Još neko po ovom amandmanu?
Narodni poslanik Zoran Krasić, izvolite.

Na ovom članu se najbolje potvrđuje da ovako loš predlog zakona ne može da se popravi ni amandmanima. Zamolio bih poslanike da obrate pažnju. Ne može se popraviti ni amandmanima, to je neki manir, već četvrta godina kada se nešto prepisuje, kad se traži neki priključak sa Evropom itd. Onda nema nikakve selekcije i onda se gubi razum. Tvrdim vam da ovo sudije ne razumeju. Neće da shvate.
Pročitaću kako to glasi u zakonu koji su eksperti prepisali - razlozi za izjavljivanje revizija, zbog povreda odredaba parničnog postupka iz tog člana koja je učinjena u postupku pred drugostepenim sudom, drugi – zbog pogrešne primene materijalnog prava i treći – zbog prekoračenja tužbenog zahteva ako je ta povreda učinjena u postupku pred drugostepenim sudom. Revizijom se osporava presuda drugostepenog suda.
Svesni činjenice šta se dešava u našim postupcima i da svaki vešti advokat može da predstavi onu povredu u prvostepenom sudu kao povredu drugostepenog, može da izdejstvuje razlog za izjavljivanje revizije i da se to ne primeti, da nije postojao razlog za reviziju, zakonski, a da revizija prođe i da se ispravi to i dovede do neke pravde.
Ako je to tako, i ukoliko je radna grupa koja je radila ovaj predlog zakona poprilično masakrirala postojeća rešenja u našem zakonu o parničnom postupku, dogradila nešto novo na krajnje problematičan način, onda ne znam zašto biste vi isključili mogućnost da se podnosi revizija, ako je sud odlučio o tužbenom zahtevu za koji je nadležan isti sud iste vrste.
Pošto imamo tu novinu, sudovi jedne vrste, druge vrste, treće vrste, pa u okviru svake vrste imamo niže i više sudove, zašto bi, mislim zbog postojeće primene odredbe zakona o sudovima koja se tiče nadležnosti, ovo je nemoguća situacija kod nas. Naši sudovi su koliko-toliko pametniji pa izbegavaju i ne dozvoljavaju da dođe ova situacija. Vi ste predvideli tu mogućnost, sigurni ste da će postojeći zakon o uređenju sudova da prouzrokuje i takve situacije.
Pošto vi i opštinski i okružni tretirate u budućoj organizaciji kao prvostepeni sud, onda nam stavljate do znanja da je moguće da okružni sud rešava tužbeni zahtev, a da je stvarno nadležan opštinski sud. Strašno je kad se tako nešto napiše.
I zbog toga, da bi se izbegla ta situacija mogućih sporova je podnet ovaj amandman, da se i ova situacija iz člana 361. stav 2. tačka 4. ne izdvaja, nego da i ona bude jedan od razloga zbog koga može da se podnese revizija. Ovako ste praktično oktroisali pravo, a svesni ste situacije da se kao prvostepeni sud mogu pojaviti u okviru iste vrste različitog nivoa sudova. Ne znam da li ste dobro razmislili kada ste rekli da se odbija ovaj amandman. Treba da ga prihvatite jer on sprečava mogućnost da u ovoj situaciji kada su i okružni i opštinski verovatno nadležni.
Nisam navodio druge slučajeve iz tačke 4, i oni su takođe bitni. Član 361. tačka 4. stav 2. – ili ako je povodom prigovora stranaka sud nepravilno odlučio da je stvarno nadležan. Proglasio se da je stvarno nadležan. Kod mesne nadležnosti postoji tolerancija, ali kod stvarne nadležnosti nema tolerancije. Stvarno nadležan može da bude trgovinski, a odlučivao je opštinski.
Vi mnogo dajete značaja žalbi. Koliko ima slučajeva da je drugostepeni sud, rešavajući po žalbi, napravio još veću grešku nego prvostepeni sud. Mi pričamo o vanrednom pravnom leku. Ako je to tako, što onda dajete reviziju.
(Predsednik: Vreme.)
Ako ste toliko sigurni u drugostepene sudove, onda izbacite reviziju. Ali mora da postoji revizija. I sudije su ljudi.

Još neko po ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 401. amandman je podneo narodni poslanik Ljubomir Kragović.
Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Ljubomir Kragović.

Dame i gospodo narodni poslanici, na Predlog zakona o parničnom postupku, na član 401. podneo sam amandman koji glasi da se u članu 401. stav 1. reči "osim iz člana 389. ovog zakona" brišu. Pročitaću da bih pojasnio neblagovremenu, nepotpunu ili nezadovoljenu reviziju, pa onda osim iz člana.
Vraćamo i ono što je neblagovremeno i nepotpuno i nedozvoljeno da može neki sud da odluči da ipak bude potpuno dozvoljena i blagovremena, što znači da je suvišan i mislim da ovaj deo reči "osim iz člana 389. ovog zakona" treba da se izbrišu da bi ovaj amandman bio potpun, jedan tehnički nedostatak u stavu 1. člana 401.
Dalje, u stavu 2. tačka 2) briše se. Pročitaću je "ako je reviziju izjavilo lice koje nije advokat", mislim da je suvišno da to stoji u ovom predlogu zakona. Zatim, tačka 3) reč "reviziju" briše se "ako je reviziju izjavilo lice koje je odustalo od revizije". To je tako jedna nelogičnost, jedna besmislenost.
Da li može reviziju da izjavi lice koje je već odustalo od revizije, što je suvišno da stoji u ovom predlogu zakona, kao i tačka 5) "ako je revizija izjavljena protiv presude protiv koje se po zakonu ne može podneti, osim iz člana 393. ovog zakona", gde je takođe suvišno, a član 393. ovog zakona kaže - Vrhovni sud može odbiti pravni lek iz člana 389. Znači, nema nikakve svrhe da to stoji ovde.
Ovo je jedan dosta loš predlog zakona, loše je napisan, odnosno prepisan, a naš narod ima jednu izreku "što se grbo rodi vreme ne ispravi" gospodine ministre, a teško da će i ovaj zakon biti dobar.

Hvala vama.
Da li još neko želi reč po ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 417. amandman je podneo narodni poslanik Igor Mirović.
Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 418. amandman je podneo narodni poslanik Ivan Radić.
Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Izvolite, reč ima narodni poslanik Ivan Radić.

Dame i gospodo narodni poslanici, meni je žao što je glasačka mašinerija u ovom parlamentu odlučila na početku sednice da objedini raspravu po ovako dva važna zakonska projekta, kakvi su Zakon o parničnom postupku i Zakon o izvršnom postupku. Radi se o sistemskim zakonima i bilo je zaista neophodno da se o njima, pred poslanicima, vodi jedna stručno-pravnička diskusija, jer je očigledno da ovi zakonski projekti imaju dosta propusta. Veliki broj članova je nedorečen, površan, pun pravnih praznina, o čemu govori 150 amandmana koliko je ukupno podneto na oba zakonska projekta.
Jedan od članova koji je nedorečen je i član 418. na koji sam u ime poslaničke grupe SRS podneo amandman. To je član koji uređuje zahtev za zaštitu zakonitosti kao vanredni pravni lek, i o njemu se kaže da ukoliko javni tužilac ne podigne zahtev za zaštitu zakonitosti u rokovima predviđenim zakonom, stranka koja je podnela predlog ovlašćena je da u roku od 30 dana od dana prijema obaveštenja da javni tužilac neće izjaviti zahtev za zaštitu zakonitosti sama izjavi ovaj pravni lek.
Moj amandman se sastoji u tome da se na kraju ove rečenice doda, a potom dodaju reči - pod uslovom da nije izjavila reviziju. Jer, stranka kao supsidijarni podnosilac zahteva za zaštitu zakonitosti ima nekoliko opravdanja; samo ako već nije izjavila reviziju, a ako je izjavila reviziju onda je nedopustivo da samoinicijativno po dva različita osnova koristi pravo na dva slična vanredna pravna leka.
Drugo, na taj način bismo oslobodili nepotrebnih većanja Vrhovni sud Srbije i izbegli situaciju da teoretski postoji mogućnost da ista stranka izjavi reviziju i nakon toga podnese zahtev za zaštitu zakonitosti, da Vrhovni sud o ta dva pitanja odvojeno raspravlja, a teoretski je moguće da čak donese i dve različite odluke, pa verovatno uvidevši ovakvu pravnu nelogičnost predstavnik predlagača je donekle pokušao da ispravi ovu grešku u članu 419. gde kaže - da ako su protiv iste odluke podneseni i revizija i zahtev za zaštitu zakonitosti, Vrhovni sud Srbije će odlučiti o tim pravnim lekovima jednom odlukom.
Smatram da je daleko smislenije da se prihvatanjem ovog amandmana precizira ova tematika, a time bi zakon tj. verovatno ovim amandmanom dobio na svojoj kvalitativnosti, te predlažem ministru da kao predstavnik predlagača prihvati ovaj amandman i time zakon učini prihvatljivijim.

Hvala vama.
Da li još neko želi reč po ovom amandmanu? Izvolite, reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Tužilac je tužio i u tužbi tražio od suda da mu dosudi sto, a sud je odlučio i dosudio mu je pedeset. Stranka koja je izgubila spor, pod uslovom da su ispunjeni uslovi za reviziju, izjavila je reviziju. Stranka koja je tužila, pošto nije zadovoljna, jer nije dobila sto, izjavila je reviziju. Stranka koja je izjavila reviziju kao tužilac podnela je predlog javnom tužiocu i tražila da on podigne zahtev za zaštitu zakonitosti zbog razloga koji su zakonom propisani, kojima se daje pravo da se tužilac uključi.
Tužilac u roku od 30 dana nije odgovorio. Tužilac - stranka koja je izjavila reviziju, koja je dobila pedeset od traženih sto ima pravo da se javi kao supsidijarni republički javni tužilac, i ona u postupku pred revizijskim sudom ima svoju reviziju i svoj zahtev za zaštitu zakonitosti, a onaj tuženi, koji je izgubio spor, on ima samo reviziju.
Ne može jedna stranka sa dva pravna leka, ona sa dva pravna leka, imenom i prezimenom sa dva pravna leka, da bude u postupku pred Vrhovnim sudom. Zbog toga smo mi tražili da se ovaj član dogradi tako što bi se dodale reči - a pod uslovom da stranka nije izjavila istovremeno i reviziju.
Želimo da izjednačimo stranke koje učestvuju u postupku. Onog ko kaže - pa i drugoj stranci je dozvoljeno da se i ona obrati tužiocu itd. Moram da uputim na praksu koja postoji - do sada takva mogućnost nije postojala da stranka u ime tužioca, pošto tužilac ne prihvati, ona je mogla da podnese predlog javnom tužiocu i da od njega traži da podigne zahtev za zaštitu zakonitosti. Ukoliko on ne podigne zahtev za zaštitu zakonitosti tu je kraj priče. Ako je ispunjavala uslove za reviziju njena je samo revizija u postupku pred Vrhovnim sudom.
Dobre su odredbe koje se tiču istovremenog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti, kada ga podiže javni tužilac i ukoliko je prisutna revizija stranke. A, na ovaj način favorizujete jednu stranku i favorizujete onu kastu koja će da nastupa pred Vrhovnim sudom Srbije, a to će biti samo odabrani, licencirani advokati, jer ste vi ukinuli pravo stranke da izjavi reviziju. Ako ste joj ukinuli pravo da izjavi reviziju zašto ste joj dali pravo da može da nastupa kao supsidijarni tužilac u ime republičkog javnog tužioca?
S obzirom da imamo samo još jedan amandman i da će verovatno u toku sledeće nedelje biti dan za glasanje o ovom predlogu zakona, predložio bih da ipak Vlada još jednom preispita sve ove amandmane i neka osnovna rešenja sadržana u predlogu zakona, jer se plašim, a vidim da i većina ljudi koja se malo razume u ovaj posao plaši se kako će naši sudovi da sprovode ovaj zakon.
Plašim se da se ne napravi mnogo veća konfuzija od one koja je već prisutna. Ova konfuzija je danas u sudovima subjektivnog karaktera. Ako na te subjektivne karaktere dodamo nešto što bi bila objektivna opasnost, onda ćemo mi izgubiti sudove.

Hvala vama.
Da li još neko želi reč po ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 424. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Slobodan Vučković, Slobodan Pajović i Miodrag Đidić.
Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Izvolite, reč ima narodni poslanik Slobodan Vučković.

Znate, rok od mesec dana ili 30 dana za ponavljanje postupka, kada postoje vrlo jaki razlozi da se obori pravosnažna presuda, koja je doneta u ranijem postupku, sužen je na jedan određeni broj slučajeva koji garantuje da se može takva presuda oboriti, onda se rok od 30 dana pokazuje kao vrlo kratak.
To je bilo i u ranijem zakonu. I sada je zadržan taj rok od 30 dana. Mislim da nema nikakvog razloga da mi taj rok ne produžimo na tri meseca, kao što smo predložili amandmanom, jer zahtev za zaštitu zakonitosti, koji ulaže javni tužilac, isto ima kao vanredni pravni lek rok od tri meseca. Mislim da je ovo korisno. Ide u korist garancije prava građaninu koji je konačno stekao jednu novu presudu, novu pravnu okolnost, da interveniše prema pravosnažnoj presudi i da nema nikakvog razloga da se ne usvoji ovaj predlog.
Tu se ne zadržava sud bitno. Ako neko ulaže u roku od 30 dana on će uložiti verovatno u roku od tri meseca. Mala je razlika, ali garantujemo građanima bolji ishod i sigurniji rok da će moći svoje pravo da zaštite.
Pošto je ovo zadnji amandman, apelujem na gospodina ministra i na Vladu Republike Srbije, znam da tamo ima sjajnih pravnika, uključujući i predsednika Vlade, koji se dosta razume u ove stvari, da sa tom grupom još jednom porazmisle da li da eventualno povuku ovaj zakon iz procedure, da se on malo doradi. Ne znam za duži period, ali u jednom kraćem periodu moglo bi nešto da se popravi i da, recimo od nove godine, u nekom vremenu ponovo rešavamo i glasamo o nekom koegzistentnijem i boljem tekstu zakona.