Mene neki poslanici iz G17 plus napadaju zbog citata. Nisam autor tih izjava. Vaši prijatelji su dali te izjave, i tu ljutnju i tu srdžbu treba da usmerite prema Briselu, prema Međunarodnom monetarnom fondu, prema onim savetnicima koje ste primili, koji se nalaze u ministarstvima, koji vas savetuju, pomažu itd.
Nemojte vi da sada obrćete stvari. Nisu to moje izjave. I ja se gnušam nad tim izjavama i zbog toga plediram da se tužba ne povuče.
Krivac za ovu raspravu je Vuk Drašković, a to vi u vašoj koaliciji rešite, kao po sistemu kada se deca posvađaju, otac ljuljne šamarčine i deca se odmah vole. Vaš gazda ima da ljuljne šamarčinu i opet ćete da se volite. To je jasno, to smo već objasnili.
Opasna je ova zamena teza – nemojte neznanje da predstavljate za vrlinu. Ako postoji neka reč koja predstavlja jasnu i precizno određenu definiciju, i kao pojam zapisan u svim leksikonima, onda je to reč "patriotizam".
Patriotizam nije ono što nas je neko učio, moja mogućnost da putujem u svet, ili ona druga zamena teze, kome je do morala neka ide u crkvu i Mićunović ode iz stranke. Te vaše interne sisteme vrednosti zadržite tamo, ali ne promovišite to kao nešto što je prihvatljivo za ovaj narod.
I kada neko spočitava nešto Srpskoj radikalnoj stranci, na početku moga govora sam rekao – srpski narod, u populističkom smislu, a mislim na sve građane koji žive u Republici Srbiji. Mi u Srpskoj radikalnoj stranci ne delimo građane Republike Srbije ni zbog programa, ideologije, a verovatno vam je poznato, i zbog činjenice da smo tako otvorena stranka u kojoj su zastupljeni svi predstavnici, svi građani, sve socijalne strukture i sve nacionalne strukture, i nemojte da obrćete stvari.
Vi ste u stanju uz pomoć medija, Soroš medija, a od sledeće godine i Soroš telekomunikacija, i kompletne buduće telefonije koja se priprema, da sve okrenete, pa je sada vaš glavni problem, vaš problem savesti i prema biračima, kako da opravdate to što nećete da glasate za rezoluciju, i onda se nalaze razlozi, smeta dlaka, smeta to što su predložili srpski radikali, smeta to što je sve to Vojislav Šešelj nagovestio, smeta to što je možda i Slobodan Milošević 5. oktobra možda jedini ispravan govor u životu imao i objasnio ko dolazi na vlast.
Nisu nam verovali, ali evo dela, dela pokazuju. Nema šest milijardi, pad proizvodnje, haos, ubistva, poslednja faza rasturanja države.
Žao mi vas je, ali vi učestvujete u toj fazi. Da li ste svesni ili niste ne znam, ali ste učesnici u zločinačkom poduhvatu.

Hvala vam. Izvolite, reč ima gospodin Dačić. Gospodin Dačić je tražio repliku na izlaganje Ksenije Milivojević.

Gospođa Milivojević je u svom izlaganju rekla da je vlast, koja je vladala Srbijom, ne u proteklih 10 godina, kako obično vi kažete, jer u protekle četiri godine ste vi vladali Srbijom, u onih 10 godina, od 1990. do 2000-te godine, vodila politiku mržnje prema pripadnicima nacionalnih manjina. To je laž. To je neistina. Da je to tačno, pogledajte rezultate popisa.
Nacionalnih manjina danas u Srbiji ima onoliko koliko ih je bilo pre tih ratova. Kako je onda Srbija vodila etničko čišćenje protiv pripadnika nacionalnih manjina?
Gde su Srbi u Hrvatskoj, gde su Srbi u Bosni i Hercegovini i, naravno, gde su Srbi sa Kosova i Metohije? A to danas niko ne gleda tim očima.
Ovo nije Skupština srpskog naroda, ovo je Skupština Srbije, ali ovo nije Skupština protiv Srbije i srpskog naroda. Ovo što je predložio Vuk Drašković, on je tema današnje sednice, a ne ono što je bilo 1999. godine, kao ni ono što je bilo u martu ove godine, kada je u vreme vaše i naše vlasti 2004. godine izvršeno dalje etničko čišćenje na Kosovu i Metohiji.
Ne sviđa vam se Rezolucija 1244. Podsetio bih vas, to nije ni pobeda, ni kapitulacija, ali Sporazum Černomirdin – Ahtisari je prihvatila Narodna skupština Republike Srbije, bez Srpske radikalne stranke, uz pomoć Srpskog pokreta obnove, koji danas traži da se povuče ta tužba.
Narodna skupština Republike Srbije je prihvatila tu rezoluciju. Ako je ne prihvatate, dame i gospodo, ako mislite da je kapitulacija, hajmo da se više ne pridržavamo, hajmo da donesemo odluku, ako ste za to, da ne poštujemo Rezoluciju 1244, pošto je i međunarodna zajednica više ne poštuje. Za to ćemo glasati. Ali, molim vas, nije ovde tema period koji smo prošli, tema je ono što je realnost.
Postoji državna zajednica Srbije i Crne Gore, postoji ministar spoljnih poslova, koji je oličenje parlamentarne većine u Skupštini Srbije, koji daje izjave iza kojih ne stoji parlamentarna većina u Skupštini Srbije. Dame i gospodo, govorimo danas o tome. Govorimo o tome kako neko može da daje izjave, u ime koje parlamentarne većine?
Vuk Drašković je danas u novinama napao jednog ministra iz Vlade Republike Srbije, ministra vera iz Demokratske stranke Srbije, gospodina Radulovića, zato što je govorio o pravoslavlju. Da li je to parlamentarna većina?
Ako je to parlamentarna većina, Socijalistička partija Srbije to više neće podržavati.

Zahvaljujem. Po Poslovniku reč traži Ksenija Milivojević. Molim vas da citirate Poslovnik.

Po Poslovniku, pogrešno tumačenje.
Dakle, definitivno sam pogrešno protumačena i zato i reklamiram Poslovnik. Ni jednog trenutka nisam rekla da su izjave interpretirane, odnosno da su vaše nego da su citirane, ali sam rekla, i to ću ovde ponoviti – te izjave šire mržnju i to je činjenično stanje.
Zašto niste citirali, recimo, izjavu jednog britanskog oficira, koji je on dao BBC-u 1999. godine usred NATO bombardovanja, koji je tada rekao da su Srbi herojski narod i da su Srbi Englezima najviše pomogli tokom Drugog svetskog rata, i da je sramota da se jedan narod, koji je bio saveznik u ratu, bombarduje. Ima i takvih izjava, i trebalo bi i takve izjave mnogo više i mnogo češće u Srbiji da se čuju. Hvala.

Hvala. Pošto su svi iskoristili svoje vreme, pre nego što zaključim jedinstveni pretres o Predlogu rezolucije, da li predstavnik predlagača želi završnu reč? Izvolite, reč ima poslanik Tomislav Nikolić.

Dame i gospodo narodni poslanici, postoji jedna anegdota o dve filozofske škole. Jedan je pripadnik kirmenaičke škole zatekao stoika, pripadnika druge škole, kako sedi pored izvora i jede zelje. Rekao mu je - da si slušao gospodara, ti danas ne bi jeo zelje. Ovaj mu kaže - ti kada bi hteo da živiš od zelja, ne bi morao da slušaš gospodara. To je sve.
Nama se ovde nudi da prihvatimo sve što nam urade, zato što imamo sveti cilj ulaska u Evropu. Evo, da prihvatimo sve što nam urade. Divljački su nas bombardovali, u Budimpešti ste se odmah posle toga ljubili i grlili sa njima.
Posle 5. oktobra preuzeli ste vlast. Srbija je prihvatila vašu priču da ćete joj doneti bolji život. Srbija, izmorena, na kolenima, od sankcija, od bombardovanja, prihvatila je vašu priču, jer ste rekli da će deca početi da bolje žive, bez straha za budućnost, da će biti posla, da će biti besplatnog školovanja, da će svako dete imati muzički stub, kompjuter.
Srbija je pošla za vama na izborima 2000. godine. Vi ste Srbiju izneverili. Vaša priča je samo delom bila tačna. Vi ste oprostili Zapadu sve što je učinio, Zapad vam to nije uzvratio.
Vi ste nas dodatno udaljili od Zapada. Te 2000. godine bili smo deset godina daleko od Evropske unije. Danas, iako su protekle četiri godine, nismo šest godina udaljeni od EU, nego 15. Tih devet dodatnih godina udaljavanja uzela nam je vaša vlast.
Lažne su teze izrečene o nama ovde. Mi jesmo bili u sukobu, u ratu sa Hrvatskom, ali mi ne mrzimo sve Hrvate. Mi jesmo bili u ratu sa muslimanskom državom, ali mi ne mrzimo sve Muslimane.
Nemojte sada da pričate kako radikali ne vole Hrvate. Znate da to nije tačno, a mogu otvoreno da vam kažem - Hrvati ne vole Srbe. U Hrvatskoj nema nijednog Srbina. Oni koji su ostali, polako primaju veru, prozelitizam se ponovo širi. Srpska deca menjaju ime i prezime da bi potrla tragove svog pravoslavlja.
U Srbiji se ništa loše nije desilo pripadnicima manjina, možda nekom pojedincu, ali nemojte to da generalizujete.
Upozoravam vas, čovek se ceni po tome koliko je pošten, koliko voli državu u kojoj živi, da li plaća porez, da li se odaziva na poziv u vojsku, da li se odaziva na poziv da državu brani. Meni je sasvim svejedno koje je vere, kom narodu pripada, kog je pola i kojoj političkoj stranci pripada.
Nisam spreman, kao vi, čim izađe radikal za govornicu, da kažem - evo stare priče, evo govora mržnje, sve ovo smo već čuli. Odakle vama pravo na to? Ovde govori svako ono što misli i ono što mu u programu piše, narod procenjuje šta ko govori i kakav je ko u srpskoj politici.
Ponosan sam što sam Srbin, pripadam evropskim narodima, ali me Evropa ne prihvata ka evropejca ili kao Evropljanina. Ne prihvata, jer da prihvata, mom narodu ne bi uvela vize. Da ne pričamo o sankcijama, jer ako vi kažete da su sve sankcije koje su zavođene bile opravdane, pitam vas - ovih godinu i nešto dana sankcija na izvoz našeg šećera, da li je to bilo opravdano? Ako je bilo opravdano, što Labus nije u zatvoru?
Ko je izazvao te sankcije? Ko je dozvolio da prevarimo Evropu? Ko je oštetio budžet Srbije? Ko je seljake odučio od toga da se bave šećernom repom? Labus. Znao je koliko ima šećera viška na raspolaganju za izvoz, zašto je dao dozvolu da se izveze sav šećer? Koga da prevari? One koji u zubu imaju čip iz koga sve znaju jedni o drugima?
Tako se razgovara u jednoj normalnoj državi. A to - bili ste na vlasti pre deset godina, to vama ne znači ništa. To je bila priča 2000. godine. Od onda smo prošli svi ispite pred biračima. Da mi ne valjamo, ne bismo bili najjača politička stranka u Skupštini Srbije.
Nemojte da potcenjujete građana Srbije. Navedite mi jedan medij koji mi držimo pod kontrolom. Navedite jedan medij koji nas forsira i propagira, pa građani ne znaju šta je istina i ne znaju za šta se ko zalaže.
Mi nismo priču o povlačenju tužbe širili na priču o našoj prošlosti, ali niste u pravu. Posebno mladi ljudi, koji ovde izlaze pa govore sa ogorčenjem. Nije nas NATO porazio 1999. godine. Mi NATO nismo pobedili, ali nikad niste čuli ni jednog radikala da kaže da smo pobedili NATO. Ponosno vam kažem da nas NATO nije pobedio.
NATO je morao da traži drugi način da uđe na teritoriju Srbije. Našao ga je u Skupštini Srbije. Da vam ne pričam, nema tu onog poslanika koga sam prozvao pre više meseci, rekao je da je plakao kod mene u kabinetu kada su potpisivali plan Ahtisari - Černomirdin. Makar koliko da nam je tada bilo teško, ne mogu da kažem da ta Skupština nije mogla takvu odluku da donese, kao što to vi radite. Svaka Skupština Ustavom predviđenom većinom ima pravo da donese odluku kakvu god hoće.
Vidite kako su kažnjeni svi koji su u toj odluci učestvovali. Mnogo godina će im trebati da dostignu snagu koju su imali pre nego što su potpisali plan Ahtisari - Černomirdin. Ali je tu Slobodan Milošević napravio lukav potez. On ništa nije potpisao, on ništa nije prihvatio. Prihvatila je Skupština Srbije i prihvatila je Savezna vlada. Nemate vi tu nijedan potpis Slobodana Miloševića.
NATO nas nije pobedio, a mi smo posle toga učinili sve da rezultati četiri godine kasnije budu gori nego da nas je pobedio. NATO nije mogao da dođe na Kosovo i Metohiju uz pomoć bombi i aviona, došao je uz pomoć Sporazuma Ahtisari – Černomirdin, i vi ste taj sporazum zatekli. Recite iskreno, gde smo sada na Kosovu i Metohiji? Jesmo li bar u istoj situaciji u kojoj smo bili kada ste vi došli? Nismo.
Kažete da ste saveznici Evrope, da ste njeni miljenici, da sa njom možete otvoreno da razgovarate. Ubeđen sam, gospođice Milivojević, da u vašem pasošu postoji šengenska viza koja možda važi godinu dana. Šta od toga ima Srbija? Šta od toga ima Kosovo i Metohija? Koliko naše dece može da dobije takvu vizu? Vi ste tu vizu mogli da dobijete i da niste preuzeli vlast u Srbiji. Valjda ste preuzeli da i sva naša druga deca mogu da dobiju takvu vizu, ne da bi otišla da žive tamo, nego ako im roditelji imaju novaca, da odu da vide kako izgleda tamo.
Ubeđen sam, meni vaše Ministarstvo spoljnih poslova, kad krenem u Strazbur kao poslanik, da našu diplomatsku vizu na pet dana. Dobro, možete vi da ponižavate poslanike koliko god hoćete. Samo hoću da kažem kakav je tretman vas koji ste evropejci i kakav je tretman nas koji smo većina u Skupštini, kako nas tretiraju vaši državni organi. Tako nas i svet deli. Tako i svet pita - u kojoj si političkoj stranci - kad kreneš u svet. Vi ste doveli do toga da nas svet ponovo deli.
Mi se ovde delimo po politici i nemojte to da zamerate. U ovoj skupštini smo izneli različite političke stavove i ocene. To je valjda naše pravo. To je i vaše pravo, to vam ne zameram, ali vi činite sve što možete da nas svet podeli, da za svet postoje dobri i loši političari u Srbiji. Odjednom su loši političari za svet oni koji zemlju vole, oni koji bi da je brane, oni koji se nisu libili da sami idu u rat ili da njihovi najbliži idu u rat.
Naravno da za svet nisu dobri srpski političari, ali onda je pitanje, kakav je to odnos sveta prema nama. U Americi se ljubav prema zemlji naziva patriotizmom. Ima li Amerikanca a da ne voli Ameriku? Ima li Amerikanca a da je ne bi branio do poslednje kapi krvi? Pogledajte atletske trke u Atini, trojica Amerikanaca trče i izađu na pobedničko postolje, i sva trojica, a jedan je crn, jedan beo, jedan žut, stave ruku na srce kada se intonira američka himna.
Hoću takvu Srbiju, da svaki građanin Srbije s ponosom sluša himnu koja se u Srbiji intonira i da niko od drugih građana ne može da mu kaže, ti si prljav zato što voliš Srbiju. Hoću takvu Srbiju, u kojoj ćete, kao i radikali, da najviše volite Srbiju, da volite i Srbe, ali da ne mrzite druge građane Srbije.
Nikome ne pričate da je prvi potpredsednik Skupštine Bugarin bio radikal, da je prvi ministar Vlade Srbije Rom bio radikal, da je sada jedini pripadnik manjine potpredsednik Skupštine radikal Bugarin. Zašto vi tako ne forsirate pripadnike manjina? Samo pričom kako će im biti bolje, ako vi pobedite. Pokažite to i otvoreno.
Priča je danas ispričana. Nije trebalo da vam smeta što pričam ovu priču i vi ste svoju izneli ovde. Srbija nas je sve prepoznala, nemamo parlamentarne izbore, ovo nije priča za lokalne izbore, u velikoj ste zabludi. Za lokalne izbore se govori šta će ko da napravi, šta će ko da izgradi, kako će da troši ono malo opštinskog budžeta, kako će građanima da pomogne da bolje žive, da se prevezu, da imaju bolje komunalije. Patriotizmom i nepatriotizmom lokalni izbori se ne dobijaju i to nam nije bio cilj.
Vi nećete da kažete da i sami strepite od toga šta je sledeći korak ministra spoljnih poslova. Možda vas neko ubeđuje da te njegove izjave ne znače ništa. Mnogo znače njegove izjave. Naša zabrinutost izazvana izjavama ministra spoljnih poslova iskazana je ovom tačkom dnevnog reda. Na savest svakom pojedincu, ali niste vi jedini koji će umeti sa svetom da razgovaraju. Razgovaraćemo i mi, samo će biti ili ravni nama ili niži od nas, ako ih je takve priroda stvorila. A, da na kolenima stanemo pred bilo koga ko iz sveta ovde dođe, da bi bio od nas viši, to od jednog pripadnika SRS nećete da doživite.
Pozivam narodne poslanike SRS da glasaju za ovaj naš predlog. Pozivam sve ostale, koji hoće razumom i srcem da glasaju, da glasaju za rezoluciju. A ostale, kojima je politikantstvo važnije od onoga što može da se spreči ovom rezolucijom, suočavam sa njihovom savešću.

Zahvaljujem. Replika, izvolite, jer ste lično pomenuti.

U vezi upravo onoga zbog čega sam lično pomenuta, želim da obavestim i vas, Skupštinu, javnost Srbije: u mom pasošu u ovom trenutku nema nijedne važeće šengenske vize, a spremna sam da svoj pasoš dam na uvid javnosti, ako je to potrebno. Mislim da nije, pošto mislim da je to lični dokument. Dakle, to je jedna stvar.
Druga stvar, odnosi se na niz optužbi koje ste izneli u vezi gospodina Labusa, koje nikakve veze nemaju sa temom ove rasprave, pa ću u ovoj replici na to da se osvrnem, kada ste vi već to svoje pravo na završnu reč zloupotrebili.
Naime, obavestiću vas da je 7. avgusta 2004. godine Srbiji skinuta suspenzija na povlašćeni izvoz šećera u Evropsku uniju. Ona je stupila 7. avgusta ove godine na snagu, a zahvaljujući pre svega naporima i zalaganjima potpredsednika Vlade Srbije, gospodina Labusa. Ako je to razlog da gospodin Labus ide u zatvor, onda nemam ništa protiv, ali mislim da je upravo suprotno.
Mislim da neki drugi ljudi treba da idu u zatvor tim povodom, ali ih neću pominjati ovde, pošto kada budemo imali za to odgovarajuće dokaze i kada sud o tome odluči, onda će oni ići u zatvor. Ne mogu da idu u zatvor zato što se meni ili bilo kom drugom to možda tako dopada.
Konačno, pošto ste i u svojoj završnoj reči iskoristili priliku da nam objasnite kako Hrvati mrze Srbe, nemate ni moralno, ni ljudsko, ni kao političar pravo da tako nešto izjavite, jer Hrvata ima i u ovoj zemlji. Možda se to vama ne dopada, ali Hrvati, građani hrvatske nacionalnosti, takođe su građani Srbije, sa svim onim pravima koje svaki građanin Srbije ima. Mi kao država, a kako ste i vi sami tokom diskusije rekli, koja poštuje ljudska prava, imamo obavezu da i njihova prava u potpunosti poštujemo, i da poštujemo sva ona prava koja njima, kao građanima ove zemlje, pripadaju.

Hvala vam. Izvolite, znam da nema pravo na repliku, ali je pomenut lično. Malo tolerancije međusobne. Izvolite, gospodine Nikoliću.