Da li se još neko javlja za reč o amandmanu? (Ne.)
Narodni poslanik Dragoljub Živković podneo je amandman kojim je predložio da se posle člana 147. doda podnaslov i šest novih članova.
Vlada i Odbor za industriju nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)

Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, za razliku od kolega iz Radikalne stranke koji smatraju da nama nije potrebna agencija za energetsku efikasnost, mi iz poslaničke grupe DS smatramo da je agencija za energetsku efikasnost neophodna, i da ona predstavlja instituciju koja postoji i u razvijenim i mnogo naprednijim i tehnološki razvijenijim zemljama u svetu i u Evropi, i da su takve agencije dale izvanredno dobre rezultate.
Neka iskustva tih zemalja su preneta u poslednjih nekoliko godina i našoj Agenciji za energetsku efikasnost, ona je postigla prve rezultate i zbog toga je dobro da nastavi rad, da bismo kapitalizovali te početne rezultate, a oni pravi rezultati se upravo tek očekuju. Juče sam malo govorio o problemima naše energetike, ne bih sada da ponavljam, ali činjenica je da mi imamo neefikasnost ne samo u potrošnji, a tu se mogu uočiti četiri različita segmenta: saobraćaj, zgradarstvo, industrijska i komunalna energetika, nego imamo i neefikasnost na strani proizvodnje i u prenosu.
Dakle, svi ti problemi moraju da se rešavaju i jedini način da se reši jeste uz pomoć mnogo znanja.
Na sreću, mi dosta znanja imamo, ne posedujemo sva znanja, ali je nama potrebna dobra organizacija da bismo znanja koja posedujemo u zemlji na solidan i efikasan način organizovali, i da bismo uz sva saznanja koja postoje u svetu mogli naš energetski sistem da organizujemo tako da on postiže željene rezultate, na radost svih građana naše zemlje.
Dakle, kada govorimo o amandmanu, što je moj zadatak, to je amandman na predloženi zakon o energetici koji je podnela naša poslanička grupa, poslanička grupa DS, a u njeno ime sam ga potpisao, ovaj amandman bih pokušao da ukratko pročitam. Posle člana 147. dodaje se podnaslov i šest novih članova. Stavljena je primedba da ne postoje članovi zakona koji definišu način upravljanja agencijom.
Odmah da priznam, nisam tu ništa novo izmislio, sve je to sadržano u predlogu starog zakona ili u nacrtu zakona o energetici, a moram podsetiti i uvažene kolege iz ministarstva da takav predlog postoji i u predlogu ministarstva iz aprila 2004. godine, i to je ovaj predlog.
Zašto su u međuvremenu odustali od tog koncepta, to će oni najbolje reći, ali mi smatramo da je dobro organizovati agenciju za energetsku efikasnost kao javnu službu, a ne kao posebnu organizaciju u okviru ministarstva. Odmah ću reći zašto.
Zato što je važno da agencija za energetsku efikasnost izvrši integraciju u društvu svih znanja koja postoje u oblasti energetike i, ono što je uvaženi kolega malopre rekao, da se postavlja sada pitanje da li su nam potrebna znanja na fakultetima. Kako da ne, jesu, neophodna su, a agencija za energetsku efikasnost može uz dobru organizaciju da izvrši integraciju tih znanja.
Odmah moram reći kolegama, verovatno je njihova struka takva da se time ne bave, mi posedujemo već određene takve institucije u našoj zemlji koje su organizovane i postižu rezultate. To su kancelarije za energetsku efikasnost u Nišu, Beogradu, Novom Sadu i Kragujevcu.
Naš je zadatak da ovim zakonom kapitalizujemo te početne rezultate koje već imamo i na koje smo utrošili nekoliko godina. Ne bih pominjao strane stručnjake koji su dolazili iz Norveške, Grčke itd. Insistirao bih na tome da mi mnoga znanja posedujemo, ali ono što moramo priznati to je da još uvek nemamo dobru organizaciju za efikasnu primenu tih znanja.
Prelazim na amandman. Predlažemo da posle člana 147. dodaje se podnaslova i šest novih članova. Član 147a - organi agencije za energetsku efikasnost su upravni odbor, direktor i nadzorni odbor. Ne bih sada čitao sve detaljno, ali u ovim članovima je sadržano šta i ko čini upravni i nadzorni odbor i kako se oni biraju. Pročitaću onaj deo koji se tiče načina poslovanja agencije.
U članu 147d kaže se - agencija za energetsku efikasnost za svoj rad i poslovanje odgovara Vladi Republike Srbije, u skladu sa zakonom. Agencija za energetsku efikasnost najmanje dva puta godišnje podnosi izveštaj o poslovanju Vladi Republike Srbije.
Onaj deo koji se tiče mogućnosti da se integrišu znanja na nivou Srbije, to je sadržano u članu 147đ i taj član kaže - agencija za energetsku efikasnost može organizovati obavljanje poslova iz svog delokruga preko izdvojenih organizacionih jedinica u mestima van svog sedišta, a u cilju efikasnijeg obavljanja poslova iz svoje nadležnosti.
To se uklapa u princip decentralizacije, što mislim da predstavlja takođe jedan od demokratskih principa i omogućava efikasnije delovanje sistema. O organizovanju poslova van sedišta agencije za energetsku efikasnost odluku donosi upravni odbor. Samo još pola rečenice ili jednu rečenicu, obrazloženje zašto se ne prihvata amandman, što je u Predlogu zakona organizacija agencije za energetsku efikasnost predviđena kao posebna organizacija.
To mi vidimo, a onda se kaže ako bi se organizovala kao javna služba, onda bi to predviđalo postojanje upravnog i nadzornog odbora. Dakle, nije prihvatljivo, po mom mišljenju, obrazloženje.

Reč ima ministar Naumov.

Zahvaljujem se gospodinu Živkoviću, koji je vrlo iscrpno i tačno govorio o agenciji za energetsku efikasnost kao instituciji koja treba da postoji u savremenom energetskom sistemu, odnosno u svakoj državi. Lično sam učestvovao u stvaranju određenih centara za racionalno korišćenje energije još pre desetak godina, znam njihov značaj i sve ovo što je gospodin Živković kazao.
Takođe znam i rezultate koje je postojeća agencija postigla za ove dve godine, ugled koji ima, projekte i programe koje realizuje. Ovde se ne radi ni o kakvom osporavanju agencije kao takve, već se govori samo o pravno mogućem obliku da se u okviru ovog zakona osnuje jedna služba. Neko će je nazvati agencija, neko centar, neko laboratorija, koja će obavljati ove poslove koji su dati u članu 147.
Međutim, u amandmanu koji je ovde dat agencija za energetsku efikasnost je predviđena kao posebna organizacija u skladu sa Ustavom Srbije. Predviđena je da se obrazuje i da ima status javne službe. Naš član 146. govori da se obrazuje agencija kao posebna organizacija, a to je u skladu sa Ustavom i Zakonom o ministarstvima, jer obavlja stručne poslove vezane za ovu energetsku efikasnost.
Vaš amandman upravo upućuje da bi, kada bi bila pravno moguća, bila u stvari javna služba. Pošto agencija ne obavlja poslove, odnosno delatnosti kojima se obezbeđuje ostvarivanje prava građana i organizacija kao za javne službe, to je u suprotnosti sa Zakonom o javnim službama.
Mi nismo mogli agenciju da osnujemo na način kao u svim ranijim verzijama zakona, pa i u aprilskoj, koju ste vi spomenuli, pošto je to prosto zakonski bilo nemoguće. Međutim, ona ima potpunu nezavisnost da obavlja sve ove poslove koje će i sada obavljati. Nadam se i svesrdno ću podržati njen rad, i to će biti na opšte dobro.

Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 159. amandman je podneo narodni poslanik Slobodan Mihajlović.
Vlada i Odbor za industriju nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Slobodan Mihajlović.

Dame i gospodo, malo pažnje na kraju rasprave u pojedinostima. Radi se o delu 15 – kaznene odredbe predloga ovog zakona, krivična dela, član 159. Pročitaću ga jer je veoma kratak, ima dva stava. Prvi se odnosi na samovlasno priključenje objekata. "Ko samovlasno priključi objekte, uređaje ili instalacije na prenosni, transportni ili distributivni sistem kazniće se za krivično delo zatvorom do tri godine (član 64. stav 1. ovog zakona)."
Drugi stav: "Ko koristi energiju bez ili mimo mernih uređaja ili suprotno uslovima utvrđenim ugovorom u pogledu pouzdanog i tačnog merenja preuzete energije kazniće se za krivično delo zatvorom do jedne godine (član 64. stav 2. ovog zakona.)"
Moj amandman se odnosi na dodavanje stava 3. u članu 159. i glasi: "Ako je delo iz stava 1. ili 2. ovog člana učinjeno u nameri pribavljanja sebi ili drugom protivpravne imovinske koristi, učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do deset godina". Taj treći stav odnosi se isključivo na nameru, a ima utemeljenje u članu 166. Krivičnog zakona, stav 1. tačka 1, 3. i 5, krivičnog dela teške krađe.
Zbog čega je ovaj predlog ovakav kakav jeste? Iz jednog prostog razloga što se naši gubici električne energije kreću od 15 do 25, pa i više posto, od čega netehnički ili komercijalni gubici zauzimaju značajno mesto. Ako tešku krađu ne izjednačimo sa krađom električne energije, odnosno sa ljudima koji se usude da rizikuju svoj život da bi uradili tako teško krivično delo, znači sa veoma smišljenom namerom, ako ne stanemo na put tome, mislim da elektroprivreda, koja glavni problem ima u gubicima električne energije, koji iz dana u dan sa krizom sve više i više rastu, treba na neki način naći jednu zakonsku regulativu da se tome stane na put.
Ovo govorim iz razloga što i ovako teška kazna do deset godina ima u zakonu mogućnost ublažavanja, odnosno olakšica, da se i ta kazna može, ukoliko ima ublažujućih okolnosti, smanjiti i ispod te jedne godine.
Šta je problem? Posebno govorim o ovome jer je na Odboru za industriju ministar prihvatio ovaj amandman, sa obrazloženjem koje sam i ja dao ovde.
Ipak je ingerencija suda da proceni da li ima ublažavajućih ili olakšavajućih okolnosti da ova kazna bude ispod jedne godine, a da će deset godina delovati veoma poučno i upozoravajuće za one koji se usude da tako nešto urade.
Zahvaljujem se i mislim da o ovome treba da glasamo i da prihvatimo ovaj amandman, a posebno zbog toga što je ministar u obrazloženju sednice Odbora za industriju takođe prihvatio ovaj amandman.

Reč ima narodni poslanik Tomislav Nikolić.

Dame i gospodo narodni poslanici, ne mogu da prihvatim ovaj amandman zato što su prva dva stava izuzetno rigorozna. Ne može da se kaže da njima nije neko ostvario imovinsku korist. Izdvajanje trećeg stava kojim se sugeriše, ako je delo učinjeno u nameri pribavljanja imovinske koristi, izvršilac treba da bude kažnjen zatvorom od jedne do deset godina.
Ispada da po stavu 1. i 2. nema imovinske koristi. Ima. Svako ko se samovlasno priključi pribavlja sebi imovinsku korist. Svako ko koristi električnu energiju mimo ugovora u pogledu merenja njene potrošnje pribavlja sebi imovinsku korist. Suvišan je stav 3.
Imovinska korist je i u stavu 1. i u stavu 2. Zato se i kažnjava. Zašto biste kažnjavali nekoga ko uradi nešto, a od toga nema imovinsku korist i nema štete po elektroprivredu ili po onoga ko je struju isporučio.
Inače, mislim da je kazna zatvora od jedne do tri godine za ovakvo delo preteška, ali koliko se sećam to je negde u Zakonu o građenju objekata već predviđeno, ko se priključi bez građevinske dozvole isto je predviđena kazna zatvora, pa bi ovo moglo da bude prihvaćeno s obzirom na to da već postoji i u drugim zakonima zatvorska kazna za određena dela. Dakle, protiv toga sam da prihvatimo ovaj amandman.

Reč ima ministar Radomir Naumov.

Narodni poslanik Slobodan Mihajlović je tačno izneo hronologiju događanja oko amandmana koji govori o krađi kao krivičnom delu. Tada sam na Odboru za industriju prihvatio njegov amandman, a kasnije smo na Vladi ipak zauzeli stav da je to prejaka krivična sankcija, ne znam kako se to pravno govori, ali moram da napomenem, posebno, s obzirom da se ovo sada prvi put dešava da se krađa struje kvalifikuje kao krivično delo.
Do sada je bilo više puta pokušaja i bilo je bezuspešnih, jer nije po Krivičnom zakonu, ne zadovoljava ovo, ovo je prvi put ušlo i mislim da će mere u ovom iznosu, krivične mere, postaviti svoj cilj, odnosno elektroprivredu zaštititi od krađa. Hvala. Ostajem pri stavu Vlade.