Reč ima narodni poslanik Sredoje Mihajlov. (Nije tu.)
Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović, a neka se pripremi narodni poslanik Milan Stanimirović.

Dame i gospodo narodni poslanici, SRS je od svog osnivanja pokazala da je državotvorna politička stranka, izrazito patriotska, nacionalna, da vodi računa, pre svega o srpskom narodu, zatim o svim drugim građanima Srbije, i to smo konkretno pokazali na delu, a imali smo priliku da tako delujemo i da nas građani kao takve vide i prepoznaju tu snagu i odlučnost u nama i u periodu od dolaska petooktobarskih pučista, onih koje su Amerikanci, ne teorijom zavere, nego sa ogromnim materijalnim sredstvima, uz veoma sinhronizovanu akciju drugih zapadnih zemalja, pripremali da pučem 5. oktobra preuzmu vlast u našoj zemlji.
Radi podsećanja reći ću vam da smo glasali za tri rezolucije koje se tiču odbrane državnog i nacionalnog interesa. U pitanju su rezolucije i jedna deklaracija o Kosovu i Metohiji. Ovim našim predlogom, odnosno rezolucijom koju smo vam dali, a tiče se nepovlačenja, odnosno obavezujuće rezolucije za sve državne organe i za sve sada političare na vlasti i buduće, da nikako ne povučemo tužbu protiv zemalja članica NATO, koje su izvele besomučnu agresiju na našu državu i naš narod.
Želeli smo još jednom da pokažemo da su nam državni i nacionalni interesi iznad svega i da smo uvek pozivali narod na državno i nacionalno jedinstvo. To nije samo floskula i to nije neki termin u nizu besmislenih termina koje upotrebljavaju pojedini poslanici za ovom govornicom u protekla tri dana rasprave.
Jer, znate, kad neko nema argumente, a kad ništa ne zna o tome, pa kaže - to je teorija zavere, a ne zna ni plan ni cilj Amerike i najveće vojne alijanse, i pre svega američke administracije, o njihovim političkim, o njihovim vojnim, geostrateškim ciljevima, kada se uz to ima u vidu da je taj neko tada išao u osnovnu ili u srednju školu kada je bio period raspada bivše Jugoslavije, onda je besmisleno da kao ozbiljni i odgovorni ljudi, političari sa ozbiljnom argumentacijom, razgovaramo sa takvim osobama.
Izrazi kao što su "odluka", "prosto", "naprosto", "jednostavno" itd. nisu argumentacija za ozbiljne razgovore nas ovde danas, predstavnika najviše zakonodavne vlasti u zemlji.
I, podsetiću vas na to, naročito vas iz ove kakve-takve, klimave koalicije. Stalno govorite o tome da ste vi predstavnici naroda, narod je zaista preneo deo suvereniteta na vas, a vi ne želite da preuzmete tu odgovornost, da u ime naroda ubuduće štitite interese države i njenih građana.
Bombardovanje srpskog naroda i agresija od strane zapadne vojne alijanse nije počela 1999. godine nezapamćenom agresijom na jedan narod i državu, koja se desila ovde u Srbiji. Za vas koji nemate osećaj pripadnosti srpskom narodu i ne znate da je naš narod kroz vekove pokušao da ostvari svoja prava, a to je pravo koje treba da bude zagarantovano svima, da žive na svojoj teritoriji, reći ću vam da je srpski narod prvi put bombardovan kada su prve bombe sa osiromašenim uranijumom pale na aerodrom Udbine pored Knina, 1994. godine.
Vi koji nikada niste želeli da imate taj osećaj pripadnosti narodu našem srpskom, koji živi zapadno od Drine i Dunava, tada ste verovatno pomišljali i rekli - šta se to nas tiče, to je daleko, neće biti ovde.
Nažalost, desilo se zbog činjenice da su Amerikanci sistematski, sa jedne strane, uz ogromnu materijalnu, logističku i svaku drugu podršku, pripremali svoje miljenike da dođu na vlast, a sa druge strane da nas kazne, kao što to niko nigde u svetu nije uradio, zbog toga što smo želeli da branimo svoju teritoriju, pravo na opstanak i na slobodan život koji, nažalost, sada Srbiji nemaju u našoj južnoj pokrajini, na Kosovu i Metohiji, vi ste onda koristili sve medije pod direktnom nadležnošću lokalnih samouprava, a tada ste bili na vlasti u tim opštinama i gradovima, da se dodvoravate Amerikancima i zapadnim silama, da im idete na ruku i da im služite.
A to je obilato koristio i SPO, i Vuk Drašković, i DS, a o vama koji ste na neki način došli u tu šifrovanu organizaciju, kao što je G17 plus, i pojavili se na političkoj sceni, ne samo da ne znamo ništa u tom periodu oko javnog izjašnjavanja, jer jednostavno vi ne postojite, niti ćete ubuduće postojati, kao relevantan politički faktor u Srbiji, koji će nešto da se pita i odlučuje.
Zbog toga ti izrazi "odluka", "prosto", "jednostavno", ne znate ništa o tome, a mi koji smo zaista učesnici svih tih događaja, što kroz direktnu odbranu naroda i države, onako kao što to čestiti i pravi Srbi rade, a ne da se kriju i gase svetla od pozivara i da defetistički i dezerterski beže od svojih obaveza, kao što su to radili predstavnici SPO, mi smo pokazali da ćemo mi ubuduće štititi interes naroda i države.
To sada želimo da uradimo po svim međunarodno-javnim konvencijama, standardima priznatim svuda u svetu.
To što su ovih dana Boris Tadić i Vuk Drašković izjavili, naša država nije tužila SAD i Španiju, čuli ste u prvom izlaganju gospodina Tomislava Nikolića da jednostavno nije tačno.
Tužba je odbačena protiv njih, a pojedinačno je ostala na snazi za ovih osam drugih članica, iz jednostavnog razloga što su oni podneli prigovor na član 9. međunarodne konvencije koja se tiče genocida. Vas mora da upozorim, genocid nad srpskim narodom se nad onim nezaštićenim življem na Kosovu i Metohiji i dalje nastavlja, a da dosovska vlada na čelu sa Koštunicom, Svilanovićem, a sada i sa Tadićem, ne želi da poveže takvu ulogu zapadne vojne alijanse i tzv. OVK, terorista i balista, koji uništavaju sve srpsko pred sobom.
Podsetiću vas još i na to, dame i gospodo narodni poslanici, kada govorite o činjenici da mi, pre svega, treba da negujemo dobre međunarodne odnose kojima se vi hvalite, a ništa niste uradili ni na ekonomskom, ni političkom planu da naš narod oseti te posledice te takve vaše dobre saradnje kao uvaženih partnera od strane Amerike i zapadnih sila, da je jedan general, inače Francuz, iz zapadne vojne alijanse, general Žofre, izjavio, kada su vaši prijatelji bombardovanje i sistematsko uništavanje civila tokom agresije NATO pakta nazvali humanitarna intervencija Milosrdni anđeo, da je on kao general NATO pakta dobio naređenje da avijacija uništi kompletan život u Srbiji.
Zbog toga je nama važno da insistiramo i na činjenici da je izvršen genocid nad našim narodom. Mnogi su ovde govorili i pominjali iznos, jedan od iznosa procenjene ratne štete, na kojem mi insistiramo i treba da insistiramo, od 100 milijardi dolara. Taj materijalni iznos nije ništa u odnosu na žrtve koje smo podneli, na civilne žrtve i na činjenicu da je ubijeno skoro 3.000 ljudi, a od toga 30% su deca.
Izvršen je genocid nad srpskim narodom na Kosovu i Metohiji posle dolaska NATO pakta, a tu je ta direktna veza genocida NATO pakta i šiptarskih terorista na Kosovu i Metohiji, posle usvajanja plana Černomirdin-Ahtisari, a protiv koga su jedino bili srpski radikali u ovoj skupštini; doživeo je najveća stradanja. Time se nastavila agresija na narod i državu.
Agresija na srpski narod i državu se nastavila i posle dolaska petooktobarskih pučista u svakom pogledu, a kroz dolazak takvih ljudi iz takvih organizacija, iz takvih stranaka koje su uvele dužničko ropstvo u našu zemlju, kroz sistematsko uništavanje privrednih subjekata, nemogućnosti da građani žive normalno i da rade, da privređuju za sebe i za svoju decu, a da ne govorimo o činjenici da smo kao država i kao narod potpuno poniženi, a pre svega Srbi na Kosovu i Metohiji, koje ste ostavili na cedilu.
Sada ste još tako glasni u podržavanju Vuka Draškovića, a koji se drznuo posle svega toga, i posle činjenja i kao vajni opozicionar i kada je bio potpredsednik Savezne vlade, da u noći između 18. i 19. marta ove godine u najnovijem stradanju Srba na Kosovu i Metohiji, kaže da su Srbi za vreme vladavine Slobodana Miloševića, naša policija i naša vojska vršile nad Šiptarima etničko čišćenje. Gde je tu obraz? Gde je moral? Da li znate kakav čovek i ko je vašom voljom i vašim izborom na mestu ministra inostranih poslova?
Ekspertski tim SRS-a, a koji zna delovanje Vuka Draškovića od početka višestranačja u našoj zemlji, na preko 1.000 strana dao je veoma jasnu i detaljnu analizu, koja je bila predmet i jednog sudskog spora, da se objasni i stručnoj javnosti i svim građanima Srbije o kakvom je čoveku reč. Posle pobede SRS-a u decembru na parlamentarnim izborima i posle nepristajanja i nemogućnosti DSS-a da shvati da je rejting Vojislava Koštunice, zbog mnogi poteza pogrešnih sa pozicije saveznog predsednika, urušen, da su druga stranka po snazi.
Dakle, neprihvatanje da se napravi koalicija sa najjačom SRS, došli smo u situaciju da kroz vašu politiku ucena, optuživanja i kombinatorike ko će na koje mesto, jedan ne samo neuračunljiv čovek, nego naučno dokazano poremećen čovek, dođe na mesto ministra inostranih poslova.
Kada to kažem, imam u vidu činjenicu da se on u tom smislu ponašao i dok je boravio kao poslanik mesec dana ovde u skupštinskim klupama Narodne skupštine Republike Srbije. To neuračunljivo ponašanje, ono što je on govorio u skupštinskim kuloarima, izjave koje je davao novinarima, hod, na kraju krajeva, koji je sve samo nije ponašanje i koračanje normalnog čoveka, a pre svega ono što je radio kao predsednik SPO u proteklih 14 godina, nisu vam bili dovoljan signal da ne samo da ga ne predvidite za tu veoma važnu ulogu, kao što je ministar inostranih poslova, nego ga sada više nego srdačno podržavate.
Ne možemo da u ovom trenutku prenebregnemo odgovornost Borisa Tadića, a čiji je Vuk Drašković samo glasnogovornik, a pouzdano se zna, i o tome govore ljudi iz tima koji su pisali ovu tužbu protiv NATO pakta, a mi smo vam rekli koji su to ljudi i međunarodni i domaći stručnjaci, da je Boris Tadić, takođe, u svojim poslednjim razgovorima sa pozicije predsednika Republike Srbije od Amerikanaca dobio jasno upozorenje da tužba mora da se povuče. Takva politika i ponašanje, otvoreno izdajničko ponašanje od početka delovanja SPO-a, Vuka Draškovića, ide vam na ruku, a nimalo se i ne razlikuje od onoga što je DS i od onoga što je Boris Tadić.
Međutim, kakva god da bude odluka a, pre svega, DSS-a, evo, reći ću vam gospodine Aligrudiću, gospodine Prorokoviću i ostala gospodo iz DSS-a, i naknadna pamet može da bude pamet.
Celokupna srpska javnost je juče videla da je Tomislav Nikolić hitrim korakom izašao iz zgrade Vlade Republike Srbije i rekao novinarima da se dogovorio sa Vojislavom Koštunicom da se uz vaše primedbe i na vaš zahtev uvaži tekst rezolucije.
Ukoliko shvatite danas, ako danas bude dan za glasanje, da je važno da ostanete pri tome što je juče vaš predsednik prihvatio kao moguće, a ne da podležete ucenama i pritiscima neke strančice ili organizacije koja više nikada ne može da prebaci cenzus na izborima u Srbiji, vi ćete znati da ste odgovorni ljudi, da ste ljudi koji hoće da zadrže jedinstvo države i naroda.
I znaćete da ćemo mi, kao država i kao političari, da koristimo mogućnost da se po svim međunarodno-javnim priznatim pravima i obavezama koristimo u budućnosti da nadoknadimo neprocenjivu, a još uvek se ne zna koji je to tačan iznos, ratnu štetu. Bićemo sigurni da ćemo takvim svojim stavom nastojati da očuvamo i državu i narod od daljih nasrtaja onih čiji cilj nije svakako ni da nas ekonomski oporave, ni da nam pomognu da opstanemo, već imaju druge jasno izražene ciljeve. To su pokazali i svojom silom i svojom ekonomskom moći, i kroz eksponente takve politike koja je sprovođena ovde od činilaca koji su danas vlast, i u proteklih 15 godina.
Iluzorno je da dalje više pričamo, jer toj priči ne bi bilo kraja, o tome da li je uračunljiv ili nije uračunljiv Vuk Drašković. Tomove knjiga prof. dr Vojislav Šešelj i SRS su o Draškovićevoj neuračunljivosti objavili, i rekla sam vam, ponavljam opet, ekspertski tim se time bavio i sud dokazao da čovek nije uračunljiv.
Dajte, pogledajte istini u oči i videćete da Tomislav Nikolić nije svih ovih dana govorio samo o milion i po ljudi, građana Srbije koji su mu ukazali poverenje na proteklim izborima. Taj broj je mnogo veći. Dodajte tome još milion, dva ili tri, jer od najmanjeg deteta do najstarijeg građanina Srbije, dakle, tu spadaju i oni koji nisu koristili svoje izborno pravo da izađu na protekle predsedničke izbore.
Svako će vam reći, povlačenje tužbe protiv NATO pakta u ime bilo koga, odnosno u svoje lično ime nije povlačenje u ime građana Srbije, koji žele da znaju zbog čega su na takav način sistematski uništavani, pre svega civili ubijeni, naši privredni, vojni objekti rušeni, i da jednom zasvagda postignemo kao ljudi, kao političari, konsenzus, ako imate razuma, oko ključnih, nacionalnih i državnih pitanja.
Džaba vam je onda da obmanjujete građane, i sa vašim predsedničkim kandidaturama po opštinama i gradovima u Srbiji, i sa vašim odborničkim listama, da im obećavate komunalnu infrastrukturu, da ćete da napravite ovo ili ono, kad ne vodite računa o tome šta su država i narod, kuda Srbija treba da ide dalje i kako da sačuvamo ono što je naše i obezbedimo sigurnu budućnost za decu u Srbiji. Hvala.

Repliku ima Miloš Aligrudić, narodni poslanik, a potom Ksenija Milivojević.

Javljam se po dva osnova za repliku, zato što je moje ime pomenuto i, drugo, zbog toga što je pomenuta Demokratska stranka Srbije.
U toku ove rasprave naglasili smo i sto puta ćemo naglasiti - suština rasprave je pitanje povlačenja tužbe i rekli smo da mi tu tužbu ne želimo da povučemo. Mi smo protiv jednostranog i bezuslovnog povlačenja tužbe protiv osam zemalja članica NATO pakta.
Ali, kada se govori o pitanju konsenzusa, po važnim državnim i nacionalnim poslovima, onda možemo da kažemo zbog čega je Tomislav Nikolić išao kod Vojislava Koštunice juče. To ste pomenuli. Išao je upravo da se dogovara, velika opoziciona poslanička grupa Srpska radikalna stranka, sa premijerom države, oko takvih pitanja. Njih je dva ili tri. Normalno je da o tome razgovaramo. To je ona drugačija atmosfera, koja je nastupila nakon parlamentarnih izbora, koje ste vi pomenuli.
Nije ova vlada, koja je danas, napravljena da bi se podsticali nesporazumi i sukobi, nego je, takođe, bila posledica kompromisa. Ti kompromisi jesu bili, prvo, ponuđeni od strane Demokratske stranke Srbije, u vidu Vlade koja bi obuhvatila sve članice ovog parlamenta. To nije prihvaćeno zbog onih koji ne mogu između sebe da razgovaraju.
Demokratska stranka Srbije oduvek je bila i biće katalizator, neko ko je u stanju da ove sporove utihne i da ide ka kompromisima. Ako ste malopre rekli da mi treba da podržimo rezoluciju, koja je, takođe, bila jedan vid svojevrsne ucene u ovom parlamentu, jer je predložena od opozicione poslaničke grupe, koja je želela da nametne svoj akt, kojim bi se dao odgovor na ovo pitanje, ako smo videli da po tom pitanju nemamo sporazum, mi smo bili prvi ti koji smo pokušali da nađemo pisanu formu, neku rečenicu, oko koje bi se svi saglasili i oko koje bi svi glasali.
Ali, ako to nije bilo moguće, onda je, takođe, ucena kada nas prozivate ovde da preglasamo sa ostalima u parlamentu, a jasno je da svi o toj stvari ili skoro svi, a ne mogu da kažem svi, isto mislimo.
Prema tome, to je put kompromisa. To je način na koji ćemo sutradan postići konsenzus, a ne da jedni druge prozivamo - po principu ko nije sa nama u ovom trenutu, taj je protiv nas. To jednostavno nije tačno. Kada ste u pravu? Kada nas pozivate da se preglasavamo oko jednog dokumenta, koji je tako ponuđen, ili kada govorite o tome da treba postići konsenzus.
Mi smo nastojali i nastojaćemo da se konsenzus oko svih važnih pitanja ovde postigne. Ovo je, takođe, važno pitanje.
Ako nemamo konsenzus oko papira, oko koga treba danas da glasamo, preglasavanje oko toga nije dobra stvar, rasprava je u tom slučaju dovoljna, a glasanje o dokumentu, za koji se vidi da ne postoji mogućnost da ga bar više od dve trećine poslanika ovog parlamenta prihvati, nije dobro, ukoliko se slažemo da je ovo važno pitanje. To je stav Demokratske stranke Srbije.
Nije korektno da u to mešate druge stvari, pogotovo da nam govorite da će ova država propasti zbog toga što se Demokratska stranka Srbije nije odlučila da uđe u koaliciju sa Srpskom radikalnom strankom. Naš stav je bio veoma jasan i pre izbora - s kim bi Demokratska stranka Srbije ušla u koaliciju i sa kim ne bi. To smo, koliko smo mogli, a s obzirom na rezultate izbora koji su bili, ispoštovali, svidelo se to nekome ili ne.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Ksenija Milivojević. Izvolite.

Javljam se po dva osnova: po Poslovniku, a drugo - replika na prethodno izlaganje.
Što se tiče Poslovnika, u pitanju je više puta pominjani član 100. Nažalost, u situaciji smo da ga reklamiramo vrlo često, iz prostog razloga što je obraćanje pojedinih poslanika u ovoj skupštini postalo, najblaže rečeno, degutantno.
Znači, bez obzira o kome se u konkretnom slučaju radi, uvrede ne možemo tolerisati, posebno ih ne možemo tolerisati od strane onih koji nas ovde već tri dana ubeđuju kako brinu o državi i narodu. Dakle, ako već toliko brinete o državi i narodu, onda se bar uljudno i civilizovano ponašajte sa ove govornice. Zbog toga tražim da se Skupština izjasni o povredi ovog člana Poslovnika u danu za glasanje.
Preći ću sada na repliku. Dakle, ovde je postavljeno pitanje šta je radila G17 plus za vreme 90-ih odnosno tokom 90-ih godina. Ja ću vas obavestiti o tome šta je radila G17 plus i šta su radili danas poslanici G17 plus, koji sede u ovoj skupštini.
Dok ste vi iscrtavali granice velike Srbije ili dok ste sanjali veliku Srbiju, i terali srpski narod da gine za taj vaš san, odnosno terali ga da širi granice te velike Srbije, da bi ih smanjio do najmanjih u njenoj istoriji, veliki broj naših poslanika nije, gospodo, gasio svetla, već je, poštujući svoju državu, poštujući poziv svoje države, išao i borio se, nažalost, za te vaše snove, iako duboko ne verujući u ciljeve koje ste vi zacrtali.
S druge strane, pošto nam već delite lekcije iz patriotizma, to radite poslednja tri dana, reći ću vam kako mi iz G17 plus vidimo patriotizam. Vi ste ovaj narod izložili, ne samo 1999. godine, nego i mnogo pre toga, jednoj velikoj muci i tragediji koja je samo kulminirala NATO bombardovanjem.
Pošto smo mi razmišljali o tome kako da narodu pomognemo, kako da ga eventualno zbrinemo, onda smo mu obezbedili 1998. i 1999. godine grejanje našim projektima, koji su se odnosili na obezbeđivanje grejanja i asfalta u svim većim gradovima Srbije. Vi ste narodu dali restrikcije struje, tenkove na ulici, a mi smo mu dali grejanje i asfalt. Mislim da će građani znati da prosude ko je tu bio patriota, a ko je dao tragediju i nesreću ovom narodu. Hvala.

Izvolite, po Poslovniku.

Gospodine Mihajloviću, ne javljam se po Poslovniku, nego imam pravo na repliku, jer je prethodna gospođica govorila o navodnom nepristojnom ponašanju prethodnog govornika, a da zaštitim gospodina Aligrudića, verovatno je na njega mislila.
Što se tiče onoga šta je radila ta šifrovana G17 organizacija, to sam rekla u kontekstu svog izlaganja, jer ozbiljno i argumentovano sam želela da ukažem na naše insistiranje da ostanete pri našoj rezoluciji i po predlogu, zbog činjenice da je to sve pravno utemeljeno i zbog činjenice da je to jedina budućnost za srpski narod i za decu koja ovde žive, pre svega zbog nadoknade te materijalne štete, koja je 100 milijardi dolara.
Složili se vi sa tim ili ne, dužničko ropstvo koje je Labus obnovio, krediti, zaduživanja, rasprodaja naših fabrika, gašenje nacionalnih banaka, nije politika koja može da nas odvede u Evropu i evropske integracije i da ponudi narodu što mu treba, a to je da izdržava svoju decu i da ima osnovne životne namirnice. To danas preko dva miliona ljudi u Srbiji nema.
Vi ste svesni činjenice da su vaši timovi - timovi za otimačinu i za pljačku. A imali ste jedan tim za Evropu, G17 plus, i ova fotografija to pokazuje (drži papir), sa leva na desno, sa fotografijom Predraga Markovića, predsednika Skupštine, pokojnog Radovana Stojčića - Badže, takođe pokojnog Željka Ražnatovića - Arkana i Edvarda Limonova, zvanog Edička, u centru za specijalnu obuku srpskih dobrovoljaca, zbog toga što su Srbi morali da se brane zapadno od Drine i od Dunava.
To je radio svaki pošteni Srbin - onaj koji ima osećaj pripadnosti svom narodu. Dok ste vi bili školarka u osnovnoj ili srednjoj školi, u vreme raspada bivše Jugoslavije, dok je narod ginuo pod ustaškim nožem, dok su ljudi spasavali svoju decu i svoja ognjišta, ozbiljni ljudi i ozbiljni političari su štitili državu i narod. To ćemo da radimo i ubuduće.
Nikada nismo želeli ništa tuđe. Džabe vam je, gospođice Milivojević, da vam pet hiljada puta Tomislav Nikolić kaže da se vi ništa niste pitali, nego su se 1990. godine pitala samo trojica političara kako treba da izgleda država i šta ćemo da radimo, jer je bilo očigledno da hoće da nam proteraju narod i da nam otmu ono što je naše.
To su bili: Milošević, Vuk Drašković i naš uvaženi predsednik profesor dr Vojislav Šešelj.
Sva trojica su se saglasila u stavu gde su zapadne granice srpskih zemalja. Vuk Drašković je takođe slao svoje dobrovoljce na obuku i upućivao ih da brane srpska ognjišta. Nemate vi o tome šta ovde da pričate vašom terminologijom – prosto, jednostavno i odluka. To možete da govorite na razgovorima i konsultacijama, nažalost po Demokratsku stranku Srbije, sa gospodinom Aligrudićem, koji pristaje na takve ucene, da se oglašavate u vidu nekog saopštenja, a ne da se izglasa obavezujuća rezolucija.
Koliko god puta da se javite i da izađete za ovu govornicu, vi, kao Ksenija Milivojević i kao predstavnik te organizacije G17, nemate legitimitet da pričate o tome, pre svega zato što ste trenutno ispod cenzusa u biračkom telu, a naročito zbog činjenice što ne znate ništa o periodu tih dešavanja, o onome što je imperativ za svakog časnog Srbina, da brani svoju zemlju i svoj narod. (Gromoglasan aplauz.)

Reč ima narodni poslanik Ksenija Milivojević.

Izgleda da opet moram da upoznajem svoje kolege sa činjenicama. Ono što se u ovoj skupštini konstantno dešava je to da neki poslanici uopšte činjenice ne poznaju.
Legitimitet proizilazi iz rezultata na izborima. Rezultati izbora su pokazali da G17 plus ima 34 poslanika u Skupštini Srbije. To je ono što vi ovde vidite. Ali, to što se vama to ne dopada, zaista u pogledu toga ne mogu da učinim ništa. To je legitimitet. To vam kažem kao pravnik.
Ovo vam kažem i zbog toga što vas zaista molim da ubuduće isključivo govorite, posebno kada se oslanjate na struku, ono u čemu ste zaista stručni, a ne znam koja je vaša struka, ipak vas molim da, u skladu sa vašom strukom i postupate (obraća se Nataši Jovanović).
Opet imamo priču – odbrana naroda i države. Već sam jednom objasnila kako se brani narod i država, odnosno šta je patriotizam. Postaviću vam jedno pitanje u vezi s tim: kako je moguće da ste tako dobro uspeli da odbranite i narod i državu, a da je Srbija danas manja nego što je ikada bila u svojoj istoriji? Ako na to pitanje možete argumentovano da mi odgovorite, a da ne pominjete strane plaćenike, imperijalističke sile i ostale iz vaših teorija zavere, onda vam možda tada i poverujem, mada sumnjam da možete da date bilo kakvo racionalno objašnjenje.