Reč ima narodna poslanica Leila Ruždić-Trifunović.

Ja sam, u stvari, izašla da podržim ovaj amandman iz jednog vrlo jednostavnog razloga. Iznad člana 32. postoji naslov – Dužnost pažnje i pravilo poslovne procene. Stav 1. tog člana kaže da su lica iz člana 31. stav 1. ovog zakona dužna da u tom svojstvu izvršavaju svoje poslove savesno, sa pažnjom dobrog privrednika, u razumnom uverenju da deluju u najboljem interesu privrednog društva.
Ovo "razumnom uverenju da deluju u najboljem interesu privrednog društva" već je dovoljno puštanja da čovek sam razmišlja o tome šta će, i sledeća dva stava su apsolutno nepotrebna. Nepotrebna su iz prostog razloga što vi terate lica da sama formiraju svoja mišljenja.
Posle razrađujete potpuno nepotrebno, da ne upotrebim neki izraz koji bi bio adekvatniji. Naročito stav 3, koji onda anulira sve ovo što ste pokušali da im dozvolite – "nije odgovorno za štetu koja iz takve procene nastane za privredno društvo". Zašto je onda bio potreban stav 2. ako ga posle anulirate? Kada bi se ova dva stava izbrisala, prvi stav je sasvim dovoljan da objasni ono što se nalazi u članu 32.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 33. amandman je podneo narodni poslanik Vojislav Milajić.
Predstavnik predlagača i Odbor za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom prihvatili su ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 34. amandman je podneo narodni poslanik Igor Mirović.
Predstavnik predlagača i Odbor za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom prihvatili su ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 37. amandman je podneo narodni poslanik Miloš Aligrudić.
Predstavnik predlagača i Odbor za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom prihvatili su ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 39. amandman je podneo narodni poslanik Miloš Aligrudić.
Predstavnik predlagača i Odbor za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom prihvatili su ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 40. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Mirčić.
Predstavnik predlagača i Odbor za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 41. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Predstavnik predlagača i Odbor za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Reč ima narodni poslanik Sreto Perić.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, podneo sam amandman na član 41. Predloga zakona o privrednim društvima i to na stav 1. gde se kaže: "Komanditor komanditnog društva, član društva sa ograničenom odgovornošću ili akcionar akcionarskog društva imaju pravo da podnesu tužbu u svoje ime a za račun društva protiv bilo kog lica iz člana 31. ..."
Predložio sam da se ovo "protiv bilo kog lica" briše i da ostane "protiv lica iz člana 31", što je sasvim razumljivo i ekonomično.
Predložio sam da se u članu 41. stav 5. briše potpuno, a stav 5. glasi: "Postupak po derivativnoj tužbi ne može biti okončan vansudskim putem". Najmanje su dva razloga zbog kojih ovaj stav člana 41. treba brisati. Ovaj stav 5. je potpuno besmislen. Postupak po derivativnoj tužbi vode vlasnici akcija ili udela u svoje ime, a za račun privrednog društva. Taj postupak može da se okonča i vansudskim poravnanjem, jer ne dira u ovlašćenja drugih koji imaju akcije ili udele i ne dira čak u prava organa privrednog društva.
Drugi razlog zbog kojeg treba brisati ovaj stav jeste što derivativna tužba znači da se postupak pokreće pred ovlašćenim sudom i ukoliko privredno društvo dobije zadovoljenje od lica iz člana 31. ovog zakona, odnosno ta lica su obavezna da ispune određenu obavezu i ukoliko ona bude ispunjena, smatra se da će doći da vansudskog poravnanja, odnosno nije potrebno ni pokretati postupak, a ukoliko je pokrenut treba ga prekinuti. Nadam se da će u danu za glasanje ovaj amandman biti prihvaćen.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 48. amandman je podneo narodni poslanik Ivan Radić. Predstavnik predlagača i Odbor za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li se neko javlja za reč? Narodni poslanik Ivan Radić.

Dame i gospodo narodni poslanici, zakon o privrednim društvima je svakako jedan od veoma značajnih zakona. Činjenica je da je on neophodan Republici Srbiji. Međutim, moja generalna primedba se odnosi na brzinu kojom je predlagač sa ovim predlogom zakona izašao pred Narodnu skupštinu. To se vidi i po velikom broju amandmana koje su podnele sve poslaničke grupe, pa čak i poslaničke grupe stranaka koje čine vladajuću koaliciju. Bilo je dosta tehničkih ispravki zakona. S obzirom na obimnost ovog zakona, moglo je malo više vremena da se da poslanicima, ali šta je tu je, moramo da radimo po dnevnom redu.
S druge strane, raduje činjenica da su resorni odbori i ministar, kao ovlašćeni predstavnik predlagača, prihvatili veliki broj amandmana SRS, koji idu u pravcu poboljšanja ovog zakona i ka njegovoj boljoj primenjivosti.
Što se amandmana tiče, podneo sam amandman na član 48. On se odnosi na deo zakona koji reguliše osnovna pitanja statusa preduzetnika, od pojma, preko registracije osnivačkog akta, odgovornosti itd. On konkretno glasi: U članu 48. stav 1. menja se i glasi: "Preduzetnik je, u smislu ovog zakona, fizičko lice koje je radi sticanja dobiti registrovalo...", ovo je ključna reč mog amandmana - registrovalo, "... da će u vidu zanimanja obavljati zakonom dozvoljene delatnosti, uključujući umetničke i stare zanate i poslove domaće radinosti."
Šta je suština ovog amandmana? Znate, fizičko lice nije objekat koji je podložan registraciji. Fizičko lice, kao fizičko lice, ne može da se registruje. Da bi fizičko lice dobilo privredni status preduzetnika potrebno je da registruje svoju delatnost. Suština mog amandmana je upravo u tome da mora da registruje delatnost.
Šta, po ovom predlogu, može da se desi? Fizičko lice može biti registrovano u MUP-u kao kriminalac, ali to mu ne daje pravni status preduzetnika. Registrovanje fizičkog lica je samo po sebi besmisleno i apsurdno. Znači, da bi fizičko lice steklo privredni status preduzetnika, mora da registruje svoju delatnost.
Mislim da bi se prihvatanjem ovog amandmana potpuno precizirao ovaj član i apelujem na ministra, kao ovlašćenog predstavnika predlagača, da ovaj amandman prihvati.

Da li se još neko javlja za reč? Narodni poslanik Petar Jojić.

Dame i gospodo narodni poslanici, podržavam amandman koji je podneo naš narodni poslanik, o kojem je govorio, ali bih samo skrenuo pažnju predlagaču na član 45. Dame i gospodo, prema odredbi člana 45. Predloga zakona, imate jednu normu koja je apsolutno nedefinisana, neodređena, sveobuhvatna, nerazumljiva i neće biti u praksi moguće da bude prihvaćena, niti da bude primenjena.
Ako dođe do spornog odnosa pred nadležnim sudom, ukazujem predlagaču da obrati pažnju, a i vi, dame i gospodo narodni poslanici, verujem da to vidite: "Lica koja su osuđena za određena krivična dela iz oblasti privrede i službene dužnosti...". Dvadeset šest krivičnih dela je u glavi koja reguliše materiju krivičnopravne odgovornosti iz oblasti krivičnih dela, predviđena u glavi protiv privrede. Imate tamo oko 14 krivičnih dela koja su onoj glavi protiv službene dužnosti.
Dakle, veliki broj krivičnih dela je u pitanju. Nije određeno koja će krivična dela, ako ih neko učini, biti smetnja da on obavlja poslove i zbog kojih će mu zakonodavac zabraniti rad u privredi. Na to sam samo želeo da ukažem. Veliki je ovo problem i ovo u praksi neće moći da bude primenjeno.
Bilo ko da se obrati sudu, vezano za ovaj član i za ove odredbe, da se pozove, sud će da ga pita - izvolite, uredite ili krivičnu prijavu ili ćete optužni akt, uredite, ali navedite za koje krivično delo odgovara, da ne bi bio podoban da obavlja ovu dužnost. Ovo će biti ozbiljan problem u praksi i neće moći lako da se primeni. Zbog toga smatram da predlagač treba da razmisli o ovoj predloženoj normi, iz ovih razloga, jer je neodređena norma.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 51. amandman je podneo narodni poslanik Milan Marković.
Predstavnik predlagača i Odbor za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom su prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo ovog zakona.
Na član 53. amandman je podneo narodni poslanik Milovan Radovanović.
Predstavnik predlagača i Odbor za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li se neko javlja za reč? Narodni poslanik Vjerica Radeta.

Dame i gospodo, prilikom obrazlaganja amandmana poslanika SRS uglavnom volim da polemišem sa ministrom. Zato želim da upozorim predsedavajućeg da me ne opominje, jer je to danas činio nekim narodnim poslanicima, s obzirom da u Poslovniku o radu Narodne skupštine, u članu 137. nigde ne postoji nikakvo ograničenje narodnom poslaniku šta treba da govori prilikom obrazlaganja amandmana.
Narodni poslanik obrazlaže amandman sa ciljem da ubedi ministra da, kao predstavnik Vlade, taj amandman prihvati ili da ubedi skupštinsku većinu da prihvati taj amandman. Prema tome, mojih pet minuta koji su mi dozvoljeni prema članu 137, svih pet minuta mogu da govorim, danas je subota, jer meni može da se učini da će to biti dovoljno ministru ili skupštinskoj većini da prihvati ovaj amandman.
Prema tome, gospodine Anđelkoviću, nisam intervenisala po Poslovniku kada ste gospodina Ostoju opomenuli i pokušali da skrenete njegovu diskusiju i zato vas molim da to ubuduće ne činite.
Amandman kolege Milovana Radovanovića je zaista, po mom mišljenju i prema mišljenju svih poslanika poslaničke grupe SRS, veoma smislen i veoma pravno utemeljen. Mislim da nema nijednog razloga da se ovaj amandman ne usvoji.
O čemu se radi u članu 53? U stavu 1. Predloga zakona, na koji je amandmanski intervenisano, stoji da ortačko društvo, u smislu ovog zakona, jeste privredno društvo koje osnivaju dva ili više fizičkih i/ili pravnih lica u svojstvu ortaka društva radi obavljanja određene delatnosti. Mi mislimo da ovo "i/ili" treba da se briše, jer čini mi se da nije poznato postojanje ortačkog društva pravnih lica. Ortačko društvo je društvo fizičkih lica.
U stavu 3. ovog člana stoji da su ortaci ortačkog društva odgovorni solidarno za sve obaveze društva, i to svojom celokupnom imovinom, ako sa poveriocem nije drugačije ugovoreno.
Mi smatramo da ovo "ako sa poveriocem nije drugačije ugovoreno" treba da se briše, jer u skladu sa stavom SRS, o čemu su govorile i moje kolege i ja vezano za ovaj zakon, a i za zakone koje Vlada predlaže, mislimo da ne treba u zakonu ostavljati mogućnost, prilikom primene zakona, njegove zloupotrebe.
Ovde ta mogućnost svakako postoji, jer ako ortačko društvo odgovara svojom celokupnom imovinom, a to je u redu, onda znači da i ortaci solidarno odgovaraju za obaveze ortačkog društva takođe svojom celokupnom imovinom i to je u redu, jer to ste predvideli, ali onda sa određenim poveriocem može da se zaključi ugovor, kako ste vi rekli, ako nije drugačije ugovoreno, znači, može biti i drugačije ugovoreno sa poveriocem.
Onda se dovode u neravnopravan položaj različiti poverioci, ako ih ima više, a uglavnom ih ima više, pa onda može neko od članova tog ortačkog društva da jednog poverioca protežira iz nekih njemu poznatih razloga i da dovede u neravnopravan položaj nekog drugog poverioca koji može da ostane bez svoje imovine.
Znate, u praksi smo imali dosta takvih slučajeva i ne bi trebalo da... bez obzira što je ministar ovde rekao, pokušao da ispravi ono što sam rekla, kada je u pitanju privatizacija; on je dao nekakvu drugačiju izjavu, a ne onako kako su novine prenele, pa je onda i danas ovde gospodin ministar ponovio da mu je privatizacija prioritet, što takođe prihvatamo. Rekao je i ponovio više puta da mu je prioritet brza i efikasna privatizacija, što takođe prihvatamo, ali svaki put, gospodine ministre, ne znam da li slučajno ili namerno izostavite ono - i poštena privatizacija. Znači, privatizacija – brza, efikasna, ali i poštena.
Možda – na zakonu zasnovana, a onda to znači i poštena. Znate vi dobro da može biti i na zakonu zasnovana, jer kada imamo ovakve zakone koji mogu da se tumače i ovako i onako i imaju određene rupe, popularno nazvane, u zakonu, onda primena zakona ne mora uvek da znači i poštenu privatizaciju.
Zato sam htela da vam skrenem pažnju i samo da vas pitam da li vam je to slučajno propušteno ili svesno, ja se nadam slučajno. Hvala.