DRUGA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 14.10.2004.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

DRUGA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA

2. dan rada

14.10.2004

Sednicu je otvorio: Predrag Marković

Sednica je trajala od 11:05 do 18:05

OBRAĆANJA

Gordana Pop-Lazić

Srpska radikalna stranka | Predsedava
Izvinjavam se, da li koristite i sledećih 10 minuta?
...
Srpska radikalna stranka

Tomislav Nikolić

Srpska radikalna stranka
Da. Čak se izjasnio neko iz vašeg ministarstva, a trebalo bi da ga najurite istog časa, i kaže - onaj ko nema auto dostojan čoveka, ne zaslužuje da ima auto. Znači, sada postoje ljudi koji su dostojni toga da budu ljudi i ljudi koji nisu dostojni.
Oni koji nemaju para da kupe auto do tri godine star, nisu dostojni toga da budu ljudi i to im govori predstavnik Vlade Republike Srbije, Vlade koja dolazi da joj se brani budžet, da se glasa za njen budžet. Vlade koja kaže - onaj ko ne glasa za budžet, taj želi zlo našim roditeljima i deci. Onaj ko želi da glasa za ovu vladu, taj želi zlo i našim roditeljima i našoj deci, i vi to znate vrlo dobro.
Šta je sa poljoprivredom? Olako ste prešli preko toga. Veoma brzo i veoma lako ste prešli preko izdataka za poljoprivredu. Tu ste našli rezerve. Gde baš na poljoprivredi nađoste rezerve? Taman nas je iz godina obradovala, taman su nešto proizveli, a vi odmah, šta kažete, kao i uvek, ko god ima skini mu da nema toliko koliko ima.
Šta to znači da više nema regresa? Šta znači u veterini da nema više zaštite? Kako je ovaj budžet mogao baš tu da uđe ili da otvori baš Zakon o budžetu? Da vidimo koliko je tu otišlo: milijardu i 300 miliona. Kome ćete to da objasnite? Za zaštitu 900 miliona, za Ministarstvo poljoprivrede milijardu i 300 miliona. Kome to da objasnite? Seljacima?
Da nisu postali bogati za ovih godinu dana, da nisu počeli da zarađuju na mleku, na mesu, na pšenici? Na čemu seljak danas može da zaradi, ako nema subvencije, ako nema dotacije, ako nema taj agrarni budžet? Pa, kako nađoste dve milijarde rezervi baš tu? Ne znam ko bi normalan mogao da glasa za ovaj vaš budžet?
Vi čak imate i za otkup pšenice, samo da i to nađem. I tu ste predvideli manju stavku. Bogami, manji iznos za 780 miliona za otkup pšenice. Dobro, ministre, hajde da vidimo da li mi govorimo srpskim jezikom obojica. U članu 16. stav 3. iznos "dve milijarde" zamenjuje se iznosom od "milijardu i 220". Šta je tu sad veće? Ono što je bilo ili ono što će biti? Objasnićete mi to kasnije.
Privatizacioni prihodi, zaista je ova vlada napravila strašan zastoj u privatizaciji. Pravdala ga je i u javnosti pričom o krađama pod privatizacijom. Tačno je, od 1.300, 1.400 privatizacija, pretpostavljam da je u više od hiljadu povređen zakon ili nije poštovan ugovor, ali zbog toga se privatizacija ne zaustavlja, zbog toga može da bude poništen ugovor, zbog toga može da bude najuren prevarant koji je na taj način došao do fabrike, ali ne sme da bude zaustavljena privatizacija. Niste doneli zakon o zaustavljanju privatizacije. Niste prihvatili da u dnevni red, negde u martu, aprilu, po hitnom postupku uđe predlog SRS-a o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji.
Ne, vi ste jednostavno rekli - tu ne radi više ništa. Računate na ogromne prihode, više od deset milijardi u budžetu za ovu godinu, na prihode od privatizacije i sada tih prihoda nema. Privatizacija mora da bude završena, ali morate da ispitate i sve dosadašnje privatizacije.
Nekada sam koristio reč revizija, pa ste to koristili protiv radikala i rekli - neće doći strani investitori, vi vršite reviziju zakonodavstva. Ne, hajde da kažemo pregledi, da se izvrši inspekcijski pregled svih do sada obavljenih privatizacija. I privatizacija u kojoj je učestvovao ministar Bubalo, i tih subvencija koje su išle za fabriku koju je on posle toga prodao.
Da vidimo sve, da otklonimo svaku sumnju, da znamo, ako je fabrika vredela jedan evro, ako je otišla za evro, ako sada proizvodi, a ako ne proizvodi, nešto nije u redu. Svaku privatizaciju morate da pregledate. Nemojte da čekate da mi dođemo.
Mi ćemo to da uradimo, to mora da se uradi, jer nije to strani investitor, onaj ko je došao, pa sklopio ugovor mimo zakona. Nije strani investitor onaj ko je sklopio ugovor po zakonu, a posle ga ne izvršava. To je prevarant, a da li je iz Amerike ili sa Sejšela, ili iz Srbije, meni je sasvim svejedno.
Na samom kraju, nekoliko puta ste, ministre, koristili reč "klima", pa kažete: doneli smo tridesetak zakona koji su stvorili povoljnu klimu za ovo, za ono. Nisu ovo klimatski zakoni i nije ova skupština meteorološka skupština. Kakva klima, gospodine ministre? Kakva je klima u Srbiji, da li vi uopšte znate, među privrednicima, među poreskim obveznicima, trgovcima, nezaposlenima, seljacima na pijaci?
Da li uopšte znate kakva je klima stvorena u Srbiji, ako već govorimo o klimi, vladavinom od 2000. godine naovamo? Priznajem vam da ste došli na vlast 2000. godine brojem glasova. Imali ste otvoreno polje, imali ste povoljnosti koje SRS nikada neće da ima. Vas ne dira niko, šta god da uradite.
Mi smo juče dobili od gospođe Čomić rezoluciju, samo ne znam da li je to konačni tekst rezolucije, koja je usvojena u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope, o stanju demokratije u Srbiji i Crnoj Gori. Ne znam da li ste pročitali tu rezoluciju. Tamo vlast napadaju u svakom paragrafu, ali je poslednja rečenica: ipak im treba pomoći i dalje da vladaju, da ne bi pobedili radikali. Eto, vi imate tu naklonost sveta da uradite šta god hoćete.
Onda nam recite zašto baš u monetarnoj sferi, zašto u ekonomskoj sferi nemate njihovu podršku? Tu su vam ucene najveće. Oni vam opraštaju ako ne izručite haškog optuženika, neće da vam oproste ako krajem oktobra ne krene otplata kredita, neće da vam oproste budžetski deficit. Recite nam iskreno da li su vam oni rekli da smanjite izdatke za vojsku?
Poslednje - nafta. Ceo svet svakih 15 dana menja cene goriva. Šta ovo radite? O čemu se radi, koga spasavate ovim cenama? Čija supstanca se troši zato što mi trenutno vozimo automobile ili trošimo naftu i naftne derivate po cenama od pre tri meseca? Ko će to na kraju da plati?
Ponavljam, ako hoćete da sprečite inflaciju zbog cene goriva, napravite gužve na pumpama. Nema goriva, nema inflacije. Ako ima goriva, ne mogu da shvatim da sve razvijene zemlje prate cenu goriva, a 100 dolara će uskoro biti barel nafte, Amerikanci kažu. Odakle Srbiji te rezerve da ne povećava cene naftnih derivata?
Da li je to možda način ovaj uvoz sirijske medijum nafte? Nemojte, kada vas molim, nemojte lopovima da dajete da kupuju nešto što je na tržištu naizgled jeftino.
Kada bude došlo do neposrednog potrošača biće papreno skupo, a on će da odnese dva-tri miliona dolara u džepu, zadovoljno da trlja ruke.
U ovoj državi ne funkcioniše baš sve kako ste obećavali. U ovoj državi su samo lopovi promenili odela, a neki i ne menjaju odela. Taj lobi, bogataški lobi, otprilike, vodi sve stranke DOS-a. Ko se pre otrgne od njega, taj će pre da dobije glasove birača. Vi to znate.
Zbog toga nećemo glasati za ovaj predlog zakona o budžetu. Rizikujemo da nas nazovete ubicama, onima koji ne brinu ni o čemu u ovoj Srbiji, samo brinu o tome da dođu na vlast. Mi taj rizik nosimo poodavno. Pozivam i ostale poslanike da svoj stav o Vladi ili svoj stav o tome šta misle birači iskažu kroz glasanje o ovom budžetu.
Ova vlada, na izborima za predsednika Republike i na izborima za lokalnu samoupravu, bori se za cenzus, za 12 do 14%. To je uporište ove vlade u biračkom telu Srbije. Znate šta, ovako krupne sistemske zakone ne želim da mi predlažu oni koji nemaju 15% biračkog tela u Srbiji.

Gordana Pop-Lazić

Srpska radikalna stranka | Predsedava
Da li još neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika želi reč?
Izvolite, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS, narodni poslanik Jovan Todorović.

Jovan Todorović

Socijalistička partija Srbije
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, evo nekoliko stavova u ime naše poslaničke grupe. Videćete da, u suštini, ovde nije reč o jednom kapitalno značajnom dokumentu, jer mi danas ipak ne govorimo o budžetu. Govorimo o uravnoteženju nekih budžetskih pozicija postojećeg budžeta. Mnogo će biti važnija rasprava, a njoj će sigurno biti osnov ova današnja i ona koja će se voditi u narednim danima, koja će se voditi na temu - budžet za 2005. godinu.
Osnovno je pitanje da li bi svako od nas, da se našao na mestu ministra ili Vlade, išao na predlaganje ovakvog dokumenta u Narodnoj skupštini ili ne. Ako se stvari posmatraju domaćinski, onda je logično da, kada dođe do promene u strukturi prihoda i rashoda u budžetu, idemo u Narodnu skupštinu i tražimo odgovarajuće izmene i dopune tog zakona. Tu valjda nema spora.
Ne bih mogao da se složim sa konstatacijom da je do ovog tzv. rebalansa došlo samo zato što su neki rashodi smanjeni. Do rebalansa je došlo zbog toga što su neki rashodi smanjeni, ali i neki prihodi povećani, a i zato što su neki izdaci, bar u ovom predlogu koji je dat, takođe povećani.
Mi imamo, ukoliko sam dobro sabirao, ukupno smanjenje izdataka iz budžeta za oko 24 milijarde dinara, a istovremeno imamo povećanje na nekim drugim pozicijama u budžetu za otprilike 12 milijardi.
Sada, kada knjigovođe o tome razmišljaju i kada te dve stvari prebijete, onda vi imate, u suštini, smanjenje budžetskih rashoda za 12 milijardi, što nam omogućuje da dođemo do toga da budžetski deficit, umesto sadašnjih 45 milijardi dinara, bude projektovanih 32,7 milijardi dinara za 2004. godinu.
Samo je dva i po meseca preostalo do 2004. godine. Ukoliko je tačan podatak da je budžetski deficit, zaključno sa devetim mesecom ove godine, iznosio oko 19 milijardi dinara, onda je to dobar znak da će taj budžetski deficit ostati u ovim projektovanim okvirima.
Vi znate da se SPS nikada ne slaže sa tim da postoji bilo kakav budžetski deficit, na ma koji način da se taj budžetski deficit finansira. Ta ekonomska realnost, koja je bila prisutna u prethodne tri godine, pa i u ovoj 2004. godini, na neki način prihvaćena je kao takva od većine u ovoj skupštini.
Pomalo me čude oni koji sada kritikuju Vladu koja predlaže da se smanji budžetski deficit, a upravo su oni bili najveći protivnici onakvog budžetskog deficita koji je bio projektovan u budžetu za 2004. godinu, o kojem smo razgovarali u martu. Mislim da je to jedna nedoslednost, ne samo ekonomska, nego i politička, jer ne možete pošto-poto biti protiv nečega.
Kako se pokriva ovaj budžetski deficit? U predlogu budžeta je bilo planirano da se pokrije iz prihoda po osnovu privatizacije sa 16,4 milijarde dinara. Danas imamo predlog da se taj budžetski deficit pokriva prihodima od privatizacije u iznosu od 5,5 milijardi dinara. Što se tiče nas socijalista, ne bi trebalo ni jedan jedini dinar budžetskog deficita da se pokriva sredstvima ostvarenim po osnovu prodaje preduzeća u privatizaciji.
To su te konceptualne razlike koje smo mi imali i u odnosu na onu Vladu koja je vladala do marta ove godine, a ako hoćete i u odnosu na ovu. Podvlačim, ni jedan jedini dinar. To bi značilo da se privatizacija odvija na način da oni koji postaju vlasnici tih preduzeća ulažu sredstva u ta preduzeća, a to je koncept dokapitalizacije koji prethodna vlada nikako nije htela da prihvati.
Sva iskustva iz vladavine socijalista u prethodnih 10 godina govore o tome da su upravo ta preduzeća, koja su privatizovana na taj način, po zakonima koji su vladali u vreme vlasti SPS-a, najatraktivnija danas i najuspešnija. Razume se da nije dobro kada konstatujemo da je došlo do zastoja u privatizaciji, ali razloge za zastoj u privatizaciji vidim pre svega u tri stvari, u tri činjenice.
Ona vlada je prodala najbolja preduzeća, a ovoj vladi ostavlja najgora. To je istina. Ona vlada je imala privatizaciju koja je sporna, a danas vi ste svedoci, kolege narodni poslanici, upravo su sednice Odbora za privatizaciju najposećenije.
Na njima se razgovara o prethodnim privatizacijama one vlade. Neću da ulazim u to koliko su prekršeni zakonski propisi iz oblasti privatizacije, da li je bilo kriminala ili nije, ali je očigledno stvorena klima da su one privatizacije koje su obavljene zaključno sa 31. decembrom 2003. godine i te kako sporne.
Treći razlog za zastoj u privatizaciji, po nama socijalistima, leži u zakonskom okviru za privatizaciju, jer mi imamo zakon koji prosto ne stimuliše privatizaciju. Reći ću vam i zašto. Ugovor o prodaji jednog preduzeća zaključuje se samo između dva lica. Na jednoj strani je Agencija za privatizaciju, koja se ponaša kao vlasnik preduzeća koje je predmet privatizacije, a na drugoj strani kupac. Nema tu učešća radnika, nema tu učešća sindikata, nema tu učešća menadžmenta koji sada stoji na čelu tih preduzeća koja treba da se privatizuju.
Kako vi sada očekujete da neko ko se ama baš ništa ne pita o privatizaciji bude motivisan da tu privatizaciju sprovede na način koji će obezbediti dobre prihode za budžet Republike Srbije? To je prosto nemoguće očekivati od onih koji su u takvoj situaciji, jer jednostavno nisu motivisani. Nisu motivisani ni odredbama Zakona o privatizaciji, koji kaže da se obavezno prodaje 70% kapitala, a tek nekih 30% može teorijski postati vlasništvo radnika koji su u tim preduzećima radili ili rade.
Dakle, maksimalno do 30%, a po pravilu onako kako su ranije računali ne mogu radnici da postanu akcionari ni tih 30% kapitala. Onda mislite da se može privatizacija odvijati na način da puni budžet i osnovna strateška razlika koja nas je uvek razlikovala od drugih političkih stranaka u ovoj skupštini bila je da se ne mogu sredstva od privatizacije ubacivati u budžet, a onda trošiti kako je kome volja po raznoraznim budžetskim pozicijama i stavkama.
Imam jednu muku, a verujem i vi kao narodni poslanici. Stalno dobijamo nekakve diktate od tzv. međunarodne zajednice, a najčešće od onih koji se drže te tzv. finansijske sfere i najviše od MMF-a, što će reći od Amerike. Tu nemam nikakve dileme, da mi ponekad ili najčešće moramo da prihvatimo takve diktate, ali zar MMF nije znao u martu ove godine da postoji projektovan budžetski deficit od 45 milijardi dinara i zar nije tačno da je MMF prihvatio takav budžetski deficit kada smo mi u Skupštini izglasali budžet za 2004. godinu.
Tu su u pravu oni koji govore o tome – možemo li ili moramo li stalno izvršavati nekakve naloge ili ćemo imati sada kontravezu, a reći ću vam koju. Potraživanja naših poslovnih banaka i privrednih subjekata od Amerike zarobljena su pre 14 godina i to je bilo oko 300 miliona dolara. To je 18 milijardi dinara.
Ne bi ova vlada imala nikakav problem sa smanjenjem budžetskog deficita da se u prethodne tri godine one vlasti, a i u ovoj 2004. godini, nešto ozbiljnije učinilo na tom planu da se tih 300 miliona dolara naplati, odnosno vrati Srbiji.

Gordana Pop-Lazić

Srpska radikalna stranka | Predsedava
Da li koristite i sledećih 10 minuta?

Jovan Todorović

Socijalistička partija Srbije
Da, koristiću.
Osamnaest milijardi dinara jeste veliki novac za Srbiju i bolje bi bilo ministru inostranih poslova Vuku Draškoviću, koji često odlazi u Ameriku da na tu temu razgovara u Americi, a ne na temu – izađite na izbore pošto-poto itd.
Bolje bi bilo predsedniku naše Republike Borisu Tadiću, koji takođe više puta ide u Ameriku da to pitanje otvori sa gospodinom Bušom i drugim ljudima iz SAD-a, a ne da pričamo o tome kako će nam američki kongres i ovog puta uskratiti obećanu pomoć od nekih 70 ili 80 miliona dolara ukoliko ne budemo sarađivali sa Haškim tribunalom, ukoliko ne budemo uhvatili Karadžića i Mladića. Jednog dana mogu da nam postave zahtev da uhvatimo Bin Ladena. Tu bi bila odgovorna politika, i spoljna i državnička.
Zašto bismo mi opraštali Americi naše pare, a ovde se radovali za obećanu pomoć od 70 ili 80 miliona dolara? To nije samo političko nego i ekonomsko i finansijsko pitanje, i moramo ga kad-tad otvoriti, ma o kome da se radi, jer Londonski klub nije hteo da nam oprosti baš sve.
Oprostio je dve trećine nečega što možda nije imao pravo da u tom iznosu obračuna, jer je za vreme sankcija, kao što znate, obračunavao kamate na visinu našeg duga, pa se došlo do nekog iznosa, a onda su ljudi iz Vlade i Ministarstva finansija uspeli da taj dug tako regulišu, 62% da se otpiše, 38% da se duguje i ove godine dospeva jedna rata koja dinarski znači 2,4 milijarde dinara i mora se naći u ovim rashodima budžeta.
To jedino mogu da priznam kao objektivan faktor za promenu budžeta ili za povod za ulazak ovog dokumenta u skupštinsku raspravu. Sve drugo je mogla Vlada na neki način i drugačije da uradi, ali onda bi se pojavili neki ljudi koji bi rekli – Vlada sada nije radila transparentno nego je u okviru određenih budžetskih pozicija prebacivala tamo ili ovamo itd.
Govoreno je i šta su drugi razlozi koji su doveli do relativnog povećanja budžetskih prihoda na određenim pozicijama. Moram da priznam da me tu pomalo brinu neki podaci i reći ću vam koji me najviše brinu. Nije zabrinjavajuće ako nam raste promet i ako po osnovu rasta prometa u trgovini imamo povećana primanja u budžetu po osnovu poreza na promet za nekih 6-7%.
Ako pogledate strukturu tog prometa koji se dešava u trgovini onda to jeste problem, jer povećanje prometa se odrazilo upravo po osnovu povećanog uvoza roba široke potrošnje, a time u nastavku povećanog spoljnotrgovinskog deficita. Dakle, problem je u strukturi tog prometa.
Ona vlast je ostavila ovoj vlasti oko 12 milijardi dolara spoljnotrgovinskog deficita i takav trend je nastavljen u 2004. godini i prosto ne znam koja bi to bila administrativna mera koja bi sprečila dalji rast tog spoljnotrgovinskog deficita, ukoliko se ne ostvari jedan od segmenata koji je napisan u ovom dokumentu, da se izvrše odgovarajuće investicije u izvozno orijentisanu privredu i da se time obezbedi veći devizni priliv, odnosno smanji spoljnotrgovinski deficit.
Koliko god da se opirali toj tezi da ćemo vrlo brzo ući u dužničku krizu ona je sve bliža. Nedavno je guverner Narodne banke, gospodin Jelašić, rekao da nam preti dužnička kriza. Iz Vlade je to na neki način tiho demantovano, ali ako se spoljnotrgovinski deficit u suštini može u nekim situacijama tretirati kao dug, onda mi nemamo drugog izbora nego da sve učinimo da poraste izvozno orijentisana privredna aktivnost, koja će obezbediti kakvu-takvu ravnotežu u spoljnotrgovinskom bilansu sa svetom.
Bez toga nemamo šanse da servisiramo postojeće dugove i da servisiramo buduće dugove koje ćemo imati po osnovu, nadam se, povoljnih kredita za ulaganje u direktne investicije za pokretanje proizvodnje u našoj Republici.
Kad po osnovu tako povećanog uvoza imate rast prometa, onda jeste podatak koji zabrinjava. Da je došlo do smanjenja uvoza robe široke potrošnje, do rasta proizvodnje, a time i prometa na domaćem planu, onda bi ta činjenica bila ohrabrujuća, pogotovo što nju relativno gledam, jer na nju utiču i drugi faktori, kao što je rast cena na malo, naftnih derivata, i ti naftni šokovi koji se dešavaju na tržištu nafte na koje mi sigurno ne možemo da utičemo.
Pogledajte, recimo, carine i dažbine. Carine i dažbine su jedan od najizdašnijih državnih prihoda. Imamo činjenicu da će oni ove godine biti manji za 2,7% ili za 800 miliona dinara.
Dva su razloga. Jedan je ministar pomenuo - loš dogovor u avgustu prošle godine koji je prethodna vlast napravila sa međunarodnom zajednicom, a koji se tiče liberalizacije, odnosno smanjenja carinskih stopa i tzv. harmonizacije sa Crnom Gorom. Imali smo u godinu dana tri puta smanjenje carinskih stopa, tako da nam je sad carinska stopa na uvoz oko 7 do 7,5%, a bila je 15%.
Mi smo time našu srpsku privredu stavili na vetrometinu, izložili je neviđenoj konkurenciji odjednom i bez pripremnog perioda, time skinuli cene uvoznih proizvoda i ugušili ono što je ovde radilo.
To je problem. Zato i govorim o tome, kada se bude pričalo o budžetu za 2005. godinu, o memorandumu o ekonomskoj politici koji će da odslika ono što će Vlada raditi u 2005, na toj temi moramo da se iscrpimo do kraja i da vidimo ima li načina da se pokrene ono što se izvoziti može, ima li načina da se pokrene domaća proizvodnja.
Kad socijalisti gledaju ovaj predlog rebalansa budžeta, onda po prirodi stvari, obzirom na naš programski stav, prvo gledamo ono što se zove socijalni deo budžeta, pa pitamo - jesu li smanjena davanja za PIO? Kad dobijemo odgovor i uverimo se u dokumentu da nisu, onda kažemo - dobro je. Kad vidimo jesu li smanjena davanja za Nacionalnu službu za zapošljavanje, vidimo - nisu, nego čak povećana, kao i kod penzionog fonda. Kad pogledamo zdravstveni fond - jesu li smanjena davanja po osnovu predloga rebalansa - nisu, naprotiv, povećana su. To je razlog za socijaliste koji imaju to u programu, kao prvo, da kažu da ove promene mogu da prođu sa stanovišta ograničenja budžeta i izvršavanja obaveza.
Ne smemo zaboraviti da će i posle ovih promena ostati dug poljoprivrednicima 20,5 celih penzija. Ako ovih promena ne bude bilo, dugovaće im se 26. Da čak pri ovim promenama Fond za zdravstvo ostaje u dugu sa manjkom prihoda u odnosu na rashode oko 4 milijarde 200 miliona, a da 31. avgusta ove godine ima ukupne neizmirene obaveze oko 6 milijardi 200 miliona dinara.
Imamo činjenicu da je nivo zdravstvene zaštite u poslednje četiri godine značajno smanjen, zato što su sad građani prinuđeni da mnogo toga što nisu plaćali plaćaju, zato što je lepeza lekova koja se dobija na recept smanjena sa 300 na 100, zato što od tih 100 možete naći u apotekama svega 30, ali to je, između ostalog, zato što se fabrikama naših domaćih lekova duguje iz zdravstvenog fonda oko 700, 800, možda čak i 900 miliona dinara u ovom trenutku.
To je priča sa stanovišta socijalista i te socijalne komponente u ovom rebalansu budžeta. Pošto ćete me još slušati, sada ću da završim priču, jer 20 minuta mi je isteklo. Nastaviću u onom delu rasprave koja se tiče vremena koje pripada ostalim poslanicima.
...
Pokret obnove Kraljevine Srbije

Vojislav Mihailović

Nova Srbija i samostalni poslanici 9+9 | Predsedava
Da li još neko želi reč? Izvolite, predstavnik poslanike grupe SPO - Nova Srbija, narodni poslanik Sanja Čeković.

Sanja Čeković

Samostalni poslanik
Poštovano predsedništvo, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, rebalans budžeta je danas pred Skupštinom Srbije ozbiljna tema, u ekonomiji nema važnije i ozbiljnije teme.
Ali, prvi zaključak posle svih govora danas u Skupštini je da se mi nismo oslobodili politike kada je u pitanju ekonomija.
Mnogo se bavimo politikom, a malo ekonomijom, a moramo da sagledamo u kakvoj ekonomskoj situaciji se nalazi naša zemlja, šta su posledice prošlosti i šta su posledice ako ovaj rebalans budžeta, kojeg je danas ministar predstavio u Skupštini Srbije, ne izglasamo, a pogotovo mi koji smo glasali za budžet i pogotovo mi koji smo nosioci vlasti u ovoj državi.
Ministar je u svom izlaganju, ekspozeu, na jedan izuzetno kvalitetan način upoznao poslanike sa svim problemima, sa svim onim sa čime se Ministarstvo finansija srelo u proteklih 6 meseci. Mi smo u martu mesecu dobili Vladu, za svega dve nedelje se formirao i budžet, onakav kakav je mogao sa pozicija koje smo zauzimali u tom momentu.
Budžet, kao što svi dobro znate, ima prihodnu i rashodnu stranu. Prihodi se često ne mogu planirati, a rashodi su uvek izvesni i uvek znamo da će rashodi možda biti i veći. U našem slučaju, za ovih 6 meseci prihodi se nisu ostvarili u onom iznosu koji je bio planiran budžetom, jer ministar je rekao, a i svi dobro znate, da su izostali prihodi iz privatizacije, nisu bili onoliki koliki su bili planirani za taj period, što ne znači da do kraja godine nećemo nadomestiti taj prihod, ali takav odnos prihoda i rashoda u periodu od 6 meseci se direktno odražava na budžet.
Videli ste i sami da su prihodi od poreza bili značajni i to znači da su naši preduzetnici, naši privrednici, spremni da rade i kad rade onda su spremni i da plaćaju poreske obaveze. Ono što u ovom momentu nije pokazalo efekta, to su zakoni koje smo usvojili, oko tridesetak zakona, jer nisu svi ni stupili na snagu.
Od 1. januara očekujemo da će se u sklopu poreskih zakona pojaviti zamena poreza na finansijske transakcije, da će se primeniti porez na dodatu vrednost i da ćemo tim načinom već, nadam se, u periodu sledeće godine imati stabilniju ekonomsku situaciju, i o prihodnoj strani budžeta govoriti sa mnogo više optimizma, da će Srbija imati realnije prihode i prihode koji će biti ostvareni.
Poseban akcenat danas, ispred poslaničke grupe SPO-Nova Srbija, usmerila bih upravo na ono što je dovelo do rada rebalansa budžeta, na one četiri osnovne stavke koje su se pojavile kao ozbiljan razlog da budžet mora imati rebalans. Došlo je do objektivnog povećanja rashoda i to u delu - transfer i organizacija PIO, transfer i organizacija zemljoradničkog osiguranja i organizacija nezaposlenih. Druga stavka kojom nismo mogli da rukovodimo i koja se pojavila, to su obaveze prema Londonskom klubu, a ista ova skupština, dakle, mi smo ti koji smo izglasali Londonski klub i zaključili takav posao.
Naša je odgovornost, a obaveze ističu već krajem oktobra. Treća stavka koja je izazvala ovo stanje je stara devizna štednja i, kao četvrta, plate prosveti i kulturi.
Ako počnemo posebno da analiziramo svaku od ove četiri stavke, objektivno ćete videti da ni Vlada, ni ministar finansija, ni poslanička većina u ovoj skupštini nisu uticali na ta dešavanja i da, prosto, ni svojim znanjem, ni umećem nismo mogli da izbegnemo ove četiri kategorije rashoda koje su se pojavile.
Zašto to kažem? Svi vi znate da u proteklom periodu fondovi PIO, zdravstvenog osiguranja, nezaposlenosti itd. bili su prazni. To su bili fondovi koji su se nenamenski koristili, to su bili fondovi koje su prethodne vlade u jednom dužem periodu, za razliku od svih fondova u svetu koji su svetinja, koji se ne diraju, koristili za tekuće poslovanje, za trenutno smirivanje neke ekonomske situacije u zemlji, i naredna vlada koja je dolazila zaticala je te fondove prazne.
I sada iz tekućeg poslovanja, iz budžeta Republike Srbije moramo da finansiramo, a što je i prirodno, što je odgovornost jedne vlade, i zemljoradnike, i nezaposlene kojih ima, a ima dosta ljudi koji preživljavaju od te nadoknade i PIO. Priliv sredstava od zemljoradnje je jako mali, a male su i zemljoradničke penzije, pa zbog toga država i reaguje na taj način, upravo iz tog fonda, i isplaćuje penzije.
To je jedna ekonomska okolnost na koju nije uticala ni ova vlada, ni ova skupština, to je stanje koje je zatečeno i koje će dugo pritiskati svaku vladu, ma koja vlada to bila u Republici Srbiji, da li bila Vlada gospodina Dinkića ili nekog od narednih ministara na izborima.
Druga stavka je otplata londonskog duga, to je neminovnost. Iskreno se nadam da niko ne može da kaže da ne treba da platimo dug, a pogotovo ako znamo da tom otplatom obezbeđujemo finansiranje za naredni period. A složićete se sa mnom, mi smo zemlja kojoj i te kako trebaju krediti, mi smo u takvoj ekonomskoj situaciji da nam trebaju što povoljniji krediti i na što duži rok otplate, da bismo u jednom trenutku pokrenuli privredu i posle mogli da se finansiramo iz svojih sredstava.
Treća stavka je stara devizna štednja. Šta je to, gospodo poslanici, da li je ova vlada oduzela staru deviznu štednju, da li je ova vlada i ovo ministarstvo finansija oduzelo građanima staru deviznu štednju? Svakako da nije, ali ova vlada, kao vlada koja drži do morala i svoje reči, odlučila je da na izuzetno kvalitetan način u određenom periodu, kako to budžetska sredstva dozvoljavaju, vrati ljudima deviznu štednju, vrati novac koji su naši građani teškim trudom zaradili, da im to bude nadoknađeno.
Mislim da smo tu jedna od retkih zemalja u kojoj je neko ljudima koji su ostavili novac u bankama za stare dane, za neki svoj plan, oduzeli. Dakle, to je neminovnost. Stara devizna štednja mora se vratiti svima onima koji su je ostavili u bankama i svima onima koji su bili prevareni na taj način.
Četvrta kategorija su plate prosveti i kulturi. Prosveta i kultura su obuhvaćene ovim rebalansom. Sasvim sam sigurna da ima još puno delatnosti, još puno toga u Srbiji koji primaju male plate, ali ako se krenulo od prosvete i kulture, stići će se, sasvim sam sigurna, i do zdravstva i do svih ostalih kategorija.
Mi u SPO-NS imali smo malu dilemu kada su u pitanju subvencije u privredi. Međutim, ministar je danas to objasnio, jer te subvencije ne bismo mogli da obustavimo, a upravo zbog ljudi koji se nalaze u izuzetno teškim situacijama i mi smo zadovoljni odgovorom ministra finansija. Mislim da je glasanje o budžetu pitanje morala koalicije koja čini vlast. Ako smo, gospodo, glasali za budžet, ako smo u martu stajali iza budžeta, i politički, i moralno, i ekonomski, moramo da stojimo iza rebalansa budžeta. Hvala vam.
...
Pokret obnove Kraljevine Srbije

Vojislav Mihailović

Nova Srbija i samostalni poslanici 9+9 | Predsedava
Da li još neko od predsednika ili predstavnika poslaničkih grupa želi reč? (Ne.)
Obaveštavam vas da su, saglasno članu 89. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja pretresa prijave za reč u pisanom obliku, sa redosledom narodnih poslanika, podnele poslaničke grupe: SRS, DSS, DS, G17 plus i SPS.
Dajem reč narodnom poslaniku Suzani Grubješić. Izvolite.

Suzana Grubješić

G17 Plus
Dame i gospodo, poštovani narodni poslanici, gospodine ministre, gospodine predsedavajući, evo, pred pauzu, trudiću se da budem kratka i da ispoštujem dogovoreno vreme.
Vrlo je lako napadati ovu nepopularnu meru koja je nužna, a to je rebalans budžeta. Trudiću se da je opravdam i to oslanjajući se na racionalne razloge, ne zalazeći u političke. Nisam bila pripadnik prethodne vlasti, nisam bila ministar u prošloj Vladi i ne mogu sa tih pozicija da govorim o rebalansu budžeta za 2004. godinu, a koji je predložila Vlada Republike Srbije, odnosno resorno Ministarstvo finansija.
Ponoviću ukratko brojke, a koje ste, nadam se, svi pogledali i pročitali. Deficit se sa planiranih 45,3 milijarde dinara smanjuje na 32,7 milijardi. Planirani budžetski prihodi koje smo usvojili u martu ostaju isti, odnosno 329,3 milijarde dinara, ali se rashodi smanjuju na 362 milijarde, odnosno manji su za 12,6 milijardi dinara.
Ovo smanjenje deficita u procentima iznosi 2,3% bruto društvenog proizvoda. Podsetiću da je prošle godine budžetski deficit iznosio 4% od bruto društvenog proizvoda, a ove godine je to postignuto umanjenjem izdvajanja iz srpskog budžeta za finansiranje državne zajednice Srbija i Crna Gora i to u iznosu od šest milijardi dinara.
To se odnosi na umanjenje za Vojsku Srbije i Crne Gore u iznosu od 5,6 milijardi dinara, ali ministar je već objasnio da sigurno neće doći do umanjenja bezbednosne sposobnosti zemlje.
Sigurno je da vojska neće gladovati itd. Te parole smo nekoliko puta čuli, a pogotovo od bivših ministara u sredstvima javnog informisanja. Radi se o tome da je Vojska Srbije i Crne Gore uspela da ostvari dosta ušteda i da ima prostora da se plate zaposlenih u Vojsci Srbije i Crne Gore ove godine povećaju za 8,5%.
S druge strane, izvršena su i povećanja pojedinih davanja, a pre svega, za ispomoć u redovnoj isplati penzija iz budžeta će Fondu za PIO biti uplaćene dodatne 3,1 milijarda dinara, za zemljoradničke penzije 3,3 milijarde dinara, a za naknade nezaposlenih dve milijarde dinara.
Inače, deficit PIO čini oko 6% društvenog bruto proizvoda, a za te svrhe se izdvaja 71 milijarda dinara i to jeste apsolutno neodrživo. Ono što je nužno i što nam predstoji je ozbiljna reforma penzionog sistema, ali to svakako u ovom trenutku ne dovodi u pitanje redovnu isplatu penzija, a za šta su sredstva i u budžetu i u ovom rebalansu budžeta već obezbeđena.
Povećava se i stavka za isplatu spoljnog duga, a to je otplata Londonskom klubu poverilaca, a ona iznosi 2,4 milijarde dinara i nije mogla da bude predviđena kada smo usvajali budžet u martu ove godine, zato što je aranžman o otpisu 62% duga sklopljen u julu.
Inače, da nema te otplate, te rate koja dospeva, realni deficit bi ove godine iznosio 30 milijardi dinara.
Koja sredstva će se koristiti za pokrivanje budžetskog deficita?
Na domaćem tržištu je obezbeđeno 18,3 milijardi,. i to 10 mlrd. od privatizacije iz prethodne godine, zatim tu je izdavanje hartija od vrednosti, odnosno zaduživanje na tržištu kapitala i dobijanje kredita kod poslovnih banaka, tu su inostrane donacije i krediti u iznosu od 8,9 mlrd. i planirani prihodi od privatizacije u iznosu od 5,5 milijardi, koji će se delom, po istom sistemu kako su prošlogodišnji preneti u ovogodišnji budžet biti preneti i u budžet za 2005. godinu.
Ono što je izvesno jeste da deficit mora da se finansira iz realnih izvora.
Postavlja se pitanje - zašto rebalans budžeta i zašto naniže?
Kao što sam rekla, to je nepopularna mera, ali je nužna, da bi se održala cenovna stabilnost. Bez stabilnih cena je ugrožen ne samo standard građana, nego nema osnova ni za održanje privrednog rasta. Ove godine privredni rast će biti između 7 i 9%, najveći u poslednjih dvadesetak godina. Rast industrijske proizvodnje će takođe biti između 7 i 9%, i rast poljoprivrede oko 12%.
Šta je uzrok ovolikog deficita i zašto je on morao da se smanjuje?
To je, pre svega, visok nivo javne potrošnje. Iako je u avgustu ove godine zabeležen pad realnih plata u iznosu od 1,3% u odnosu na juli, postojeći nivo potrošnje, odnosno fiskalnog opterećenja privrede je i dalje veoma visok i predstavlja potencijalnu opasnost za održavanje makroekonomske stabilnosti.
Ali, podsetiću samo da od 2000. godine naovamo zarade su porasle za 114,5%, a produktivnost je porasla samo za 16%. Znači, ova vlada ne može, koja je tu tek 6 meseci, da se optuži za enormno povećanje zarada u realnom sektoru.
Znači, moralo je doći do radikalnog smanjenja javne potrošnje. U državnoj kasi jednostavno nema para za povećanje plata u realnom sektoru i one ove godine neće moći da se povećavaju iznad planiranog nivoa od 8,5%. O povećanju zarada će moći da se govori tek ako se poveća bruto društveni proizvod. A, inače, ove godine će on biti između 7 i 9%.
Drugo, smanjenje deficita nije samo zahtev MMF-a. To je i u našem interesu. To je imperativ, ukoliko se želi nastavak reformi, tim pre što ova vlada nema baš sve izvore za pokrivanje deficita, koje je mogla da koristi prethodna Vlada. Tu, pre svega, mislim na ono što je gospodin ministar rekao da ove godine nije uzet ni dinar kredita od poslovnih banaka; nije se ova vlada zadužila kod NBS.
U prvom polugođu, u prvih šest meseci, u državnu kasu se nije slio ni jedan dinar iz privatizacije, niti od stranih kredita. Tek u drugoj polovini godine, kada smo mi ovde u Narodnoj skupštini izglasali set ekonomskih zakona, pristiglo je 40 miliona dolara budžetske pomoći od strane Svetske banke.
Cilj donošenja ovih zakona je bio da se smanji udeo sive ekonomije u bruto domaćem proizvodu, putem uvođenja poreza na dodatnu vrednost, da se dosadašnji dug i neizvestan postupak stečaja učini efikasnijim i bržim, da se reguliše oblast igara na sreću, uprosti sistem doprinosa za obavezno socijalno osiguranje.
Efekat ovih zakonskih rešenja bi trebalo da se ostvari kroz snižavanje stope poreza na dobit sa 14 na 10%. Regulisanje oblasti igara na sreću bi trebalo da rezultira prebacivanjem iz sivih u legalne tokove oko 100 miliona evra godišnje. Tu je zatim licenciranje i unapređenje stečajnog postupka, ukidanje jednog komplikovanog sistema osam minimalnih osnovica utemeljenih na stepenima stručne spreme i poboljšanje materijalnog položaja najugroženijih slojeva stanovništva putem izjednačavanja nivoa socijalne zaštite za sve korisnike.
Sa druge strane, nisu samo plate u realnom sektoru uzrok deficita. Ozbiljno smanjenje javnih rashoda biće nemoguće bez restrukturiranja velikih javnih preduzeća i smanjenja subvencija koje država daje gubitašima. Taj problem je imala prethodna Vlada.
Ima ga i ova, a verovatno će ga imati i naredna. Jer, restrukturiranje nužno vodi otpuštanju viškova radnika, hteli mi to da priznamo ili ne.
Na primeru EPS-a i NIS-a možemo da vidimo da je prethodna Vlada donela izvesne planove za njihovo restrukturiranje, ali da pri tom nije uradila nikakvu strategiju razvoja energetskog sektora i da se na toj strategiji sada radi, i da bi Ministarstvo trebalo da nam dostavi da vidimo u kom pravcu će se razvijati energetski sektor, a da će od toga, potom, zavisiti i restrukturiranje EPS-a i NIS-a kao velikih državnih preduzeća.
Ovim merama smanjenja deficita smanjuje se i spoljnotrgovinski deficit. Ali, naravno, nije ni to izum ove Vlade. To je strukturni problem. Ispostavlja se da Srbija nema dovoljno konkurentnih proizvoda za izvoz. Na drugoj strani domaća konjunktura uvek podstiče rast uvoza. Potrebne su nove investicije i promena strukture proizvodnje.
Ali, to se ne može postići ni kroz devalvaciju. Devalvacija bi samo podstakla inflaciju i ne bi ništa pozitivno učinila. U tom smislu isti faktori deluju i na inflaciju i na rast spoljnotrgovinskog deficita. Na spoljne cene ne možemo da delujemo, a na inflatorna očekivanja se deluje politikom plata, fiskalnom i monetarnom politikom, što ova vlada i čini.
Ono što nama danas treba jeste održavanje stabilnosti cena, uz podnošljivu inflaciju, koja je nažalost veća ove godine od prvobitno planirane; zatim nove investicije u izvozno orijentisane delatnosti.
Dakle, politikom kursa ne možemo da utičemo i da otklonimo strukturne uzroke spoljnotrgovinskog deficita, ali određenim merama štednje i smanjenja rashoda možemo da ga smanjimo.
U tom smislu predloženi rebalans budžeta za 2004. godinu sledi ovaj pravac delovanja o kome sam do sada pričala, i stoga će poslanička grupa G17 plus glasati za usvajanje rebalansa. Nadam se da će nam se u tome pridružiti i druge poslaničke grupe, ne samo iz vladajuće koalicije nego i one koje sebe nazivaju konstruktivnom opozicijom. Hvala.