Ono što je suština ovog amandmana poslanika Rankića, to je da se u ovom delu člana 23. koji reguliše tajnost ili javnost rada agencije jasno definiše ono što je sadržano u članovima 15. i 16. ovog zakona, šta je to tajno, a šta je javno.
Ako član 15. predviđa u sedam tačaka koje su to obaveze agencije, mi vas radi predostrožnosti, a poučeni ranijim iskustvima, upozoravamo da bi bilo dobro da sve ove tačke ili skoro sve tačke člana 15. budu dostupne javnosti, a evo iz kojih razloga.
Definicija u članu 23. ovog zakona je u potpunosti ista, kada je u pitanju rad, funkcionisanje i javnost ili tajnost rada agencije, kao i u Zakonu o privatizaciji. Gotovo ista definicija je sadržana u Zakonu o privatizaciji u članu koji se odnosi na agenciju. Gledajte šta se dešava u poslednje vreme, a vezano je za rad Agencije za privatizaciju, te pojedinosti i detalje iznosi njen direktor.
Ako vi jedan deo rada i funkcionisanja ove agencije ili njene nadležnosti oglašavate za tajnu i to u cilju poverljivosti nekih podataka, onda vam unapred govorim, sa velikom sigurnošću, da će upravo ta definicija, ova rečenica, bukvalno, biti i te kako osnov za manipulaciju u funkcionisanju ne samo agencije, nego čitavog sistema.
Setite se samo, gospodo, koliko su se koplja lomila oko one tzv. poslovne tajne koja je bila jedan širok pojam. Možete misliti koliko će nedoumica ili zloupotreba izazvati sve ovo što je okarakterisano kao poverljivo ili nekim stepenom poverljivosti, a sadržano je u tačkama 4), 5) i 6).
I, ako već govorite o evropskoj integraciji, o otvorenosti prema Evropi, zašto onda i na ovaj način onemogućavate da informacije o radu i funkcionisanju agencije budu dostupne svim građanima Srbije, pogotovu u onom delu koji je od značaja za standard, rad i život građana Srbije. Nema razloga, zna se tačno šta je poslovna tajna u jednom energetskom sistemu. To je ono što je od značaja za državu.
Ako je u pitanju poslovna politika, a pogotovu tamo gde je licitiranje, gde je učešće, gde su tržišni uslovi, zašto bi to bilo poverljivo, zašto to ne bi bilo dostupno javnosti.
Jer, vidimo sada kako su u procesu privatizacije pod okriljem poverljivosti i tajnosti mnoge firme privatizovane, a da javnost, odnosno zainteresovana lica nemaju nikakva prava da izvrše uvid; to je čak toliko daleko otišlo da i direktor agencije nema pravo kontrole bez dozvole resornog ministra ili nekog drugog ili trećeg lica.
Mi vam iz tog razloga govorimo da jasno definišete; ako su tačke u članu 15. taksativno nabrojane, onda bi po nama mogla jedna da ostane u okviru ove definicije poverljivosti, a sve ostale moraju da budu dostupne javnosti i da budu date na uvid svima koji su zainteresovani.