoće li iz toga da proistekne program ostvarivanja strategije – neće. Hoćemo li dobiti agenciju za energetiku – nećemo. Hoćemo li dobiti onu drugu agenciju za efikasnost, kako se već zove – nećemo.
(Dobacivanje iz sale.) Dobićete vi na izborima ono što vam sleduje, samo vi uživajte. Ionako mi je smetalo da vas toliko gledam sa ove strane, previše vas je, a i ne volim dok vlast ne dobacuje opozicionom poslaniku, nešto nije u redu. Sada je u redu.
Dobićemo tržište za jesenju sezonu, za zimsku sezonu. Zato mi ovde sedimo, dame i gospodo narodni poslanici, u zlo doba, kad nije vreme da radimo ovaj predlog zakona, jer mora sve da se pripremi da imamo slobodno tržište za struju u vreme kada nam struja bude trebala.
Šta je cilj ovog zakona? Potpuno upropašćavanje naših elektrana, elektroprivrede Srbije, njeno srozavanje na nivo komunalnog preduzeća u nekoj opštini. Baš one koji će da glasaju za ovaj zakon briga što je to stvarano desetinama godina, što su potapana sela, kuće, iseljavani ljudi, što je pola Šumadije zauzeto otpadom iz termoelektrana i što je ta zemlja zauvek upropašćena.
Pa i što mnogo ljudi boluje od hroničnih bolesti zato što žive u neposrednom okruženju termoelektrana. Baš nekoga briga šta će biti sa Srbijom, bitno je da se usvoji ovaj zakon.
Da bar jednu rečenicu rekoste o tome kako je neophodno da bude donet, izuzev one stalne. I kada bude zakon o sportu, reći ćete – moramo zbog ulaska u Evropu. To razumem. Tu rečenicu nemojte ni da nam ponavljate, neka piše iznad glave predsednika – zakon o kome sada raspravljate je uslov da uđemo u Evropu.
Znamo da je to uslov za Evropu i moramo da raspravljamo. Ali, zašto ovaj zakon donosimo sada, uz ovoliko primedaba koje su izneli ne samo poslanici SRS nego i poslanici svih ostalih poslaničkih grupa, izuzev poslaničke grupe DSS. G17 plus se u to ne meša. Oni su sa DSS-om podelili fahove, jedni druge neće dirati kada se radi o zakonima koji su u njihovom ličnom interesu.
Ponavljam za ovom govornicom ono što sam govorio i u novinama. Nekoliko ljudi iz vaše stranke je direktno finansirano od energetskog lobija. Ti ljudi vode ne samo vašu stranku, sada vode i državnu politiku. Ovaj zakon je usledio kao posledica najave koju je izvršio čovek za čije interese ovo radite. Znate vi vrlo dobro ko je taj. To je onaj čije ime niste smeli da pomenete. Pomenuo ga je jedan vaš poslanik stidljivo, a ministar ne sme da šušne.
To su prijatelji vaših saboraca iz stranke, i Maršićanina, i Ljiljane Nedeljković i vašeg šefa kabineta. To su vam Vojin Lazarević, Vuk Hamović, to su kumovi, a ima ih sedam. Okumili su se sa prvim ministrom, pokušali i drugog ministra u to da uvuku. U elektroprivredi i tamo gde ste vi radili imali su svoje ljude, postavljali svoje ljude, raširili su se kao hidra kroz Elektroprivredu Srbije. Niste ih sprečili u tome, pali ste pod njihov uticaj. Sada su preuzeli i Borisa Tadića. Sa njim su se našli u restoranu "Daka" pred drugi krug izbora i direktno ga finansirali u drugom krugu izbora.
Znate, nije dovoljno ujutru da se probudite i uveče da zaspite da bi vam neko priznao da ste taj dan živeli. Vi morate nešto i da uradite tog dana. Ovo što sedite ovde i gačete kao čavke, a između sebe se pitate što li mi ovo danas radimo, to nije dovoljno da vam opere savest ili da vam potvrdi da ste danas živeli. Vi danas u ovoj skupštini niste živeli. Vi čekate da se završi ova sednica, da izglasate zakon, da se poklonite šefu i da idete na godišnji odmor.
Opominjao sam mnoge vlasti u ovoj skupštini, opominjao sam i 2001. godine taj vaš najjači DOS. Tada je pojedinačno svako od njih mislio da vredi više nego cela vaša poslanička grupa. Ovo što ja sada od vas doživljavam, ova dobacivanja, meni je to kao kolač, šta sam tada sve morao da doživim. Niko nije verovao da će to da se desi DOS-u, što mu se desilo.
Sada i vas opominjem – ovo je kraj priče o čestitosti. Ovde prestaje priča o čestitosti. Narodna skupština Republike Srbije počela je da služi oligarsima. Ovo je zakon, a onaj pre njega – zakon o lekovima, isto je tako bio. Lupiće vas to po čelu, možda za godinu dana, možda za dve, ali uvek će neko vaše dete da vas pita – što si učestvovao ti u ovome, što te optužuju po novinama da si baš ti u ovome učestvovao, a vi ćete onda reći – bio sam narodni poslanik te i te političke stranke. To nije dovoljno.
Ponavljam vam još jednom, i više o ovom zakonu, ako treba, neću ni da govorim: zakon se donosi zbog firme EFT, ne zbog Srbije, ne zbog organizacije, ne zbog građana Srbije, ne zbog cene električne energije, ne zbog boljeg snabdevanja, ne zbog lojalne konkurencije. Jer, vi ovde jednu državnu firmu, koju su stvarali svi građani Srbije, šutirate nogom na ulicu, da upadne u konkurenciju sa onima kojima ste tri godine pre toga dali državni novac da se izgrade toliko da mogu da upropaste tu državnu firmu.
Možda ja neke od vas precenjujem, možda niste tako dugoročno planirali, ali je ovo sve planirano 2001. godine, kada je ta firma osnovana. Vi se tada time očigledno niste bavili, a ja se tim problemom bavim već godinu dana.
(Dobacivanje iz sale.) Evo, vi znate koja poslanička grupa ima ludačke manire, a to se ispolji tako što se jedan od njih okrene prema Ćirkoviću i kaže – ajde Ćirkoviću.
Zato vas pozivam da ne glasate za ovaj predlog zakona, biće vas jednog dana sramota.

Pravo na repliku, predsednik poslaničke grupe DSS Miloš Aligrudić.

Pošto ste vi jako fino govorili o tome ko su čiji kumovi, prijatelji, pošto ste tako lep politički govor održali, a povodom zakona o energetici, bolje bi vam bilo, kao predsedniku poslaničke grupe SRS, formalno najveće poslaničke grupe u Skupštini, da govorite o sadržini ovog zakona. Vi ste pričali devet minuta, a jednu reč niste rekli o ovom zakonu. Govorili ste neke druge stvari, o nečemu što sa ovim nema nikakve veze i pri tom izmišljali.

Šta vi znate ko je kome kum i prijatelj? Ako znate, izvolite, dajte čitavu genezu, napravite jedno kumovsko porodično stablo. Upozoriću vas koliko to što vi pričate nema nikakve veze. Šef vaše političke stranke je kum Vuku Draškoviću i obrnuto. Šta to dokazuje? Da vi sarađujete kao političke stranke. Kakve to veze ima? Da je DSS htela ikada da govori o kumovskim vezama pominjala bi i neke druge političare koji danas, nažalost, više nisu među živima. Ali, nismo pominjali iz prostog razloga što smo znali da sama kumovska veza u tom slučaju nikakvog značaja nema.

Prema tome, to o čemu vi govorite je jedna paušalna politička priča koja nema nikakve veze sa dnevnim redom ove skupštine, sa ovim što je na dnevnom redu današnjeg zasedanja i sa zakonom o energetici. O tome mi govorimo. A vama bi bilo mnogo bolje da govorite smisleno o onome što je na dnevnom redu, da vaši poslanici govore o onome što je sadržaj tačaka dnevnog reda, a ne da doživljavamo amandmane na članove zakona koji glase, od prvog do poslednjeg, da se svaki član briše, da biste dobili pravo na diskusiju i da biste zloupotrebljavali pravo na raspravu o zakonu u pojedinostima.

Takav isti slučaj će biti i sada, nakon ove rasprave u načelu. Sijaset je amandmana u kojima stoji da se svaki član pojedinačno briše, da bismo se ponovo vraćali na raspravu u načelu, da bi se nešto o tome govorilo, da bi se mimoišlo ono što je suština i sadržaj ovog zakona, a to je pokušaj da se harmonizuju domaći propisi sa propisima Evropske unije. To je ono što vas, zapravo, uopšte ne interesuje i to je prava priča o svemu ovome. Ništa drugo. Izvolite, nastavak rasprave o pojedinostima će pokazati, zapravo, kakve su vaše prave namere.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Zoran Ćirković, replika. Izvolite. Prozvan je po imenu.