Mi ovde govorimo o članu 7. koji baš govori o tužbi. Imamo situaciju da advokat, ne može se pripisati njegovom neznanju, prosto je pretpostavka da on zna, ali on iz taktičkih razloga tužbu podnosi sudu u Nišu. Normalno, ona stigne poslednji dan, a dok stigne u Beograd, ona je neblagovremena, a pri tom uopšte nije dato pravo da ja pristanem da se zasnuje ta mesna nadležnost u Nišu. O tome se radi.

Reč ima narodni poslanik Boško Ristić, po Poslovniku.

 Dame i gospodo, protumačen sam od strane ministra da ne razumem šta je tužba, šta je podnesak. Pročitao bih član 100. iz Predloga zakona koji zastupa ministar, gde kaže: "Tužba, protivtužba, odgovor na tužbu i pravni lekovi podnose se u pismenom obliku (podnesci)". To dovoljno govori o tumačenju.

Izvolite.

Ovde se mi bitno ne razumemo. Ovde izričito kaže da se odnosi na tužbu. Dešava se da ovde postoji kolizija između ovog propisa, stava 6. gde drugi sud, kome je dostavljeno pismeno posle proteka roka kada se onaj sud koji je prvi primio pismeno oglasio nenadležnim, može da odbaci podnesak i da se smatra da nije predat u roku. Međutim, u članu 20. sud se može oglasiti, po službenoj dužnosti, mesno nenadležnim samo kad postoji isključiva mesna nadležnost nekog drugog suda. Uvek ima šanse da se tuženik upusti u raspravljanje i da se zasnuje nadležnost tog suda. Zakon je nedorečen.

Izvolite, narodni poslanik Vojislav Milajić.

Prvo bih hteo da vam kažem da je na dnevnom redu amandman člana 107. stav 7. a ne člana 107. stav 6. Leile Ruždić. Uporno članovi DS obrazlažu amandman koji je već prošao. Vidim da niko u Skupštini ne prati tok rasprave i svi su se vratili na amandman koji je već prošao. Ovde se ne govori o načinu dostavljanja podnesaka nenadležnom sudu u roku, pa kada se taj podnesak prosledi nadležnom sudu, a prođe rok.
Trenutno se rasprava vodi o stavu 7. gde izričito piše da se odredbe stava 1. do 6. primenjuju i na rok u kome se posebnim propisima mora podići tužba, kao i na rok zastarelosti potraživanja ili nekog drugog prava. Ministar je ovde to drugačije protumačio. Međutim, ovde je apsolutno jasno na šta se odnosi. Odnosi se na rok zastarelosti potraživanja ili nekog drugog prava, u smislu materijalnog prava. Procesni propisi ne mogu da regulišu materijalna prava. Tu je nedvosmislena odredba, a ceo član 107. je nekritički prepisan iz već postojećeg Zakona o parničnom postupku.
Niko nije pazio, samo je mehanički uzeto i prepisano, pri tome misleći da je sve to u redu i ispravno i niko nije ulazio u suštinu stvari.
Problem je u tome i ne treba dozvoliti, a to je i primedba predsedavajućem da se vraćamo na raspravu o onim amandmanima koji su prošli.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)

Naredni amandman je na član 108, ali nećemo sada preći na njega, ali pre nego što odredim pauzu da vam pročitam jedno obaveštenje.

Sednica Odbora za saobraćaj i veze se održava danas u 14,00 časova na trećem spratu.

Određujem pauzu do 15,05 časova.

(Posle pauze.)

Nastavljamo popodnevni rad. Molim pre nastavka samo da utvrdimo da li imamo kvorum za rad.

Molim poslanike da ubace svoje kartice u poslaničke jedinice.

Molim sve poslanike koji su na stalnom radu da ubace svoje identifikacione kartice.

Pošto smo konstatovali da imamo kvorum nastavljamo sa radom.

Na član 108. amandman, sa ispravkom, podneo je narodni poslanik Miljko Četrović.

Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman, sa ispravkom, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč? Miljko Četrović, izvolite.

Poštovani narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS podneo sam ovaj amandman, kao što je i namera bila ostalih amandmana poslaničke grupe SRS da se predloženi tekst zakona o parničnom postupku poboljša, imajući to u vidu i član 108. stav 2.
U predloženom tekstu zakona je navedeno da će sud na ročište blagovremeno pozvati stranke i ostala lica čije prisustvo smatra potrebnim. Ova reč blagovremeno može se tumačiti izuzetno široko, pogotovo od onih koji su dužni da, na osnovu rešenja o određivanju ročišta, bilo pripremnog ročišta, bilo ročišta za glavnu raspravu, pozovu stranke na to ročište.
Sa druge strane, kada se posmatraju odredbe ovog člana 108. kao i odredbe članova 288. i to zadnja odredba u tom članu, da se poziv za pripremno ročište dostavlja najkasnije osam dana pre ročišta. U članu 294. u zadnjem stavu kojim je predviđeno da se za poziv za zakazivanje ročišta za glavnu raspravu primenjuju ove odredbe člana 288.
Isto tako da se najkasnije osam dana pre ročišta za glavnu raspravu dostavlja poziv strankama u postupku imajući u vidu sve probleme i neefikasnosti i neažurnosti sudova koji primenjuju ili će primenjivati i ove odredbe zakona o parničnom postupku, smatrao sam, a što je i opravdano da ova reč "blagovremeno" treba da se zameni rečima "odmah po određivanju datuma održavanja ročišta".
Ročište određuje sud, kada je zakonom to propisano ili kada zahtevaju potrebe postupka. Normalno je da se donosi rešenje od strane suda o određivanju ročišta i protiv tog rešenja čak nije ni žalba dozvoljena.
Pozivanje stranaka vrši se pozivom. Najčešće uz poziv strankama ide određeni podnesak na osnovu koga stranke saznaju povod za određivanje ročišta. Da li je dovoljno, što je navodno navedeno u ova dva člana oko poziva za pripremu ročišta ili glavnu raspravu, najmanje osam dana? To bi gledajući logički trebalo da bude izuzetak, međutim, gledajući kako se stvarno sve to događa, to je postala praksa u sudovima.
Da li može u roku od osam dana stranka u postupku da razmotri taj podnesak, da eventualno pribavi druge dokaze, da ako nema angažuje advokata ili da obezbedi svedoke ili druge dokaze koji su bitni za brzo delovanje sagledavajući neažurnost sudova? I to je unutrašnje pitanje funkcionisanja sudova, šta je cilj svakog sudskog postupka.
Cilj svakog sudskog postupka je da stranke u postupku što pre dođu do pravosnažne izvršne sudske odluke i da takvom odlukom bude razrešen jedan pravni spor koji je nastao između stranaka. To je cilj svakog postupka i posle pravosnažne izvršne odluke sledi izvršenje da li dobrovoljnim ili prinudnim putem. Nije čudo što su stranke ili građani Srbije izgubili poverenje u sudove, jer imajući u vidu da se često, ne svojom krivicom, krivicom suda, krivicom postupka, učesnika u postupku, od strane suda postupak odugovlači neprimereno dugo, da stranke izgube svaku nadu da će doći do istine i do pravde.
Nije ni čudo, imam jedan lični primer, ne ja kao učesnik u postupku, da u Kraljevu jedan spor traje 22 godine i došlo se do pravosnažne izvršne odluke od 1982. do 2004. godine. Zamislite dete se rodi i sa 22 godine ako je bolji student on je završio prava. On je malte ne mogao da uđe u taj postupak u ime jedne od stranaka u postupku. Imajući u vidu sve ovo što sam rekao, ne mogu da shvatim da Odbor nije imao razumevanja da jednu od odredbi koja bi trebalo da odrede rok za sud ili učesnike u postupku koji rade u ime suda.
Ovde se radi o zapisniku ili Pisarnici ili radnicima suda koji treba da sprovedu postupak pozivanje stranaka ili uručenja poziva. Ovo Odbor nije prihvatio.
(Predsednik: Vreme gospodine Četroviću.)
Nadam se da će ministar koji je ovde prisutan, s obzirom da je bio dobre volje, da je neki amandman prihvatio, da će i ovaj amandman prihvatiti.