Poštovani narodni poslanici, pred ovim visokim domom želim, pre svega, kao advokat, da podržim Predlog rezolucije o zabrani povlačenja tužbe pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu, a koju je naša zemlja podnela protiv NATO pakta, zbog genocida koji je NATO izvršio nad našom zemljom.
Tokom 78 dana varvarskog razaranja naše zemlje, našem narodu i državi oni zlikovci naneli su neprocenjivu štetu.
Dame i gospodo, niko nema prava da donese odluku o povlačenju tužbe protiv NATO pakta, jer je suvereno pravo naše države i našeg naroda da podnese tužbu koja ima utemeljen pravni osnov, sa pravom da traži da se osude agresori za genocid i da našoj zemlji nadoknade štetu.
Pored pravnog osnova, koji je nesporan, i visina štete koju naša zemlja traži određena je u iznosu od 100 milijardi dolara. Mišljenja sam da je treba povećati, u skladu sa nalazima eksperata i veštaka odgovarajuće struke.
Ova tužba, koju je naša zemlja podnela protiv NATO pakta, predstavlja i predstavljaće kako kaznu tako i opomenu i upozorenje za sve one koji se u budućnosti drznu da pokušaju da nekažnjeno kroje pravdu, vršeći nad našim narodom i zemljom stravičan zločin.
Naša zemlja ni po koju cenu neće i ne sme odustati od tužbe, jer bi odustajanje od tužbe za našu osiromašenu i uništenu zemlju bilo ravno novoj agresiji. Značilo bi da dželat postaje žrtva, a žrtva zločinac. To bi značilo kapitulaciju prava nad silom i nad nepravom.
Ova rezolucija treba da bude politički stav koji će biti za sve obavezujući. Odustajanje od tužbe podržava niko drugi već Vuk Drašković i njegovi istomišljenici. Nijedna država, gledano kroz istoriju, nije odustajala od ratne odštete, pa ni naša. Posle Prvog svetskog rata, da vas podsetim, Nemci i Italijani plaćali su ratnu štetu. Ona se plaćala u milionima zlatnih dinara.
Ova zločinačka organizacija, pod imenom NATO pakt, nanela je ogromnu materijalnu i nematerijalnu štetu našem narodu, a ona se ogleda u uništenoj infrastrukturi, uništenju puteva, pruga, mostova, uništenju prirodnih bogatstava, zagađivanju prirodne sredine, teškoj humanitarnoj katastrofi koja je zadesila naš narod, kao i 350 hiljada proteranih Srba sa Kosova.
Na kraju, ona se ogleda u patnjama miliona naših ljudi. Našu zemlju, gospodo narodni poslanici, srušili su varvarski, bez povoda, krijući se iza ljudskih prava, prema svojim merilima 19 svetskih sila, svrstanih u terorističku organizaciju NATO, kojom komanduju američki jastrebovi. Ne znamo ni kako se zove ono što nam je ostalo od države. Još hoće da nam sude što smo se branili i što smo bili tvrd orah.
Koga su Srbi to terorisali? Nikoga. To svi u svetu znaju, ali to se zove demokratija zapadnog sveta. Ima i naših, poput Vuka Draškovića, koji hrle u zagrljaj, bez obzira na poniženje i sve što se desilo. Nadam se da to neće dugo potrajati i da će i toj sili, kao i svakoj drugoj do sada, doći kraj i stići je zaslužena kazna.
Mi ne smemo povući tužbu, ako ništa, samo zbog žrtava i zbog njihovih najmilijih, a sve radi sprečavanja zločina, zverstava i tiranije, kao i zbog odvraćanja od pomisli da ubuduće ti zločinci i njima slični, samo zato što su oružano jači, mogu proći nekažnjeno, te silom, po svojoj meri, krojiti pravdu, suprotno Povelji Ujedinjenih nacija i svim drugim međunarodnim pravnim aktima.
Na kraju, to je upozorenje onima koji zakon drže u topuzu. Mi znamo da njima tragovi smrde nečoveštvom, ali za to nečoveštvo moraju da odgovaraju i za to nečoveštvo moraju da plate. Hvala vam.

Zahvaljujem narodnom poslaniku Božidaru Koprivici.
Reč ima narodni poslanik Miljko Četrović, a za reč neka se pripremi narodni poslanik Suzana Grubješić.

Poštovani narodni poslanici, pošto dolazim iz opštine Kraljevo, evo dokaza da nije ovo moje učešće za raspravu vezano za lokalne izbore, jer voljom predsednika Skupštine i ministra za lokalnu upravu, izbori za opštinu Kraljevo nisu raspisani. Ali, o stanju u opštini Kraljevu raspravljaćemo mi u Kraljevu.
Vezano za ovu rezoluciju i predlog, koji je dat od strane poslaničke grupe Srpske radikalne stranke, i argumente koji su iznošeni tri dana, kao i u obrazloženju, da nema niko prava da povuče tužbu protiv osam zemalja NATO, ali nažalost ili na svu sreću većine građana Srbije, protivargumenti ili argumenti za povlačenje tužbe ovde nisu izneti. Iako je pokušano da se obrazlaže, te radi budućnosti Srbije, ulaska u Partnerstvo za mir, u druge evropske institucije, treba povući tužbu, pa se mnogo puta u diskusijama pojedinih poslanika upotrebljavaju termini koji, nažalost, ne mogu da se rastumače šta znače – protivpravna agresija.
Da li poslanici koji govore ovakve reči znaju šta znači sam izraz agresija? Ovde je govoreno o izdaji. Ko se to toliko plaši reči "izdaja"? Kakva je to nehumana agresija? Da li postoji humana agresija? Šta je to sloboda? Šta je čast? Šta je dostojanstvo pojedinca? Šta je dostojanstvo države? Šta je suverenost naroda?
Sve je pogaženo, ne samo 1999. godine, nego godinama pre toga, a i godinama koje su prošle posle 1999. godine. Nažalost, ostvaruje se ono što nam je prorekao Arčibald Rajs: "Srbi, čuvajte se sami sebe". Izgleda da u delu srpskog naroda ima jedna zla kob koja nas prati kroz vekove, ta zla kob, iako ćete možda ponovo reagovati, od najvećih junaka do najvećih izdajnika. Ali, za svu sreću, kroz istoriju, a i u današnjem vremenu, ima mnogo više junaka nego izdajnika i uvek su junaci pobeđivali u srpskom narodu.
Moram da kažem nešto vezano za posledice bombardovanja 1999. godine. Nisu one završene sa junom 1999. godine. Ubijanje jednog naroda ne vrši se samo bombama i raketama. Ubijanje naroda je nastavljeno. Ubijanje naroda se vrši i nemanjem lekova i nemanjem osnovnih uslova za jedan dostojan život.
Većina građana u Srbiji teško živi. Nadam se, i pored te muke koju imaju da prežive, da su gledali ovu raspravu i da su čuli argumente da nema niko pravo da povuče tužbu, ne samo za genocid, nego za sve ono što je u tužbi navedeno.
Nažalost, vi za tri i po godine od dolaska na vlast, pa ni danas niste spremni da formirate tim koji će da brani interese Srbije i srpskog naroda na Međunarodnom sudu u Hagu. To je bio zadatak i one prethodne DOS-ovske vlasti, a i vlasti ovog tzv. klimavog demokratskog bloka.
I pored svega ovoga, nadam se da će kod većine poslanika proraditi savest i da će oni glasati za ovu rezoluciju.

Zahvaljujem narodnom poslaniku Miljku Četroviću.
Reč ima narodni poslanik Suzana Grubješić, a neka se pripremi za reč narodni poslanik Mita Avramov.

Dame i gospodo, poštovani narodni poslanici, danas je 26. avgust 2004. godine, a ne znam zašto se osećam kao da smo se vratili u 1999. godinu i kao da je vreme stalo.
Umesto da danas raspravljamo o rezoluciji o pridruživanju Evropskoj uniji, da je usvojimo, kao što su to davno učinili parlamenti svih zemalja u tranziciji, koje su postale ili punopravne članice Evropske unije u maju ove godine ili će to postati u najskorijoj budućnosti, nama su predlagači nametnuli jednu ovakvu raspravu i to po hitnom postupku, kao da u ovoj zemlji nema hitnijih i bitnijih tema o kojima bi se raspravljalo.
No, bez obzira na to, mi se iz G17 plus slažemo sa stavovima narodnih poslanika iz redova predlagača, da ova skupština može da raspravlja na bilo koju temu, naročito ukoliko 84 poslanika podnesu predlog i ukoliko se to nađe na dnevnom redu Skupštine.
Ponoviću dva stava poslaničke grupe G17 plus.
Prvo, G17 plus se protivi jednostranom povlačenju tužbe.
Drugo, G17 plus će glasati protiv ovakvog Predloga rezolucije.
Smatramo da u ovom trenutku ne postoje opravdani razlozi za jednostrano povlačenje tužbe i da tim činom naša zemlja ne bi dobila nikakav značajniji pozitivan poen na međunarodnoj sceni, a pogotovo ne olakšice pri pristupanju programu Partnerstvo za mir.
Prvi i osnovni uslov je, kao što znamo, puna saradnja sa Haškim tribunalom, koji je, što takođe znamo, najteži uslov koji treba ispuniti, a povlačenje tužbe protiv zemalja članica NATO može da usledi samo ako se povuku slične tužbe za naknadu ratne štete koje su protiv naše zemlje podnele Hrvatska i Bosna i Hercegovina.
S druge strane, ne postoji nijedan racionalan razlog zbog koga bi poslanička grupa G17 plus podržala ovakav tekst rezolucije, koja nije pravni već politički akt, izražava jedno političko mišljenje sa kojim se mi ne slažemo.
Podnosioci Predloga rezolucije su u najboljoj nameri, da sebi obezbede 10 sati besplatne reklame pred lokalne izbore, ponudili nama jedan osrednji politički pamflet, prepun jakih reči iz ne tako davne, ali tužne političke prošlosti.
Međutim, kao da sam tekst predloga nije bio dovoljan, nego smo sa ove govornice mogli da čujemo "zapaljive" govore, koji su primereni stranačkim tribinama, predizbornim mitinzima, a ne najvišem zakonodavnom telu ove zemlje.
Podnosioci Predloga rezolucije su se prosto utrkivali ko će glasnije, bombastičnije da nas ubedi da bez donošenja ovakve rezolucije mi propadamo, da su nam životi i zdravlje ugroženi, da je ugrožena čak i bezbednost zemlje?
Iskreno se nadam da, bez obzira na to što nećemo izglasati ovu rezoluciju, ostaćemo živi i zdravi i raspravljati na mnoge teme u ovom sazivu parlamenta.
Bezbednost ove zemlje je bila najviše ugrožena baš dok su podnosioci ovog predloga bili na vlasti.
Kulminacija te vladavine bila je 11 nedelja neprekidnog bombardovanja od strane NATO pakta. Tokom njihove vladavine, ova zemlja je preživela više strahota nego što su mnogi narodi u svetu doživeli tokom vekova svoje savremene istorije. Raspad Jugoslavije, krvavi građanski ratovi u Bosni i Hrvatskoj, koji su okončani egzodusom čitavih naroda, ponajviše srpskog naroda, sankcije međunarodne zajednice, izolacija, pretvaranje Srbije u geto, organizovanje velike pljačke naroda putem namerno izazvane hiperinflacije, nerazumna ekonomska politika, korupcija, kriminal, ubistva itd.
Na kraju je kao kruna svega toga došlo bombardovanje. Nijedan normalan građanin ove zemlje nije podržavao bombardovanje. Agresijom na suverenu zemlju, NATO pakt je pogazio mnoge odredbe međunarodnog prava, bez saglasnosti Saveta bezbednosti napao jednu suverenu zemlju, pod izgovorom da kažnjava režim. Jedanaest nedelja je kažnjavao čitav jedan narod.
Više hiljada ljudi je izgubilo život, izvršena su ogromna razaranja privrednih i drugih civilnih objekata. Značajan deo industrije je potpuno uništen ili teško oštećen. Razoren je dobar deo saobraćajne, elektroenergetske, telekomunikacije i druge infrastrukture. Bombardovani su mnogi stambeni objekti, seoska domaćinstva, kulturno-istorijski spomenici, hoteli, vozovi, autobusi.
U studiji završni račun, koja je objavljena 19. juna 1999. godine, samo nedelju dana nakon prestanka bombardovanja, G17 plus je učinjenu štetu procenila na 29,6 milijardi dolara. Podaci iz te studije su citirani u svim relevantnim domaćim i inostranim institucijama, uključujući UN, njene agencije i Svetsku banku.
Oni koji su držali vlast u umanjenoj Srbiji, preostaloj Jugoslaviji, bili su ubeđeni da je nikada neće izgubiti. Pod čuvenom parolom - nećemo dozvoliti da strana čizma stupi na tlo Kosova i Metohije, period bombardovanja je iskorišćen i za obračun sa neistomišljenicima. U maniru pravih neokomunista, nametnuli su građanima Srbije još jednu podelu, uz onu već postojeću na partizane i četnike, podelili su nas i na patriote i izdajnike. Tako su normalni građani Srbije bili taoci i patriota na zemlji, i bombardera na nebu.
Srećom, pobedili smo taj NATO, potpisaše patriote Kumanovski sporazum, jedan udžbenički primer kapitulacije, i prihvatiše Rezoluciju 1244 UN, takođe jedan klasičan mirovni sporazum sa tim istim NATO paktom. Toliko o pobedi.
Doskoro sam mislila da ovakav rečnik više nikad u Srbiji neću čuti, ili bar ne u srpskom parlamentu. Nažalost, neki narodni poslanici ovu raspravu i odlučivanju o Predlogu rezolucije nazvaše ispitom savesti. Slažem se. Upravo ničija savest nije mirna, traže to preispitivanje. Pa izvolite, preispitajte se, da li mislite da ćete ovakvim rezolucijama i govorima zadobiti poverenje građana Srbije. Mislim da nećete. To vreme je davno prošlo, samo vas, izgleda, još niko nije obavestio o tome. Hvala.

Po Poslovniku narodni poslanik Predrag Marković. Izvolite.

Ovo je jedan od trenutaka koji se tiče upravo člana 100, a to je da se povremeno ljudi tako lepo zabavljaju; dobro je, i kad je teška tema, da ljudi mogu da se opuste. Ali, nažalost, nekoliko puta je uvređena Narodna skupština i svi poslanici, od različitih poslanika.
Često citiranje je najopasnije. Danilo Kiš u priči "Knjiga kraljeva i budala" kaže - postoje knjige koje služe dobru i knjige koje služe zlu; i "Mein Kampf" je bila knjiga. Dobro vodimo računa kad citiramo. Ništa nije gore nego kad citiramo one ogavne reči o srpskom narodu i na taj način im produžavamo život. A jedan od ljudi koji je to želeo je ovde citiran, to je onaj što je svakog dana 1999. godine izlazio i najavljivao šta će bombardovati po Srbiji - Šej. On je, kako ste vi lepo citirali, između ostalog rekao - glup je srpski narod, on će lako da zaboravi.
Zaboravili su mnogi odmah, još tokom bombardovanja, a strašno je što mnogi poslanici iz različitih poslaničkih grupa i danas to dokazuju i govore - politički je to tada bilo isplativo, valjalo je tvrditi - pobedili smo. Govorilo se - nije to ništa, to je osiromašeni uranijum. Kakav osiromašeni uranijum, da ne vređamo mi ni svoju prošlost, ni svoju budućnost! Znate kako se to zove u originalu: to su bombe obogaćene uranijumom, dodatno, da ubiju.
Nemojmo mi ovde, citirajući netačne, neproverene ili tačne i proverene tvrdnje, da nastavljamo nešto što jeste bilo pomaganje pri genocidu. Ova skupština je dobro u ova tri dana rekla - tužba ne može da se povuče, mi nećemo u tome da učestvujemo i nećemo glasati nizašta što nanosi štetu ni sadašnjoj, ni budućoj Srbiji. Između ostalog, nećemo ponavljati ogavnosti koje su rečene o srpskom narodu. Hvala vam.

Zahvaljujem narodnom poslaniku Predragu Marković. Reč ima Tomislav Nikolić, replika ili kao ovlašćeni predstavnik.

Narodni poslanik Predrag Marković obmanuo je Narodnu skupštinu. Najpre ste uzurpirali ovu govornicu pričom da je uvređena Narodna skupština. Ne znam šta je za vas Narodna skupština i kako može da bude uvređena Narodna skupština. Ali, sad ste rekli da je ova Narodna skupština jasno i glasno rekla da tužba ne može da bude povučena. Kad je to rekla Narodna Skupština? Šta je za vas izjava Narodne Skupštine?

Ono za šta ćete glasati ili ono što ste govorili u raspravi? Ništa meni ne znači to što ste svi u raspravi govorili da tužba ne sme da bude povučena. Vi nećete glasati za to da tužba ne sme da bude povučena. Ko tu skuplja političke poene? Ko to sada razmišlja o političkim poenima? Hajde samo jednu rečenicu da napišemo o Rezoluciji - tužba ne sme da bude povučena bez saglasnosti Narodne skupštine Republike Srbije. Ni to niste hteli da prihvatite.

Sad biste još da zabranite da citiramo šta nam drugi misle i šta su nam drugi radili. Toga moramo da se sećamo dok smo živi. Ne zaboravite, bombardovali su nas pod sumnjom da proterujemo Albance sa Kosova i Metohije, a Hrvati su proterali Srbe i nisu bombardovani, nego su uvaženi član međunarodne zajednice.

Ne zaboravite, sačekivali su Albance koji su bežali i od bombardovanja u Albaniju i snimali genocid, proterivanje. Ko je sačekivao Srbe iz Krajine? Sad imate Predlog rezolucije pred Parlamentarnom skupštinom Saveta Evrope o ugroženosti Mađara u Vojvodini, koje ugrožavaju Srbiji koji su proterani iz Hrvatske.

Ima li veće tragedije za srpski narod?

Znači, i kad vas proteraju sa ognjišta iz jedne države i oteraju vas u drugu, tamo ne smete da se naselite gde vi hoćete, po pravu čoveka na naseljavanje, po pravu čoveka na život, nego gde vam kaže Jožef Kasa. Ako Jožef Kasa kaže - ne može u Suboticu, ne mogu Srbi da se naseljavaju u Subotici.

Vi ovde hoćete da zaboravimo sve. Kažete - nerazumna politika, korupcija, kriminal i ubistva su doveli do bombardovanja. Mi ćemo onda sutra biti bombardovani. Vi sada vodite nerazumnu politiku, sad ima korupcije, kriminala, ubistava.

Zamerili ste onima koji su branili Srbiju 1999. godine, pa kažete nemojte više nikada tako da nas branite. Godine 1999. odbranjena je Srbija. NATO pakt nije ušao u Srbiju za vreme dok je trajala agresija. Koliko se samo grupisao i pripremao da iz Albanije upadne, pa zašto nije upao. Zato što je teritorija bila izuzetno dobro branjena. Sada još samo izručite tu dvojicu generala koji su odbranili i teritoriju, samo ih još kaznite za tu odbranu i izručite ih Hagu.

U ovoj skupštini može da se govori o svemu. U ovoj skupštini biste da govorimo o tome kako treba da budu izručeni generali, a da ne govorimo o tome ko nas je, zašto i kako bombardovao. Napadnete nas za rezoluciju, a onda po deset minuta pričate o tome kakve su nam sve štete naneli. Kako vam se to deli ličnost? Kako možete da ne glasate o povlačenju tužbe, ako sami kažete da su nas gađali bombama, zaista obogaćenim osiromašenim uranijumom. To bi bila čista izreka.

Pričate koliko su nam ljudi pobili, pričate šta su sve uradili, a onda kažete, ali to nemojte više da im pominjete. Zašto? Da neće opet da nas bombarduju. Da li strah, da li ta neka unutrašnja kočnica u vama da ne izazovete vi neko novo bombardovanje? Ne, vi nećete sigurno. Vi nećete ni da vodite državu da biste bilo šta mogli da izazovete.

Ovde se deli Narodna skupština i sada više nema vlasti i opozicije. Poslanici iz vladajuće stranke izlaze za govornicu i kažu da Skupština treba da radi po važnijim pitanjima, po zakonim, a gde su ti predlozi zakona. Koliko ih ima u proceduri koji nisu na dnevnom redu? Da li to srpski radikali određuju dnevni red? Da li to mi zakazujemo vanredno zasedanje i sednice Narodne skupštine, ili to radite vi kao većina i kao vlast? Koji su zakoni bitni za Srbiju, a da su u proceduri, a da ih Skupština ne razmatra? Koji? Elektronski potpis, šta beše ono.

Nemamo mi nijedan važan zakon, a i ako imamo, zašto ne zakažete vanredno zasedanje. Sada smo i krivi zbog toga što je zakazano ovo vanredno zasedanje. Nemojte, toliko optužbi ne možemo da primimo na sebe, mi smo opozicija u ovoj sali. Kaže, deset sati besplatne reklame. Zaista mislite da nam je do toga stalo, da nismo čuli, stalo je i vama, imali st priliku ovde, nego imate malo poslanika, pa vam je manje vremena na raspolaganju.

Ali, da nismo čuli ministra spoljnih poslova, nikada ne bismo ovu tačku tražili. A da ne sumnjamo u dobre namere Saveta ministara i cele jedne države članice, kako je vi zovete po Ustavnoj povelji, u odnosu na tužbu, ne bismo tražili ovu raspravu.

Želim na jednu stvar da vas opomenem, a neću više da govorim, jako će dobra poruka svetu da bude to što Skupština neće da se izjasni o tome da se zabrani povlačenje tužbe. Znate, ako ne zabranimo povlačenje tužbe, to može da se tretira i kao da je većinska Srbija za povlačenje tužbe.

Vaše diskusije se ne pamte. Jedan sportski tim ili jedan sportista pojedinac može izvanredno da igra utakmicu, može da trči najbolje na svetu, bitan je rezultat na kraju, da li je pobedio ili nije. Ovde se samo pamti rezultat glasanja: Narodna skupština je za to da tužba bude povučena ili da ne bude povučena, pa nema treće alternative. Nema priče kroz pet godina unucima, bio sam protiv povlačenja tužbe. Ko je protiv povlačenja tužbe, taj će danas da glasa protiv povlačenja tužbe.

Ovo je bilo u ime predlagača? Nije bila replika.

Izvolite, narodni poslanik Miloš Aligrudić, replika.