Javljam se po Poslovniku, član 97. stav 1. koji glasi: "Ukoliko se narodni poslanik u svom izlaganju na sednici Narodne skupštine uvredljivo izrazi o narodnom poslaniku iz druge poslaničke grupe, navodeći njegovo ime i prezime ili funkciju, odnosno pogrešno protumači njegovo izlaganje itd."
Takođe reklamiram povredu člana 100. Poslovnika. Ono što želim da kažem jeste da je Demokratska stranka uvek gajila evropske vrednosti prema nacionalnim manjinama u ovoj zemlji i po tome se razlikovala od većine drugih stranaka, istovremeno ne bivajući ništa manje patriotska, ništa manje stranka koja će doprineti razvoju svoje zemlje, i to će Demokratska stranka i ostati. Meni je žao što nacionalne manjine ne žele da sarađuju sa nekim drugim strankama, u kojima ne prepoznaju vrednosti koje su prepoznate u Evropskoj uniji ka kojoj težimo.
Što se tiče zamene imovine ili ponude za zamenu imovine koja je ovde data, lično nisam spreman ni sa kim da delim svoju imovinu, jer moja imovina je nastala 14 godina radeći profesionalno svoj posao u kojem sam izgradio svoje ime, za razliku od mnogih poslanika koji nemaju jedan dan radnog staža, nego su profesionalni političari, bez ikakve profesije.

Dobili ste pravo da govorite na osnovu člana 100, pošto član 97. nije povređen, on samo govori o pravu na repliku, i istovremeno podsećam, da ne bismo obmanjivali javnost, sve stranke koje se nalaze u ovoj skupštini među svojim članovima imaju predstavnike nacionalnih manjina i nije korektno da se uvredljivo izražavamo ma o kojoj stranci po tom osnovu.
Želite repliku na izlaganje po Poslovniku? Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, moram da kažem da nisam dobro protumačen.
Mi imamo potpredsednika Narodne skupštine Republike Srbije iz redova Srpske radikalne stranke koji je Bugarin po nacionalnosti. Mi sada posle ovih izbora, ako niste obavešteni, u Bečeju imamo vlast sa mađarskim strankama. U Temerinu predsednik Skupštine opštine jeste Mađar, član Srpske radikalne stranke, koji je pobedio na izborima u Temerinu.
Nisam vam pomenuo Sulju Ugljanina i Jožefa Kasu zato što su druge nacionalnosti, nego zato što imate jednu zajedničku karakteristiku. To su oni hektari, to je u pitanju. Kada ulazite u Srbiju, ulazite na Kasinu zemlju, zato što sve što je mogao da ukrade, ukrao je.
Kada već govorite o Sulji Ugljaninu, ne zbog njegove nacionalne pripadnosti ili verskog opredeljenja, jer može da se dogodi da sa drugim ljudima istog, njegovog verskog opredeljenja i nacionalne pripadnosti baš u Pazaru i u nekim drugim mestima napravimo koaliciju. Tamo smo dobili četiri odbornika, a sve ostale stranke, pa i vaša koja je išla u savezu srpskih stranaka, to vam je bila različitost u odnosu na te političke stranke o kojima govorite, dobili ste dva mandata.
Gospodine Vlahoviću, izgleda da niste dobro obavešteni i moram da primetim da hoćemo da sarađujemo sa svim građanima Srbije bez ikakve razlike, i ne smeta nam ni Srbin, ni Mađar, ni Bugarin, ni Rumun, ni Slovak. Jednako ih cenimo, poštujemo i volimo sve, ali ono što razlikujemo, to su pošteni ljudi od lopova.
Lopova ima kod Srba, kod Mađara, kod Muslimana, kod svih drugih, i časno je i pošteno lopovu u brk reći da je lopov, kriminalcu da je kriminalac, jer to su lepe srpske reči. Ne znam koju bi drugu reč za nešto tako smislio.

Reč ima narodni poslanik Dušan Proroković, a neka se pripremi narodni poslanik Slobodan Mihajlović. Dušan Proroković nije tu, reč ima narodni poslanik Slobodan Mihajlović. Neka se pripremi narodni poslanik Nadica Momirov.
Koristim priliku da vas obavestim da kriminal nije srpska reč.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, red je da se vratimo temi večeras.
Očigledno je da su lokalni izbori gotovi, da o tome ne pričamo više, vratimo se na temu budžeta. Žao mi je što nisam mogao da pozdravim ministra finansija, ako su već popodnevni sati, premijera ili nekoga od ministara iz Vlade, obzirom da je zasedanje u toku imamo još pola sata do kraja.
Pre svega, mislim da je bilo potrebno da se pojavi ministar poljoprivrede, odnosno koordinator Ministarstva poljoprivrede, i da se pojavi ministar za kapitalne investicije, obzirom da su u tim ministarstvima najveće stavke koje su smanjene, budžetski rashodi, i zbog toga je trebalo da našim građanima objasnimo o čemu se praktično radi.
Posle izlaganja poslaničkog kluba DS - Boris Tadić, u kome je ovlašćeni predstavnik detaljno objasnio zbog čega DS neće podržati ovaj predlog zakona o izmenama i dopunama budžeta, samo ću obratiti pažnju na par drastičnih smanjenja stavki rashoda.
Pre svega u domenu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, agrarni kompleks, već je rečeno da je prilikom usvajanja budžeta u martu ove godine jedna od komponenata novog budžeta bio i taj agrarni deo. Međutim, tu imamo smanjenje rashodne strane za 9,88% ili 2,2 milijarde dinara. Mislim da je 1,2 milijarde dinara za poljoprivredu smanjena stavka u budžetskom rashodu, to je dosta velika stavka, a samim brisanjem nekih stavki iz budžeta, koje su doprinele cifri od 2,2 milijarde, možemo slobodno da kažemo da su važne stavke nestale preko Predloga izmene i dopune Zakona o budžetu.
Treba reći da se u ovom predlogu izmene vidi da nema one komponente, da je budžet bio agrarni.
Drugo značajno smanjenje nastalo je u Ministarstvu za kapitalne investicije, gde je smanjena rashodna strana za 3,5 milijarde dinara, od 10,97%, od čega najviše u Direkciji za puteve 2,6 milijardi dinara. Svedoci ste pisanja u štampi da građevinska preduzeća potražuju od ovog ministarstva oko 2,5 milijarde dinara. Na koji način će Vlada, odnosno država izmiriti ta svoja dugovanja?
Zato mislim da je ministar za kapitalne investicije trebalo da bude ovde i da to našim građanima objasni, pomoću kojeg načina će to da bude izvršeno, ako su obećanja data od ministra za kapitalne investicije, a u novinama već nekoliko puta je o tome pisano.
Treće je Ministarstvo privrede, ima najveće smanjenje u tim budžetskim rashodima od 17,53% ili 1,633 milijarde dinara. Najveće smanjenje u okviru samog Ministarstva nastalo je u subvencijama, negde oko 1,1 milijarda dinara, a u okviru toga u Fondu za razvoj za 400 miliona dinara. Kratka analiza ovog smanjenja kaže nam da se sprečava osnivanje institucija, kao npr. Agencije za licenciranje stečajnih upravnika.
Ne može se osnovati zbog ovog smanjenja, a samim tim teško je primeniti Zakon o stečaju, a samim tim govorimo o jednom malo segmentu, da ovaj predlog i nije reformski, odnosno da ni sam budžet nema tu karakteristiku.
Na kraju, jedno od većih smanjenja nastalo je u finansiranju vojske, u Ministarstvu odbrane. Već je izneseno za ovom govornicom da je to oko 5,5, odnosno 5.650.000.000 i da su najveće stavke smanjenja u tom delu, materijali, mašine i oprema, odnosno zgrade. Za materijale 2,3 milijarde, za mašine i opremu oko 2 milijarde i zgrade 1,1 milijarda dinara.
Ne bih ovo komentarisao, već je dovoljno rečeno, ali mislim da treba istaći radi javnosti da se vidi odakle potiče ovoliko smanjenje budžeta.
Na kraju, hteo bih da prokomentarišem deo oko inflacije, koja je izazvana porastom cena nafte, kako je rečeno "od strane ministra finansija", i da je to uzrok za takve pojave. Međutim, istovremeno postoji na drugoj strani upropašćavanje NIS nepoštovanjem Uredbe donete prošle godine, da se cena nafte, odnosno naftnih derivata koriguje u skladu sa poskupljenjem nafte na svetskom tržištu. Čim to poskupljenje pređe procenat od 2,5, sledi korekcija cene.
Zbog čega se domaća nafta računa po 22,5 dolara po barelu, dok je svetska cena duplo veća, i zbog čega se po obećanju potpredsednika Vlade na početku mandata ove vlade, da će biti izvršeno restrukturiranje EPS-a i NIS-a u ovom delu, NIS ostavlja po strani i koristi za neke druge ciljeve, a gubitak u 4,5 meseca samo po ovom osnovu domaće nafte iznosi 120 miliona dolara, da bi ukupan iznosio 300 miliona dolara.
Ako se u ovom trenutku nešto ne promeni, ako se ovakav trend nastavi, izaći će milijardu dinara. Zašto NIS, odnosno Naftagas, odnosno Jugopetrol ne uđe u restrukturiranje i zašto se tome ne pristupi, nego se čak drugačije tumače uzroci inflacije, koji su povezani sa skokom cena nafte na stranom tržištu, a domaća nafta se koristi po duplo jeftinijoj ceni.
Na kraju treba reći, radi naših građana i javnosti, da izglasani Zakon o budžetu iz marta ove godine nije ni realan ni ekonomski, o čemu svedoči ovaj predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu koji je danas na dnevnom redu, već pre svega je zasnovan na nekim nerealnim predizbornim obećanjima vladajuće koalicije ili, kako već neko reče, populistički, da se to ovog trenutka, kada je predlog na dnevnom redu, veoma jasno i vidi.

Reč ima narodni poslanik Nadica Momirov, a neka se pripremi narodni poslanik Veroljub Arsić. Izvolite.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, poštovano predsedništvo, poslanici G17 plus će glasati za ovaj zakon, ne zato što ga predlaže Vlada Republike Srbije, odnosno Ministarstvo finansija, na čelu sa gospodinom Dinkićem,  već zato što taj predlog zakona o rebalansu budžeta ide u prilog građana.
Neću pričati sa stručnog aspekta, nego sa aspekta građana, zato što nam je ministar Dinkić već pričao sa stručnog aspekta i pričaće ukoliko to bude potrebno.
Ako želite da poboljšate ekonomsku situaciju jednog domaćinstva, to možete urediti na tri načina - povećavanjem prihoda tog domaćinstva ili smanjenjem rashoda, ili i jedno i drugo. Postavlja se pitanje - šta dobijate štednjom, kako time poboljšavate ekonomsku situaciju. U ovom konkretnom slučaju dobijate bolju preraspodelu izdataka u korist Fonda za socijalno, zdravstveno i penziono osiguranje, dobijate otplatu stare devizne štednje, makroekonomsku stabilnost, zaustavlja rast spoljnotrgovinskog deficita.
Najveću korist od rebalansa budžeta će imati Republički fond PIO. Prihod se povećava čak za tri milijarde dinara. Sve to govori da je logično da svi poslanici glasaju za ovaj predlog rebalansa budžeta. Međutim, mi smo čuli ovde neku kritiku. Čuli smo da to nikako ne valja, a razlog za to je - zato što ja to tako kažem.
Gospodo poslanici, mi nemamo vremena da slušamo hvalospeve DS o tome šta su radili i šta su govorili. Poznato je šta su radili. Kada poredimo rad prethodne i ove vlade, možemo lako da uočimo jednu stvar, a to je da je prethodna vlada imala odličnu, povoljnu situaciju, veliku naklonost međunarodne zajednice, donacije, kredite itd. Nepravedno je porediti tri godine rada prethodne vlade sa radom ove vlade koja traje devet meseci. Ono što smo govorili su konstatacije bez argumenata.
Naime, čuli smo obrazloženje u martu da predlog budžeta nije dobar zbog toga što nije dobro projektovan. Za mene to nije nikakav argument, ta konstatacija da budžet nije dobro projektovan. Da li će ta vrsta izjave doneti sutra penzije? Neće. Stvar je vrlo prosta: ako mi ne izglasamo ovaj predlog rebalansa budžeta, neće biti ni penzija, neće biti penzija za poljoprivrednike i sve ono što je navedeno da će se desiti. Ako izglasamo, biće. Vrlo je jednostavno.
Poslanici DS i SRS neće glasati i ne moraju. Za to će odgovarati svojim biračima. Ipak, postoji većina u ovoj skupštini koja će glasati za ovaj predlog. To je dobro i ide u korist svim građanima.
Što se tiče štednje za vojsku, jasno je da je SRS protiv toga, jer oni su poznati kao stranka koja zastupa, između ostalog, i ratničke interese.
Što se tiče DS i priče o vojsci, da nije dobro smanjenje budžeta za vojsku, za mene je to čista demagogija. Vi se brinete za reformu vojske, ne brinete se za stanje u socijalno-zdravstvenom osiguranju, na primer. Ovaj rebalans budžeta poboljšava stanje u socijalno-zdravstvenom osiguranju.
Ali, koga to zanima. Još uvek nas zanimaju politički poeni, zanima nas podizanje rejtinga stranke. To je ono što mi ovde vidimo i to je ono što građani Srbije vide. To što SRS neće glasati za ovaj rebalans budžeta, razumljivo je. Međutim, za mene je veliko iznenađenje da DS neće glasati za ovaj predlog rebalansa budžeta. Nemate razloga da ne glasate i niste dali ni jedan argument koji ide u prilog tome. Apelujem na sve prisutne poslanike da glasaju za ovaj predlog rebalansa budžeta zbog toga što ide u prilog svih građana.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić, a neka se pripremi, ako bude vremena, narodni poslanik Radojko Obradović.

Dame i gospodo poslanici, čuli smo u uvodnom izlaganju gospodina ministra da je ovaj rebalans neophodan iz nekoliko razloga. Jedan od tih razloga je i prihodna strana budžeta, zato što, navodno, vrši određene poreska olakšice, tako da je morao da izvrši preraspodelu sredstava na prihodnoj strani budžeta Republike Srbije, a i da ima povećanje bruto nacionalnog dohotka, proizvoda itd, tako da se, po njemu, povećavaju prihodi u jednom delu, kada su u pitanju porezi, a da to treba ovim rebalansom regulisati.
Međutim, kada se pogleda Zakon o budžetu i Predlog o izmenama i dopunama zakona, tu logiku sa ovim obrazloženjem ne vidim. Tačno je da je stavka - opšti porezi na dobra i usluge, po zakonu 124.425.000.000, a po Predlogu zakona 132.794.000.000. Vidi se jedan određen porast. Međutim, kako gospodin ministar hoće da kaže da je to posledica povećanja proizvodnje, ne slažem se, to je posledica inflacije, koja već probija predviđene iznose i koja sasvim sigurno utiče na prihodnu stranu budžeta Republike Srbije.
Sa druge strane, tu je jedna posledica na koju je direktno uticala Vlada, a to su izmene i dopune Zakona o akcizama, kada su povećane akcize na motorni benzin i ostale naftne derivate. Sada tvrdite da je najveći razlog za ovako drastična povećanja nafte i naftnih derivata rast svetske cene nafte. Međutim, u svakom slučaju, ima i zasluge za to i ova vlada povećanjem akciza, tako da se i te akcize, koje učestvuju kao osnovica za oporezivanje, na kraju prikazuju u delu gde su stavke prihodi po osnovu poreza i drugih dažbina.
Nije mi jasna stavka - porez na dobit i kapitalne dobitke, koji plaćaju preduzeća i druga pravna lica, po zakonu - 6.661.194.000, a po Predlogu zakona, ovim rebalansom - 6.864.000.000, ako znamo da je ova skupština nedavno porez na dobit pravnih lica smanjila sa 14 na 10%.
Sada se postavlja pitanje koliko je ova stavka tačna i koliko je ona stvarno i realno moguća.
Iz ove prihodne strane, koja se tiče dela budžeta koji nije u deficitu, u stvari je jedan vid matematike, jedan vid političke propagande, da se prikaže da je stanje u državi nešto bolje nego što jeste. To se vidi pogotovo u ovim stavkama - mešoviti i neodređeni prihodi i neporeski prihodi, gde je izvršena ta, da kažem, permutacija iznosa, usklađivanje, tako da je taj realni deo budžeta ostao na 329.325.000.000 dinara.
U deficitu budžeta, koji se smanjuje, vidi se, a to je već obrazlagano, da je jedan razlog deficita i smanjeni priliv sredstava iz privatizacije. Međutim, ne vidim u rebalansu budžeta 3.700.000.000 po osnovu stranih donacija. Vidim da piše da su krediti i donacije međunarodnih finansijskih institucija u iznosu od 8.600.000.000 dinara. Ako se pogleda Zakon o budžetu, taj iznos je 9.500.000.000 dinara, što govori samo jednu činjenicu, da država treba da se zaduži, po rebalansu ovog budžeta, za 8.600.000.000 dinara i da od donacija nema ništa.
Sada pitam ministra zašto nema tih donacija, jer je pretnja tim donacijama bio eventualni izbor Tomislava Nikolića za predsednika Republike Srbije, pa su i ministar i drugi članovi Vlade iz stranke G17 trčkarali po Srbiji i tvrdili da ako pobedi Tomislav Nikolić nema nam ništa od strane pomoći. Pobedio je Boris Tadić, a u ovom rebalansu budžeta se vidi da nam i dalje nema ništa od strane pomoći.
Kada je u pitanju priča o poljoprivredi i povećanju iznosa za premije za otkup pšenice, tačno je da je gospodin ministar predvideo 900.000.000 dinara više za otkup pšenice, ali odakle je ta sredstva izvukao, nakamčio iz budžeta, da bi ta rashodna strana ostala ista. Nakamčio je od Uprave za veterinu, gde je od predviđenog iznosa - 2,800.000.000 dinara skinuo 900.000.000 dinara i prebacio u premije za pšenicu.
Međutim, i pored tog prebacivanja u premije za pšenicu, donacije ili dotacije, kako god hoćete nazovite ih, subvencije u poljoprivredi smanjene su za 1.400.000.000 dinara, računajući i ovih 900, što znači negde oko 2.300.000.000 dinara. Neke stavke koje su Zakonom o budžetu uspostavljene potpuno su brisane ili su smanjene, tako da sada nemamo u budžetu, kada je u pitanju poljoprivreda, recimo, stavku - subvencije za mleko i industrijsko bilje - 5.912.000.000; mere za unapređenje i produktivnost gazdinstva - 660.800.000; mere za uređenje poljoprivrednog zemljišta - 374.000.000; mere podsticanja izvoza u poljoprivredi - 608.000.000.
Jedino je povećana, sa dve milijarde na 2.900.000.000, premija za otkup pšenice.
Regresirano đubrivo i gorivo -nemaju 1.200.000.000; stručne poljoprivredne službe - nema 240.000.000 dinara; mere i akcije u poljoprivredi - nema 74.000.000; subvencije za unapređenje sela - nema 70.000.000; mere za povećanje kvaliteta mleka - 450.000.000.
Dalje, ukinut je poljoprivredi i Ministarstvu trgovine iznos koji je bio planiran od dve milijarde dinara za otkup pšenice za robne rezerve, smanjen je na 1.220.000.000, što znači da je, po rebalansu ovog budžeta, poljoprivreda osiromašena, odnosno oduzeta su joj sredstva u iznosu od 3.300.000.000 dinara.
Verovatno je taj novac upotrebljen da bi se isplatilo onih dve milijarde za otplatu kredita, odnosno kamata Londonskom klubu. Slažem se da treba pametno raspolagati sredstvima iz budžeta i štedljivo, ali da vidimo mi kako to ova vlada, koja je nasledila određene karakteristike prethodne, štedi novac.
Za Kancelariju za pridruživanje Evropskoj uniji potrebno je 13.550.000 predlogom izmene i dopune Zakona o budžetu, odnosno rebalansu. Kancelarija za saradnju sa medijima – 21.947.000 dinara, a to je stavka koja je viša za oko 1.300.000 dinara nego što je to predviđeno Zakonom o budžetu. Savet za borbu protiv korupcije – 9.850.000.
Čuli smo već analize pojedinih međunarodnih organizacija koje se bave korupcijom i tvrde da je Srbija u vrhu zemalja koje su korumpirane, pa se postavlja pitanje gde se i kako troši novac od 9.850.000, da li za suzbijanje korupcije ili za njeno povećanje. Komisija za ispitivanje kršenja ljudskih prava – 1.400.000 dinara, a jedan zakon koji je bio besmislen i kada je donošen Zakon o budžetu za 2004. godinu postavljali smo pitanje, šta je sa tom komisijom i da li ona treba da radi.
SRS je predala zahtev za izmene i dopune Zakona o lustraciji i da se taj zakon konačno ukine, i da se ovakve besmislene stavke, koje na kraju ipak mogu da se potroše iz budžeta, jednostavno ukinu u samom budžetu.
Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, a zatim Agenciju za unapređenje državne uprave – 2.588.000, Uprava za javna plaćanja – 1.700.835.210. To je jedan od retkih organa državne uprave kome nijedan jedini dinar ovim rebalansom nije oduzet i smatramo da je to posao nadležnog ministarstva, odnosno Ministarstva finansija, a ne nekih paralelnih ministarstva koja se stalno formiraju, kako od strane prošle Vlade, tako i od strane ove Vlade.
Imamo Agenciju za duvan – 12.322.000, a koja treba taj novac da potroši samo zato što će da izdaje dozvole za trgovinu duvanom po jednom prodajnom objektu, a čini mi se da je u pitanju 5.000 dinara na godišnjem nivo odnosno jedna ekipica ljudi koja kuca takve izveštaje i koja kuca takva rešenja, i naplaćuje to i još izvlači iz budžeta 12.000.000.
Imamo i Upravu za javne nabavke – 16.738.000 dinara, Agenciju za odnose sa dijasporom – 1.903.000 i imamo Ministarstvo za odnose sa dijasporom. Imamo Agenciju za energetsku efikasnost – 2.226.000, a imamo i Ministarstvo energetike i ministre u senci kada je u pitanju energetika, Vojina Lazarevića i Vuka Hamovića, pa mogu da kažem da je jedna od zasluga G17 to što se oni još uvek ne nalaze tamo gde im je mesto, a to je u zatvoru.
Imamo Upravu za zaštitu životne sredine 306.447.000, a imamo Agenciju za zaštitu životne sredine 2.742.000 dinara, a imamo i Agenciju za reciklažu, koja isto potpada pod tu oblast, 16.697.000, i imamo nadležno Ministarstvo za ekologiju i zaštitu životne sredine – 4.126.045.000 dinara.
Imamo Agenciju za razvoj kulture i Ministarstvo kulture, a Agencija troši 1.430.000 dinara, a Ministarstvo kulture troši 4.283.426.000 dinara, a od toga je namenjeno RTS-u 3.200.000.000 dinara.
Imamo Agenciju za razvoj lokalne infrastrukture i lokalne samouprave – 2.278.000 i Ministarstvo za lokalnu samoupravu. Agenciju imamo za promociju izvoza, nešto nam slabo ide sa tim izvozom i sa stranim investicijama i ovde, ali bitno je da oni troše 20.362.000 dinara, i imamo za Nebojšu Čovića i Olivera Ivanovića 1.650.000.000 dinara.
Gospodine ministre, bolje da ste sve ovo skinuli sa budžetskih stavki, nego što ste to uradili vojsci. Svi znamo u kakvom je vojska položaju i ne bih da ovo više ponavljam za ovom govornicom, samo sam hteo da vam pokažem da ako postoji iole malo dobre volje, ako neko želi da napravi efikasnu i jeftinu državnu upravu, može brisanjem ovakvih stavki to da uradi, i da se napravi rebalans i da se podmire sve te obaveze koje ste prihvatili ovim rebalansom.

Hvala najlepše. Vreme za današnji rad je isteklo.
Dame i gospodo, zbog hitnosti ovog zakona na koji je ukazala Vlada Srbije i zbog njegove posebne važnosti, a na čemu su zdušno insistirali predsednik poslaničke grupe SRS i ovlašćeni predstavnik DS-a, odlučujem da se, na osnovu člana 81. stav 4. Poslovnika, radi sutra, nastavak od 10,00 časova.
Hvala vam.