Hvala.

Dame i gospodo poslanici, određujem pauzu do 15,00 časova.

(Posle pauze – 15,40)

Nastavljamo rad.

Molim da, pre nastavka rada, utvrdimo kvorum za rad.

Molim poslanike da ubace svoje kartice u poslaničke jedinice.

Upotrebom elektronskog sistema, konstatujem da u sali prisustvuje 90 poslanika i da imamo kvorum potreban za rad.

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Želeo bih da obavestim poslanike, jer je to moja obaveza po Poslovniku, da je tokom prepodnevne rasprave ukazano na povredu Poslovnika, i to od strane predsednika. Dužan sam da dam objašnjenje.

Molim sve narodne poslanike da, kada iznose povredu Poslovnika od strane predsednika, čine to u njegovom prisustvu. Mislim da je to minimum korektnosti.

Izneta je primedba na povredu člana 79. Poslovnika.

Naravno, tim istim povodom, prijavljujem povredu člana 100. Poslovnika - uvreda inteligencije narodnih poslanika.

Dakle, svi narodni poslanici su dobili izvinjenje od strane stručne službe. Stručna služba je, prilikom zakazivanja tri sednice, za koje su dati adekvatni potpisi, i to: za prvu 187, za drugu 84 i za treću 84, prilikom fotokopiranja priloga potpisa permutovala je spisak sa 84 poslanika, koji se nalazi na broju 2908, od prvog juna, sa spiskom na broju 1. juni 2909. Pretpostavljam da niko nije toliko lud, mada mu treba 84, da priloži spisak na kome je 187 poslanika i da time učini manjkavim sledeći spisak.

Stručna služba je, nedelju dana pre početka sednice, uputila izvinjenje i poslala adekvatne kopije. Mislim da je to potpuno razjašnjenje. Pretpostavljam da je u pitanju tehnički nesporazum.

Izvinjavam se svima, nadam se da ste zadovoljni objašnjenjem.

Druga primedba je bila u odnosu na član 163, govori se o povlačenju tačaka sa dnevnog reda. Član 163. govori: "Na vanrednom zasedanju Narodna skupština radi po unapred utvrđenom dnevnom redu koji je dostavio podnosilac zahteva za održavanje vanrednog zasedanja. Redosled razmatranja tačaka dnevnog reda ne može se menjati bez saglasnosti predstavnika predlagača, na čiji je zahtev vanredno zasedanje zakazano".

Naravno, o povlačenju nekih tačaka, ne utičući na redosled, govori član 139 – podnosilac može da povuče tačku iz dnevnog reda.

Zahvaljujem se još jednom svima.

Gospodine Krasiću, izvinite što ste čekali. Izvolite.

Sudeći prema prepodnevnom toku sednice i diskusijama koje su se čule povodom ove tačke dnevnog reda, diskusiju treba da vratimo na ono što je predloženo, a to je: razmatranje Predloga odluke o izboru sudija.       
Kada se biraju sudije, neminovno je da se postavi pitanje da li ovim izborom, ili bilo kojim izborom sudija, dovodimo u pitanje nezavisnost i samostalnost suda i samostalnost sudijske funkcije.
Nešto što čini neraskidivu celunu sa samostalnošću i nezavisnošću sudija su svakako pitanja, u našem zakonu definisana kao "stručnost i dostojnost". Verovatno je da se mogu upotrebiti i drugi termini kako bi se objasnilo da nema samostalnosti i nezavisnosti ukoliko sudijsku funkciju obavlja čovek koji ne poznaje propise, ne zna da ih primeni, a pogotovo ako zna pa ih tendenciozno loše primenjuje na štetu jedne od stranaka koje učestvuju u tim sudskim procesima.
Naravno, od stručnosti, karaktera i moralnog, ipak to moram da kažem, lika tog pojedinca, koga smo mi ovde ovlastili da deli pravdu, da postupa pravedno i pravično, u skladu sa zakonima koji smo mi doneli, koje je donela ova skupština, zavisi i pitanje da li građanin ima potrebe da se javi jednoj instanci i da traži zaštitu nekog svog ugroženog prava.
Zato, sve one diskusije koje zalaze u pitanje struke, morala, karaktera, dosadašnjeg rada, iskustva, i zalaze i u druga pitanja uslova i okolnosti pod kojima se obavlja sudijska funkcija, zaslužuju pažnju i javnost treba da ih čuje.
Javnost treba da čuje zašto poslanici smatraju da neki kandidati ne bi smeli da budu izabrani da budu nosioci pravosudne funkcije, jer dosadašnji njihov rad, iskustvo, a pogotovo neke njihove individualne sklonosti ukazuju da ne mogu dobro da dele pravdu, da ne mogu da dele valjano pravdu, u skladu sa zakonom i u skladu sa propisima.
Ma koliko da se neko trudi da zameri Visokom savetu pravosuđa, pre svega u pogledu kriterijuma koje su razradili, a tiču se stručnosti i dostojnosti prilikom izbora, verovatno je da postoje i neka druga merila.
Ali, izbor sudija nije neki matematički problem i on ne može da se reši dužinom radnog staža, prosekom na fakultetu ili koeficijentima ažurnosti, ili brojem ukinutih, preinačenih i na drugi način izmenjenih odluka dotičnog sudije.
To ne može i zbog toga što ni pravda nije matematička, što ni primena zakona nije matematička. Ako bismo išli na one periferne slučajeve minusa i plusa, videli bismo da ti periferni slučajevi, koji se javljaju navodno kao izuzeci, dovode u pitanje ono osnovno pravilo.
Verovatno je da mi, kao narodni poslanici, tu ne možemo mnogo da utičemo, jer to prevazilazi i naše mogućnosti, ali verovatno i mogućnosti celokupnog pravosuđa, jer zalaze u socijalnu strukturu naše države.
Ono što sa ove govornice moramo da kažemo odnosi se na Visoki savet pravosuđa. Kada su menjali Zakon o sudovima i donosili nove propise o uređenju sudova i o Visokom savetu pravosuđa, siguran sam da niko nije imao ideju, niti želju da od Visokog saveta pravosuđa napravi jednu poluprivatnu asocijaciju. On, po zakonu i onim drugim normativnim aktima, to i nije.
Prema praksi, prema načinu rada i prema onome što se čuje, a mi jedino tako možemo da saznamo šta se dešava na sednicama Visokog saveta pravosuđa, ima puno osnova da se veruje da pojedini članovi Visokog saveta pravosuđa rade po sistemu "baci ruku u pola šest". Primer za to verovatno je i u činjenici da se pojedini članovi dogovaraju, pa kažu: ako prođe moj kandidat iz tog suda, onda ću se angažovati da prođe i tvoj kandidat u onom drugom sudu.
Prošle godine je bio primer da je jedan od članova omogućio da se njegovo dete izabere za sudiju ili tužioca, što u krajnjem slučaju nije mnogo bitno. Bitno je da je u to vreme predstavnik Vlade, ministar pravde, onako, samo ramenima, pokušavao da nas ubedi da on nema nikakve veze sa tim i da to prvi put čuje.
Dakle, ako se primene ovi kriterijumi, nepogrešivo može da se dođe do zaključka da određeni broj kandidata ne ispunjava uslove u pogledu stručnosti i dostojnosti da bi bio izabran za sudiju okružnog, opštinskog ili trgovinskog suda, ili višeg trgovinskog suda.
Srpska radikalna stranka je osporila te predloge, o kojima će se verovatno posebno glasati.
Ono što zaslužuje posebnu pažnju je to da smo za protekle nepune tri godine, od kada je krenula ta demokratska transformacija našeg pravosuđa, dobili nekvalitetne kadrove, zbog toga što je neko sa strane mogao da dođe u sistem pravosuđa, a da se o njegovoj stručnosti, u skladu sa ovim kriterijumima i ovom odlukom, izjašnjava otac.
To je situacija kada advokatski pripravnik, posle položenog pravosudnog ispita, naravno kod oca u advokatskoj kancelariji, posle izvesnog vremena, kada ispuni uslov radnog staža, bude predložen i ovde izabran za sudiju opštinskog suda. Znači, otac je dao ocenu stručnosti deteta koje je kandidat.
Slična je situacija, pogotovo kada se za pravosudne funkcije biraju lica koja dolaze van pravosuđa. Moram da kažem, kod izbora za sudije okružnih sudova, pa i Višeg trgovinskog i Vrhovnog suda, bila je primenjena logika da u više pravosudne instance dolaze ljudi koji već rade u pravosuđu. To je dobro zato što jednog iskusnog čoveka pomeramo na jedan odgovorniji posao, gde njegovo znanje i iskustvo treba da dođu do izražaja.
Ovde smo imali situacije da neko, samo zato što je predsednik opštinskog suda, koji je možda i uredio opštinski sud, u smislu ažurnosti i uopšte rada tog suda, zbog toga što je sada nervozan i više ne može sa ljudima da postupa, predlaže se da bude sudija okružnog suda.
Mislim da takav razlog ne bi mogao da bude. Sama ta nervoza, upravo, pokazuje da kriterijum dostojnosti nije ispunjen. Vi ste ovde stavili i duh tolerancije, spremnost da se čuje drugačije mišljenje, naravno, kada kolegijalno rade, kada u nekom veću odlučuju o nekoj žalbi.
Većina tih krivičnih stvari u okružnom sudu su, praktično, stvari po žalbi, gde se radi o većima gde malo ima tih pretresnih postupaka. Mi smo tu prigovorili i ukazali na nedostatke. To će biti verovatno predmet posebnog glasanja.
Ono što bih posebno istakao, zbog toga što se sa ove govornice čuju izgovori da neko ne vrši uticaj na izbor sudija, moram da kažem da za protekle tri godine u bilo koji sud da ste ušli da pitate, zašto ovaj kandidat, koji je nesporno kvalitetniji kao viši sudijski saradnik, nije izabran za sudiju opštinskog suda, a izabrano je dete nekog advokata, ili neki saradnik u javnom tužilaštvu, mogli ste da čujete odgovor: pa on se priklonio toj i toj stranci.
Kada se pogledaju biografije, kada se vidi radno iskustvo, kada se pogledaju ovi procenti i koeficijenti, neki ljudi nikada neće biti sudije jer se nisu nikome priklonili.
Naravno, kada se govori o priklanjanju misli se, pre svega, na one koji su na vlasti, bez obzira u kojoj su etapi i koje stranke stvorile vlast.
Pokušaj je bio da se preko Visokog saveta pravosuđa to izbegne, ali očigledno je da je to bio neuspešan pokušaj, jer neko je iz jedne stranke prešao u drugu, koja je nastala cepanjem te stranke, i odmah je izborio poziciju da može biti predložen, a sada njegova prva matična stranka ovde izlazi i osporava njegov izbor. Naravno, lako je da se zaključi da se radi o nečemu što je unutarstranačka stvar. Prirodni tok stvari je hteo da se oni podele na dve stranke.
Znači, jedina karakteristika i jedini dokaz stručnosti je taj što se on pravilno opredelio da pripada nekoj stranci. To nije samo problem sa sudijama, to je problem i sa prosvetnim radnicima, jer očigledno, onaj ko je hteo da bude direktor, stručnost je mogao da dokaže samo podobnošću i članskom kartom odgovarajuće političke stranke koja je na vlasti.
Ovo posebno potenciram zbog toga što je pre dve i po godine to bio glavni razlog da se donese novi Zakon o sudijama, novi Zakon o uređenju sudova, da se navodno razbije ta partijska zavisnost sudija, predsednika sudova, od stranaka na vlasti.
Kao što može da se primeti, za ove tri godine to nije razbijeno, samo se promenila forma. I što na početku ove sednice jedan reče, poistovećujući sebe sa lokalnom samoupravom, ako neko sa imenom i prezimenom utiče na kadrovsku politiku suda, to ne znači, zbog toga što je on slučajno neki funkcioner u lokalnoj samoupravi, da to čini lokalna samouprava. To poistovećivanje pojedinca sa organom lokalne samouprave je potpuno neprimereno, ali je to činjenica.
Mislim da moramo da uvažimo razlog da u pojedinim sudovima, nezavisno od sistematizacije, sudovi dolaze u situaciju da ne mogu da formiraju, ili teško mogu da formiraju veće koje bi razmatralo po žalbama u krivičnom postupku. To je jedna stvar o kojoj sigurno moramo da vodimo računa.
Mislim da ova tačka dnevnog reda ne bi smela da bude povod da se otvara veća diskusija o stanju u našem pravosuđu, jer ono je kompleksno, ono nije samo pravni, nego i sociološki problem.
Sa ove govornice bi češće trebalo da se čuju poruke, upućene građanima i nosiocima pravosudnih funkcija, da zakoni nemaju alternativu i da pravilna primena zakona mora da bude najprisutnija u sudu, jer ukoliko toga nema, onda se postavlja pitanje, a zašto bi neko tužio? Sudije su dobile ekskluzivno pravo. Malo ko može da odlučuje o tome ko je u pravu, ko nije u pravu, da donosi i da potpisuje odluke koje imaju obavezujuću snagu.
Verovatno kao religiozni ljudi prepoznajemo ko to ekskluzivno pravo ima, ali slično pravo na nižem stupnju je dato sudijama.
Zbog toga i Visoki savet pravosuđa, i predsednici sudova, i svi oni koji na bilo koji način mogu da utiču na rad suda, moraju da imaju ovo u vidu, jer ne samo što ne bi bilo dobro, nego bi bilo i štetno da postoji institucija koja ne pruža faktičku zaštitu. Čim nema institucija koje pružaju zaštitu ugroženim pravima građana, onda se neminovno javljaju alternative.
Alternativa sudu je mnogo opasnija, pogubnija i bolnija, a nalazimo se u vremenu procvata, i budite sigurni, još većeg procvata, organizovanog kriminala, koji će samo da menja svoje forme, a budite sigurni da će svoje predstavnike imati i u finansijskim krugovima, u medijima, u tužilaštvu, u policiji, i naročito u sudu, jer jedino ako tamo ima pipak svoj, on je zaštićen i može da bude organizovani kriminal u punom smislu te reči.
Pozivam sve poslanike da prilikom izjašnjavanja o ovim predlozima, a namerno nisam pominjao nijedno ime, obrate pažnju na ova dva kriterijuma - stručnost i dostojnost. Dostojnost može da se proveri i ulaskom u sud, pa od obezbeđenja, preko pisarnice, do izvršnog odeljenja, pitajte kakav je taj stručni saradnik, pitajte kakav je taj sudija? Dobićete neverovatne podatke i onda će vam biti jasno zašto je Srpska radikalna stranka protiv izbora ovih 10 ljudi za sudije u sudovima za koje ih je Visoki savet pravosuđa predložio.
Vršiocu dužnosti predsednika Vrhovnog suda i ministru bih samo poručio da posvete malo pažnje ovom fenomenu koji se desio formiranjem Visokog saveta pravosuđa. Verujte, on je postao poluprivatna institucija nekih doajena, koji vrše sudijsku funkciju. Oni se dogovaraju pre svake sednice i onda nije ni čudo što dobijamo ovakve predloge.
I ja nisam zastupnik mišljenja da, ukoliko ga okružni sud nije predložio, on ne treba da bude izabran. Ne. Visoki savet pravosuđa treba da ima tu svoju samostalnost. Ali, ukoliko ste mišljenja, stav suda i svih drugih, koji se pitaju povodom izbora, na neki način savetodavno, stavili u ovoj formi, onda insistirajte da se ta mišljenja i dobiju. Udahnite dušu tom mišljenju, da znate koju snagu to mišljenje ima.
Ovako dolazimo u situaciju da na jednom primeru vidimo da je okružni sud bio u pravu, ali da su dvojica sudija, koji su članovi Visokog saveta pravosuđa, svoju volju progurali kroz Visoki savet pravosuđa i dobili smo takve predloge. Mi smo to odmah osporili, ne zbog procedure, da se razumemo, nego zbog činjenice da se tu nešto čudno dešava.
Naravno, bilo je tamo i onih mišljenja gde oni kažu, povodom tog i tog kandidata, ali odnosi se i na druge kandidata. To je široko mišljenje koje daje apsolutnu slobodu i nikoga ni na šta ne obavezuje.
Mislim da što više ljudi, kada se prvi put vrši izbor za sudije, treba da dolaze iz pravosuđa. Sudijska funkcija je zanat. Sve je zanat. Apsolutno, svaka ljudska aktivnost je zanat.
Po tome se delimo na dobre i na loše majstore. Verovatno dobar majstor sudija niče iz suda, iz sudske strukture, volonter, pripravnik, sudijski saradnik itd. Ovima što dolaze mnogo puta sa strane treba pružiti šansu da se ne bi uskratila prava građanima, ali posebnu pažnju treba posvetiti, jer dokaz o stručnosti se dobija verovatno od nekompetentnih osoba, a da li je to roditelj u pitanju, kada je u pitanju advokat, da li je rođak, ukoliko je bilo pravnika u nekom privatnom preduzeću itd.
Problem je kompleksan. Želimo da doprinesemo i mislim da veliki doprinos dajemo time što ukazujemo koje ljude ne treba izabrati za sudije.

Zahvaljujem.
Po Poslovniku, izvolite, narodni poslanik Gordana Pop-Lazić.

Poštovane kolege narodni poslanici, gospodine predsedniče, u mom odsustvu ste me uvredili i rekli ste da vređam inteligenciju narodnih poslanika i vašu inteligenciju. Zaista nemam nameru, ali takođe ne dozvoljavam da vi vređate moju inteligenciju i mojih kolega narodnih poslanika, koji stoje iza ovoga što sam za ovom govornicom izrekla.
Zamerili ste mi što sam povredu Poslovnika koja se odnosi na vas izrekla u vašem odsustvu, a vi ste, takođe, u mom odsustvu komentarisali ono što sam rekla. Prema tome, tu smo ravnopravni, izgleda. Nisam mogla da gledam u bob kada ćete vi predsedavati sednicom. Sednica danas teče i danas će se verovatno i završiti, pa nisam mogla da ostavim za sutra, jer sutra nećemo zasedati, koliko sam u toku.
Želim da se vratim na tu povredu Poslovnika i na vaš odgovor da sam uvredila nečiju inteligenciju, jer je došlo samo do neke štamparske greške ili tehničke greške službe. Nije lepo, gospodine predsedniče, da sve svaljujete na službenike Skupštine Srbije, jer su oni najmanje krivi. A da su najmanje krivi, uzeću ih u zaštitu, naravno, pa ću vam to sada dokazati.
Pitam vas lepo, da li kada mi podnesemo neki predlog, a mislim na poslanike SRS, vi imate u fioci neki spisak narodnih poslanika i nekih potpisa narodnih poslanika SRS ili mi to dostavljamo na pisarnicu. Dakle, mi to dostavljamo na pisarnicu. Vi vrlo dobro znate i vi to tako i dobijate preko službe.
Tako su vam isto poslanici DSS dostavili predloge i zahtev za sazivanje vanrednog zasedanja. Nema izvinjenja.
Vi niste videli da nemate 84 potpisa, vi ste zakazali sednicu i nakon dva dana vam je to neko rekao ili ste sami shvatili. Vi ste ovu sednicu, nesumnjivo, zakazali protivustavno, a za šta ste, naravno, odgovorni.
Niste odgovorni samo nama ovde, jer Skupština će se izjasniti, naravno, da li je bilo kršenja Poslovnika ili nije. Postoji neko drugi u ovoj državi koji će utvrditi da li predsednik Skupštine krši Ustav. Ubeđena sam da nam to neće biti teško da dokažemo. Ne očekujem nikakav odgovor od vas. Samo zbog javnosti ovo iznosim ovde i zbog ostalih mojih kolega narodnih poslanika, i zahtevam, još jednom, da se Narodna skupština izjasni o svemu ovome što sam, kao kršenje Poslovnika, pokušala da obrazložim za ovom govornicom.

Zahvaljujem.
Dakle, još jednom molim da se poštuje Poslovnik, i nastojim da ga poštujem, i ubuduće ću to uraditi. Svaki put, tačno. Svaki navod Poslovnika i zakon je isti za sve. Naravno da su poslanici, svi koji su potpisali različite predloge, još jednom, a to je opaska za inteligenciju, pa nisam znao da ste to vi bili, oprostite, stvarno nisam učestvovao u prethodnom radu, dakle, dužni da dostave potpise, a na osnovu toga predsednik zakazuje sednice.
Naravno, zato sam i zamolio da služba, nisam terao nikakvu službu, nego je stručna služba poslala svoju ispravku zbog svoje greške i poslala je pravovremeno. Naravno, moguće je i da se pomeri ova sednica, kao i sledeća onda, i da to ide u beskraj, a što je apsurdno. Budući da su tri sednice zakazane istovremeno, postojali su dupli spiskovi i vrlo jasno se vidi da je grupa sa svih 53 potpisa DSS sekund pre, vidite po redosledu zavođenja upravo u pisarnici, da je prisutna i to prisutna u grupi od 187 poslanika.
Zašto bi neko bio toliko neinteligentan da upotrebi taj spisak i da stavi tu, a da tamo gde mu treba 53 stavi spisak na kome fali. Naravno da to ne bi radio niko i naravno da se prilikom umnožavanja spiskovi razdvajaju, spojeni su spajalicom, razdvajaju se i daju se na umnožavanje, i dobijate ovakve spiskove. Zbog toga, takođe, ovde postoji jasno u zaglavlju napisano kada je predato, kada je zavedeno u pisarnici. Originali stoje prisutni u pisarnici i mogu da se provere.
Pošto je prilikom umnožavanja napravljena greška, a pet dana pre održavanja sednice služba je uputila svim poslanicima na uvid, te je jasno, svim poslanicima, pa pretpostavljam da niko do sada nije mogao da ima ovakvu vrstu primedbe. Za slučaj da neko ima primedbu, naravno, prvo proveri u pisarnici. A da imam primedbu, proverio bih u pisarnici i to je moje objašnjenje.
Ako tim objašnjenjem niste zadovoljni, molim Skupštinu da se u danu za glasanje izjasni. Ne mogu da dajem podatke po svojoj nadležnosti. Po mojoj nadležnosti sam zakazao sednicu, jer sam imao dovoljno potpisa, a što je očito. Takođe, imao sam dovoljno potpisa i za prvu sednicu, a što je takođe očito, i to preko 90 viška, i imao sam za treću sednicu koju sam zakazao takođe 84 poslanika. Moje je da o tome vodim računa. Pošto sam imao taj uvid, zakazao sam sednice, izvinjavam se, zbilja, ne mogu da odgovaram za ono za šta se služba već izvinila poslanicima i na tome im zahvaljujem.
Izvolite, Gordana Pop-Lazić, po Poslovniku.

Gospodine predsedniče, zaista ne mogu da dozvolim da ostane utisak da govorim neistinu, zato što na ovom predlogu dnevnog reda ovde pored pečata stoje potpisi 84 poslanika, piše 84 poslanika, a ovde ima 83 poslanika. Ne znam šta vi čitate kada zakazujete sednice, ali to biste morali da uradite. Vi ili neko drugi.
Molim vas, ovaj dopis koji ste nam poslali sa ispravnim, navodno, potpisima, 84, gde je ovde zavodni štambilj, ko opšti sa narodnim poslanicima, ko, molim vas. Samo vi, gospodine predsedniče, sve ovde što stigne dolazi preko vas narodnim poslanicima. Ovaj akt nije nigde zaveden. Ovi potpisi nisu nigde zavedeni. Ne mogu amandman da uložim, niti bilo šta kao narodni poslanik, tako što ću doneti vama u vašu kancelariju, nego moram da odem u pisarnicu Skupštine da to predam i da dobijem zavodni štambilj, i da se taj akt upiše u dostavnu knjigu.
Zaista ne znam šta je ovaj papir. Za mene on ne predstavlja ništa. Tako mi je svejedno da li ćete prihvatiti to da li sam u pravu ili nisam. Hoću da se ovde zna istina i, kažem vam, nećemo stati i zaustaviti se samo na tome da Skupština donese svoju odluku da li ste prekršili Poslovnik ili niste, jer vi uvek možete da skupštinsku većinu formirate da bilo šta odlučite. Postoji neko drugi u ovoj državi koji će, nadam se, ispitati ovo i doneti pravovaljanu odluku da li ste kršili Ustav ili niste, i da li ste zloupotrebili svoju funkciju ili niste.

Gospođo Pop-Lazić, pošto ste iz ovoga što ste izneli sasvim jasno naveli da nisam kršio Ustav, jer kažete – na pisarnici se zavodi pečatom tačnost podataka, upravo ste pročitali ono što sam i ja pročitao, zavedeno i štambiljem overeno, tačnost podataka koji pišu.
Očito, u prilogu to ne stoji. Pitao sam šta je ovo, pa sam dobio isti odgovor, kao i vi, jer sam poslanik kao i vi. Poslata je ta tehnička ispravka. Naravno da sam postupao upravo prema pečatu koji garantuje da je primljen zahtev sa 84 poslanika i ne znam u čemu je spor.
Obaveštavam vas da na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih.
Vi želite po Poslovniku, izvolite.

Kada bismo hteli da teramo "mak na konac" naći ćemo u sazivu prošle sednice nešto što je identično. Slučajno sam našao kovertu, nisam je bacio, nema 187 potpisa, kao što piše u sazivu, ima 186, a jedan koji fali je iz radikala. Niko nije pravio problem oko toga da je to tragična greška zato što jedan potpis znači – manje ili više.

Molim vas, rekli smo gde je nastala tehnička greška, to nije sporno. Hvala.
Pošto na listama poslaničkih grupa nema prijavljenih za reč, pitam da li žele reč predsednici odnosno predstavnici poslaničkih grupa? (Ne.) Hvala.
Pre nego što dam završnu reč, dužan sam da pročitam pismo koje je dobila Skupština, upućeno generalnom sekretaru. Prilikom svoje diskusije poslanik, gospodin Boško Ristić, pre desetak minuta naveo je da Okružni sud u Šapcu nije dao svoje mišljenje za izbor sudija za Okružni sud u Šapcu. U prilogu reakcija dostavljamo dopis Okružnog suda u Šapcu, broj taj i taj, koji je upućen Visokom savetu, iz kojeg se vidi da je Okružni sud u Šapcu predložio Visokom savetu pravosuđa da se u Okružni sud izaberu sledeće sudije, i navode se imena sudija. Ali, taj dopis je kod ministra, a moja dužnost je bila da obavestim javnost na osnovu toga.
Bila je još jedna ispravka od strane gospodina Novakovića.
Pre nego što zaključim jedinstveni pretres o predlogu, da li predstavnik predlagača želi završnu reč? Reč ima ministar Stojković.