Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 33. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Đorđević.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman. Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja predlaže da se ovaj amandman ne prihvati. Zakonodavni odbor predlaže da se ovaj amandman odbije.
Da li neko želi reč. (Da.)
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Đorđević.

Dame i gospodo narodni poslanici, SRS, odnosno poslanički klub SRS, podneo je niz amandmana na Predlog zakona o mirnom rešavanju radnih sporova.
U ime poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 33. stav 3. Predloga zakona da se reč "arbitar" zameni rečima "služba pravne pomoći", a u stavu 4. takođe reč "arbitar" zamenjuje se rečima "služba pravne pomoći".
Moje kolege poslanici iz SRS su argumentovano, izlazeći u toku ovog zasedanja oko ove tačke dnevnog reda Predloga zakona, koji je Vlada podnela Narodnoj skupštini, o mirnom rešavanju radnih sporova, obrazlagali zašto se koncepcijski razlikujemo i predlažemo da se ovaj predlog zakona izmeni u ovom delu.
Vi ste nam odbili amandmane i na osnovu onoga što je gospodin ministar ovde izlagao, smatram da mi, kao narodni poslanici, imamo pravo da se obraćamo Narodnoj skupštini i građanima Srbije kada smatramo da se ovde predlažu neki zakonski projekti, koji, pre svega, nisu u skladu sa Ustavom Republike Srbije, nisu usklađeni sa Zakonom o radu, kada nisu usklađeni sa ovim predlogom zakona, jer ovde nema nijedna kaznena odredba, a smatramo da je za zakonski projekat koji ste predložili veoma kratak vremenski rok. Dakle, to je 1. januar 2005. godine.
To su sve argumenti sa kojima je SRS izašla i njeni poslanici su izlazili za ovu govornicu u toku ovih nekoliko sati i vama se lično obraćali, gospodine ministre.
Posebno želim da kažem da mi ovde nismo pravili nikakvu opstrukciju, nego se ponašamo baš onako i radimo ono što su od nas građani Srbije tražili, jer to od nas traže radnici Srbije i vi kao ministar, kada se obraćate sa ove govornice, nijednim argumentom nam niste pokazali i niste nam dali nijedan argument sa pravnog aspekta kada ste govorili u odbrani ovog predloga zakona.
Prva i osnovna stvar što ovaj zakon nije u skladu sa Ustavom Republike Srbije i na član 33. sam radi toga podneo amandman, da se ne mora i ne treba uvoditi agencija kao nova institucija.
Mi smatramo da je služba pravne pomoći sasvim dovoljna institucija u jedinicama lokalne samouprave. Stvarno, ono što je posebno ključno, vi kao ministar ove vlade imate ovde većinu u Skupštini, ali relativnu većinu, i vi nam nijednim argumentom niste ovde pokazali i niste sa pravnog aspekta uspeli da odbranite ovaj zakonski predlog koji ste predložili. Hvala.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? Izvolite, reč ima narodni poslanik Boško Ristić.       

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo poslanici, da mi se ne bi zamerilo da branim tuđe amandmane, evo sada ću predložiti da se ovaj amandman odbije. Ali, ne zato što on nije dobar nego zato što nema šta da se njime popravi. Opet se vraćamo na početak.
Ovaj zakon predviđa da će arbitar izvoditi dokaze. A, dokazni postupak nije propisan. To znači potpuni voluntarizam, potpuna proizvoljnost. I, ako dovedete ovu odredbu Predloga zakona u vezu sa odredbom člana 15 – gde je ministar ovlašćen da sam propisuje postupanje arbitara u ovom postupku, i to se ne zna kada će propisati, da li pre ili nakon usvajanja ovog zakona, i gde ne znate šta će propisati, da li će procedura biti u skladu ili protivna Zakonu o parničnom postupku, čija će primena verovatno biti shodna u postupanju za mirno rešavanje radnih sporova – onda to otvara jednu pravnu neizvesnost i pravnu nesigurnost.
Zbog toga je ovaj zakon u suprotnosti sa Ustavom i njegovim proklamovanim načelima da svaki građanin ima pravo da unapred bude upoznat sa zakonima koji će se primenjivati na određene slučajeve. Zato postoji institucija vacatio legis, zato postoji institucija da se objavljuju propisi, kako bi građani blagovremeno mogli da budu upoznati sa procedurama koje će se prema njima primenjivati.
Sve ovo je izostalo i zato ovaj zakon valja povući iz pravnog prometa. Hvala.

Zahvaljujem se.
Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 34. amandman je podneo narodni poslanik Dragoljub Anastasovski.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman. Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja predlaže da se ovaj amandman ne prihvati. Zakonodavni odbor predlaže da se ovaj amandman odbije.
Da li neko želi reč? Izvolite, reč ima narodni poslanik Dragoljub Anastasovski.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 34. zakona o mirnom rešavanju radnih sporova. Članom 34. predviđeno je - arbitar može da angažuje veštaka. Na veštaka se shodno primenjuju odredbe ovog zakona o izuzeću arbitra.
(Iz klupa - glasnije.)

Samo vi nastavite, ako bude tiše u sali čuće vas. Ko želi da vas čuje čuće vas, samo vi nastavite onako kako ste odlučili.

Amandmanom na ovaj član tražim da se u skladu sa već ovde iznetim stavom poslaničke grupe SRS reč "arbitar" u stavu 1. zameni rečima "služba pravne pomoći", jer smatram da poslove arbitra u postupku mirnog rešavanja radnih sporova mogu uspešno obavljati službe pravne pomoći, koje već postoje pri svakoj opštini, i koje su i do sada pružale pomoć strankama u ostvarivanju njihovih prava.
Potrebno je samo te službe pojačati u kadrovskom smislu, kako bi obavljale ove poslove. S obzirom da će ovih postupaka biti sve više, zbog teške ekonomske situacije u kojoj su se mnogi našli zbog gubitka posla, a sigurno će tih sporova ubuduće biti sve više, i imajući u vidu ekonomsku politiku koju vodi ova vlada.
Usvajanjem ovog amandmana, kao i drugih, koje su moje kolege iz poslaničke grupe SRS već obrazložile, izbeglo bi se osnivanje republičke agencije kao posebnog organa državne uprave, čiji rad i postojanje bi dovelo do povećanja državnog aparata i nepotrebnog trošenja budžetskih sredstava, što je neprimereno sadašnjoj ekonomskoj situaciji.
Takođe smatram da će usvajanje ovog amandmana doprineti efikasnosti i ekonomičnosti u postupku mirnog rešavanja radnih sporova pred službama pravne pomoći u opštinama, zbog toga što su u većini slučajeva stranke koje učestvuju u tim postupcima sa iste teritorije. Hvala.

Zahvaljujem se.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Vučić, izvolite.

Zahvaljujem se, gospodine predsedavajući. Dame i gospodo narodni poslanici, sa sličnim obrazloženjem za ovaj amandman izneću drugačije obrazloženje, da se ne bih ponavljao u odnosu na malopređašnje, naravno sa istim ciljem i suštinski istom sadržinom.
Dakle, naš je zahtev da se pre svega razmotri pravni institut arbitra. To je suština svih amandmana koje podnose poslanici SRS. Kakva to ovlašćenja ima arbitar? O tome se govori u narednom 35. članu, ali vi tu vidite da on ima ovlašćenja kao sudija, kao neko ko ima položen pravosudni ispit, kao neko ko ima dovoljno pravnog znanja, umeća, prakse, a ne kao lice koje, po vašem zakonu, gospodine ministre, jeste samo ono koje ima visoku stručnu spremu. To je jedini uslov.
Dakle, može da bude inženjer rudarstva, može da bude stomatolog, može da bude bilo šta. Šta on zna šta je veštak? Dakle, to jesu časna zanimanja, to su časni ljudi, ali kako znaju kog veštaka da angažuju po kom principu, na osnovu kog zakona?
Mislim da to nije nikome jasno i da ne može da opstane, odnosno da ne može da uđe u pravni promet ovaj zakon, da ispravim ono što je malopre rečeno sa ove govornice.
Dakle, neprimenjiv je u praksi. Ne samo zbog razlika u odnosu na Zakon o parničnom postupku, koji ćemo mi usvajati u Narodnoj skupštini, oko instituta mirovanja i zastoja, o čemu smo već govorili. Ovo je takođe neprimenjivo.
Dakle, mi smo predvideli službu pravne pomoći. Šta to znači? To je više lica. Sva lica su diplomirani pravnici u najmanju ruku, sa položenim pravosudnim ispitom. Ti ljudi znaju šta je stručnost, znaju šta je veštačenje, znaju kako se veštak poziva i određuje. Znaju na koji način na kraju da donesu rešenje u predmetu spora.
Kako će taj arbitar, koji je stomatolog, da donese rešenje o predmetu spora? To bih voleo da čujem. Ali, na to je nemoguće dati smislen odgovor. (Žagor.)
Naravno, znam da je nekima ovde dosadno, ali sam siguran da građanima Srbije nije, jer se tiče njih, njihovih prava i obaveza, onoga čemu će biti izloženi u predstojećem periodu. A, oni koji ne žele da slušaju - šta da im radim.
Nastaviću. Dakle, nama u Srbiji predstoji teška borba za zapošljavanje ljudi. Ali je očigledno da se započeti trend nezaposlenosti, odnosno broj nezaposlenih ljudi u ovom trenutku povećava. Jasno je da je potrebno na neki način suzbiti moguće tenzije, socijalne nemire, sukobe i sve drugo.
Imali smo i obećanja gospodina Tadića, koji je u izbornoj kampanji, ne samo Vlada, i Vlada, ali i gospodin Tadić, nedvosmisleno su govorili - imaćemo nova radna mesta, imaćemo veće plate, imaćemo veće penzije. Na kraju nema ništa ni od većih plata, ni od većih penzija, a o novim radnim mestima niko ne govori.
Sve što su govorili narodu i građanima Srbije u jednom trenutku nije bilo istina, nisu govorili istinu. Izmišljali su. Sada se kriju iza međusobnih sukoba, zađevica i ničega više.
Mi mislimo da bi služba pravne pomoći bila neuporedivo bolje rešenje nego arbitar, nego miritelj, i da bismo time na neuporedivo bolji način regulisali ovu oblast, da su oni stručniji, kompetentniji zato što ti ljudi znaju šta je rešenje, znaju kako, po kojoj proceduri, u kom postupku se rešenje donosi.
Na način kojim ste vi predvideli ovim zakonom, to je apsolutno nemoguće da se prihvati.
Pošto je gospodin Marković, slušao sam ga u poslaničkom klubu, rekao kako poslanici Demokratske stranke zdušno podržavaju amandmane Srpske radikalne stranke, da kažem da su imali priliku gospodin Marković, ali i svi ostali, da u skladu sa zakonom, u skladu sa dobrim običajima i ponašanjem, ako hoćete, i bona fide u Narodnoj skupštini Republike Srbije, dozvole raspravu o opozivu gospodina Tadića.
Pre svega, što su nam ljudi iz stranke gospodina Tadića ranije govorili kako jedva čekaju tu raspravu, jer im je mnogo drago da do te rasprave dođe. Mnogo toga su uradili, mnogo utakmica je, valjda, obišao. Ne znam šta je još uradio, ali su to jedva čekali, da nam objasne kako se u svemu tome napreduje, kako se čuda čine i mnogo toga radi, i na kraju to niste uradili.
Zato je gospodin Marković morao na drugačiji način da se obrati poslanicima Srpske radikalne stranke i Narodnoj skupštini.