Znam, gospodine Nikoliću, da vi i dalje imate postizborne traume, ali pravo da vam kažem, nemoćan sam da vam tu pomognem. A, kada se radi o onim manirima, da bih imao te manire morao bih da ličim na vas, a to je prosto nemoguće. Hvala lepo.

Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Slobodan Mihajlović, replika.

Na pominjanje Borisa Tadića, predsednika DS-a, našeg predsednika, hteo sam da kažem da mu ne treba odbrana. Ali, na pominjanje onoga što je gospodin Nikolić rekao - šta profesija dozvoljava, mislim da ne treba zloupotrebljavati rad Anketnog odbora pre nego što Skupština usvoji rezultat kakav jeste.
Hteo sam da se javim za reč zbog sledećeg - baš zbog takvih kao što su EFT i firme koje su iskoristile nedograđenost elektroenergetskog sistema, nedostatak zakonske regulativa, zato su se pojavili. Ovo što smo čuli od gospodina Nikolića je demagogija. Znači, da bismo izbegli te firme i bilo kakvog posrednika u tome, bilo kakve zloupotrebe, ovo je put - zakon, strategija, tržište, konkurencija i onda takvih firmi više neće biti. Hvala.

Molim stručnu službu, ako nešto može da učini povodom mikrofona, prosto se ne čuje za stolom, ne znam koliko se čuje u sali.
Reč ima ministar Naumov.

Gospođe i gospodo narodni poslanici, posle ovog jednog dana načelne diskusije o Predlogu zakona o energetici ipak stičem utisak da je pred nama zaista dobar predlog zakona.
Bilo je dosta konstruktivnih diskusija. One možda mogu da nas navedu na razmišljanje o nekom različitom konceptu u datim oblastima koje uređuje zakon, ali sve u svemu, ovde se pokazuje da je donošenje jednog ovakvog zakona neminovnost ne samo zbog ulaska u Evropu, nego zbog usklađivanja sa energetskim ponašanjem u celom svetu.
Apsolutno je neophodno da se donese ovakav zakon, koji je još okvirni, sistemski i koji prvi put pruža i u ovoj oblasti mogućnost da se regulišu sve energetske delatnosti i da se odredi njihovo međusobno delovanje i odnosi, da se govori o politici u energetici, o strategiji razvoja, što do sad nije bilo zakonski regulisano, da se dizajnira ili oformi tržište električne energije, kao i da se utvrdi ponašanje pojedinih subjekata na njemu, što je veoma važan momenat i mislim da je ova diskusija u tom delu načelne rasprave koja se isključivo odnosila na zakon dala svoj doprinos.
Normalno, kao što to obično biva, sa govornice se čuju i disonantni tonovi i drugačije intonirane poruke, ali osvrnuo bih se samo na neke nedoumice. Nisam shvatio čak ni da Srpska radikalna stranka u principu ima nešto protiv zakona koji treba da reguliše ovu oblast, nego da ima primedbe na suštinski način kako da se to radi, ali ove druge poslaničke grupe su iskazale slaganje sa konceptom koji smo mi primenili.
Naravno, postoje neke razlike u shvatanjima oko organizovanja energetskih subjekata, pošto se veći deo zakona odnosi na elektroenergetski sektor, posebno na elektroprivredu i subjekte u elektroprivredi; postoje određene razlike ili primedbe koje se odnose na agencije za energetiku i za energetsku efikasnost, i energetsku delatnost kao što je ugalj. Čuli smo, takođe, određene tonove vezane za privatizaciju, liberalizaciju, kao i energetsku delatnost proizvodnje i distribucije toplotne energije.
Što se uglja tiče, a ovde smo o njemu čuli najviše primedaba - zašto zakon ne uređuje eksploataciju uglja, nafte i gasa, u stvari ovaj zakon izvorno ne obrađuje i ne uređuje eksploataciju uglja, nafte i gasa, to je predmet Zakona o rudarstvu i Zakona o geološkim istraživanjima. To, međutim, ne znači da preduzeća koja proizvode ugalj za potrebe TE ne mogu biti u sastavu elektroprivrednog preduzeća.
Agencija za energetsku efikasnost ovde je pominjana i u kontekstu da zakon odjednom uvodi dve agencije. Naravno, agencija je samo naziv, ime, ali to su u suštini potpuno različite organizacione celine.
Jedna je regulatorna agencija, nezavisno regulatorno telo i nosi naziv agencija, a neko to zove većem (u Hrvatskoj); možda može da se nađe i neki drugi termin, ali smo se složili da će ona raditi jedan odgovoran posao koji baš zahteva tu nezavisnost i ona treba da omogući stvaranje odnosa na tržištu za proizvodnju energije.
Agencija za energetsku efikasnost - ako postoji nešto što je trebalo da bude ponos u ovom proteklom periodu kod nas, to su upravo rezultati koji su postignuti na programima energetske efikasnosti. Program energetske efikasnosti se forsira i u Evropi, ne bi ovde dolazili određeni stručnjaci i ne bi se za to davala sredstva i ne bi se mi sami učili kako da se ponašamo u vezi sa racionalnim korišćenjem energije.
Energetska efikasnost, odnosno ta problematika kod nas je locirana u agenciji. Kako je bilo ranije predviđeno, ta agencija je bila jedno nezavisno telo. Međutim, u skladu sa našim zakonima i u skladu sa rešenjima koja su vezana za preduzeća, nama je rečeno i stavljena je primedba da ne može zakonski agencija za energetsku efikasnost da posluje kao javna služba, zato što ti stručni poslovi koje ona obavlja nemaju karakter javnih poslova.
Ovo što se naziva osnivanje agencije i obrazovanje agencije je potpuno pravnički utemeljeno u zakonima i Ustavu. Kada se kaže obrazovanje agencije, to znači, i zato je ona samo sa dva do tri člana spomenuta, da se kroz ovaj zakon ona osniva kao jedno preduzeće i radiće sve poslove koje radi sadašnja agencija za energetsku efikasnost. Tu čak, na kraju krajeva, postoji saglasnost i sa Evropskom agencijom za rekonstrukciju, koja delimično i finansira rad ove agencije.
Konačno, jedna od bitnih dilema ili primedaba bila je u pogledu odeljka koji se odnosi na toplotnu energiju. O tome smo razmišljali i o tome smo razgovarali, proveravali i došli smo do zaključka, usaglasili smo se da je način na koji mi obrađujemo problematiku proizvodnje i distribucije toplotne energije jedino ispravan način, znači onako kako je prezentirano u ovom zakonu.
Ustavom Republike Srbije je uređeno da opština preko svojih organa, a u skladu sa zakonom, uređuje i obavlja razvoj tih komunalnih delatnosti, obezbeđuje te komunalne delatnosti, a posebno proizvodnju i distribuciju toplotne energije, tako da to pripada komunalnim delatnostima i to je uređeno kao komunalna delatnost.
Na kraju, zaista, ako se izbegnu sve malicioznosti koje se mogu čuti o ovome, morao bih samo kazati, sada sam se setio pitanja vertikalno organizovanih preduzeća. Vertikalno organizovana preduzeća su jedan vrlo efikasan način organizacije elektroprivrednih preduzeća i to je i zastupljeno u ovom našem predlogu zakona.
Oko 46.000 ljudi je zaposleno u elektroprivredi, a kroz završne odredbe je sugerisano da se delatnost prenosa električne energije i upravljanja izdvoji u posebno preduzeće što obuhvata oko 1.500 ljudi.
Znači, elektroprivreda ostaje kao celina i to je nesumnjivo. I naravno da smo svesni da je elektroprivredna delatnost, kao i delatnost naftne i gasne industrije, nešto što je od vitalnog značaja za opstanak i razvoj naše države.

Da li još neko od predsednika ili predstavnika poslaničkih grupa želi reč? (Ne.)
Zaključujem načelni pretres.
Saglasno članu 136. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić.
Vlada i Odbor za industriju nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Narodni poslanik Nemanja Šarović, pa potom Zlatan Jovanović, pa onda narodni poslanik Momir Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, načelna rasprava o ovom predlogu zakona još jedanput je pokazala koliko se koja poslanička grupa ozbiljno priprema za zakon i za raspravu o svakom predlogu zakona. Poslanička grupa SRS prijavila je 14 govornika povodom ove tačke dnevnog reda, međutim, s obzirom na to da su svi bili izuzetno dobro pripremljeni za ovaj veoma važan zakon, nisu uspeli svi da dođu na red u načelnoj raspravi, tako da ćemo morati sad kroz raspravu o pojedinostima da vam kroz amandmane koje je SRS podnela na ovaj zakon pojasnimo koji je koncept SRS i na koji način mi mislimo da ovu materiju treba urediti.
Na član 1. Predloga zakona o energetici amandman je u ime poslaničke grupe SRS podneo gospodin Zoran Krasić i tražio je da se briše stav 2. člana 1, jer po mišljenju SRS nema opravdanja za formiranje još dve nove agencije.
Ministar nije dobro razumeo kada je rekao da agencija može i drugačije da se nazove, da oko imena možemo da se dogovaramo i da je SRS protiv formiranja agencija zato što se radi o agencijama. Naime, nismo mi protiv formiranja agencija zato što se one zovu agencije, već zato što agencije neće dobro doneti ni privredi Srbije, niti elektroprivredi Srbije, a pogotovu ne građanima Srbije.
Takođe, SRS nije zadovoljna ni objašnjenjem ministra koje je dao kako povodom zakona, tako i povodom formiranja same agencije i ja mislim da je ovo bilo jedno od najlošijih obrazloženja koje smo do sada imali priliku da čujemo.
Naime, nije dovoljno reći da je zakon reformski, jer, gospodine ministre, moram da vam kažem da je svaki zakon reformski. Mislim da još uvek nije zabeležen slučaj da je neko doneo zakon koji je istovetan zakonu koji već postoji. Svaki novi zakon koji se donosi nešto menja, svaki zakon je reformski, pa čak i najgori zakon, a ovaj zakon je izuzetno loš, može se nazvati reformskim.
Nije dovoljno ni to što ste nam rekli da će nas ovaj zakon sigurno odvesti u Evropu. Mi smo se već naslušali toga i mislili smo da nas neki drugi zakoni vode u Evropu, ili ste nas bar u to ubeđivali. Da li to što će nas ovaj zakon odvesti u Evropu znači da nećete isporučivati generale, da li to znači da nećete isporučivati Ratka Mladića? Niste imali ništa afirmativno da kažete o ovom zakonu, da kažete šta će on dobro doneti građanima, a to je ono što nas u stvari i zanima.
U ovom zakonu predvideli ste formiranje dve agencije. Jedna je agencija za energetiku, druga je agencija za energetsku efikasnost. Ovog puta moram priznati da ste zaista prevazišli sebe, čak dve agencije biće formirane ovim zakonom. Ali, moram da vas upozorim na narednu tačku dnevnog reda, odnosno Zakon o ministarstvima, da vam se tu potkrala greška.
Naime, izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima nije predviđeno formiranje agencija i mi se prosto pitamo kako je to moguće, zašto baš ministarstva da ne dobiju agenciju, zašto ne bismo imali agenciju za ministarstva, ukoliko već te agencije toliko dobro donose svima. Dajte onda da i ministarstvima damo bar jednu agenciju, da ona ne bi bila zapostavljena.

Reč ima narodni poslanik Zlatan Jovanović. Molim sve poslanike, prema članu 101. stav 1. o redu na sednici Narodne skupštine stara se predsednik Narodne skupštine. Nema potrebe da ometate govornika i da dovikujete sopstveno mišljenje o tome da li je tema ili nije tema. Budite ljubazni, dozvolite govornicima da se obrate.

Moram prvo kratko da se obratim ministru, da repliciram na izlaganje ministra od malopre kada je rekao da je bilo puno primedaba zato što se ugalj ne pominje kao energent u ovom zakonu. Niko nije zahtevao niti tražio da se u ovom zakonu obradi eksploatacija uglja, bila je primedba što se ugalj ne pominje kao energent.
Smatramo da je u članu 3. trebalo pomenuti ugalj kao energent, kada se objašnjavalo i definisalo šta su energenti. Znači, trebalo je da se navede ugalj, pored energenata koji su navedeni u ovom zakonu. Juče sam rekao da je ipak ugalj značajan energent, 70% električne energije se dobija iz uglja i u naredne tri-četiri decenije ugalj će sigurno biti dominantan energent u proizvodnji električne energije.
Amandman gospodina Krasića odnosi se na član 1. i na uspostavljanje agencija ovim zakonom. Naime, mi smo principijelno protiv agencija koje su počele sa egzistencijom od dolaska DOS-a na vlast 2001. godine, najpre uredbama, a sada je ova nova vlada prešla na to da agencije osniva zakonom. Ovde se formiraju dve agencije, odnosno prva se osniva kao agencija za energetiku, a druga se obrazuje, mada je malo nejasno ko tu drugu obrazuje. Nije ništa preciznije u zakonu rečeno. Verovatno se u odnosu na onu postojeću, koja je uredbom već zaživela pre par godina, sada vrši neka preformulacija da se obrazuje kao posebno pravno lice, ako sam dobro razumeo ovaj zakon.
Što se tiče ove prve agencije, ona obavlja poslove koji su joj povereni od Ministarstva za energetiku. Ako su ti poslovi izvorno u nadležnosti Ministarstva, logično pitanje je zašto ih ne obavlja Ministarstvo, zašto formirati posebnu agenciju, posebno telo, ako su to poslovi koje po zakonu treba da obavlja Ministarstvo.
Druga stvar koja je sporna jesu sredstva i način finansiranja. U članu 12. stoji da se sredstva za osnivanje i rad agencije obezbeđuju iz prihoda ostvarenih od naknada za izdavanje licenci, dela tarife za pristup i korišćenje sistema i drugih prihoda. Znači, dominantni su prihodi od izdavanja licenci i od dela tarife za pristup i korišćenje sistema. Ovi prihodi nisu permanentni, nisu stalni.
Da li će ti prihodi biti dovoljni da se agencija finansira, da postoji, s obzirom da agencija, pored tela koje upravlja agencijom (to je savet), ima određen broj zaposlenih ljudi koji će morati svakog meseca da primaju neke zarade. A u članu 14. stoji da agencija može, u cilju efikasnijeg obavljanja poslova, da organizuje jedinice u mestima van svog sedišta.
To znači da ostaje mogućnost da se van Beograda, gde je sedište agencije, obrazuju organizacione jedinice agencije koje će obavljati poslove agencije. To znači da ćemo imati u nekim drugim gradovima i opštinama u Srbiji neke ispostave agencije, gde će opet biti određen broj zaposlenih ljudi koji će se finansirati iz ovih istih sredstava. Pitam prosto da li će ova sredstva, koja nisu stalnog karaktera, biti dovoljna za rad agencije?
Pored ovih sredstava stoji da se agencija može finansirati iz donacija, osim iz donacija energetskih subjekata ili sa tim subjektima povezanim licima. Takođe ostaje mogućnost da se agencija finansira iz donacija pravnih i fizičkih lica. Sve te donacije će uticati na samostalnost, objektivnost i nezavisnost agencije. Ne sme se agencija oslanjati na donacije i čak mislim da ako želi biti nezavisna u svom radu i objektivna, nepristrasna ne bi smela da ostaje mogućnost u zakonu da neko može pomagati rad agencije svojim donacijama.
Ova agencija, odnosno savet je odgovoran Skupštini Srbije i treba jednom godišnje da podnese izveštaj. Međutim, ovde se nigde ne kaže šta se dešava ako se ne dobije saglasnost Skupštine Srbije na izveštaj agencije. Šta u tom slučaju? Koje su posledice? Šta će se desiti ako Skupština ne da saglasnost na izveštaj koji agencija jednom godišnje podnese Skupštini? Ko će biti odgovoran i koje su pravne posledice neusvajanja jedne takve odluke?

Reč ima narodni poslanik Momir Marković.