Poslanička grupa SRS je protiv osnivanja agencije iz nekoliko razloga. Najpre, samo formalno ili prividno agencija je odgovorna Narodnoj skupštini, a tu nikakva odgovornost ne postoji, ako pod odgovornošću podrazumevate obavezu da jednom godišnje predsednik i članovi saveta podnesu izveštaj o svom radu Narodnoj skupštini.
Podsećam vas da Narodnoj skupštini Vlada Republike Srbije ne podnosi izveštaj jednom godišnje. Zašto bi to radila agencija, tim pre što predsednik saveta i članovi saveta ne mogu da budu razrešeni zbog toga što nije podnet izveštaj. U odredbama koje regulišu njihovo razrešenje, pominje se: da su sakrili neki podatak dok su birani, neka povezanost sa krivičnim delom, ne pominje se odnos prema Narodnoj skupštini.
Sa druge strane, veoma mi je sumnjivo to što predlagač zakona priznaje da agenciju neće finansirati budžet Republike Srbije, što me navodi na pomisao da će agencija biti finansirana iz inostranstva. Dobro bi bilo kada biste penzije obezbeđivali iz inostranstva, vi što vičete "naravno", a ne rad agencije. To bi bilo dobro, kada biste obezbedili pare da zaposlimo ljude, a ne da osnivamo agencije, ali još vam malo vremena treba da shvatite šta je ova agencija.
Agencija radi i poverene poslove. Kako to da država poverava nekome poslove i neko će da prihvati poverene poslove, a da ne bude finansiran za obavljanje poverenih poslova? Mislim da su to tačke 4) i 6) stav 1. člana 15. Šta je tu najčudnije?
Posle toliko godina u kojima mi imamo električnu energiju, tarifnog kupca, EPS, odjednom našoj agenciji, član 15. stav 1. tačke 1) i 2), dajemo pravo da utvrđuje tarifne sisteme, metodologiju za određivanje tarifnih elemenata, što znači da će agencija ponovo određivati tarifni sistem i cene struje.
Dokle ćete vi koji vodite državu da se igrate sa cenama električne energije? Sada, kada je to već postao problem za Vladu Republike Srbije, jer ljudi prozivaju i predsednika i ministre zbog toga što struja poskupljuje, što ne umeju da obračunaju struju, zbog toga što im umanjuju onu tarifu koju sirotinja koristi - bonus sa 600 kilovata na 300, sada to prebacujete na nekakvu agenciju.
I kada ljudi budu opravdano rekli da ne mogu da plate račun za električnu energiju, da ne valja tarifni sistem, više nije kriva Vlada nego agencija koja za svoj rad odgovara Narodnoj skupštini. Potpuno je sklonjena Vlada od odgovornosti za ono što se dešava građanima Srbije kod isporuke električne energije i određivanja cena električne energije za tarifnog kupca, a, građani Srbije, vi ste u toj kategoriji tarifnih kupaca.
Zato mi ne želimo da se formira agencija. Želimo da znamo ko u Srbiji odgovara za snabdevanje, potrošnju, metodologiju i određivanje tarifnog sistema za plaćanje utrošene električne energije. Po mom mišljenju, to je Vlada Republike Srbije; kako god da izgleda, ko god da je sastavi, Vlada uvek treba da stane i da kaže - jeste, mi smo odredili koliko ćete da plaćate električnu energiju. Ako građani mogu da je plate, oni će reći - dobro, a ako ne mogu Vlada će biti u škripcu.
Ovako - agencija, predsednik i četiri člana saveta, predložila ih Vlada, izabrala ih Narodna skupština, račune polažu Narodnoj skupštini, ne finansira ih budžet, pa uopšte više nikome ni za šta ne odgovaraju. Ministar je sam rekao - pa, ne odgovaraju, sredstva za njih ne idu iz budžeta, obezbediće neka agencija za rekonstrukciju. A što vam ne padne na pamet da se zapitate - kako to da nam finansiraju samo agencije. Što nam ne finansiraju neku proizvodnju, nešto gde bismo mogli ljude da zaposlimo, da počnemo da radimo i da od svog rada živimo. Hvala.

Zahvaljujem se.
Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? Izvolite, reč ima narodni poslanik Stevica Deđanski.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada sam govorio o ovom zakonu u načelu ukazao sam na to da SRS ima osnovnu zamerku na osnivanje agencija.
Pročitaću iz vašeg obrazloženja, gde se spominje agencija za energetiku, pa se kaže - po svojim ovlašćenjima agencija je specifična (znači, sami to naglašavate), pošto će, saglasno ovom zakonu, obavljati određene poslove koji su po svojoj prirodi iz okvira prava i dužnosti državnih organa. I onda se navodi širok spektar prava koja ima agencija. To su: izdavanje licenci za obavljanje energetske delatnosti, odlučivanje po žalbama itd., čak se ide do toga da donosi tarifni sistem i propisuje korišćenje sistema za prenos, transport i distribuciju energije. Naš principijelan stav je da agencija ima suviše velika ovlašćenja.
U načelu nisam govorio o nekim detaljima i nedostacima koji postoje u zakonu, pomenuo bih status kvalifikovanog kupca u članu 3. stav 1. tačka 11). Nisam stigao da predam amandman, pošto su rano povučeni, pa to moram da izložim - koji na svom distributivnom području imaju potrošnju na godišnjem nivou veću od 20 miliona metara kubnih gasa. Kasnije ću objasniti zašto.

Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Amandman na član 3. podneo je narodni poslanik Slobodan Mihajlović.
Vlada i Odbor za industriju nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč o ovom amandmanu? Izvolite, reč ima narodni poslanik Branislav Stevanović.

Već smo rekli više puta da u članu 3. u tački 5), gde se pominju energenti, kao energent nije upisan ugalj. Ako u članu 80. piše - proizvođači električne energije, HE i TE itd, ako ih već pominjemo, onda je logično da pod pojam - energenti stavimo i ugalj. Hvala.

Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Amandman na član 4. sa ispravkom podnela je narodni poslanik Vjerica Radeta.
Vlada i Odbor za industriju nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč o ovom amandmanu? Izvolite, reč ima narodni poslanik Nemanja Šarović.

Dame i gospodo narodni poslanici na član 4. Predloga zakona o energetici amandman je u ime poslaničke grupe SRS podnela narodni poslanik Vjerica Radeta. Ovim amandmanom je traženo da se interveniše u članu 4. tako što će u stavu 1. tačka 10) biti obrisana.
O čemu se radi? Energetska politika Republike Srbije obuhvata mere i aktivnosti koje se preduzimaju radi ostvarivanja dugoročnih ciljeva u oblasti energetike, a naročito, pa po tačkama od 1) do 10), a tačka 10) kaže - decentralizacije u planiranju i sprovođenju razvojnih programa u energetici.
U ovoj oblasti decentralizacija je samo marketinški potez Vlade i potpuno je nejasno šta treba da znači - decentralizacija, s obzirom na to da ozbiljni razvojni programi mogu i moraju da se vode jedino na državnom nivou. Jer, ukoliko se strategijom razvoja energetike Republike Srbije određuju dugoročni ciljevi razvoja pojedinih energetskih delatnosti, prioriteti razvoja, izvori i način obezbeđivanja potrebnih količina energije, odnosno energenata, podsticajne mere za finansijska ulaganja u energetske objekte, u kojima će se koristiti obnovljivi izvori energije, podsticajne mere za povećanje energetske efikasnosti itd., postavlja se pitanje šta ovde može da znači - decentralizacija.
Koji su to lokalni organi preko kojih će se ostvarivati ova decentralizacija u planiranju i sprovođenju razvojnih programa u energetici? Da li ste se ovde, gospodo, izgubili u prevodu? O čemu se ovde radi? Ovo je ubačeno tamo gde mu mesto nije.
Znači, da li će jedinice lokalnih samouprava npr. opštine, mesne zajednice same određivati dugoročne ciljeve razvoja energetske delatnosti, pa će recimo opština Stari grad odlučiti jedno, opština Vračar peto, opština Inđija sedmo, pa će svako nekim svojim pravcem ići u unapređivanje energetskog sistema.
Ono što nam najbolje govori na koji način vi predviđate dalji razvoj elektroenergetskog sistema i elektroprivrede u Srbiji je član 8. koji kaže da se energetskim bilansom Republike Srbije utvrđuju godišnje potrebe energije, odnosno energenata koje je neophodno obezbediti radi urednog i kontinuiranog snabdevanja potrošača, uz uvažavanje potreba za racionalnom potrošnjom energije.
Molio bih da gospodin ministar, ukoliko se kojim slučajem vrati u ovu salu, odgovori koja je to potreba za racionalnom potrošnjom energije. Ko ima takvu potrebu? Ova odredba kao da je prepisana iz nekog komunističkog manifesta iz pedesetih ili šezdesetih godina, za vreme nestašice energije. Koja to još ozbiljna država u svetu govori o racionalnoj potrošnji energije?
Mislio sam da ovaj zakon donosimo da bismo unapredili elektroprivredu, povećali količinu proizvedene električne energije i obezbedili konačno da oni koji troše više energije budu stimulisani (umesto da ih kažnjavamo), kao što su stimulisani u svim normalnim zemljama i kao što su stimulisani kod potrošnje druge robe, jer, da vas podsetim, električna energija je roba kao i svaka druga.
Normalno je da oni koji troše više veće količine dobijaju po povoljnijim cenama, a ne da se, kao u XX ili XIX veku, ograničava količina energije, odnosno racionalizuje, da se određuje koliko ko može da potroši, a da se kažnjava ukoliko potroši više nego što je neka agencija ili neko u Vladi odlučio.

Reč ima narodni poslanik Zlatan Jovanović, pa zatim Momir Marković.

Dame i gospodo, gospođa Radeta je podnela amandman na član 4. kojim se samo nagoveštavaju nadležnosti i ovlašćenja koja se daju autonomnoj pokrajini, jedinicama lokalne samouprave u sledećim članovima ovog predloga zakona, u članovima 5, 6, 7. i 9.
O čemu se radi? U članu 4. navedene su aktivnosti i mere koje predstavljaju dugoročne ciljeve u oblasti energetike, pa je, pored ostalog, u tački 10) rečeno da je jedan od dugoročnih ciljeva u oblasti energetike decentralizacija u planiranju i sprovođenju razvojnih programa u energetici. Šta to konkretno znači, jasnije je iz članova 6, 7. i 9.
Naime, ovaj zakon predviđa donošenje strategije razvoja energetike, koju bi usvojila Narodna skupština Republike Srbije na predlog Vlade, i to očekujemo u nekom narednom periodu. Na osnovu te strategije Vlada Republike Srbije će, kako je definisala članom 6, doneti program ostvarivanja strategije i razvoja energetike Republike Srbije. Taj program donosi se za period od šest godina.
Autonomna pokrajina i jedinice lokalne samouprave će doneti planove razvoja energetike na svojoj teritoriji, kojima će utvrditi potrebe za energijom na svom području i uslove i način obezbeđivanja neophodnih energetskih kapaciteta u skladu sa strategijom i programom. To stoji u stavu 1. člana 7.
Mislim, a i stav je poslaničke grupe SRS da je ovo previše ovlašćenja i nadležnosti za autonomnu pokrajinu, a posebno za jedinice lokalne samouprave. Ne radi se samo o ovlašćenjima, radi se o mogućnosti ili sposobnosti tih organa da ove poslove, odnosno ove obaveze koje su im ovim zakonom nametnute ispune.
Da li naše opštine imaju kadrove koji će moći da sagledaju ove probleme i da adekvatno odgovore na ove zahteve, da donesu planove razvoja energetike na svom području i da te planove dostave Vladi Republike Srbije? Mislim da naše opštine nisu sposobne za to, bar većina njih nije sposobna, i da im ne treba stavljati i ovo na teret, imaju dovoljno i drugih obaveza i poslova.
Ono što je još ovde nelogično, to je stav 2. člana 7, gde stoji da su energetski subjekti, na zahtev nadležnih organa autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave, dužni da podatke za izradu planova razvoja dostave autonomnoj pokrajini i jedinicama lokalne samouprave. Svaka opština iz Srbije će po ovom zakonu imati pravo da traži, da zahteva od svih energetskih subjekata, proizvođača električne energije, prenosnog sistema, distributera, trgovaca itd. da joj dostavljaju podatke koji su joj navodno potrebni za izradu ovih planova. Ne mogu se tek tako deliti i širiti po Srbiji.
U članu 9. takođe se govori o energetskom bilansu i opet se ostavlja autonomnoj pokrajini obaveza da predlaže deo energetskog bilansa Republike koji se odnosi na autonomnu pokrajinu itd. Ovde stoji da autonomna pokrajina predlaže deo energetskog bilansa, međutim, logično je pitanje - šta ako Vlada ne prihvati taj predlog koji dođe od autonomne pokrajine? Da li će doći onda do sukoba između predstavnika vlasti autonomne pokrajine i republičke vlasti?
Vlada je odbila ovaj amandman i, ono što mi je takođe čudno, u ovom obrazloženju stoji da se ova obaveza ili nadležnost koja je ostavljena lokalnoj samoupravi i autonomnoj pokrajini odnosi pre svega na komunalne energetske delatnosti, za čiji razvoj i funkcionisanje se stara lokalna samouprava.
Ne može sada ovim obrazloženjem da se preporučuje lokalnoj samoupravi da se bavi samo toplotnom energijom, ako joj je zakonom povereno i dato da može da se bavi i električnom energijom. Trebalo je u zakonu precizirati da lokalna samouprava ne može da se bavi električnom energijom, može samo toplotnom energijom, a ne sada da preporučujemo - mi smo vam dali mogućnost, ali nemojte to raditi, mi ćemo to raditi, a vi se bavite samo toplotnom energijom, jer je to u vašoj nadležnosti.

Reč ima narodni poslanik Momir Marković.