Replika, narodni poslanik Miloš Aligrudić.

Ovo je ispalo kao prilika da se malo grdi Vlada Republike Srbije, da se iz opozicionih klupa napadne pozicija i da se, kod otvaranja ovakvog pitanja i ovakve rasprave, ponovo čuju neki tonovi koji u najmanju ruku čude.
Stvarno nisam mogao da razumem gospodina Svilanovića šta je u svom izlaganju hteo da kaže.
Dali smo veoma jasne razloge zbog čega smo protiv povlačenja tužbe i u tom delu smo se saglasili.
U čemu se to kao nismo složili?
Gospodin Svilanović je dobio iznenadni priliv i strahoviti napad patriotizma za ovom govornicom, vikao je, urlikao je, da nam se krv u žilama sledila, pokušavajući da nas ubedi kako smo mi, bože moj, u strašnoj zabludi i što foliramo kada govorimo o pitanju nadležnosti i nenadležnosti državnih organa, i da ova skupština ima pravo i obavezu da raspravlja o ovakvim pitanjima. To ne negiram. Ni u jednom trenutku mi nismo negirali pravo Skupštine Republike Srbije da se pozabavi ovakvim pitanjem.
Pomenuo sam i jasno sam se odredio, a ako ste vi sedeli na ušima pa to niste čuli, to je nešto drugo, u pogledu onoga što je suština rasprave, a to je pitanje povlačenja tužbe. Takođe, govorio sam i o aktu koji je predložen i koji bi, prema predlagaču, trebalo da bude način na koji se taj problem razrešava. Odredio sam se prema tome vrlo jasno, rekao sam da se na ovaj način taj problem ne razrešava. Prema tome, time sam najavio i način glasanja Demokratske stranke Srbije.
Vi niste rekli zbog čega nećete glasati za ovu rezoluciju. Ako niste imali one razloge i one argumente koje ste ovde izneli, kako shvatam, to znači da vi za ovu rezoluciju nećete glasati, kao opozicioni poslanik, zbog toga što se, prema vašem mišljenju, prema onome kako vi to vidite, članice koje čine vladajuću koaliciju između sebe u Vladi Republike Srbije nisu dogovorile pa imale, pre današnjeg dana, javno izrečen i decidan stav po tom pitanju. Odlično, ako je tako, onda nam to recite ili nam makar objasnite o čemu se radi.
Recite da li je vaš nastup ovde imao u dva dela dva cilja. Prvi da dokažete kako ste ultrapatriota, kako ste, u čemu se i sam saglašavam sa vama, protiv povlačenja ove tužbe, jer ona ništa dobro ni u kom segmentu ne donosi, niti u bilo kom obliku integracija naše zemlje u određene tokove, niti za Partnerstvo za mir, niti u bilo čemu drugom, da biste, na kraju, izrekli stav da ste protiv rezolucije.
Izvinite, rezoluciju je podnela opoziciona poslanička grupa SRS. Imala je pravo da to učini, imala je pravo da da taj tekst rezolucije. Vi sada ovde tumačite i politički objašnjavate onima koji gledaju ovaj prenos zbog čega su to uradili članovi SRS, zašto su to učinili. Valjda će predsednik poslaničke grupe SRS najbolje umeti da objasni zbog čega je podneo neki predlog i da ga brani na najbolji mogući način.
Mi o tome, na ovaj način, nismo želeli da raspravljamo, ali vi očigledno namećete jedan ton u ovoj raspravi koji nije dobar i koji šteti interesima ove države, jednako kao što drugi potezi mogu da štete.
A propo pitanja Skupštine i prava Skupštine da o nekom pitanju odlučuje, gospodine Svilanoviću, "kaunter memorijal", ili protivtužba za bosansku tužbu, podneta 1997. godine, a 23. aprila 2001. godine inicirano je podnošenje zahteva za reviziju odluke suda u pogledu nadležnosti iz 1996. godine.
U pogledu parnične sposobnosti učesnika u tom sporu, vi ste 9. aprila 2001. godine povukli kaunter memorijal, tj. povukli protivtužbu.
Razlozi su jasni, da bi ostali konzistentni svojim tvrdnjama u sporu. Ako ste tada to učinili i ako je tada javnost brujala o tome, mesec dana se o tome raspravljamo, zašto nekog niste pitali. Vi ste mesec dana izbegavali odgovor na to pitanje, mogli ste se čuti samo u pojedinim TV emisijama...
(Predsedavajući: Prekoračili ste vreme.)
... to je bilo javno nastupanje, ali kada govorimo o javnim nastupima, valjalo je da dođete ovde, u Skupštinu SRJ, valjalo je da onda poslanička grupa kojoj ste tada pripadali takođe dozvoli i omogući jednu sednicu na kojoj bi se to pitanje razjasnilo. To je i tada izazivalo određenu zabunu. Znam pravnu argumentaciju, ali ne moraju građani Srbije da znaju tu pravnu argumentaciju.
Ako ste tako korektni i toliko pošteni i konzistentni u svemu ovome, onda je tu konzistentnost trebalo da imate u izlaganju maločas, koje je izazvalo moje pravo na repliku.
(Goran Svilanović se javlja za reč.)

Nemate pravo na repliku. Replika na repliku ne može, jedino po Poslovniku.
Predsednik poslaničke grupe SPO - Nova Srbija, narodni poslanik Veroljub Stevanović, izvolite.

Dame i gospodo poslanici, danas su se ovde čule zaista preteške reči. Mislim da nam stvarno to nije bilo potrebno. Isti tonovi, bez razloga, u jednoj atmosferi koja nam ne treba, možda zato što je predizborna kampanja. Ali zaista ne mogu da prihvatim da neko moje ime ili ime poslanika SPO, bilo koga, pominje u ružnom kontekstu. A da vas podsetim, tada kada smo doživeli te užase, svi smo bili u funkciji u kojoj smo morali da budemo. Zato mi ove reči, ove pomisli, teško padaju.
Tada sam, u to vreme, bio komandant štaba civilne zaštite u Kragujevcu, uvek bio tamo gde su bombe padale, kao i vi. Zato što je to tako bilo, dobio zahvalnicu Vojske Jugoslavije, na koju sam jako ponosan. Nemojmo, molim vas, teške reči. To su činjenice i zato vas molim da ovo što danas pričamo, pričamo gledajući ovo sa druge strane.
Dakle, šta želimo? Mi smo tu gde jesmo, napadnuti od agresora, teško prošli, teško preživeli i sada smo tu gde jesmo. Razmišljamo šta dalje. Utoliko je naš greh, ako je greh, a nije, što imamo jedan predlog, ili smo ga imali, glasno izrečen, šta mi mislimo da je pametno uraditi u ovom trenutku. Ko će biti u pravu? Bez žuči kažem - brzo ćemo saznati, verovano u oktobru i onda ćemo videti šta će tada reći patriote.
Rekao sam malopre i ponavljam - ovo što ste dali kao predlog nije dobar predlog. Namerno ili nenamerno niste rekli kako glasi tužba, a to ću reći u najkraćem zbog javnosti. Dakle, tužili smo zemlje NATO zbog genocida za agresiju i nelegalnu upotrebu sile, za kršenje humanitarnog i ratnog prava i za materijalnu štetu. Tako to glasi.
Zato sam rekao da je falsifikat, jer niste spomenuli genocid, jer ste rekli zemlje NATO, a njih je 19, a u tužbi je osam, gde nema SAD i Španije, a valjda znamo da je 90% bombi palo od strane SAD. Dakle, samo zarad istine i zarad onoga što se želi i šta je namera nas ili nekoga ko predlaže rešenje, a vi ga stavljate zbog toga na krst.
Drugo što se mora reći da je falsifikat jeste - ko su te zemlje? Sedam od njih su evropske zemlje, osma je Kanada. Odmah kontrapitanje. Zar je moguće da želimo da uđemo u Evropu, a svi želimo, gde su i Francuska, i Velika Britanija, i Nemačka, i Belgija, i Holandija, i Portugalija i Italija, a da to jesu zemlje čiji je narod genocidan.
Šta je genocid, gospodo moja? To je pokušaj biološkog uništenja jedne nacije, jedne etničke grupe. A da vas i to podsetim, imali smo tri takva pokušaja - u Prvom svetskom ratu nad Jermenima, u Drugom nad Jevrejima i Srbima u NDH. To su činjenice.
Dakle, samo racionalno razmišljamo i pitamo - šta će da bude u Sudu u Hagu. Kakva će biti odluka Suda? I u tome je naš greh. Mi mislimo da ove zemlje koje su tužene na ovaj način – ne govorim o materijalnoj šteti, ne govorim o drugim stvarima, jer ako se tek genocid utvrdi i zato optuže, tek onda razgovaramo o drugim stvarima – da li će te zemlje biti optužene za genocid? Mislimo da neće. Ako već neće, šta je racionalno u ovom trenutku? To je ono naše razmišljanje.
Mi mislimo da treba povući tužbu upravo zato što će presuda biti ovakva. Pričamo kao odgovorni političari, koji treba da urade u jednom trenutku ono što se od njih očekuje i koji misle o posledicama. Šta će biti ako to uradimo? Glasno razmišljamo.
Očekujemo da će te zemlje u takvom jednom trenutku reći - odrekli su se one politike, to je nova politika koja odgovara i Evropi i svetu. Bićemo tada blizu ulaska u Evropu, tada tek, to je opet naše razmišljanje, gospodo, i to je naš greh koji ne mora da bude isti kao vaš, tada će tek oni zbog toga što smo pokazali da smo takvi kakvi jesmo, racionalno razmišljajući reći - tužbe Hrvatske i Bosne protiv nas će proći isto kao i naša, tražiće da se one povuku.
Tek ćemo tada, po našem mišljenju, biti blizu tog fonda koji se stvara kako bi se iz njega pokrile materijalne i nematerijalne štete za ono što smo zaista doživeli, i što jeste zaista užas.
Četvrto, što možda niste dobro shvatili ili namerno niste shvatili. Dakle, kako se dolazi do odluke da se povuče tužba.
Nema, gospodo, konsenzusa, pričali vi kako u Savetu ministara nema drugih ili ih ima, jer u strankama vladajuće koalicije nema istog mišljenja i nema povlačenja tužbe. Nije ni po tom osnovu bilo razmišljanja tako kako ste vi rekli. Ima li u ovome nečeg ružnog? Šta je to što može da nas proglasi izdajnikom? Mišljenje, razmišljanje, predlog, a to mi tako ne vidimo.
Šta će biti, postavlja se pitanje, ako presuda bude onakva kakva se očekuje. Mi nećemo biti u toj prilici u kojoj bismo bili tada, odnosno tužbu povukli. Dakle, verovatno ćemo biti u jako teškom stanju kao država i samo se postavlja pitanje, imamo li prava da o ovome ovako razgovaramo.
Malopre sam rekao, i ne bih da ponavljam, šta je to bilo u Rambujeu, ne na kraju, nego pred kraj. Šta smo mogli da postignemo, a šta nismo uradili i šta se na kraju desilo. Ako me već pitate reći ću, valjda je bilo bolje da smo prihvatili i ono loše, najlošije, jer smo bili tvrdoglavi, tvrdobradi, nego ono što smo doživeli pod bombama.
Svako će reći, naravno da je bolje. Postoji, gospodo moja, nešto što se zove politička odgovornost, a ponavljam, blizu je oktobar, blizu je odluka. Spreni smo, upravo zato što ste ovoliko prašine digli i bacate je narodu u oči na ovaj način, da posle toga stanemo pred lice javnosti i da pitamo hoće li bar jednom da se desi da neko odgovara za lošu političku procenu. Ukoliko to budemo mi, treba da odgovaramo, naravno, ali pitam vas šta će biti ukoliko je vaša politička procena bila loša. Dodajem, neće biti prvi put, nažalost. Hvala.

Reč ima predstavnik predlagača, narodni poslanik Tomislav Nikolić.

Moram da reagujem na izlaganje komandanta štaba civilne zaštite, a izjavljujem da ga bar zbog jednog čina cenim i poštujem, a to je kada je u prostorijama SPO u Kragujevcu prikupljao dobrovoljce za slanje na front. Zbog toga vas cenim, gospodine Stevanoviću, možda biste vi to voleli da zaboravite, a zbog toga vas izuzetno cenim.
Nemojte da pričate o prašini koju smo podigli, jer tu uopšte nije dilema šta je starije, kokoška ili jaje. Vaš predsednik je izazvao našu reakciju. Mi nikada ne bismo tražili ovakvu rezoluciji da jedan ministar spoljnih poslova nije izašao u javnost sa predlogom da povučemo tužbu. Jer, kažem, ma ne može ministar da izlazi u javnost mimo stavova Vlade, šta vam je ljudi.
Ministar predstavlja Vladu. Ne može da predstavlja svoje političke stavove kada je član Vlade. Šta sada mi znamo s kim se on to dogovarao oko te izjave, sa Milom Đukanovićem, sa nekima iz NATO-a. Vidim da nije sa Koštunicom. Sve do sada sam sumnjao da jeste.
Vama je Koštunica sve ovo izazvao kada je podneo zahtev da budemo priznati kao nova država. To je sve tačno.
Mi smo bili članovi UN u ono vreme kada su tužbe podnošene, samo je bila prazna stolica, ali to vama da ne objašnjavam. Međutim, tom izjavom koja kaže, kako ćemo mi u Partnerstvo za mir sa tužbom protiv članica NATO, pitam vas, kako ćemo u Partnerstvo za mir ovako bombardovani od strane NATO.
To pitanje vi sebi ne postavljate. To je moralnije pitanje. Mi možemo da oprostimo što su nas pobili, a oni sada nama ne mogu da oproste što ih tužimo što su nas pobili.
Dalje, šta i ako ne priznaju, ako sud ne utvrdi da je izvršen genocid, a osnova velikih ima. To je tek deseta tačka tužbe. Devet pre toga postoje. Deseta je da su hteli da nas unište, deo nacije su hteli da nestane. Šta ako ne prihvate? Delimično se prihvata tužba, a ono što je osnovano sud će da prihvati, ono za šta utvrdi da nije osnovano neće da prihvati.
Ne vredi da ovde potežemo priču o tome može li jedna opoziciona politička stranka da ima svoj stav. Može i ima ga. Jesmo li imali pravo na ovo zasedanje? Jesmo, sakupili smo dovoljno potpisa. Mogli ste da sprečite tu raspravu, mogli ste da ne dođete na sednicu, mogla je da ne bude održana sednica. Pitali bi vas građani Srbije, zašto se o tome kao narodni poslanici ne izjasnite. Ovde je važno da se izjasnimo. Svi mi koji smo strepili šta će biti u tih 78 dana.
Odmah da se razumemo, nema tamo nevinih žrtava i onih drugih žrtava sa naše strane. U Srbiji i Crnoj Gori, tadašnjoj SRS, svako ko je oštećen NATO bombardovanjem je nevina žrtva, i naši vojnici su bili nevine žrtve. Imam dva sina. Jedan je mogao da nastrada u kući, a jedan u vojsci. Pa šta da kažem, da su imali pravo da mi ubiju onog u vojsci. Čime je on to njih izazivao?
Samo još jedna stvar, ako je ratovala Hrvatska i BiH i SFRJ, kakve to ima veze sa NATO. Zašto ovde povezujete sve tužbe. Kakve veze ima tužba BiH protiv SFRJ, ili SRJ, a nema osnova, jer je Dobrica Ćosić, čim je formirana nova država u junu mesecu 1992. godine, rekao: nijedan naš vojnik se ne nalazi na teritoriji BiH. Kakva je veza između naše tužbe protiv NATO i tužbe BiH protiv nas.
Vi kažete, krivi smo. Otkud vam ideja da smo krivi po tužbi BiH. Vi kažete, nije kriv NATO, već znate i presudu, otkud vam ta ideja. Kako to sve znate negativno po Srbiju? Za tužbu BiH bićemo osuđeni, za tužbu protiv NATO, NATO će biti oslobođen. Time da nas ubedite da ovo ne diramo, nemoguće je.
Ako sam od vašeg predsednika stranke čuo da od tužbe treba odustati, danas sam od vas čuo da od tužbe nećete odustati. Da li se to radi o istoj stranci? U čije mišljenje da verujem?
Ako je ovo mišljenje SPO, hajde da vidimo šta ćemo sa Vukom Draškovićem, da mu damo neku drugu stranku da upropasti, jer vi onda zaslužujete mnogo boljeg predsednika nego što ga imate.

Pravo na repliku, narodni poslanik Veroljub Stevanović.

Mislim da me zaista ne razumete ili namerno nećete da me razumete. Nisam ni očekivao da me razumete, jer verovatno govorimo različitim jezicima. Nemojte da menjate ili zamenjujete teze, ostavite ono što se zove agresija, sve ono što smo preživeli. Ponavljam, mi ovde govorimo o ovom trenutku i o razmišljanju šta je najbolje u ovom trenutku, posle silnih muka u kojima smo bili, da uradimo.
Zašto nas stalno vraćate u priču patriote i izdajnici, a svi smo bili pod bombama, bez obzira kako vi govorite o tome šta je neko bio u civilnoj zaštiti ili nije. To je priča koja je teška, ružna, ne daj bože ponovljiva. Dajte da vidimo šta sada?
Ponavljam, mi mislimo da treba na pravi način u ovom trenutku doneti odluku koja odgovara nama, budućnosti Srbije i onome šta se može tom odlukom dobiti. Nećemo nijednog trenutka nikome ništa ružno reći ako ne misli kao mi. Ne mislite isto. Mislite da ćemo dobiti tim što će tužba ostati.
Videćemo šta će se desiti u oktobru. Strah nas je da nas to ne košta. Upravo to pričamo. Vi, pošto nemate argumente ili ih možda ne iznosite na pravi način, priču nam vraćate unazad, u agresiju, u to šta je bilo. Nećemo mi da kažemo što biste vi verovatno rekli – zašto bombe? Zato što nismo znali da vodimo politiku i nismo shvatili šta je u tom trenutku najbolje. Nikoga ne pravdam.
Znači, pitanje je prosto – politika je stvar mogućeg. Nismo uradili ono što je bilo moguće da ne dođe do bombi. Ne opravdavamo ih, naravno, to su strašne stvari, teške stvari, ne ponovile se, ali mi pričamo u ovom trenutku o mogućnostima i tražimo da nas razumete, a vi svu priču vodite na politiku, na grešku.
Ponavljam ono što je možda najbitnije – četvrtu stvar koju ste namerno zaboravili, ukoliko nema konsenzusa, nema odluke, ali bojimo se da će to da nas košta. Samo je to naš greh što tako razmišljamo.

Reč ima predstavnik predlagača, narodni poslanik Tomislav Nikolić.

Evo, pošto sam doživeo da u Skupštini Srbije čujem kako smo bombardovani zato što nismo umeli da vodimo politiku, da vam pročitam servis "Bete" iz vremena bombardovanja.
Potpredsednik jugoslovenske Vlade Vuk Drašković izrazio je u subotu uverenje da će se uskoro na vojnim akademijama sadašnja agresija NATO na SRJ "izučavati kao žalosni primer gaženja ne samo međunarodnog prava, nego i osnova vojničke časti".
U intervjuu američkom "Vašington postu" Drašković je upitao: "Ko će kazniti NATO za prekomernu upotrebu sile i za kolektivnu odmazdu nad jednim narodom", navodi se u saopštenju Saveznog ministarstva.