Dame i gospodo, meni zaista ne smeta što je i Skupština Srbije uputila pismo Vladi Srbije da se sa dnevnog reda skinu određene tačke iz razloga koje smo čuli u obrazloženju predsednika.
Uvažavam to, ali sam malo iznenađena načinom na koji nas je predsednik Skupštine o tome obavestio i nisam želela, a i sada neću da postavljam pitanje povrede Poslovnika, ali se zaista pitam ako rekoste, gospodine predsedniče, da je naš zadatak da donosimo zakone po ubrzanom postupku, šta to znači? Znam za donošenje zakona po hitnom i redovnom postupku, ali nikakvog ubrzanog postupka u našem Poslovniku nema.
Takođe, vaše obrazloženje da povlačenjem određenih predloga, kako rekoste od strane Vlade, konačno ćemo biti u situaciji da se uozbiljimo i da radimo ozbiljne poslove, a to je budžet. Budžet jeste ozbiljan posao, donošenje budžeta jeste zaista ozbiljan posao, ali ne vidim zašto je manje ozbiljan posao bilo koji od zakona koji je Vlada predložila za dnevni red ove sednice.
Kada je reč konkretno o članu 33. i amandmanu koji je uložio gospodin Momčilo Duvnjak u ime SRS-a, odnosno naše poslaničke grupe, pridružujem se obrazloženju koje smo čuli za ovaj amandman, ali želim da kažem nešto, gospodine predsedniče, pošto vi niste bili pre podne ovde kada sam obrazlagala jedan od amandmana.
Iznela sam da je stav SRS-a da ne treba uvoditi nekakve nove organizacije i paraorgane u naš pravni sistem i zato smo mislili da je nepotrebno da postoji mirno rešavanje radnih sporova, pogotovo da u tome učestvuju nekakvi miritelji, arbitri, agencije i tako dalje. Mi smo zato predložili da to radi služba pravne pomoći.
Želim da kažem da se ne zloupotrebi. Mi znamo, kada bi bio prihvaćen ovaj naš stav, da bi morao da se u jednom delu menja i Zakon o lokalnoj samoupravi i da se donese drugačija uredba o organizovanju rada službe pravne pomoći. Ovo zbog toga da me ne biste prekinuli, kao što ste malopre jednog kolegu koji je pokušao da na svoj način obrazloži amandman na ovaj prethodni zakon.
Vi ste, gospodine ministre, u svom obraćanju danas ovde rekli da vam je čudno da se jedna grupa narodnih poslanika, jasno je da ste mislili na poslaničku grupu SRS, zalaže za to da nam ovakav zakon uopšte ne treba, a s druge strane kritikujemo odredbe ovog zakona. U pravu ste i jedno i drugo.
Mi zaista mislimo da ovakav zakon u našem pravnom sistemu ne treba, mi zaista mislimo da u ovoj oblasti treba doneti dobar zakon o radu i da na taj način rešavamo sve probleme iz ove oblasti, ali s obzirom da vi ne predlažete zakon o radu, već predlažete ove neke kvazizakončiće, onda mi pokušavamo bar na ovaj način amandmanima da ih koliko-toliko uljudimo da liče na nešto.
U članu 33. predvideli ste u stavu 2. da strane u sporu imaju pravo da se pred arbitrom izjasne o predmetu spora i odgovore na navode druge strane u sporu. Pitam vas šta ako neće, šta ako se ne izjasne? Nikakvih posledica arbitar nema.
Nije samo ova odredba u pitanju. Većina odredaba Predloga ovog zakona je vrlo čudna i vrlo neodređena. Mi smo navikli i bar mi pravnici znamo da pravna norma mora da bude kratka, jasna, koncizna, da ne može da ostavlja nekakve mogućnosti, nekakve rupe u zakonu, čuvene u našem pravnom sistemu. Ovako neodređene odredbe, ako ostane ovaj zakon i ako usvojite ovaj zakon, učiniće ovaj zakon u praksi neprimenljivim.
Verujte, ministre, dosta zakona od 2000. godine u ovoj skupštini je doneto koji su bili neprimenljivi i svaki put smo mi iz SRS-a ukazivali na to, i svaki put se skupštinska većina oglušila na to, i svaki put se desilo da posle dva, tri, pet meseci dobijamo na dnevni red izmene i dopune istih tih zakona, i da se u zakone unose one odredbe koje smo mi kroz naše amandmane predviđali.
Nemojte da se i vama to ponovi, nemojte da vam se to desi. Toplo preporučujem da povučete ovaj zakon, pa da radimo ozbiljne stvari. Ovaj zakon je neozbiljan.