Dame i gospodo narodni poslanici, moram priznati da sam u najmanju ruku bio iznenađen obrazloženjem koje je ministar Zoran Lončar dao prilikom podnošenja ovog zakona, jer reći da je ovo nastavak programskih obećanja Vlade koju smo izabrali u ovom parlamentu pre nekoliko meseci, i da će ubuduće postojati javnost rada kakva do sada nije postojala, po meni nije dovoljna.
Mi smo takva obećanja već dobili jedanput. Već su se ovde neki busali u prsa kada je prvi Zakon o ministarstvima donošen.
Rečeno je da će dosta toga biti promenjeno, da će od sada Vlada i ministri poštovati parlament, da će to činiti onako kako to nisu činili neki prethodni. Međutim, već nakon nekoliko meseci rada, mi smo bili u prilici, nažalost, ponavljam, da vidimo da od tih obećanja nema ništa.
Odakle pravo ministru da poslanike u ovom domu unapred naziva demagozima, da unapred kaže da je sve ono što ćemo mi pričati o osnivanju agencija demagogija? Odakle pravo ministru da kritikuje narodne poslanike, čak i pre nego što je jedan od njih izašao da kaže jednu reč o zakonu koji je danas na dnevnom redu?
Vaše je bilo, gospodine ministre, da izađete ovde i da nam obrazložite predložena rešenja u zakonu, da pokušate da obezbedite podršku svih poslanika u ovom parlamentu. Ne trebate vi da brinete jedino o podršci onih koji podržavaju Vladu. Idealno bi bilo kada biste uspeli sve poslanike iz svih poslaničkih grupa da ubedite da je ovaj zakon dobar, da će ovaj zakon doneti dobro građanima i da svi poslanici glasaju za ovaj zakon.
Takođe, pričao je ministar i o letnjoj pauzi, koju ćemo mi valjda imati. Jednostavno, zapitao sam se da li je to gospodin Lončar, kao ministar koji obrazlaže poslednji zakon koji je na dnevnom redu ovog vanrednog zasedanja, odlučio da ovom parlamentu da pauzu. Pauzu, svakako, parlamentu ne bi trebalo da daje ministar, iako se može reći da je to sada slučaj.
Ovaj parlament, to je najveći problem parlamenta, do sada je radio samo po nalozima Vlade, Vlada je kontrolisala parlament, umesto da parlament kontroliše Vladu. Svi zakoni koje smo imali išli su po hitnom postupku, iako razlozi hitnosti za mnoge od njih nisu postojali i išli su isključivo na dnevni red oni zakoni koje je predložila Vlada. Zakoni koje su predložile parlamentarne stranke, odnosno pojedini poslanici, suprotno Poslovniku o radu Narodne skupštine, čame po fiokama. To je pravo ogledalo ove vlasti i ove vlade.
Vi ste obećali, kada ste dolazili na ove pozicije, da ćete promeniti svoj odnos prema parlamentu, da ćete dolaziti i obrazlagati svoje zakone, ali da će se na dnevnom redu parlamenta naći i zakoni koje budu podnosile opozicione stranke.
(Dobacivanje iz sale: Nemaš ti pojma.)
Ako vi mislite da vi imate pojma, vi izađite za ovu govornicu i recite to što mislite. Govorim ono što mislim.
Dalje, što se tiče navoda ministra da je Vlada i Ministarstvo na čijem je on čelu, odnosno Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, odlučilo da parlamentu da priliku da kontroliše rad ovih agencija, sa tim ne mogu da se složim.
Ono što je suština parlamentarizma, upravo je potpuno suprotno. Mi smo, kao narodni poslanici i kao parlament, nažalost, dali vama mogućnost da osnivate ove agencije, a kontrolu, kako nad vama tako i nad ovim agencijama, mora vršiti upravo parlament. Parlament je stariji od svake vlade. Siguran sam da ćemo vam to i u narednom periodu dokazati.
Što se tiče samih agencija čije se formiranje predlaže, ima dosta toga što nije regulisano. Nije regulisan broj agencija, nije regulisano ko će upravljati ovim agencijama, kako će one funkcionalno-sistemski izgledati.
Nije određeno koji će biti organi ovih agencija. Da li će se to naknadno uređivati uredbama Vlade. Ko će donositi statute ovih agencija. Da li će postojati obaveza Vlade da eventualno na njih da saglasnost. Ono što je veoma važno - koji će biti poslovi. Ko će obezbediti sredstva za rad ovih agencija. Da li ćemo i dalje za rad agencija očekivati sredstva iz inostranstva, jer je izgleda jedino za šta mi u poslednje vreme iz inostranstva možemo da dobijemo – novac za osnivanje agencija. Jeste, za potrošnju.
Da li ćemo ikada dobiti nešto za proizvodnju. Postavlja se pitanje - šta će biti sa zaposlenima iz ovih agencija? Da li će oni preći u novoformirane agencije ili neće? Da li će se na ovaj način samo sprovoditi obračun sa ljudima koji su dovedeni u agenciju od prethodne Vlade?
Dosta je kritika bilo na rad agencija, na formiranje agencija. Sada vi kažete da su to praktično samo formalne kritike, da ste se slagali i sa radom agencija i sa formiranjem, ali da se jedino u stvari niste slagali sa tim što su agencije formirane uredbama. Da li je to što su agencije, poput one - Vladinog biroa za informisanje, koja je formirana Uredbom, da li je jedino što je tu bilo loše to što je ta agencija formirana na osnovu uredbe. Da li je ta agencija radila dobro? Da li je to ono što vi želite?
Pre svega, pre samo nekoliko meseci, vi ste sa dosta gorčine govorili o agencijama. Mislili smo da posle toga nećemo imati prilike, bar za neki vremenski period, da se susrećemo sa agencijama. Umesto toga, došlo je do prave hiperprodukcije agencija. Agencije su počele da niču kao pečurke posle kiše, a ovim prethodnim zakonom o energetici čak su dve agencije osnovane, pa se jednostavno pitamo - gde je tu kraj.
Jedino još ministarstva nisu dobila agenciju o ministarstvima. Postavlja se pitanje - ako je to tako dobar organizacioni oblik, ako će tolika dobra doneti u svim oblastima društvenog života, zašto onda niste zadržali pravo da osnujete i neku agenciju koja bi se bavila ministarstvima, i na taj način pomogli i sebi i građanima ove države.
Ono što, hvala bogu, nismo čuli prilikom obrazloženja ovog zakona je to da je donošenje ovog zakona uslov za ulazak u Evropu. Da li je ili nije - ne znam. Možda smo ovim prethodnim zakonom ispunili sve uslove. Rekli ste nam i tada da sada sigurno ulazimo u Evropu, jedino nikako da nam kažete kada ćemo tačno ući.
Nova Vlada ukinula je uredbom agencije koje nisu počele rad, kao što je agencija za unapređenje menadžmenta, agencija za socijalnu brigu, za unapređenje zdravstva, za unapređenje rečnog saobraćaja, agencija za ruralni razvoj, kao i jedan broj agencija koje su počele da rade, ali čiji su poslovi, uredbom propisani delimično ili u celini, već bili sadržani u delokrugu nekih ministarstava. To je agencija za razvoj infrastrukture lokalne samouprave, agencija za unapređenje državne uprave, razvoj kulture itd.
Sama agencija za razvoj infrastrukture lokalne samouprave osniva se kao posebna organizacija sa statusom pravnog lica. Delokrug agencije za razvoj proširen je u odnosu na delokrug istoimene agencije, koja je bila osnovana uredbom kao služba Vlade, i ono što ova agencija treba da obezbedi to su uslovi za pronalaženje finansijskih sredstava opštinama, gradovima i gradu Beogradu radi ravnomernog podsticaja razvoja i poboljšanja njihove infrastrukture.
Ova sredstva za razvoj lokalne infrastrukture trebalo bi da dođu od međunarodnih organizacija, od donacija i kredita. Kada se radi o donacijama i kreditima, postavlja se pitanje zašto je i ovde između tih stranih donatorskih firmi i krajnjih korisnika, koje treba da budu jedinice lokalne samouprave, potreban posrednik.
Mi znamo kako se ti poslovi obično završavaju. Znamo da otprilike trećina svih donacija ide na razne konsalting usluge, raznim firmama, i ako sada trećina tih sredstava ode na konsalting, ako jedan deo ode na razne provizije, šta će uopšte ostati tim lokalnim samoupravama.
A, lokalne samouprave, za koji mesec ili godinu, počeće da otplaćuju te kredite. Proizvodnje i dalje nema. Da li će i na koji način one to uopšte moći da otplaćuju.
Veoma je bitno pitanje da li će donacije uopšte doći. Mi smo svedoci da u zadnjem periodu donacije sve slabije i slabije stižu, iznosi su sve manji. Prošao je medeni mesec. Prošao je davno period kada je ova zemlja bila u nekom zanosu, kada smo bili miljenici Evrope, kada su nam deljeni krediti, obećavano je doduše nekih 6,5 milijardi, mnogo više nego što je ikada stiglo, ali čak i to što je stiglo nije na odgovarajući način upotrebljeno, jer se efekti nikako ne vide.
Članom 15. predviđeno je da se iz delokruga ministarstva prosvete i sporta izuzme donošenje osnova programa i rada za predškolsko vaspitanje i obrazovanje, kao i donošenje nastavnih planova i programa za osnovno i srednje obrazovanje.
Stav Srpske radikalne stranke... (Glas - taj zakon je prošao.) Da, znam da je prošao, ali stav SRS i tada je bio da ovo treba ostaviti u delokrugu Ministarstva za prosvetu i sport. Nažalost, sada se i definitivno realizuje ono što je već zakonom o obrazovanju povereno nekim agencijama u njihovom delokrugu i pitanje je dokle će sve ovo ići.
Kada već govorimo o kontroli Vlade, podsetiću gospodina Lončara i na činjenicu da sam, u skladu sa članom 193. Poslovnika o radu Narodne skupštine, ministru Lončaru još 18. maja postavio tri poslanička pitanja, a zatim 19. maja još tri. Odgovor nisam dobio, i pored sve priče o transparentnosti Vlade, mada Vlada jeste zaista providna za sve veći broj građana, iz dana u dan.
Član 195. Poslovnika kaže da, izuzetno, i to samo ukoliko je potrebno utvrditi određene činjenice, za čije utvrđivanje je potrebno duže vreme ili složenija analiza, rok za davanje odgovora na poslaničko pitanje može se produžiti, ali ne više od 30 dana. Međutim, trudio sam se da pitanja gospodinu lončaru formulišem jasno i precizno, da mu zaista ne bude problem da na njih odgovori.
Pročitaću vam samo jedno - da li je posebna evidencija birača u inostranstvu formirana u skladu sa Zakonom o izboru narodnih poslanika, "Službeni glasnik", br. 35/2000 i 18/2004, i Uputstvom o načinu ažuriranja biračkih spiskova. Da li ima jednostavnijeg pitanja za ministra, nego da ga pitate - gospodine ministre, da li ste poštovali zakon, i da li ste poštovali Uputstvo o ažuriranju biračkih spiskova. Posebno imajući u vidu to da je gospodin Lončar član RIK-a, i sva njegova zalaganja u prethodnom periodu, dok nije bio ministar, dok nije bio na vlasti, za ažuriranje biračkih spiskova i uopšte za sređivanje ove problematike izbora.
Zašto ministar nije odgovorio, pretpostavljam da je odgovor jasan, zato što zakon nije poštovan ili zato što Uputstvo o načinu ažuriranja biračkih spiskova nije poštovano. Molim vas, gospodine ministre, kad već niste odgovorili u skladu sa Poslovnikom, rok je bio 30 dana, ali to što do sada niste vas ne oslobađa obaveze da odgovorite. Zato odgovorite bolje sad, bolje sa zakašnjenjem, nego da ne odgovorite uopšte.
