Nisam tražio repliku u ime poslaničkog kluba. Mislim da na deo ovih pitanja je odgovorio ministar, a na deo ću odgovoriti. Izašao sam lično, pošto sam pogrešno citiran.
Dakle, rekao sam nešto za Ministarstvo spoljnih poslova, ostajem pri svemu što sam rekao. Ministarstvo spoljnih poslova ima jedan deo zaposlenih u svojoj zgradi, to je ugao ulice Nemanjine i Kneza Miloša i, naravno, ima DKP.
Ovo što se tiče troškova putovanja i u sluga po ugovoru, što je gospođa Radeta svojim amandmanom tražila da se briše, ne odnosi se na ministra spoljnih poslova. Odnosi se na sve zaposlene, par stotina zaposlenih ljudi tu radi i bio bih najsrećniji da ovih 98 miliona može da se poveća.
Troškovi putovanja, naravno, mi imamo ovde šefa Direkcije za Aziju. Hajde da pitamo tog čoveka da li jednom ili nijednom godišnje odlazi u Indiju, Kinu, Japan, Južnu Koreju, sve bitne države sa kojima treba da negujemo diplomatske odnose, koje predstavljaju potencijalna tržišta za naše robe i usluge.
Imamo Direkciju za Afriku, imamo različite vrste direkcija, tako da ovih 98 miliona, mislim da je najskromnija suma koja se mogla izdvojiti, kako bi našu diplomatiju, odnosno profesionalne diplomate iz Ministarstva spoljnih poslova, podstakli i obezbedili određena sredstva da rade posao za koji su se školovali i kvalifikovali.
Takođe, što se DKP tiče, mislim da je ovo premala suma. Dakle, mi imamo atašee koji u Francuskoj ili Nemačkoj rade za 1.200 ili 1.300 evra. Tamo sa tim novcem ne može normalno da se živi i onda se pitamo svi zajedno, zašto nam država tako loše stoji u Evropi, što je loš rejting, što je loš imidž. Normalno, kada diplomate plaćamo 15.000 dinara u Beogradu, a 1.200 evra u Strazburu ili bilo gde drugde. Najviše bih voleo da ove sume možemo da uvećamo što je moguće više, jer mislim da naša diplomatija ima tradiciju, ima dovoljno obrazovanih i stručnih kadrova i mislim da može da uradi puno.
Što se tiče troškova ministra, predložio sam da se onako kako je gospodin Jočić, ministar unutrašnjih poslova, predložio za svoj sektor, za svoj segment, formiraju parlamentarni odbori za kontrolu svakog ministarstva pojedinačno, pa da vidimo koliko koštaju profesionalci u javnoj upravi, koliko košta svaki ministar pojedinačno sa svojim kabinetom, bio to ministar iz DSS-a ili bilo je druge partije.

Gospodine Vučiću, vi povredu Poslovnika ili šta? Replika je bila na vaše izlaganje, gospodin Proroković je smatrao da je pogrešno protumačen, ali on se prepoznao, tako sam razumeo.
Po Poslovniku, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, sada sam napravio kratku računicu.
Država, naravno, može da postigne mnogo bolji ugovor, posebno na godišnjem ili višegodišnjem nivou, ali recimo povratna karta do Pekinga, ako govorite o Aziji, ona je 600 evra. Recimo, da kažemo da je 50.000 dinara, može? Dobro, 10 povratnih karata do Pekinga je 500.000 dinara, znači, imamo takvih 196 puta 10.000, a to vam je 1.960 karata. Dakle, 1.960 karata samo do Pekinga i nazad, i to po punoj ceni, a znate da ide i niže.
Samo sam vam to rekao, gospodine Prorokoviću, a mogu da se složim s vama i neću da budem demagog da kažem da treba naši DKP-i da ostanu bez novca, da ne treba ništa da rade. Naprotiv, mislim da treba mnogo toga da urade u inostranstvu, ali ne ono što su do sada radili.
Mislim da pre svega treba da se bore za Kosovo i Metohiju, da se bore za našu zemlju, a ne da se bore protiv svojih političkih protivnika.
S druge strane, koliko zaposlenih imate u Hrvatskoj. Po 50 ih imate u konzulatu i ambasadi, i šta rade? Sklanjaju našu vojsku sa naših granica. Šta je to urađeno za naš narod? Koga šaljete? Neke koje ste poslali, znam kako to ide u koalicionim vladama. Teško. Jedni traže jedno, drugi traže drugo i ne odnosi se ovo lično na vas.
Vi dobro znate da neke koje ste negde poslali, da su oni već u 11 sati u alkoholisanom stanju, u 11 ujutru. Znamo ih svi. Hoćete zemlje da vam nabrajam u kojima su? U jednoj od najvažnijih zemalja su šefovi naših DKP-a, ali je problem u tome, suštinski je problem u tome, što se ne zna na koga se odnosi. Vi ispod toga imate i DKP, ali neće troškove putovanja, ono što je suština, što vi znate, gospodine Prorokoviću. To mnogo manje ide.
I na naše ljude koji se bave arapskim svetom, i na naše ljude koji se bave Rusijom, koji će da se bave severnoameričkim kontinentom. Ne, to najviše ide direktno. Ministar, savetnici, isti kao i ovde u zgradi preko puta, zato što ti misle da su bogom dani da rade šta hoće, zato što misle da mogu da uzimaju pare od naroda koliko hoće i zato što nikome ne odgovaraju, jer su oni najmoćniji i najmudriji, zato što su savetnici.
Tu je suština stvari, znam da se tu slažete i znam da se tu slažu svi, svi u Srbiji to dobro znaju. To ćemo jednom da sprečimo, postoje ljudi koji hoće da im kažu – dosta je bilo, dosta je bilo. Čuj, došli oni, sinulo im, pa će sada novi luksuzni automobili za savetnike. Teško im da kupe svoj automobil, jer su mnogo uspešni, radili su u inostranstvu i mnogo su cenjeni, ali nemaju para i neće da troše te pare za to, nego hoće da im ova država i građani ove zemlje, koje u crno zavijaju, plaćaju njihove automobile, a oni će da čekaju kada siđu sa vlasti da troše svoje pare, a do tada hajde da pljačkamo ovu Srbiju koliko možemo i kako možemo. To je ono što moramo da zaustavimo, to je ono što mora da se spreči.
Ima tu još nelogičnosti oko socijalnih davanja zaposlenima, apsolutno su neverovatne. Dakle, imamo socijalna davanja zaposlenima, izgleda što je proporcionalno manji broj lica, utoliko su veća socijalna davanja, zato što će starešina tog organa da se pohvali kako je mnogo dobar, a o čijem trošku. O trošku naroda Srbije, o narodnoj grbači.
To moramo da sprečimo i ove pare ne može da ima, 1960 povratnih karata do Pekinga, jer bi to on da iskoristi. Nije važno da li će to da ide nešto do Njujorka, nešto do Južnoafričke Republike, nešto do Helsinkija, nije bitno na koju stranu sveta.
Bitno je da ne može da ukida našu vojsku i to će da ide za naše vojnike, da oni imaju šta da jedu, da budu pristojno naoružani, da mogu da brane ovu zemlju, a ne da im se dozvoli da dalje urušavaju našu zemlju, našu poziciju na Kosovu i Metohiji, našu armiju, naš odbrambeno bezbednosni sistem.
Zato to mora da im se ukine, narodu manje para da se uzima, a da se daje na bolje mesto, takođe narodu da se vraća.

Replika.

Vrlo kratko ću. Već sam objasnio, suština mog javljanja u raspravi u načelu i javljanja radi replika jeste da kažem da ovaj amandman uopšte nije izvodljiv, jer se ovde ne radi o ministru spoljnih poslova, niti njegovom kabinetu, nego se radi o putovanjima svih zaposlenih.
Druga stvar, pogledajte koliko godišnje ima sastanaka Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju, čiji je Srbija član. Koliko godišnje sastanaka ima Savet Evrope? Dakle, neki naš personal, profesionalne diplomate, moraju da putuju. Takođe, ukoliko želite da vršimo kontrolu sprovođenja budžeta, rekao sam vam već, najvećeg saveznika imaćete upravo u DSS.
Evo, hajde prvo da krenemo od naših ministarstava, od ministarstava u kojoj je ministra imenovala sama DSS, da vidimo koliko sekretarica, koliko vozila, kako troše ministri, koga su sve zaposlili u kabinetu. Uopšte ne bežimo od toga, pa onda da krenemo dalje; da postoji parlamentarna kontrola rada svih ministarstava. Naravno, složiću se za ove troškove putovanja predsednika, rekao sam već u načelnoj raspravi da ima određenih nelogičnosti.
Troškovi putovanja predsednika Republike, tu moram da se složim sa vama, projektovani su na 35 miliona dinara, a cele vlade na 21 milion dinara. Kako troškovi putovanja kabineta predsednika Republike mogu da iznose za 50% više od troškova putovanja cele Vlade, sa svim zamenicima i pomoćnicima koje ima.

Po poslovniku.

Dozvolićete mi nešto, dobio sam papir koji će zanimati sve građane Srbije, a siguran sam i sve narodne poslanike.
Dobio sam izveštaj, upravo mi je stigao u koverti u vezi tendera za nabavku automobila za potrebe republičkih organa i organizacija po određenim korisnicima. Ovde je tačno, rekao je gospodin Dinkić, imamo automobile niže klase, a to su ovi od 1.200 do 1.400 kubika, automobile srednje klase od 1.400, tako su klasifikovani, od 1.400 do 1.900 kubika.
Dakle, najviše je onih niže klase – 117, 18 komada ove srednje klase, a onda dolaze ovi više srednje klase, a to su putnička vozila za Ministarstvo poljoprivrede, to je viša srednja od 1900 do 2000 kubika dizel, ona su obično u vrednosti od 20.000 do 30.000 evra.
A pogledajte sada šta dolazi. Partija 4, putnička vozila od 2-3000 kubika, benzin i dizel 43 automobila, 5 vozila za potrebe službe predsednika Republike. Do sada je bilo malo izgleda, treba sada 5 novih vozila najviše klase, a onda još 2 vozila, dame i gospodo, za potrebe Narodne kancelarije predsednika Republike. To je ono za koje smo čuli da će sam da finansira i da će u interesu građana da je otvori, a sada građani treba kola da im plate i to luksuzna kola. Neće jugom da se voze po Beogradu, nego treba da im kupe od 3000 kubika automobil.
Da li je tako, gospodine ministre? Da li to kupuje vaša Vlada? Sedam vozila, a traži još 5, prema informacijama koje sam upravo dobio. Ima 7 automobila sada novih, mimo onog najskupljeg blindiranog BMV-a, a traži još 5, tender gotov. Sa njim ide danas u stranku, a zanimljivo, o narodnom trošku.
Da li plaćate i te usluge po ugovoru, gospodine Dinkiću, tako rasipnički. Ne štiti ga policija, nego vojska. Da li znate vi to, gospodine Dinkiću, ili se pravite da ne znate? Ko to plaća, gospodine Dinkiću? Da li preko grbače naroda Srbije, građana Srbije? Pogledajte, kancelarija predsednika Republike dobija isti broj vozila koliko cela Narodna Skupština Republike Srbije. On jedan naspram ovde 250 ljudi.
Ima još. Nije baš da nema za ministarstva. Ima za 5, za ministarstvo za kapitalne investicije, trebalo je da znate gospodine ministre, jedan za potrebe Ministarstva privrede. Da li je to za gospodina Bubala? Znao sam da vam treba jedan dobar automobil, ali narod nema toliko para, gospodine Bubalo. Dame i gospodo, dragi građani, za to mi moramo da štedimo, ali neću da dozvolim i to sam rekao na sednici šefova poslaničkih grupa, pošto je gospodin Nikolić odsutan, te sam ga zamenjivao.
Rekao sam - neću da dozvolim da nam moralne pridike drže oni koji do morala ne drže, koji kada misle o moralu kažu nekome da treba da ide u crkvu. Hoću da vam kažem nešto - smanjujte ovo, gospodine ministre, smanjujte, krešite ovo, jer da ste narodu ovo rekli, jer narodu i građanima ovo da ste rekli, da se na ovo troše pare, narod bi s motkama došao ispred Narodne skupštine.
I nikome od građana Srbije ovo neće smetati kada kažete - nema kola. Neka se voze kako su se vozili do sada. Nije ovo prvi predsednik u Srbiji. Nisu ni ovo prvi narodni poslanici. Nije ni ovo prva Vlada u Srbiji, ali tamo gde je ta halapljivost i gramzivost najizraženija, e tamo to sprečavajte i zaustavljajte.
A, javno i jasno ćemo im govoriti šta su nameravali i šta su hteli, i dolazićemo do dokumentacije. Dolazićemo do dokumentacije jer je dosta bilo - mi smo sveci, mi smo dobri, a neki drugi tamo ne valjaju. E, sada ćemo da pravimo belu knjigu o lopovluku.

Gospodine Vučiću, molim vas, skoro dva minuta ste prekoračili.

Hvala vam, gospodine Mihajloviću, veoma ste tolerantni, ali sam siguran da su građani Srbije želeli da čuju ovu informaciju, želeli su da čuju ko su ti koji tobož rade u njihovom interesu, ko su ti koji govore stalno kako mnogo brinu o građanima Srbije, a ono što ih najviše brine jeste njihov luksuz, jeste kako će samo oni da žive neuporedivo bolje, jeste kako će oni da imaju više.
E, red je da se stvari okrenu. Naš cilj mora da bude da narod ima više, pa neka ti imaju i manje ako treba. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Slavoljub Matić. Neka se pripremi narodni poslanik Branislav Rankić.