Zahvaljujem se narodnom poslaniku Bošku Ristiću na doprinosu da nastavimo dalje raspravu o ovoj temi. Molim sve poslanike da se vrate na temu dnevnog reda.
Reč ima narodni poslanik Snežana Lakićević-Stojačić, na temu.

Gospodine predsedavajući, volela bih da ubuduće vodite računa o kršenju Poslovnika kada se to odnosi i na poslanike koji čine vladajuću koaliciju.

Naravno, uvek. Zahvaljujem.

Danas na dnevnom redu imamo dva zakona, između ostalog, zakoni koji se odnose i na pitanje socijalne pravde:  zakon o socijalno-ekonomskom savetu i zakon o mirnom rešavanju radnih sporova. Tim pre, čudna izlaganja koja smo malopre čuli za ovom govornicom, koja sa omalovažavanjem govore o Socijalističkoj internacionali. Neverovatno, u odnosu na poslaničku grupu od koje dolaze, u odnosu na vladajuću strukturu koja je predlagač ovih zakona, a koji se pre svega odnose na zakone koji treba u određenoj meri da uvedu i socijalnu pravdu u naš pravni sistem.
Podsetiću vas da ste vi predlagači, između ostalog, ovog zakona. Zakon u mnogo čemu ima socijaldemokratske odredbe. U zemlji u kojoj su socijaldemokratski koreni duboko ukorenjeni, u kojoj je socijalna pravda nešto o čemu se govori, u zemlji koja je, objektivno, zbog socijalne bede, uvedena vladavinom onih koji nas sada podsećaju zašto su padale bombe i ko ih je doveo, i sada traže opravdanja za greške koje su činjene u prethodnom periodu, nešto je zbog čega vi, ja i svi poslanici u Narodnoj skupštini moramo da vodimo računa o svemu što ima predznak socijalnog.
Zbog toga, Demokratska stranka će, naravno, iako ima mnogo primedbi i na zakon o socijalno-ekonomskom savetu i na zakon o mirnom rešavanju radnih sporova, glasati za njih, zato što ima svest.
Ima svest o tome da problemi u Srbiji postoje. Zato što ima svest o tome da određena rešenja u ovim zakonima nisu dobra, iako se na osnovu ovog zakona prave različita vrednovanja drugih pozitivnih propisa koji regulišu istu materiju, pa samim tim se postavlja pitanje kako će se primenjivati član 153. Zakona o radu, jer se i u ovom zakonu predviđaju norme koje su predviđene u tom zakonu, iako taj zakon nije došao na dnevni red, a možda se o njemu trebalo raspravljati ranije.
Da, lex spesialis, i to je jedna od karakteristika koju pokušavate i sa zakonom o Narodnoj skupštini da nam predstavite, kao i retroaktivnost kojom želite da regulišete određena pitanja, a koja nisu adekvatna, saglasno našem pravnom sistemu – to je ono od čega ne možete da se odbranite.
Jeste, imate konsenzus vladajuće strukture, imate taj konsenzus samo oko jedne stvari – da ostanete na vlasti što duže.
Jer znate da će na sledećim izborima, kao malopre, neki od onih koji su se ovde obratili i postavljali sumnju o broju glasova i glasača koje je Demokratska stranka dobila, biti statistička greška na predstojećim izborima, jer su na nivou statističke greške bili i na nedavno završenim lokalnim izborima.
Taj strah od statističke greške je ono što vas čini ujedinjene oko određenih stvari, ujedinjene oko pravljenja većine u Narodnoj skupštini, ujedinjene o nečinjenju, ujedinjene u nedonošenju odluka, ujedinjene jedino u sedenju u foteljama u Vladi Republike Srbije.
Taj konsenzus ne treba ni nama. Taj konsenzus ne treba ni građanima Srbije. Taj konsenzus je nešto što već skupo plaćamo i bojim se da će cena biti zaista visoka kada budemo u prilici da dođemo na vlast i nastavimo reforme koje smo započeli i koje su jedino moguće, da bismo uradili ono što ste svi ovde izglasali, a to je evropska integracija.
Zbog toga, molim vas, ubuduće kada govorite za ovom govornicom, vodite računa o zakonima koji su na dnevnom redu. Vodite računa o zakonima koje sami predlažete. Diskreditujući pitanje socijale, diskreditujući socijalna pitanja, diskreditujući socijalnu politiku, diskreditujući kroz priču kojom želite da omalovažite sve one koji misle da socijalistička ideja jeste nešto što valja.
Nažalost, našu zemlju već dugo vremena predstavljaju pogrešni ljudi, a to je druga priča. Niko vas neće razumeti, a oni koji vas razumeju, sigurno će vam uskratiti poverenje.
Naravno, licemerno je posmatrati stvari na takav način. Licemerje je, takođe, konsenzusom postignuto u vladajućoj većini. To je još jedna od karakteristika koju svako od nas ko se politikom bavi, ali i oni koji nas sa strane posmatraju, svakako može da, kao karakteristiku, primeti.
Nemojte onda biti predlagači zakona koji rešavaju probleme socijalnog pitanja, koji rešavaju probleme socijalnog staranja. Nemojte biti predlagači i formirati institucije u ovoj zemlji koji će na određeni način odagnati štrajkače i ljude koji imaju problema od vaše vlade, od vaših ministarstava.
Nemojte vaditi budžetske pare da biste štrajkove sanirali. Nemojte ovu zemlju uvlačiti još dublje od onoga do čega ste je danas doveli. Hvala lepo.

Da se razjasnimo. Učinio sam napor da bi se vratili na temu dnevnog reda, da mimo Poslovnika dozvolim ovlašćenom predstavniku Demokratske stranke da govori. Nažalost, nismo uspeli, jer se nismo vratili na dnevni red, jer je uvodno izlaganje iskorišćeno za drugu temu. Zato sada imamo replike po tom pitanju. Predsednik poslaničke grupe DSS Miloš Aligrudić.

Maločas je gospođa Stojačić govorila kao predstavnik predlagača i to po članu 89.  u momentu kada nije mogla da dobije pravo na reč, zato što se predstavnici predlagača koristeći svojih 20 minuta mogu javiti na početku rasprave, po redosledu koji je utvrđen Poslovnikom, članom 89. i mogu to iskoristiti u dva segmenta: prvih 10 minuta na početku u uvodnom izlaganju i 10 minuta kao završnu reč.
Pri tom, dok se gospođa Stojačić ovde nama obraćala ponovo je izgovarala neke neverovatne stvari, ponovo je davala političke kvalifikacije, političke ocene i govorila nešto o socijalnoj politici i u tom kontekstu govorila o vladajućoj koaliciji u Srbiji.
Kada je reč o Socijalističkoj internacionalni i vašem pristupanju tom pokretu, to govori o vašoj privrženosti levičarskim idejama ili na kraju krajeva što se tiče mnogih od vas komunističkim idejama. To je vaše pravo. Imate pravo da to volite i obožavate, ali pristupanje komunističkoj, socijalističkoj, nekoj drugoj internacionali, ne označava da je vaš program i vaše dejstvovanje ikad imalo ili će ikada imati bilo kakvu socijalnu dimenziju. To je ono što ne smete nikada zaboraviti.
A socijalna dimenzija programa onih koji vladaju očitava se u zakonima i projektima koji se donose i kako će se oni reflektovati na život stanovništva. Prema tome, tu demagogiju ostavite za neko drugo mesto.

Po Poslovniku narodni poslanik Rajko Baralić.

Član 95. kaže - poslanik je dužan da za govornicom govori istinu.
Dame i gospodo narodni poslanici, kada neko pripada Socijalističkoj internacionali onda on ne glasa za Zakon o radu koji ostavi pola miliona ljudi u Srbiji bez posla! Kada neko pripada Socijalističkoj internacionali onda on ne glasa za takav zakon koji samo poslodavcima obezbeđuje efikasan otkaz! Kada neko pripada Socijalističkoj internacionali onda se zalaže za principe socijalne pravde! Kada neko pripada Socijalističkoj internacionali onda nije pridružen nego je stvarni!

To nije u članu 95. predviđeno, ali možemo tretirati članom 100.
Narodni poslanik Šormaz, povreda Poslovnika. Da citiramo tačno član, da ne pričamo napamet.

Član 100. – dužni smo sa uvažavanjem da se obraćamo jedni drugima i da pričamo istinu ili barem stvari o kojima nešto znamo.
Želeo bih kratko da kažem, javnosti radi, da ne bi došlo do zabune da narodni poslanici to ne znaju, zbog toga što je jedna narodna poslanica izjavila to što je izjavila. Kruške padaju sa drveta tj. sa kruške, a bombe teško da padaju. Bombe se bacaju i ja to znam kao pripadnik protivavionske artiljerije koji je učestvovao u ratu. Na nas su bombe bacali, nisu bombe padale tek tako na nas, tako da ima krivice, naravno, i kod onih koji su vodili zemlju u to vreme, ali ne može da nema krivice i kod onih koji su te bombe bacali.