Izvolite, pogrešno ste protumačeni od strane ministra.

Ponavljam, gospodine ministre, ne sumnjam u vaše dobre namere, ali kada kažete parnični sud, ne možete tada misliti, odnosno tumačenjem ne možete doći do toga da će to biti npr. opštinski sud ili okružni, a da isključite na taj način iz primene trgovinski sud koji primenjuje parnični postupak. U tom slučaju je i trgovinski sud parnični sud. Svaki sud koj primenjuje Zakon o parničnom
postupku može se nazvati parničnim sudom. Ako ste to želeli, onda ste ovo trebali nekim odredbama i Zakonom o uređenju sudova da uredite.

Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.

Dame i gospodo, amandman koleginice Nataše Jovanović na član 73. Predloga zakona o parničnom postupku je najbolji dokaza o tome koliko poslanici poslaničke grupe SRS ozbiljno rade ovaj posao i koliko nam je istinski stalo da, koliko je to moguće, formalno, tehnički uredimo predloge koje dobijamo od Vlade Srbije.
Zaista je obrazloženje kolege Šarovića potpuno na mestu i ne mogu da prihvatim objašnjenje kojim je gospodin Stojković pokušao da pravda ovaj termin, jer je zaista činjenica da parnični sud ne figurira u našem pravnom poretku.
Kada već govorimo o sudovima bilo bi mnogo bolje da je Vlada Srbije, kao predlagač ovog zakona kao i ostalih pravosudnih zakona, pošto stalno pričamo o intenciji ka Evropi i evropskim integracijama, onda je trebalo da sagleda i činjenicu da postoji jedna intencija u Evropi kada je u pitanju organizacija sudova i da bi zaista bilo jedino i najbolje rešenje da mi svoje sudove organizujemo tako da imamo osnovne sudove, apelacione sudove i Vrhovni sud samo u izuzetnim slučajevima.
To je ono za šta se SRS zalaže od samog osnivanja i to je zapisano u našem programu. Zaista, svaki put kada govorimo o propisima iz pravosuđa mi naglašavamo potrebu za ovakvom organizacijom sudova, jer onda ne bi bili u situaciji da govorimo žargonski o parničnim sudovima ili ne znam kakvi sve još postoje trenutno ili ne postoje, ili se samo koriste termini u Srbiji, i zaista apelujem na predstavnika predlagača da shvati našu dobronamernost i da briše ovu reč.
Radi se samo o tome da je koleginica Nataša Jovanović želela da pomogne da ovaj tekst zakona bude usklađen sa propisima, odnosno sa Ustavom, na kome mora da se bazira, i da ne uvodimo kroz ovakav zakon pojam sudova koji ne postoje u Zakonu o organizaciji sudova.

Izvolite, reč ima narodni poslanik Dragor Hiber.

Dame i gospodo, čini mi se da je ovaj amandman imao svoj razlog. Izraz - parnični sud nije dobar ne samo zbog toga i ne na prvom mestu što to nije vrsta institucije u našem pravosudnom sistemu, nego upravo zbog toga što se ne zna na šta se misli. Ako se misli na sve slučajeve u kojima se primenjuje parnični postupak, onda je dovoljna reč - sud. Ako se hoće isključiti situacija sudovanja pred Trgovinskim sudovima, onda treba da stoji - sud opšte nadležnosti, koji primenjuje parnični postupak.
Kada stoji ''parnični sud'' ne zna se na šta se misli. Znaće se tek kada jednog dana zakon bude primenjen. Radi se o jezičkoj redakciji. Radi se o omašci koja se svakome dešava kada duže živi sa jednim tekstom, pa i onima koji su pripremali ovaj zakon, i meni se čini da treba uložiti napor da se pronađe formulacija koja će biti jasna i svima razumljiva. Ili - sud opšte nadležnosti u parničnom postupku, ili - sud, a nikako - parnični sud.
Možda nije kasno da odbor učini potreban amandman, ili da Vlada to uradi, ili da se to ostavi jezičkoj redakciji, ali treba intervenisati da bi zakon bio kako treba. Hvala.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 84. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Izvolite, reč ima narodni poslanik Sreto Perić.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, u ime poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 84. Zakona o parničnom postupku.
Naime, Srpska radikalna stranka smatra da je veoma bitno rešiti ovu važnu stvar u pravnom sistemu države Srbije, ali smo mišljenja da određene odredbe u ovom zakonu nisu dobre, pogotovo da grupa koja je radila predlog ovog zakona nije pokazala svoj pravnički maksimum, odnosno čak ni optimum, da bi ovo bilo uređeno na pravno dobar način.
Sigurno da ovu oblast treba urediti, prilagoditi je građanima Srbije, odnosno strankama koje se budu pojavljivale u ovom postupku. Moram i ja da podelim mišljenje uvažene koleginice Vjerice Radete, koja je rekla da je ministar Stojković jedan od retkih ministara iz ove Vlade koji uvažava poslanike Skupštine Republike Srbije i brani predloge zakona Vlade pred ovim visokim domom.
Moj amandman se odnosi na član 84. stav 2. Zakona o parničnom postupku. Predložio sam da se stav 2. ovog zakona briše, u kome se kaže ''stranku mora zastupati advokat u postupku po reviziji i zahtevu za zaštitu zakonitosti''.
Revizija i zahtev za zaštitu zakonitosti su vanredni pravni lekovi, koje stranka može da koristi, i SRS, sa dosta uvaženih kolega pravnika i advokata, koji se bave tim poslom i koji su se u svojoj profesiji i struci dokazali i afirmisali kao takvi, smatraju da se ovde radi o favorizaciji advokatske struke, iako mi u svojoj poslaničkoj grupi imamo četiri - pet vrsnih, eminentnih advokata, koji smatraju da to nije dobro, s obzirom da veliki broj stranaka koje se pojavljuju u parničnom postupku nisu u situaciji da plaćaju visoke troškove koje, prilikom vođenja postupka, stranka može da ima.
Ovde postoji i jedan apsurd. Predlagač zakona nije rekao da li se radi o stranci koja je pravno ili fizičko lice, pa bi trebalo da je zastupaju advokati. Znači, nije jasno definisano. Pa prema tome, tumačeći ovaj stav zakona, smatramo da bi i za pravno i za fizičko lice, prilikom zastupanja i rešavanja po vanrednim pravnim lekovima, stranku trebalo da zastupa advokat, a u praksi se može desiti da stranka bude i lice koje je možda penzionisani advokat, ili univerzitetski profesor na Pravnom fakultetu, i ako se pojavi kao stranka neće moći da predstavlja svoj predmet, odnosno svoj slučaj u ovom sporu bez angažovanja advokata.
Smatramo da to nije celishodno, da nije racionalno i nadam se da će posle mog odlaska sa govornice ministar pravde izaći i reći da se ovaj amandman prihvata. Hvala.

Momenat, prvo vi, Moma Marković, pa posle Petar Jojić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, svedoci smo u poslednjih par meseci da se i pred onim što vi zovete - međunarodnim sudom, a mi zovemo - političkim sudom, pred tim međunarodnim tribunalom u Hagu, vodila i završila žestoka borba vezana za pitanje advokata, za pitanje zastupnika.
Naime, Slobodan Milošević je dobio pravo da se sam brani, s obzirom da je i predsednik SRS prof. dr Vojislav Šešelj insistirao na tom pravu, koje se pored ostalog nalazi u Povelji Ujedinjenih nacija, da se sam brani i da se odbrani, mislim da je nelogično da stav 2. u ovom članu ostane.
Narodni poslanik, gospodin Sreto Perić je podneo amandman da bi pomogao i ministarstvu, a i sudijama sutra, kada ovaj zakon budemo usvojili, da lakše i jednostavnije obavljaju svoj posao. Ministarstvo treba da donese kvalitetan zakon, a sudije treba po tom zakonu da postupaju.
Stav 1. u članu 84. kaže "stranke mogu preduzimati radnje u postupku lično ili preko punomoćnika", a stav 2. "stranku mora zastupati advokat u postupku po reviziji i zahtevu za zaštitu zakonitosti". Zašto dozvoljavamo uopšte mogućnost u ovom zakonu da nekome bude uskraćeno pravo i da mu bude nametnut advokat?
Šta će biti ako komšija tuži advokata? Hoće li taj advokat, poštujući stav 2. ovog člana morati da uzme advokata, i da mu plati. Zašto favorizujemo tu advokatsku profesiju? Nemam ništa protiv advokata, naprotiv, mnogo advokata su mi lični i kućni prijatelji, ali mislim da u zakonu ne sme da stoji mogućnost da neko bude primoran da uradi nešto što mu možda i za odbranu i za konačan ishod predmeta koji se vodi pred sudom ne treba.
Prema tome, smatram da bi trebalo usvojiti ovaj amandman i stav 2. iz ovog člana zakona izbrisati.