Po Poslovniku? Izvolite.

Gospodine predsedavajući, ne znam ako vam je ovaj vaš, uslovno rečeno, možda budući ili prethodni koalicioni partner nervozan, iskolačio je oči na gospođu Radetu i na poslanike izvesni Petrović. Gospodine Petroviću, lično sam uverena da je član Visokog saveta pravosuđa, kada je rekao – neki Petrović, mislio na vas. Eto, ubeđena sam u to i verujem da mi građani Srbije veruju da ste to vi baš.
Javljam se po Poslovniku, po onom istom članu po kome je predsednik Predrag Marković zakazao Skupštinu. Pošto je ovo nepostojeća sednica, javljam se i po nepostojećem članu Poslovnika, navodno, ali imam mogućnost i pravo da se javim i po članu 1. i po članu 100. Poslovnika, i da kažem gospodinu Petroviću, umesto što je iskolačio oči na poslanike i na gospođu Radetu, da mu je bolje, pošto je ubeđen u to da ima nekakve šanse, vas u Šapcu zovu: Petrović – šest procenata. Da li je tako?
Borite se za šest posto. Sa šest posto glasova možete da dobijete neku grupu odbornika, predsednik SO Šabac sigurno nećete biti. Što se tiče SRS, bez obzira na razna podmetanja, na razne finansijske, kriminalne lobije, na koje vi takođe niste imuni, i u Šapcu, i u Kragujevcu, i u Beogradu, i u Novom Sadu, i u Nišu, i u Pirotu, i u Subotici pobediće SRS.

Molim vas, samo pre nego što dobijete reč, da zaista rastumačimo. Predsednik je na osnovu zahteva, objasnio sam, imao je dva zahteva sa punim spiskom, znači sa 84 poslanika, kada je sazivao Skupštinu. Nemojte zaista da pričamo da je to nelegalno sazvana skupština.
Izvolite, replika.

A da se vi pristojno izražavate, rekao bih da govorite neistinu. Međutim, vi lažete. Lažete jer je to manir, vaš manir u javnim istupima, koji nemate inače, a za vas ne znam, ali neki vaši funkcioneri, nemate u privatnim kontaktima. Dosta vas su ljudi koji su pristojni, osim kada izađete za ovu govornicu. Dakle, lagali ste za sve te nadimke o kojima ste govorili. Želim da završim, što se tiče kolačenja očiju, u strahu su velike oči, gotovi ste.

Izvolite. Pomenite član.

Jeste u strahu, gospodine Petroviću, pa zato su vam i velike oči i zato ih kolačite na poslanike SRS. Što se tiče ovog vašeg izraza, rekli ste, a navodim vaše reči – laže, nije pristojno da se tako ponašate u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Vi pretendujete da ponovo budete predsednik opštine Šabac, nećete biti, ali zbog političke kulture, zbog toga što će verovatno građani da vas kazne zbog politike koju ste vodili kao predsednik opštine Šabac.
I verovatno pretendujete, i sa pozicije koju imate u vašoj stranci, da ostanete u političkom životu: onda malo kulture, malo tolerancije, malo demokratskog nastupa, bez vike, bez kolačenja očiju i bez takvih povika, a naročito na pripadnice nežnijeg pola, odnosno na dame u Skupštini, kao što je to gospođa Radeta. Hvala najlepše.

Reč ima narodni poslanik Boško Ristić, a neka se pripremi narodni poslanik Petar Jojić.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, smatram da je izbor sudija u sudove od opštinskih preko okružnih do Vrhovnog veoma značajno pitanje i da građani Srbije sa nestrpljenjem očekuju kako ćemo mi u Skuštini glasati i koga ćemo podržati da uđe u pravosuđe i da dobije da bude nosilac najviših pravosudnih funkcija. Zašto je to važno?
Sigurno je da postoji nepodeljeni stav između svih relevantnih političkih činilaca da stanje u pravosuđu nije dobro. Mislim da je pogrešno prepucavanje između političkih partija oko toga ko je najviše doprineo lošem stanju u pravosuđu. Loše stanje u pravosuđu je nasleđena stvar.
To je jedna dinamična oblast u kojoj se problemi vrlo često gomilaju, od suda do suda na različit način, pa imate neke sudove koji su efikasniji i koji kvalitetnije štite prava i slobode građana u Srbiji, dok su drugi sudovi u potpunosti neefikasni.
Različiti su uzroci takvog stanja u pravosuđu. Nešto je loša profesionalna i kadrovska struktura u pravosuđu, a nešto su nedostaci materijalnih sredstava, nešto je pogrešna politika koja je u dužem vremenskom periodu vođena prema pravosuđu, a nešto je i ustavna i zakonska osnova, koja nije dala mogućnost da pravosuđe zaista stekne suštinsku nezavisnost i samostalnost.
Naša je politička misija, i ovog parlamenta i nekog budućeg parlamenta, da popravi stanje u pravosuđu. Očekivao sam, kao poslanik i građanin, da će svaka vlada, pa i svaki parlament i svaka partija imati malo više sluha za popravljanje stanja u pravosuđu, a ne da se pravosuđa setimo samo onda kada se biraju tužioci i sudije. Nije reforma pravosuđa promena personalnog sastava sudova i tužilaštava. Čini mi se da najveći broj poslanika upravo tako shvata promenu u pravosuđu.
Zalažem se da promena u pravosuđu bude suštinska, da zaista dobije razmere reforme i da ona krene iznutra, iz samog pravosuđa, sudije i tužioci smognu hrabrosti, pre svega da ukažu na probleme koji njih more i tište, da ukažu na one nosioce pravosudnih i javnotužilačkih funkcija koji ne rade dobro svoj posao, da ukažu najvišim pravosudnim organima, koji treba da steknu suštinsku nezavisnost i da ostvare nezavisnost sudske vlasti.
Ovde se često za govornicom kaže da neka partija pokušava da utiče na pravosuđe, da pojedini političari, da pojedini poslanici žele da utiču na pravosuđe. Kažem, želim lično da utičem na pravosuđe da ono bude bolje, želim da zajedno sa vama stvorimo strategiju reformi u pravosuđu, da tu strategiju reformi pretočimo u zakone, da razgovaraju sve tri grane vlasti.
Da Odbor za pravosuđe i upravu Republičke skupštine, Ministarstvo pravde i Visoki savet pravosuđa, oličen u njegovom predstavniku, pre svega predsedniku Vrhovnog suda Srbije, sednu i razgovaraju o problemima pravosuđa, ali ne onda kada je na dnevnom redu sednica Odbora za pravosuđe i ove skupštine izbor sudija i tužilaca, kada ispred sebe imamo konkretna imena, oko kojih se sporimo.
Mi smo, čini mi se, postigli jedan pozitivan korak na zadnjoj sednici Odbora za pravosuđe, jer je novoizabrani predsednik tog odbora prihvatio sugestiju da se razgovara na tripartitnoj osnovi između sve tri grane vlasti i da o problemima pravosuđa pričamo rasterećeni od imena kandidata koji se nalaze trenutno u predlogu Visokog saveta pravosuđa. To podržavam, lično.
Moja poslanička grupa želi da učestvuje u reformama pravosuđa na Ustavom i zakonom propisani način. Želimo da utičemo da pravosuđe bude bolje, želimo da utičemo na njegovu efikasnost, da građani Srbije ne čekaju po 20 godina od podnošenja tužbe do sprovođenja presude, a ne da oni koji su dobili sporove posle 10 godina suđenja još 10 godina vode izvršni postupak, kao novu parnicu, da ostvare svoja prava.
Lično, kao advokat, zastupam svoju ujnu pred sudom u Nišu, koja ima 20 godina parnicu, gde je uspela u sporovima, ali ne može u tome da uspe jer to ne može da se sprovede. To je lični primer, ali govorim isto toliko i o tome koliko može jedan politički činilac da utiče na neki spor.
Mislim da preterujemo sa ove govornice u pogledu političkog uticaja na pravosuđe u celini. Postoje pojedinačni uticaji na pojedince u pravosuđu. Tu treba reći imenom i prezimenom o kojim sporovima, o kojim krivičnim predmetima se radi, i prozivati pojedince koji su nosioci pravosudnih funkcija, i pojedince koji utiču da taj sudija ne bude samostalan u donošenju odluka. Inače, svi mi zajedno treba da utičemo da pravosuđe bude bolje.
Demokratska stranka, kao i ja lično, kao član Odbora za pravosuđe, osporili smo samo manji deo Predloga odluke o izboru kandidata za najviše pravosudne funkcije. Ta osporavanja nisu bila politička. Ni za jednog kandidata mi nismo rekli – taj je bio član te stranke, taj simpatiše tu stranku, jer je to intimna stvar svakog kandidata ponaosob.
Mi smo se rukovodili merilima i kriterijumima, podvlačim – merilima i kriterijumima, koje su utvrdili članovi Visokog saveta pravosuđa. Mi smo ta merila i kriterijume o izboru nosilaca pravosudnih funkcija dobili u pisanoj formi. Upoređujući predloge Visokog saveta pravosuđa i primenu ovih merila i kriterijuma utvrdili smo nedostatak u primeni istih tih kriterijuma.
Kada smo osporavali izbor za sudije Vrhovnog suda, osporen je gospodin Brkljač Miodrag zato što u Odluci o merilima stoji u članu 4. da je Visoki savet pravosuđa dužan da pribavi mišljenje komore iz koje je kandidat advokat za neku od pravosudnih funkcija.
U konkretnom slučaju, Advokatska komora Šapca nije konsultovana i nije dala mišljenje za izbor gospodina Brkljač Miodraga za sudiju Vrhovnog suda Srbije. To je nedostatak i neprimenjivanje kriterijuma koje je sam Visoki savet pravosuđa utvrdio. Dakle, ovaj gospodin nije poznat u Advokatskoj komori Šapca, nije radio na njenoj teritoriji i niko se kolektivno o njegovom radu nije izjasnio, ali to je obaveza i po Ustavu i po Zakonu o sudijama, ali i obaveza o načinu pribavljanja mišljenja za kandidate koje je utvrdio sam Visoki savet pravosuđa.
Analizom podataka i dokumentacije koja se nalazi u predmetu u vezi sa predlogom ovog kandidata konstatovano je u Odboru za pravosuđe da su pojedinačno mišljenje o ovom kandidatu dala trojica advokata sa teritorije Kosova i Metohije, što nije propisani način pribavljanja mišljenja i smatram da ovaj kandidat ne ispunjava zakonom propisane uslove za izbor za Vrhovni sud Srbije.
Posebno postoji veliki broj kandidata koji dolaze iz redova pravosuđa, čiji lični list, kao sudije, govori o tome da imaju sve predispozicije da budu birani za ovu najvišu sudsku funkciju. Zbog čega? Jer su mnogi od tih sudija imali kvalitetan rad u prethodnom periodu, veoma mali broj ukinutih presuda od strane viših sudova i veoma mali broj izjavljenih vanrednih pravnih lekova Vrhovnom sudu Srbije.
Osporili smo još dva kandidata za izbor za sudije Vrhovnog suda Srbije, u jednom slučaju to je Važić Nevenka, sudija Okružnog suda u Beogradu, čiji je suprug sada vršilac dužnosti Okružnog suda u Beogradu. Previše je da bračni par sudija u roku od nekoliko meseci bude predložen na ovakav način da napreduje u pravosuđu, kada postoji i po Zakonu o sudijama i u Zakonu o Visokom savetu pravosuđa nemogućnost da se na takav način vrši kretanje unutar pravosuđa.
A inače postoji još jedan sukob i konflikt interesa između ovog bračnog para, jer predsednik Okružnog suda, u ovom slučaju konkretno suprug treba da odlučuje o zahtevu za izuzeće svoje supruge, kao sudećeg sudije u istom okružnom sudu. Mislim da ova situacija nije regularna i ne bi trebalo da se da podrška upravo iz razloga nepotizma, gde jedan bračni par, na ovako ishitren način, napreduje kroz sistem pravosuđa i kroz sudove, a imamo određen broj kandidata koji isto tako ili pre njih ispunjava uslove za napredovanje.
Što se tiče Okružnog suda u Jagodini, da ne bi bilo nedoumice, osporen je kandidat Simić Radoslav, sudija Opštinskog suda u Paraćinu, ne iz razloga nepoštenja, ne iz razloga nestručnosti i neefikasnosti, želim zbog stručne i opšte javnosti da to podvučem, već iz razloga što se bira sudija Okružnog suda u Jagodini koji treba da radi prvostepene krivične predmete i postoji određen broj kandidata koji prema svojoj radnoj biografiji, stručnom radu i prema ličnom radnom listu ispunjavaju uslove da budu birani za ovu sudsku funkciju.
Postoje tri kandidata koji rade krivičnu materiju, koji imaju dobre rezultate, koji prebacuju normu preko 100% zaprimljenih predmeta, imaju mali broj izjavljenih žalbi ili mali broj ukinutih ili preinačenih predmeta. Prema tome, smatramo da je Visoki savet pravosuđa, poštujući Odluku o kriterijumima, mogao da donese odluku odnosno utvrdi predlog koji bi bio celishodniji.
Što se tiče Okružnog suda u Kragujevcu, predloženi kandidat Leković Dragan, sudija Opštinskog suda u Kragujevcu, učestvovao je političkom procesu gde je ugašen časopis "Svetlost", koji je predstavljao slobodni medij, kao mogućnost iskazivanja različitog političkog mišljenja ili stava o pojedinim društveno-političkim pitanjima. Smatramo da ga to isključuje kao kandidata, jer je nedostojan da napreduje u službi, s obzirom na svoju radnu biografiju i učešće u montiranom političkom procesu.
Okružni sud Šabac, mi smo se složili sa osporavanjem koje je istakla predstavnica Srpske radikalne stranke na Odboru za pravosuđe, samo su različiti razlozi osporavanja. Gospođa Radeta je osporila kandidata u Šapcu, smatrajući i tvrdeći da su to kandidati privrženi Demokratskoj stranci i da Demokratska stranka stoji iza njihove kandidature. Najbolji demanti je što i Demokratska stranka osporava ove kandidata, ali ne iz političkih razloga, već zbog toga što predsednik suda, za koji se biraju ovi kandidati, nije konsultovana.
Prema Zakonu o sudijama je nužno pribavljanje mišljenja starešina organa u koji se sudije biraju. Dakle, radi se o čistom zakonom propisanom razlogu zbog koga postoji nedostatak u proceduri predlaganja izbora ovih kandidata.
Opštinski sud Leskovac – osporili smo kandidate zajedno sa predstavnicima SRS, što najbolje govori da predloženi kandidati nisu članovi DS, već se radi o kandidatima koji nisu podržani od strane kolegijuma suda u kojem su oni bili, a što jeste zakonska obaveza. Kriterijumi koje su propisali Visoki savet pravosuđa i njegovi članovi nisu poštovani od strane samog Visokog saveta pravosuđa. Da su kriterijumi poštovani, onda bi bili prihvaćeni ili utvrđeni predlozi, one koje je podržao kolegijum suda u kojem se biraju predloženi kandidati.
Dakle, DS veoma principijelno, iz zakonom i ustavom propisanih razloga, osporava deo Predloga odluke o izboru sudija u srpskom pravosuđu.
Da ne bi samo osporavali i da se naše osporavanje ne bi politizovalo, nudimo predloge, nudimo inicijativu. Nudimo predlog da Odbor za pravosuđe Skupštine Srbije, u skladu sa svojim zakonom propisanim ovlašćenjima, u skladu sa ustavnim položajem, napravi inicijativu da razgovaraju sve tri grane vlasti, kako bi se stanje u pravosuđu promenilo, na taj način da postane efikasnija, a da zaštita prava građana bude što bolja, što potpunija i što kvalitetnija.
Želimo da se sprovede profesionalna selekcija, da se sudije biraju po kriterijumima stručnosti, po kriterijumima efikasnosti u studiranju, kvaliteta u studiranju, na osnovu rezultata svojih radova, ali i na osnovu svojih ličnih osobina, da su hrabri i da su sposobni da se odupru svakom spoljnom pritisku u presuđivanju u sudskim stvarima i predmetima koji im pripadaju.
Što se tiče profesionalne selekcije, prvi korak profesionalne selekcije je nemogućnost ulaska nekvalitetnih kadrova u pravosuđe, da se profesionalna selekcija započne u samom Visokom savetu pravosuđa, prilikom predlaganja kandidata da se ne predlažu kandidati koji će biti podložni korupciji, uticajima ili koji će biti nestručni i nesposobni za rad, da se biraju oni najkvalitetniji, a zatim da se, s obzirom na nesmenjivost sudija, propišu kriterijumi po kojima će se preispitivati rad sudija.
Očekujem da nadzorni odbor, koji je sada pretrpan predmetima zbog velikog broja pritužbi na rad sudija, bude što efikasniji u svom radu i da predloži listu sudija koji ne zadovoljavaju po svojim kvalitetima da budu sudije. Vrlo rado ću, zajedno sa vama, raspravljati o radu tih sudija na osnovu objektivnih pokazatelja i da očistimo pravosuđe od onih kojima tamo nije mesto. Na taj način ćemo najbolje sprečiti politički uticaj u konkretnom odlučivanju po predmetima i sprečiti mogućnost da sudije rade mimo zakona i ustava.
Smatram da je predsednik Odbora prihvatio inicijativu, držim ga za reč i očekujem da ćemo u narednom periodu imati jedan set sednica o radu Visokog saveta pravosuđa i da ćemo dobiti kvalitetniji rad Visokog saveta pravosuđa.
Želim da ukažem na još jednu činjenicu oko koje smo se svi složili na Odboru za pravosuđe, da Visoki savet nema dovoljno javnosti u radu. Čini mi se da je to jedan od retkih državnih organa o čijem radu javnost ne zna ništa. Kakav je njegov plan rada, koja su pitanja koja Visoki savet pravosuđa obrađuje, koji je tempo rada u Visokom savetu pravosuđa?
O svemu tome treba da se obavesti javnost, a pre svega nadležni skupštinski odbor, kako bi se blagovremeno pripremio i raspravio, utvrdio stav ovog parlamenta po pojedinim pitanjima u vezi sa radom pravosuđa. Zahvaljujem.

Hvala. Reč ima narodni poslanik Petar Jojić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, SRS se zalaže u prvom redu da se izvrši potpuna i temeljita reforma pravosuđa. Predlagač je izašao da predloži pred Republičkom skupštinom i pred ovim parlamentom da se izabere pedeset i nešto sudija. Prvo je trebalo utvrditi – koliki broj sudija danas ima Republika Srbija, uporediti taj broj sudija sa zemljama EU. Primer je Engleska,  koja ima, prema mojim saznanjima, 1.629 sudija, a Republika Srbija ima više od 2.500 sudija, koliko znam.
Bitno je da se utvrdi kvalitet rada naših sudova i da se učini sve kako bi naše pravosuđe postalo nezavisno. Naše pravosuđe je poslednjih godina bačeno u političku arenu. Ne može se obrazloženje dati da niko sa strane ne utiče na rad sudova. To je primer akcije "Sablja", kakva je uloga i odgovornost pravosuđa u akciji "Sablja", u kojoj je uhapšeno oko 12.000 građana Republike Srbije, za koje, prema mojim saznanjima, nema više od sto i nešto krivičnih postupaka, nema optužnica, nema presuda.
Koja je odgovornost ovde pravosudnih organa? Naneta je velika šteta građanima Republike Srbije, naneta je velika šteta Republici Srbiji, jer će većina tih građana jednog dana tražiti odštetu, a ta odšteta neće biti mala. Ne može se dogoditi da se 35 ljudi uhapsi u naftnoj aferi, a da nema optužnice, da je dva puta vršeno veštačenje i da je u toku veštačenja utvrđeno da nema ni žute banke štete da je pričinjena državi.
Pre svega, u akciji "Sablja" uhapšeni su ljudi, držani i do šest meseci u zatvoru, a da krivičnog postupka nema, osumnjičeni su da su prisvojili 17 miliona eura, jer su protivpravno prisvojili 28.000.000 litara nafte. To je primer koji iznosim zbog toga da biste shvatili kolika je ozbiljnost i odgovornost nosilaca pravosudnih funkcija.
Smatram da i dalje postoji tendencija inflacije kadrova u pravosuđu. Naše pravosuđe treba da se reorganizuje utoliko što će se smanjiti broj sudova i broj sudija, a povećati aktivnost i ojačati rad Vrhovnog suda. Što se mene tiče, smatram da Vrhovni sud treba ojačati kadrovski, jer je to najviša pravosudna instanca, u koju građani Republike Srbije imaju nadu i poverenje da će da ih zaštiti od nezakonitih odluka pojedinih sudija i pojedinih sudova.
Dame i gospodo narodni poslanici, u narednom periodu Odbor za pravosuđe, čiji sam član, mora pokrenuti inicijativu da se izvrši detaljna analiza rada svih sudova i svih sudija i javnih tužilaca u Republici Srbiji. Za svakog sudiju treba utvrditi koliki broj predmeta ima u radu, od kada datiraju predmeti, kada su prvi put zavedeni u protokol suda, koji sudija je na tim predmetima radio, koje predmete u praksi najmlađe sudije koji se primaju dobijaju u rad, a praksa je da upravo najteže predmete i najsloženije parnice, koje su pokrenute pre 10 ili 20 godina, dobijaju nove sudije.
To je postupak Vrhovnog suda, koji je morao da ga razreši. I Vrhovni sud i nadzorni odbor treba da pokrenu živu aktivnost i oštru borbu protiv takvih pojava, i da u pravosuđu ne ostanu oni koji nisu zaslužili tu časnu funkciju, visoku i značajnu funkciju u našem društvu, jer oni dele pravdu našim građanima.
Pa u tom pravcu i Ministarstvo pravde, koje preduzima određene mere, još više mora da bude aktivno, mora još više sa svoje strane, koliko mu zakon dozvoljava, da ima određenu ulogu da se u pravosuđu napravi red. U praksi to nije tako i očekujem da će u narednom periodu Odbor za pravosuđe obići određene sudove i na licu mesta se uveriti kakvo je stanje, koliko godina se vode postupci, koliko je kojem sudiji ukinuto presuda, koliko mu je potvrđeno i koliko je preinačeno.
Na čelo pravosudnih organa došli su ljudi čije provere moraju hitno da se izvrše i vidi da li su zaslužni da vode pravosudni organ, da li ga uspešno vode ili ne, koliko je pritužbi na rad pravosudnih organa i tako dalje. To mora da dođe pred Odbor za pravosuđe, a preko Vrhovnog suda, Ministarstva pravde i nadzornog odbora.
Što se tiče izbora sudija, kriterijumi su utvrđeni od strane Visokog saveta za pravosuđe, uz učešće Vrhovnog suda i Ministarstva pravde. Međutim, u praksi se ti kriterijumi ne poštuju. Ti kriterijumi moraju biti kristalno jasni, u praksi primenljivi i provereni.
Kada je pitanju Vrhovni sud, vratiću se sa nekoliko rečenica na to i reći da Vrhovni sud mora biti i kadrovski, i brojčano, i finansijski što više podržan, kao najviša instanca koja mora kontrolisati šta rade dahije na terenu, po opštinskim i okružnim sudovima. Ako toga ne bude, znajte da ćemo na terenu imati bezakonje, da će mnogi građani biti u pritvorima.
Pa i danas, da nije Vrhovnog suda, mnogi bi bili uhapšeni po metodi akcije "Sablja". Srećom, Vrhovni sud u poslednje vreme hitno rešava pritvorske predmete. Ne može da se desi da sudija izda rešenje o određivanju pritvora, da zaključa predmet u ormar i da ode na godišnji odmor i lice bude lišeno slobode, pritvoreno i nema predmeta, i čeka se da sudija dođe sa godišnjeg odmora i otključa ormar. To nije dopušteno.
Dalje, kada je u pitanju popunjenost Vrhovnog suda i Višeg trgovinskog suda trebalo bi više voditi računa da i sudije okružnih sudova, sa područja Srbije, budu ravnomerno zastupljeni i birani u Vrhovni sud. Ne može sve biti prepušteno da Vrhovni sud i Viši trgovinski sud popunjavaju kadrovima i to većinom iz Beograda. Sada ih ima pet od 12, međutim, u Viši trgovinski sud biraju se četiri, a troje su iz Beograda.
Obrazloženje na Odboru za pravosuđe, čiji sam član, jeste da je to zbog toga što ti ljudi koji dođu iz unutrašnjosti imaju stambeni problem, a da im nije moguće rešiti stambeno pitanje.
Daću primer da se ne poštuju ti kriterijumi: iz Okružnog suda u Pančevu, koji je 15 km odavde, imali ste kandidate za Okružni sud Martinović Nedeljka, Mitrovski Ivana itd, za Okružni sud Smederevo, Sremsku Mitrovicu, pa ništa, pa mi se čini da se u tom pravcu ništa ne preduzima, i da se prave greške. Takve greške ne bi smele da se čine i treba ravnomerno birati stručne ljude. Kažem vam da na terenu ima dosta stručnih ljudi, dobrih i stručnih sudija.
Napomenuću još nešto kada su u pitanju organi pravosuđa i sudije. Da li može, ministre pravosuđa i gospodine predsedniče Vrhovnog suda, da vam bude sudija onaj koji je zaključio raspravu, a prema članu 337. Zakona o parničnom postupku presuda se mora izraditi u roku od osam dana. Međutim, prođe godina ili dve, neću sada nabrajati, ali imam podatke da za neke slučajeve nije napisana presuda, dakle nije izrađena i nije dostavljena strankama. To je nedopustivo. Efikasnost, celishodnost i slično moraju da se ojačaju i moramo imati sudije koji će da poštuju zakon.
Da sam na mestu gde vi sedite, ni jedan ko je prekršio član 337. Zakona o parničnom postupku i koji je prekršio Zakon o krivičnom postupku o izradi odluke, nije je dostavio građanima na vreme, nije je napisao godinu dana, po meni on više nema mesta u pravosuđu. Šta biva ako je neko dobio presudu da je dužan protivnoj strani da naknadi štetu u iznosu od milion dinara? Čeka se presuda godinu ili dve, a kolika je onda kamata? Čija je to krivica? Krivica je dotičnog sudije.
Šta ćemo da radimo što javni tužioci stavljaju neosnovane zahteve za pokretanje istrage. Predmet i njegov zahtev stigne kod istražnog sudije, u istrazi se utvrdi da nema mesta za vođenje postupka, odbacuje se zahtev, lice je u pritvoru, obavljaju se silna veštačenja, prave se troškovi državi i državnom aparatu, a nema krivičnog dela. Šta da radimo u takvim slučajevima?
Hoću da kažem da se čine ogromne štete, a da se na to ne obraća pažnja.
Dalje, dame i gospodo, u pravosuđu mora biti manje turizma. Ministar pravde mora da izađe u javnost i da kaže koliko je u toku godine bilo savetovanja, na kom nivou i gde - Vrnjačka Banja, Kopaonik, Zlatibor, Palić, Banja Koviljača i tako dalje. Ne može to. Za tim u našem društvu nema potrebe. Troškovi su ogromni.
Nemam ništa protiv da gospodin sudija ide i na Zlatibor, i na Kopaonik, i u Vrnjačku Banju, ali neka apartman plaća on, a ne država. To su ogromni troškovi i mislim da gospodin ministar ima te podatke, dokaze, da se radi o velikim materijalnim sredstvima. Moraju da postoje uštede. Budžet ne sme da se iscrpi. Bolje je da se ta sredstva usmere na poboljšanje materijalnog položaja nosilaca pravosudnih funkcija i svih ostalih zaposlenih u pravosuđu.
Još nešto - kada su u pitanju sudske takse, predložio bih nadležnim u institucijama Vrhovnog suda i Ministarstvu pravde da sudske takse idu pre svega na povećanje zarada i ličnih dohodaka sudija, tužilaca i svih zaposlenih, da ne idu u budžet i kožnu torbu Vlade, pa da sredstva ona usmerava gde hoće, pa da ministar pravde moli ministra Finansija da li da mu iz sredstava od taksi odobri sredstva za funkcionisanje pravosudnih organa. Hvala.