Gospodine Anđelkoviću, slažem se da je ponekad potrebno malo šale, ali nisu baš pravni akti za šalu, ali dobro.
Hoću da kažem da nije istina ovo što je gospođa Lakićević-Stojačić govorila sa skupštinske govornice. Prosta činjenica govori da su samo još poslanici Demokratske stranke bili za raspravu imali bismo tu raspravu, jer nisu samo poslanici Srpske radikalne stranke, već i poslanici Socijalističke partije Srbije bili za to. Pokazali ste, gospođo Lakićević, da ste se plašili te rasprave. Rekli ste, hoćete, pokazali ste da se vidi, hoćemo da znamo i da pokažemo naciji kako je to gospodin Boris Tadić upravljao Srbijom, šta je to uradio.
Da li je gospodin Tadić bilo kome, osim sebi, povećao platu? Nije. Da li je gospodin Boris Tadić nekome povećao penziju u Srbiji? Nije, a obećao je. Da li je gospodin Tadić obezbedio neko novo radno mesto? Nije, a obećao je. Možda jeste nekom od svojih najbližih saradnika. Možda gospodinu Đilasu ili još nekome. Ne znam da je nekome u narodu. Da li je rešio aferu ''Bodrum'', kao što je rekao? Nije. Da li je uradio bilo šta za građane Srbije? Jeste. Nije tačno da nije. Jeste, pomagao je našim fudbalerima, kad su izgubili 6 : 0 od Argentine, da izgube sa 5 : 1 od Australije. Mnogo je radio i mnogo se mučio, ali bih voleo šta je to zaista, šta je to stvarno i suštinski radio za građane Srbije.
Sada, posle ovih naših replika i duplika, mogu da kažem da nije uradio ništa i da vi to dobro znate.
Ne planira da uradi ništa, sem da se marketinškom kampanjom bori protiv svojih političkih protivnika, da kaže - da, ja sam najbolji, najlepši, ogledalce ljubim te mnogo, a nikada ništa za građane i narod Srbije da preduzme neće.