Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, u najvećoj opštini u Nišu je gospodin Ćirković predsednik opštine, ali nije ovo mesto da to objavljujem.
U svakom slučaju, čestitam svima koji su izabrani za mesto predsednika opštine.
Što se tiče Zakona o izvršnom postupku, osnovna moja primedba je da je zakon dao mogućnost da se postupak razvlači do unedogled i da pored, na početku zakona proklamovanih obaveza suda da mora u roku od tri dana da određuje izvršne radnje i da nalaže strankama u postupku da u roku od tri dana sprovode i izvršavaju određene obaveze u skladu sa izvršnim postupku.
U drugom delu zakona predlagač daje ovlašćenje sudiji da može zastati sa izvršenjem i da može upućivati stranke na nove parnične postupke. To je institut prigovora trećeg lica, dužnika i institut tužbe, da bi se izvršenje proglasilo nedopustivim. Dakle, aktuelni Zakon o izvršnom postupku po meni daje veću mogućnost za efikasno izvršavanje pravosnažnih izvršnih presuda.
Ova rešenja koja nudi sadašnji predlagač, ukoliko se usvoje, u neizmenjenom sadržaju, daće mogućnost za neprimereno odlaganje izvršenja. Ja se zato zalažem da se od strane predlagača uvaže oni amandmani koji zaista predstavljaju izraz stručnog iskustva, pre svega advokata, sudija, pravnih stručnjaka, pa i samih stranaka koji su se suočili u svojim postupcima sa nemogućnošću da naplate svoja potraživanja utvrđenih pravosnažnim izvršnim presudama.
Ovde se zakonom uvodi neki institut kojem nije mesto u izvršnom postupku, kao recimo u članu 7. gde izvršni sudija ima mogućnost da po proteku svih zakona propisanih rokova omogući da tužilac još jednom podnese inicijativu za zahtev za zaštitu zakonitosti.
Šta to znači? Svaka stranka u postupku prema Zakonu o parničnom postupku ima mogućnost da izjavi vanredni pravni lek. Stranka može da inicira preko republičkog tužioca da podnese zahtev za zaštitu zakonitosti u roku od tri meseca od dana kada se više redovnim pravnim lekom tj. žalbom nije mogla presuda pobijati. U ovom slučaju zakon daje mogućnost, ovako kako je predložen od strane Vlade i od strane ministra, da izvršni sudija posle devet godina i jedanaest meseci uputi predmet tužiocu kome su svi rokovi istekli u skladu sa Zakonom o parničnom postupku da podigne zahtev za zaštitu zakonitosti.
To zaista probija pravni sistem, čini ga nelogičnim, čini ga kontradiktornim i protivrečnim i daje ovlašćenja izvršnom sudiji koji nema nijedna druga stranka u postupku, niti jedan drugi pravni subjekt. To govori o tome da je ovaj zakon sačinjen na brzinu, da samo predstavlja jednu zavesu kao paravan koji treba da dokumentuje ili prikaže građanima Srbije da Vlada nešto radi. O interesima građana Srbije do kraja se nije vodilo računa.
Ovakav zakon će poremetiti odnos među građanima u Srbiji, tako što će prijatelji izgubiti prijatelje, jer će mu pozajmiti novac bez mogućnosti da to u regularnom i redovnom roku naplati. Time se povređuju i prava koja garantuju evropski standardi, a to je pravo na blagovremeno suđenje. To znači da je onaj ko ima pravo, to pravo mora da ostvari preko nadležnog suda blagovremeno i bez nepotrebnog odugovlačenja.
Ja ću se o pojedinim rešenjima iz ovog zakona, odnosno iz predloga zakona izjašnjavati tokom rasprave, ali zato smatram da treba podržati amandmane, pre svega one koji su dobronamerni, koji idu za tim da se očuva cilj i svrha donošenja ovog zakona, a to je blagovremena, celishodna i ekonomična zaštita prava građana utvrđenih pravosnažnim sudskim presudama, bez ostvarivanja mogućnosti za zloupotrebu procesnih prava. Ja se zato zalažem da je amandman o kome trenutno raspravljamo bude u potpunosti usvojen.
