Očigledno je da nije bilo 127 narodnih poslanika koji su učestvovali u glasanju. Očigledno je zato što vi niste ni utvrdili kvorum pre glasanja i tražim, pošto sumnjam u podatke iz ovog elektronskog popisa, da se shodno Poslovniku glasa prozivkom.

Oprostite, nisam vas čuo. Izvinite molim vas, tražite da se glasa prozivkom? (Da.)
Molim vas, na osnovu člana 82. stav 7. molim stručnu službu da prebrojavanjem utvrdi da li postoji kvorum u ovom času. Da li postoji kvorum sada, izvolite. To ste tražili? Izvolite.
Molim stručnu službu da prebroji poslanike.
(Jedan broj poslanika napušta salu.)
Zahvaljujem. Dakle, prisutna su 132 narodna poslanika. Nastavljamo sa radom.
Izvolite, po amandmanu narodni poslanik Boško Ristić.
Ne, molim vas, sumnja je bila, da vam pročitam još jednom: "Ako predsednik, odnosno ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe izrazi sumnju u postojanju kvoruma utvrđenog primenom elektronskog sistema za glasanje, predsednik stavlja na uvid računarski izvod prisutnih narodnih poslanika".
Sledeći stav: Ako predsednik, odnosno ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe izrazi sumnju u postojanju kvoruma utvrđenog prebrojavanjem narodnih poslanika, može da zatraži da se kvorum utvrdi prozivanjem narodnih poslanika, o čemu Narodna skupština odlučuje bez pretresa".
Glasali smo. Izražena je sumnja da li je elektronski sistem bio u funkciji. Proverili smo, bio je u funkciji - prisutno je 132 poslanika. Zahvaljujem se, izvolite.

Dame i gospodo poslanici, poštovani ministre, evo, želeo sam da ispoštujemo predlog koleginice koja je predložila da se utvrdi kvorum i da se glasanje obavi ličnim izjašnjavanjem.
Što se tiče predloga zakona o socijalno - ekonomskom savetu, član 2. gde se kaže da je socijalno-ekonomski savet....
(Jedan broj poslanika se vraća u salu.)

Nastavite molim vas, nije korektno prema govorniku, izvinite gospodine Ristiću, vratiću vam vreme. Molim vas bez reakcija. Nema nikakvog razloga za to. Poslanici tokom cele sednice ulaze i izlaze iz sale i to nije razlog da se ometa govornik.
Izvolite gospodine Ristiću, vratiću vam vreme.

Dakle smatram da je Predlog zakona o socijalno-ekonomskom savetu neprimeren i da nema rešenja koja garantuju suštinsku samostalnost i nezavisnost ovog, kako se u zakonu naziva – organa.
Socijalno - ekonomski savet prema ovom zakonu nije definisan po svom pojmu. Čiji je to organ? Da li je to organ Vlade, organ države, organ Skupštine, ili organ nekog drugog tela ili grane vlasti.
Ako se kaže da je nezavisan organ, onda to znači da po svom sastavu i načinu izbora članova mora da se po zakonu garantuje nezavisnost u funkcionisanju i postupanju svih članova.
Prema predviđenim rešenjima članove socijalno-ekonomskog saveta, između ostalog, imenuje i Vlada. Ne vidi se način, ni procedura.
Ovde se, dalje, definiše da je ovaj zakon uredio osnivanje, registraciju, delokrug i način rada, finansiranje i druga pitanja od značaja za rad socijalno-ekonomskog saveta.
Analizirajući ovaj predlog zakona nisam mogao da zaključim na koji način se finansira socijalno-ekonomski savet. Kolika su sredstva koja će biti upotrebljena za rad socijalno-ekonomskog saveta? Ko kontroliše potrošnju sredstava prilikom rada socijalno-ekonomskog saveta? Ali se zato definiše da će se socijalno-ekonomski saveti obrazovati i za teritorije lokalnih samouprava ili autonomnih teritorijalnih organizacija.
U sastav ovih socijalno-ekonomskih saveta, koji su organizovani i obrazovani za određene teritorije lokalnih samouprava ulaze sindikati koji su registrovani za rad na toj teritoriji.
Međutim, poslodavci, odnosno komore nisu obrazovane i nisu osnovane za teritorije lokalnih samouprava. Postoje regionalne privredne komore koje predstavljaju poslodavce, dok su teritorije lokalnih samouprava organizovane za teritoriju gradova, odnosno opština.
Tako, u faktičkoj primeni ovaj zakon neće moći da otkloni sumnje, odnosno sukobe nadležnosti, odnosno sukob aspiracija da pojedini činioci postanu članovi socijalno-ekonomskih saveta.
I sami sindikati, odnosno sindikalne organizacije nisu obrazovane lokalno za svaku teritoriju lokalne samouprave. Dakle, na ovakav način, kako je zakon predvideo, neće biti moguće organizovati lokalne savete. Pored ovoga nije definisan odnos socijalno-ekonomskog saveta obrazovanog za teritoriju Republike Srbije i ovih lokalnih socijalno-ekonomskih saveta.
Stoga, predlažem da ministar koji zastupa ovaj predlog zakona isti povuče iz procedure, jer smatram da zajedno sa zakonom o mirnom rešavanju radnih sporova uvodi jedan nelogičan odnos u pravni sistem Republike Srbije. Uvodi se odnos kolizije odredbi koje se predlažu u predlogu zakona koji su na dnevnom redu za glasanje i koji će doći na glasanje zajedno sa predlozima ova dva zakona.
Zbog toga, smatram da bi bilo najbolje u momentu da se ostvari socijalni dijalog između subjekata, kako je to ovde utvrđeno i određeno, ali da se reši na potpuno drugačiji način – novim zakonom i uz konsenzus političkih partija koje participiraju u ovom parlamentu.

Hvala. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Todorović.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman.
Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja predlaže da se ovaj amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor predlaže da se ovaj amandman odbije.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Nikola Todorović.

Dame i gospodo narodni poslanici, čuli ste sve pravne razloge zbog čega ovaj tekst Predloga zakona ne smatramo da je zakon, nego može biti jedan dogovor, ono što su nekada rešavale privredne komore, udruženja, društvene organizacije na svojim savetovanjima i to može biti predmet ove rasprave.
Znači, zauzimanje određenih stavova po određenim pitanjima, davanje mišljenja, pisanih publikacija, obaveštavanja o tome stručne javnosti, može biti od koristi kada to rade stručni ljudi.
Ako ovaj tekst Predloga zakona usvojimo na ovoj skupštini, donesemo zakon, stavovi saveta koji bude izabran na ovakav način nikoga ne obavezuju bez obzira ko ga predstavlja, iz kojih struktura, ko će biti ti ljudi, kakva je njihova stručnost, znanje teoretsko i praktično, ali njihovi stavovi su praktično samo stavovi koji su zauzeti po određenim pitanjima, o čemu obaveštavaju Vladu.
Ovde nema prinude, nema sankcija, nema potrebe da se na taj način ova materija uređuje. U tom kontekstu ništa ne bi promenilo koncepciju, kao što smo dali u predlogu amandmana, da uključimo i armiju ljudi koja čeka na posao, posebno u kontekstu pokušaja ove vlade da preko Nacionalne službe za zapošljavanje pomogne preduzećima da sredstva koja se izdvajaju preko te agencije budu iskorišćena u sferi stvaranja mogućnosti zapošljavanja mladih školovanih ljudi kroz pripravnički staž, kroz obuku.
Međutim, preduzeća nisu u prilici da ta sredstva uzmu u iznosu koji država daje, jer su nelikvidna, pa po tom osnovu ne mogu da uzmu, pa se ceo problem svodi na to da Vlada pokušava da ove probleme neko drugi rešava, odnosno da se izgubi silno vreme u razmatranju tih problema, a od toga nema nikakve koristi.

Hvala. Da li još neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

I ovim amandmanom na član 2. stav 2. želimo da pomognemo ministru i Vladi da shvate da su se uhvatili pogrešnog posla. Stvarno lepo zvuči kada se kaže socijalni partneri, socijalni dijalog itd, to su reči koje mnogo obećavaju, ali samo obećavaju a ništa ne znače.
Naravno, mi ne znamo ko zastupa socijalno najugroženije kategorije. Ako neko misli da su to predstavnici Vlade, ovi u ovom savetu, on greši. Ovi koji su ispred Vlade u tom socijalno-ekonomskom savetu, oni zastupaju vladajuću koaliciju koja je prisutna u Vladi.
Da li ta vladajuća koalicija ima svoj socijalno-ekonomski program, to je drugo pitanje. Verovatno imaju neki. Ne koristim sada situaciju da uporedim sa ovom vladom, ali i svaka vlada koja bi nasledila ovakav zakon, našla bi se u čudu.
Ovim amandmanom želimo da skrenemo pažnju da nešto nije u redu sa tim socijalnim partnerima. Nije u redu, jer o pravima "nekih" odlučuju drugi. Verovatno su najugroženiji oni koji primaju socijalnu pomoć, koji se nalaze u stanju socijalne potrebe i oni koji nisu rešili svoj radno-pravni status, nalaze se na nekoj evidenciji kao nezaposleni. Njih ovde nema.
Mogu da se složim da to ne odgovara nekim intencijama u Evropi, ali u konvencijama Međunarodne organizacije rada i preporukama nisu zaobiđeni oni koji čekaju zaposlenje, koji se nalaze na evidencijama. Upravo ono što sam malopre naveo, ovde se najbolje odslikava kao problem na ovim nižim nivoima tog organizovanja socijalno-ekonomskog saveta.
Član 4. kaže da socijalno-ekonomski savet na nivou republike ima svojstvo pravnog lica. Ako ima svojstvo pravnog lica on treba da se upiše u neki registar. Ovde se ne vidi koji je registar. Ali, ako su u pitanju socijalno-ekonomski saveti pokrajinskog i lokalnog značaja, oni se ne formiraju zakonom nego sporazumom.
Kao što je ovde navedeno u jednom od ovih članova, taj sporazum se dostavlja ministru za rad koji vodi evidenciju i upisuje to. Pošto su ovaj savet ili ovi saveti iz člana 2. stav 2. nadležni da rešavaju o pitanjima iz člana 9. da vidimo kako bi to izgledalo na primeru opštine Crna Trava. Ona je do pre nekoliko godina u statističkim podacima uzimana kao pandan nečeg suprotnog za Novi Sad, Beočin i Beograd. Po svim statističkim pokazateljima, Crna Trava je bila najslabija, najniža.
Kaže se – socijalno-ekonomski savet Crne Trave razmatra pitanja razvoja i unapređenja kolektivnog pregovaranja. Ko će tamo kolektivno da pregovara? Dalje, uticaja ekonomske politike i mera za njeno sprovođenje na socijalni razvoj i stabilnost – koje su to mere ekonomske i socijalne politike koje sprovodi lokalno samoupravljanje? Ima jednog dela, ali on se tiče centra za socijalni rad i dodatnih prava iz socijalnog osiguranja, ali ono najznačajnije, što je u okviru lokalnog samoupravljanja, je nešto drugo.
Da li to znači da taj savet treba da predloži predsedniku opštine kao predsedniku tog izvršnog veća tamo da privredu oslobodi komunalne takse da građani ne plaćaju vodu? Neće, ne može.
Zatim, politike zarada i cena – koju politiku zarada vodi neko u opštini Crna Trava?
Ako postoje dva poslodavca, dve stolarske radnje, tri-četiri organizacije, politika zarada nije u nadležnosti tog poslodavca nego bi morala da bude limitirana, ako ničim drugim, onda opština kolektivnim ugovorom o najnižoj ceni rada.
Dalje se kaže, konkurencije i produktivnosti, privatizacije i druga pitanja – kakve veze tu ima privatizacija? Mi imamo organe koji su zaduženi da sprovode privatizaciju.
Nadalje kažete, strukturna prilagođavanja, zaštita radne i životne sredine – to je regulisano zakonom, a ako se govori o radnoj sredini, tu nema pogađanja. Moguće su samo inovacije za poboljšanje kvaliteta, ali zakonski minimum mora da se poštuje.
Kažete, razmatra pitanja obrazovanja i profesionalne obuke. Molim vas vratite ovo, ovo je stvarno neozbiljno, trošimo dragoceno vreme na nekim stvarima što Vlada ne može sama sa sobom da izađe na kraj!

Hvala. Reč ima ministar za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku Slobodan Lalović.