Gospođe i gospodo narodni poslanici, posle ovog jednog dana načelne diskusije o Predlogu zakona o energetici ipak stičem utisak da je pred nama zaista dobar predlog zakona.
Bilo je dosta konstruktivnih diskusija. One možda mogu da nas navedu na razmišljanje o nekom različitom konceptu u datim oblastima koje uređuje zakon, ali sve u svemu, ovde se pokazuje da je donošenje jednog ovakvog zakona neminovnost ne samo zbog ulaska u Evropu, nego zbog usklađivanja sa energetskim ponašanjem u celom svetu.
Apsolutno je neophodno da se donese ovakav zakon, koji je još okvirni, sistemski i koji prvi put pruža i u ovoj oblasti mogućnost da se regulišu sve energetske delatnosti i da se odredi njihovo međusobno delovanje i odnosi, da se govori o politici u energetici, o strategiji razvoja, što do sad nije bilo zakonski regulisano, da se dizajnira ili oformi tržište električne energije, kao i da se utvrdi ponašanje pojedinih subjekata na njemu, što je veoma važan momenat i mislim da je ova diskusija u tom delu načelne rasprave koja se isključivo odnosila na zakon dala svoj doprinos.
Normalno, kao što to obično biva, sa govornice se čuju i disonantni tonovi i drugačije intonirane poruke, ali osvrnuo bih se samo na neke nedoumice. Nisam shvatio čak ni da Srpska radikalna stranka u principu ima nešto protiv zakona koji treba da reguliše ovu oblast, nego da ima primedbe na suštinski način kako da se to radi, ali ove druge poslaničke grupe su iskazale slaganje sa konceptom koji smo mi primenili.
Naravno, postoje neke razlike u shvatanjima oko organizovanja energetskih subjekata, pošto se veći deo zakona odnosi na elektroenergetski sektor, posebno na elektroprivredu i subjekte u elektroprivredi; postoje određene razlike ili primedbe koje se odnose na agencije za energetiku i za energetsku efikasnost, i energetsku delatnost kao što je ugalj. Čuli smo, takođe, određene tonove vezane za privatizaciju, liberalizaciju, kao i energetsku delatnost proizvodnje i distribucije toplotne energije.
Što se uglja tiče, a ovde smo o njemu čuli najviše primedaba - zašto zakon ne uređuje eksploataciju uglja, nafte i gasa, u stvari ovaj zakon izvorno ne obrađuje i ne uređuje eksploataciju uglja, nafte i gasa, to je predmet Zakona o rudarstvu i Zakona o geološkim istraživanjima. To, međutim, ne znači da preduzeća koja proizvode ugalj za potrebe TE ne mogu biti u sastavu elektroprivrednog preduzeća.
Agencija za energetsku efikasnost ovde je pominjana i u kontekstu da zakon odjednom uvodi dve agencije. Naravno, agencija je samo naziv, ime, ali to su u suštini potpuno različite organizacione celine.
Jedna je regulatorna agencija, nezavisno regulatorno telo i nosi naziv agencija, a neko to zove većem (u Hrvatskoj); možda može da se nađe i neki drugi termin, ali smo se složili da će ona raditi jedan odgovoran posao koji baš zahteva tu nezavisnost i ona treba da omogući stvaranje odnosa na tržištu za proizvodnju energije.
Agencija za energetsku efikasnost - ako postoji nešto što je trebalo da bude ponos u ovom proteklom periodu kod nas, to su upravo rezultati koji su postignuti na programima energetske efikasnosti. Program energetske efikasnosti se forsira i u Evropi, ne bi ovde dolazili određeni stručnjaci i ne bi se za to davala sredstva i ne bi se mi sami učili kako da se ponašamo u vezi sa racionalnim korišćenjem energije.
Energetska efikasnost, odnosno ta problematika kod nas je locirana u agenciji. Kako je bilo ranije predviđeno, ta agencija je bila jedno nezavisno telo. Međutim, u skladu sa našim zakonima i u skladu sa rešenjima koja su vezana za preduzeća, nama je rečeno i stavljena je primedba da ne može zakonski agencija za energetsku efikasnost da posluje kao javna služba, zato što ti stručni poslovi koje ona obavlja nemaju karakter javnih poslova.
Ovo što se naziva osnivanje agencije i obrazovanje agencije je potpuno pravnički utemeljeno u zakonima i Ustavu. Kada se kaže obrazovanje agencije, to znači, i zato je ona samo sa dva do tri člana spomenuta, da se kroz ovaj zakon ona osniva kao jedno preduzeće i radiće sve poslove koje radi sadašnja agencija za energetsku efikasnost. Tu čak, na kraju krajeva, postoji saglasnost i sa Evropskom agencijom za rekonstrukciju, koja delimično i finansira rad ove agencije.
Konačno, jedna od bitnih dilema ili primedaba bila je u pogledu odeljka koji se odnosi na toplotnu energiju. O tome smo razmišljali i o tome smo razgovarali, proveravali i došli smo do zaključka, usaglasili smo se da je način na koji mi obrađujemo problematiku proizvodnje i distribucije toplotne energije jedino ispravan način, znači onako kako je prezentirano u ovom zakonu.
Ustavom Republike Srbije je uređeno da opština preko svojih organa, a u skladu sa zakonom, uređuje i obavlja razvoj tih komunalnih delatnosti, obezbeđuje te komunalne delatnosti, a posebno proizvodnju i distribuciju toplotne energije, tako da to pripada komunalnim delatnostima i to je uređeno kao komunalna delatnost.
Na kraju, zaista, ako se izbegnu sve malicioznosti koje se mogu čuti o ovome, morao bih samo kazati, sada sam se setio pitanja vertikalno organizovanih preduzeća. Vertikalno organizovana preduzeća su jedan vrlo efikasan način organizacije elektroprivrednih preduzeća i to je i zastupljeno u ovom našem predlogu zakona.
Oko 46.000 ljudi je zaposleno u elektroprivredi, a kroz završne odredbe je sugerisano da se delatnost prenosa električne energije i upravljanja izdvoji u posebno preduzeće što obuhvata oko 1.500 ljudi.
Znači, elektroprivreda ostaje kao celina i to je nesumnjivo. I naravno da smo svesni da je elektroprivredna delatnost, kao i delatnost naftne i gasne industrije, nešto što je od vitalnog značaja za opstanak i razvoj naše države.
