Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Čolić.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman, Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja predlaže da se ovaj amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Dragan Čolić.

Dame i gospodo narodni poslanici, ispred poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na Predlog zakona o socijalno-ekonomskom savetu. Amandmanom traži da se član 9. stav 3. menja i da glasi: "Za zauzimanje stavova potrebna je saglasnost dve trećine članova socijalno-ekonomskog saveta". Ovaj amandman nije povezan sa prethodnim amandmanima SRS-a, pošto ne ulazi u problem sastava saveta.
Svrha amandmana je da se pojednostavi i učini mogućim zauzimanje stavova za koje je nadležan socijalno-ekonomski savet.
Sastav saveta po prirodi stvari činiće grupe čiji su interesi suprotstavljeni, pa je zato i nemoguće da se oko stavova saveta postigne konsenzus. Rešenje koje se nudi ovim amandmanom sprečiće blokadu rada saveta, a pri tom dvotrećinska većina je garant da najmanje dve suprotstavljene strane u savetu moraju zauzeti zajednički stav.
Ukoliko biste prihvatili amandmane SRS-a koji traže proširenje saveta sa predstavnicima nezaposlenih, onda bi ovaj amandman imao svoj puni smisao.

 Da li još neko želi reč?
Na član 10. amandman je podneo poslanik Darko Glišić.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman, Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja predlaže da se ovaj amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?

Dame i gospodo narodni poslanici, amandmanom na član 10. predloženog zakona sam predvideo da se Vlada i zakonski obaveže da mišljenja u smislu stava 1. člana 10. dostavlja savetu i da se vremenski precizira koji je to period kada ona mora taj svoj stav da dostavi.
Na četiri postojeća stava dodaje se peti stav koji kaže da je Vlada dužna da, u roku od 5 dana od dana dostavljanja mišljenja, obavesti socijalno-ekonomski savet o svojim stavovima, jer je nelogično da posle ignorisanja saveta od starne nadležnog ministarstva i Vlada nema nikakvu obavezu po pitanju obraćanja socijalno-ekonoskom savetu.
U obrazloženju koje je Vlada dostavila u kome kaže da ne prihvata amandman iz razloga što su učesnici socijalno-ekonomskog saveta između ostalog i predstavnici Vlade, pa smatraju da se time podrazumeva da su oni dužni da (o stavovima Vlade) obaveste socijalno-ekonomski savet - ali nigde u zakonu ne piše da su to dužni.
Mi smo hteli ovim amandmanom da ih obavežemo i da vremenski preciziramo u kom to periodu oni treba da dostave svoje mišljenje i svoje odgovore vezane za ono što pogotovo stav 1. člana 10. predviđa.
Pošto Vlada nije prihvatila moj amandman, ja ne prihvatam mišljenje Vlade i ostajem pri ovom amandmanu.
Nadam se i dobro bi bilo da se ovaj vremenski deo oroči, jer imamo slučajeva da i radnici koji često dolaze ispred Vlade da zaštite svoja prava čekaju po ceo dan, obijaju pragove od ministarstva do ministarstva, ne bili rekli nekom koja ih muka tišti. Ne zna se kada će neko da ih primi, odlaže im se od jutra do jutra, pa ako već tako i na taj način oni moraju svoju pravdu da traže, hajde bar u nekom budućem zakonu, koji bi bio primenjiv, da predvidimo to vremenski.
Da zaista, kada je potrebno doneti nacrt zakona i predlog drugih propisa od značaja za ekonomsko-socijalni položaj, da imamo jasan rok kada ćemo dobiti mišljenje Vlade po tom pitanju.

Da li još neko želi reč? Da, narodni poslanik Nataša Jovanović, a potom Boško Ristić.

Dame i gospodo narodni poslanici, potrebno je da se prihvati amandman na član 10. zakona kolege Darka Glišića iz razloga što je nemoguće da se Vlada Republike Srbije krije iza člana 1. Predlog zakona. Ako već niste pokazali dobru volju, ali videćemo, ostalo vam je vreme da u Danu za glasanje na član 1, takođe, prihvatite amandman koleginice Radete - da pored Vlade budu uključeni i predstavnici nezaposlenih, onda je neophodno da pokažete ozbiljnost  kao nosioci najviše zakonodavne funkcije u kontrolnom procesu kada je Vlada Republike Srbije u pitanju.
To što stav 1. predviđa, kao što ste vi predložili, pretpostavljam da je gospođica sad ovde neko ko prati šta mi govorimo, jer ministar je izašao, uključena u proces koji se tiče socijalno-ekonomskog saveta, ne obavezuje Vladu kao što to traži kolega Glišić da se ona izjasni o pojedinim, veoma važnim za zaposlene, pitanjima u roku od 15 dana.
Na kraju, kakva je to Vlada ako ne može o tako vitalnim pitanjima značajnim za radnike, za zaposlene u svim segmentima naše privrede, pre bih rekla nezaposlene, one koji štrajkuju, one koji traže svoja prava, one koji traže zaštitu svojih prava, da svoje mišljenje da.
Da li je u pitanju nedovoljni angažman ministarstva, zaposlenih u Vladi, u čemu je problem dame i gospodo poslanici da ne prihvatite ovakav obavezujući stav za Vladu Republike Srbije? Zar to nije njena obaveza kao izvršne vlasti koju mi ovde biramo?
Ako mi imamo veoma lošu praksu kada je u pitanju Agencija za privatizaciju, kada je u pitanju sve ono što se dešavalo, mnogobrojne zloupotrebe i pljačke, biću slobodna da kažem, jer je to zaista pravi termin u procesu privatizacije u proteklih nekoliko godina, zašto je onda to vama problem da prihvatite da se Vlada obaveže da o određenom pitanju da svoje mišljenje.
Vi znate i sami da Poslovnik o radu Narodne skupštine Republike Srbije predviđa da je Vlada obavezna, mi to naravno možemo da razmatramo i bez njenog mišljenja, da na amandmane koje su poslanici podneli da svoje mišljenje. O ovako važnim stvarima u koje je uključena Vlada Republike Srbije, a tiče se ekonomsko-socijalnog saveta, ništa neće nikoga u Vladi zaboleti, (glava) ako je spreman da rešava te nagomilane probleme. Druga je stvar, sada, ako resorni ministar i celokupna Vlada žele da stave pod tepih, da se ne suoče sa činjenicom koja tišti nezaposlene, socijalno ugrožene u ovoj zemlji.
Prema tome, bilo bi dobro da i vi kao poslanici, predstavnici zakonodavnog tela prihvatite činjenicu da smo mi ipak u toj ravnopravnoj podeli vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, ipak neko ko mora da ima kontrolnu funkciju nad Vladom Republike Srbije i da zato sa pravom tražimo, odnosno jedan vaš kolega poslanik, da se ovakav obavezujući stav predvidi za Vladu dodavanjem novog stava u članu 10.

Reč ima poslanik Boško Ristić.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo poslanici, smatram da je član 10.  upravo dokaz za moje tvrdnje, koje sam u toku prepodnevnog i popodnevnog izlaganja izneo, da Vlada ovim zakonom samo želi da socijalne probleme odbije od sebe.

Ovim članom 10. se ne rešava učešće između subjekata koji treba da budu činioci, da budu učesnici u socijalnom dijalogu, već se pominje neko mišljenje kojim Vlada odbija od sebe, pa i od ministra, sve do socijalnog saveta, rešavanje socijalnih problema. Sve češći zahtevi pojedinih subjekata, posebno sindikata koji želi da zaštiti poziciju zaposlenih pre svega zbog isplate minimalnih zarada, ali isto tako i adekvatnih zarada i plata koje su ti ljudi ostvarili tokom rada i da sve te probleme svede na neki organ, kako se ovaj ekonomsko-socijalni savet zove, bez ikakvih ovlašćenja, bez ikakvog uticaja.

Oni mogu da daju svoje mišljenje na nacrt zakona. Ministar ima obavezu, ako se odnosi na delokrug iz njegovog resora, da svoje stavove dostavi tom socijalno-ekonomskom savetu, pa tek ako su ti stavovi u sukobu sa mišljenjem socijalno-ekonomskog saveta, onda može socijalno-ekonomski savet da se obrati Vladi.

To kaže da u principu socijalno-ekonomski savet ne može da se obrati Vladi. U principu ne može. A, tek kada ga promandaju, provuku kroz proceduru kroz nadležna ministarstva, pa nadležno ministarstvo kaže da se ne slaže sa stavom socijalno-ekonomskog saveta, a to opet znači i neku prethodnu proceduru, da su se sindikati obraćali socijalno-ekonomskom savetu, govori da će proći višemesečni period dok neki stav ili zahtev sindikata ne dođe u poziciju da se o njemu odlučuje.

Prema tome, jasno je da se priča svodi na razvodnjavanje socijalno-ekonomskih tenzija, pritisaka, opravdanih zahteva zaposlenih, ali isto tako i zahteva poslodavaca da se čvrsto uredi materija radnih odnosa i da se preuzme odgovornost i zaposlenih i poslodavaca da se taj odnos nesmetano odvija.

Ovde je primetno da predlagač zakona isključuje nadležne odbore Skupštine Srbije da učestvuju u socijalno-ekonomskom dijalogu. Ovde se direktno izbegavaju nadležni odbori Skupštine i onemogućava im se kontakt sa svim ovim činiocima koji su zastupljeni u socijalno-ekonomskom savetu, da učestvujemo, pregovaramo, čujemo ta mišljenja.

Kao da se ne radi o poslanicima koji, konačno, treba da daju ocenu svakog predloga zakona izjašnjavanjem i raspravom u ovom parlamentu.

Ovde se nadležni odbori isključuju. Njihovo mesto nije predviđeno. Uopšte se ne vidi obaveza ministara ni ministarstava da predloge i nacrte zakona dostavljaju blagovremeno nadležnim odborima Skupštine, da se ostvari dijalog između skupštinskih odbora u pogledu celishodnosti određenih pravnih rešenja.

Dakle, zaključiću, ovakvo rešenje koje nudi Vlada Srbije definisano članom 10. predstavlja izbegavanje odgovornosti za rešavanje socijalnih i ekonomskih tenzija, prebacivanje lopte na teret socijalno-ekonomskog saveta i razvlačenje rešenja na relaciji socijalno-ekonomski savet – nadležno ministarstvo. Hvala.

Zahvaljujem.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? Izvolite, reči ima narodni poslanik Branislav Rankić.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo o čemu se radi u ovom amandmanu kolege Darka Glišića. Naime, ovaj član 10. se odnosi samo na situaciju kada socijalno-ekonomski savet razmatra nacrte zakona i predloge drugih propisa od značaja za socijalno-ekonomski položaj zaposlenih i poslodavaca itd. To znači da se to tiče saveta na republičkom nivou.
Pretpostavljam da je odgovor Vlade povodom ovog amandmana zato i bio da Vlada ima svoje predstavnike u socijalno-ekonomskom savetu, i da nema potrebe da se Vlada izjašnjava o svojim stavovima, što se zahteva ovim amandmanom. Međutim, ako Vlada već ima svoje predstavnike u socijalno-ekonomskom savetu na republičkom nivou, onda zašto se uopšte pruža mogućnost socijalno-ekonomskom savetu da može svoje mišljenje o nekom stavu da dostavi Vladi.
Ako Vlada nema nikakvu obavezu da odgovori socijalno-ekonomskom savetu, a ima svoje predstavnike u Savetu, što bi onda uopšte savet dostavljao svoje mišljenje Vladi o nacrtu zakona koji razmatra, jer je dovoljno da Vladini predstavnici u ovome socijalno-ekonomskom savetu to prime k znanju u toku rada saveta.
Međutim, nije tako. Ovde Vlada nije iskreno odgovorila zašto ne prihvata ovaj amandman. Naime, u socijalno-ekonomskom savetu su samo predstavnici Vlade, koje Vlada imenuje. To nije Vlada. A, ovo kada se obraća socijalno-ekonomskom savetu, on se obraća ministarstvu koje je dužno, kaže se – u roku od 30 dana da obavesti socijalno-ekonomski savet o svojim stavovima, i kada je već dužno znači da dalje ništa nije trebalo da se navodi. Ako je dužno ono će to uraditi.
Međutim, nadležno ministarstvo za ova pitanja može i da ne obavesti socijalno-ekonomski savet o svojim stavovima. A, zašto može?
Može da ne poštuje ovu odluku, ovaj stav u članu 10. zakona zato što ne postoje kaznene odredbe koje će naterati ministarstvo da postupi u skladu sa ovim zakonom. I, šta će Vlada da uradi? Ili savet? Ili bilo ko, ako ministarstvo u roku od 30 dana ne obavesti socijalno-ekonomski savet o svom stavu.
Dakle, razlika je velika i zato obrazloženje Vlade nije u redu. Razlika je velika, u socijalno-ekonomskom savetu Vlada ima svoje predstavnike. Nisu to članovi Vlade. A, kada se savet obraća po ovom članu on se obraća ministarstvu, odnosno Vladi ako ne prihvati, tako da samo predstavnici Vlade praktično znaju o čemu se radi, ali ne i Vlada, i zato je potrebno da se usvoji ovaj amandman, koji garantuje da će Vlada po dobijanju zahteva od strane socijalno-ekonomskog saveta morati u roku od 15 dana da se izjasni o svojim stavovima kada je u pitanju problematika razmatranja nacrta zakona. Hvala.