Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Božidar Koprivica.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman, Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja predlaže da se ovaj amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Božidar Koprivica.

Poštovani narodni poslanici, mišljenja sam da je ovo jedan od najlošijih zakona koji je Vlada predložila do sada. Naravno, loš je zakon, odnosno svaki zakon je loš koji nije u skladu sa pravnim sistemom zemlje.
Dakle, ovaj zakon je u direktnoj suprotnosti sa pravnim sistemom zemlje. On je u stvari u suprotnosti sa mnogim drugim zakonima koji regulišu ovu oblast, a naročito sa Zakonom o radu. On je u suprotnosti i sa Zakonom o parničnom postupku. To je jedna vrsta, to vi uvodite, priznali to ili ne, suda udruženog rada gde ćete uvesti voluntarizam i nestručnost. Ovaj zakon je i protivustavan.
Zato SRS nastoji da popravi šta se popraviti može, da se spase šta se spasti može, pa smo podneli mnoge amandmane, tako sam ja podneo amandman u ime SRS da stav 1. člana 5. Zakona o mirovnom rešavanju spora treba brisati, citiram šta treba brisati: "Učesnici u zaključenju kolektivnog ugovora su slobodni da dobrovoljno odluče o učešću miritelja u kolektivnom pregovaranju". Zaista neprecizno, nepotrebno, suvišno i konfuzno. To treba brisati, kako bi stav 2. člana 5. postao stav 1. i glasio bi: "Stranke u sporu su slobodne da dobrovoljno odluče o pristupanju mirnom rešavanju spora, ako ovim zakonom nije drugačije određeno".

 Još neko o ovom amandmanu? (Ne.)
Gospodine Ristiću, izvinite molim vas, ne vidim vas. Neće vam biti problem, pošto ste vi aktivni da sednete ispred.

Hvala gospodine predsedniče, meni je žao što je naša poslanička grupa prilikom raspodele mesta u Skupštini, iako nije najmanja po broju, dobila mesto u zadnjem redu pa ne možete da me vidite.
Ovakvo rešenje predviđeno članom 5. - da su stranke u sporu slobodne da dobrovoljno odluče o pristupanju mirnom rešavanju spora, ako ovim zakonom drugačije nije određeno ne znači ništa, jer je upravo ovim zakonom drugačije određeno.
Kaže se da je ovo princip tripartizma i nepristrasnosti, a sve je zasnovano na načelu dobrovoljnosti, a od dobrovoljnosti nema ni "d". Čim se kaže u zakonu da su stranke slobodne ako drugačije nije propisano, a u sledećem članu postoji obaveza stranaka da obaveste sud i da prekinu svoje sporove i da se obavezno obrate agenciji koja će odrediti arbitra da reši njihov radnopravni spor ako je to moguće, govori o nelogičnosti i nedoslednosti ovog zakona.
Ali ne samo da je sam zakon, koji je ponuđen, kontradiktoran i konfuzan, već je on i u suprotnosti sa Zakonom o parničnom postupku i suprotan je ustavnom načelu da su građani slobodni da raspolažu svojim pravima u skladu sa propisima iz zakona.
Ovde se nameću ograničenja pa se stranke obavezno guraju u, navodno, mirno rešenje sporova. Mirno rešenje sporova podrazumeva saglasnost stranaka. Znači, želju stranaka da na miran način uz dobrovoljno i saglasno izabranu ličnost, koja će biti arbitar, reše svoj spor iz radnog odnosa. U ovom slučaju to nije moguće.
Pored toga, ovaj postupak je manjkav zato što je ograničavajući. Zato što građani Srbije ne mogu da reše sve svoje sporove i odnose u vezi sa radnim odnosima. Tako ne mogu da rešavaju u ovom postupku naknadu štete, makar i postojala saglasnost stranaka da se na miran način dođe do naknade štete. Ili, da se utvrdi prestanak ili razlozi postojanja ili nepostojanja razloga za prestanak radnog odnosa zbog nekog drugog razloga, a koji nije krivicom radnika. To je, recimo, nastupanje uslova za penziju. I to jeste neki način na koji prestaje radni odnos, a stranke u ovom postupku nemaju mogućnosti da takve svoje zahteve ostvare.
Isto tako nije moguće rešavati i onaj spor o kome sam malopre govorio, kada strane u sporu smatraju, recimo poslodavac da zaposleni ima samo pravo na minimalnu naknadu, na minimalnu zaradu, a zaposleni, naprotiv, smatra da ima pravo na punu zaradu po osnovu svoga rada.
Na ovaj način se pokazuje da se ovaj postupak odnosi uglavnom na zaposlene kojima nije povezan radni staž i nisu vršene uplate za penzijsko osiguranje. To znači da će veoma veliki broj radnika, koji imaju sporove zbog neuplaćivanja doprinosa u fondove, morati da zastanu sa svojim postupcima pred sudovima i pokušaju da reše taj spor na miran način, kako je ovim zakonom i predviđeno.
Međutim, taj zakon ima nedostatke. Obaveza je po ovom zakonu da se izaberu arbitri i miritelji do 31.12. ove godine, a ovaj zakon stupa na snagu 1. januara, odnosno obaveza mirnog rešavanja spora, za stranke, 1.01.2005. godine. Nemoguće je jednog dana izabrati miritelje i arbitre a već sutradan prepustiti strankama i naložiti obavezu da se jave ovim arbitrima za mirno rešavanje sporova.
Pored toga nije predviđen ni postupak za komunikaciju između arbitara i stranaka, već tu oblast treba da propiše ministar. Takvo postupanje i takav postupak nije definisan, pa je nemoguće i očekivati da će 1. januara 2005. godine uopšte stranke imati mogućnost da po ovom postupku rešavaju svoje sporove. Hvala.

Hvala vama.
Molim poslanike da govore o onome što je na dnevnom redu. To je amandman. Molim vas, nema razloga da se sada vodi načelna rasprava i da se obmanjuju građani. Dakle, nije to tema amandmana.
Da li još neko želi reč? Izvolite, narodni poslanik Petar Jojić.

Dame i gospodo narodni poslanici, narodni poslanik Božidar Koprivica uložio je amandman na član 5. ovog predloga zakona i  podržavam taj amandman. Mislim da je on sasvim na mestu i treba ga prihvatiti.
S druge strane, ovo je zakon koji ne predviđa apsolutno nikakvu sankciju. Nijedan zakon ne može biti zakon ako nema neku sankciju. Ovo je princip dobrovoljnosti. Dakle, princip dobrovoljnosti se koristi prema Zakonu o radu. Ako je poslodavac spreman da izvrši svoju obavezu on će je izvršiti i mimo ove institucije. Ova institucija je promašaj. Ona neće u praksi nikakvu delotvornost imati.
Prema tome, građani mogu ostvarivati svoja prava u redovnom postupku pred sudom ili, pak, po Zakonu o parničnom postupku ili po Zakonu o radu. Ovo je samo opet bacanje magle u oči ili stvaranje privida da Vlada nešto radi i da donosi brojne zakone. Neće ovo imati nikakve vajde i zbog toga predlažem da se ovaj predlog zakona povuče.
Nema on svrhu, da, on nema nekog značaja za građane. Drugo, ko će da natera poslodavca da dođe i mirnim putem rešava sporove? Niko. Ako neće, neće, ne možete mu ništa. Nijedna strana u sporu, ako se ne odazove pozivu, neće doći i ide na redovni sud. A s druge strane, da je poslodavac želeo da mirnim putem reši određeni sporni odnos, on bi to rešio i bez miritelja i arbitra, ali on to neće. Zato će ga prinuditi sud, a ni u kom slučaju ovaj izmišljeni arbitar i miritelj.

Hvala. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Vojislav Milajić.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman, Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja predlaže da se ovaj amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor predlaže da se ovaj amandman odbije.
Da li neko želi reč.
Reč ima narodni poslanik Branislav Rankić.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada se pročita celokupni Predlog zakona o mirnom rešavanju radnih sporova, zaključak je da miritelj, odnosno arbitar mora raspolagati nekim natprirodnim moćima, nekim parapsihološkim veštinama. Naime, oni će morati one koji ne žele međusobno da se dogovore i ne mogu da se dogovore, da ubede šta je njihov interes. Pretpostavlja se da strane u sporu to neće znati.
Uzgred, prvi put sam čuo za ovaj zakon kada je već eskalirao štrajk u "Jugoremediji". Tada je neko iz Vlade rekao da se priprema zakon o mirnom rešavanju radnih sporova, koji će to rešiti i da se u budućnosti neće dešavati takvi radni sporovi.
Međutim, činjenica je da ko god bude arbitar ili miritelj, a videćete u prelaznim i završnim odredbama da će vrlo teško sve to do Nove godine, kako je predviđeno zakonom, da se toliki broj miritelja, odnosno arbitara postavi i imenuje, a pre svega pitanje je da li će i biti zainteresovanih u tolikom broju, da će morati da budu mađioničari i da će morati u sukobu u kome se nađu poslodavac i zaposleni da ubeđuju obe strane.
Ako zaposleni nezadovoljni svojim primanjima odluče da krenu u štrajk, miritelj će imati obavezu da ubedi zaposlene kako je njima bolje da rade bez plate, da rade a da ne primaju platu ili da rade i da primaju niske plate ili će morati da ubedi poslodavca kako mu je bolje, odnosno kako je u njegovom interesu da poveća plate zaposlenima.
Neće ubediti ni jedne ni druge. Prvo, neće ubediti poslodavca da mu je bolje da poveća plate zaposlenima iz razloga što je ogroman broj nezaposlenih i što je velika konkurencija. Poslodavac će moći u svakom trenutku, ko god mu zatraži povećanje plate, da ga otpusti po ovom Zakonu o radu. Tolika je konkurencija na tržištu rada da će uvek dobiti one koji će da pristanu da rade za takvu platu, bar neko određeno vreme.
Prema tome, najbolje bi bilo ovo što predlaže gospodin Petar Jojić, da zaista povučete ovaj zakon. Iz svega ovoga se vidi da je jedina svrha ovog zakona, ne da se rešavaju radni sporovi, nego da se osnuje još jedna agencija. Nijedne druge svrhe, garantujem, ovaj zakon nema.

Hvala. Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Hvala.
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Milovan Radovanović.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman, Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja predlaže da se ovaj amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor predlaže da se ovaj amandman odbije.
Da li neko želi reč. (ne.)
Hvala.
Na član 7. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman, Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja predlaže da se ovaj amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor predlaže da se ovaj amandman odbije.
Da li neko želi reč.
Reč ima narodni poslanik Petar Jojić.

Dame i gospodo narodni poslanici, SRS smatra da je amandman narodnog poslanika gospođe Vjerice Radete na mestu i da ga treba prihvatiti, jer SRS je protiv ovakvih agencija koje državu koštaju i te kako puno.
Pošto smo predložili da se ovaj amandman usvoji i ovaj član briše, napomenuo bih da je predviđeno, u obrazloženju ovog zakona, između ostalog, na strani 5 piše da, "za sprovođenje ovog zakona sredstva obezbediće se iz budžeta Republike Srbije".
Koja su to sredstva? To su sredstva za 2005. godinu u iznosu od 10 miliona dinara. To su sredstva samo iz budžeta.
Šta ćemo da radimo sa onim sredstvima kada agencija naplati uslugu? Gde su ta sredstva? Ta sredstva se ovde apsolutno ne prikazuju i to je još dodatno opterećenje stranaka u postupku. Ako se ima u vidu kolike su invalidnine i penzije, a invalida je 850 hiljada u ovoj državi, od ovih 10 miliona, dame i gospodo narodni poslanici, može da se isplati dve hiljade penzija ili invalidnina.
Nemojmo, brojne su agencije, brojne su institucije. Opet, samo birokratija i ništa više. Opet u džep poreskih obveznika!! Ovo Vlada ne plaća. Plaćaju poreznici sa Zlatibora, sa Tare, Maljena, Povlena, iz Subotice, Zrenjanina, Vladičnog Hana, Niša itd. Dakle, plaćaju građani ove države. Mnogo košta birokratija, dame i gospodo.