Zahvaljujem se narodnom poslaniku Mehu Omeroviću.
Reč ima narodni poslanik Jovan Todorović, a neka se pripremi narodni poslanik Milovan Radovanović.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, već ste čuli, poslanička grupa Socijalističke partije Srbije glasaće za Predlog zakona o budžetu za 2005. godinu.
Ja bih u nekoliko rečenica, obzirom na ograničeno vreme, rekao šta mene kao narodnog poslanika vodi ka tome da glasam za ovaj predlog budžeta.
Ovo mi je peti budžet, kao što znate, koji vrlo ozbiljno razmatram u ovoj Narodnoj skupštini. Mislim da je ovaj tekst koji smo danas dobili, odnosno o kome danas razgovaramo, najbolji i tu nemam nikakvih dilema - 416 milijardi dinara rashoda, 396 milijardi prihoda, pri čemu 20,5 milijardi dinara deficita.
Sa stanovišta principa na kojima SPS zasniva ili kritikuje ili hvali budžet, ova vlada se primiče onome što mi zapravo priželjkujemo. Imali smo permanentno prisutan budžetski deficit u prethodne četiri godine. Ovog puta, u odnosu na 2003. godinu, imamo prepolovljen, i više od toga, budžetski deficit. To jeste jedan dobar trend, koji možda neki slučajno a neki namerno ne uočavaju.
I neki drugi pokazatelji govore o tome da je ova vlada na dobrom putu i, ako ništa drugo, bar da ne kvari neke stvari koje su dostignute. Pošto dolazim iz privrede, znam da je za privrednika možda i najvažnija stvar da Vlada ne kvari ekonomski ambijent u kome privređuju privredni subjekti i u kojem treba da dođe do rasta privrednih aktivnosti.
Jeste, činjenica je, privredna aktivnost je porasla u 2004. godini. Da li je baš svih 8%, to nisam siguran, a pogotovo imajući na umu i osnovicu koja je u 2003. godini bila vrlo niska.
Projektovani rast bruto društvenog proizvoda od 4,5% u 2005. godini, od 5% u 2006. godini i od 5,5% u 2007. godini jeste jedan optimističan pristup u realizaciji zakona o budžetu i sprovođenju mera ekonomske politike, koja je sadržana u Memorandumu.
Moram da kažem da mi prosto imponuje ovaj optimizam koji gospodin Dinkić, kao ministar za finansije, unosi u čitavu ovu priču, a naročito u onom delu koji se odnosi na realnu mogućnost da dođe i do većih prihoda nego što su projektovani budžetom za 2005. godinu. Nije reč o malim sredstvima. Reč je o desetak, možda i 15 milijardi dinara povećanih prihoda po osnovu, nadam se, uspešne privatizacije u 2005. godini, jednog većeg broja malih preduzeća i srednjih, i jednog broja velikih firmi u Srbiji, a ima ih 40 koje su prisutne u ovom programu, sa preko 30.000 zaposlenih.
Ovde se i otvara jedna sumnja, možemo li taj optimizam pokriti sa pet milijardi dinara subvencija u privredi, koje su upravo namenjene za restrukturiranje, finansijsku i ekonomsku konsolidaciju tih velikih preduzeća koja treba da se privatizuju u 2005. godini i razume se da najveći deo tog prihoda po osnovu privatizacije i ostvarimo u 2005. godini.
Postoji jedan podatak koji promiče našoj pažnji, a to je podatak da je broj zaposlenih u 2004. godini, zaključno sa 30. septembrom, povećan za 26.000. Neko će možda pomisliti - pa šta, 26.000 u odnosu na 950.000 nezaposlenih i ne predstavlja nekakvu značajnu i ozbiljnu cifru. Ali, za mene kao čoveka koji dolazim iz privrede je vrlo značajno da mi se čini da smo došli do te faze da se zaustavlja rast broja nezaposlenih i da postepeno ulazimo u jednu kontrafazu, sa kontrasmerom da počinje da raste broj zaposlenih.
Ako je to istina, mada je promenjena metodologija u izračunavanju odnosno utvrđivanju stanja broja nezaposlenih, mislim da ovaj optimizam o kome je ministar govorio, ima i pokriće.
Šta bi za mene još mogao biti problem? Mi smo pomalo zemlja apsurda. Imamo stravičan spoljnotrgovinski deficit, pa i u 2005. godini je to oko pet milijardi dolara, a pri tome imamo stabilne devizne rezerve, sa tendencijom rasta. U ovom trenutku je 3.850.000.000 deviznih rezervi i kaže se da će one i dalje rasti.
Šta je izvor za devizne rezerve - povećana devizna štednja građana, eventualno strani krediti koje smo dobijali ili dobijamo u ovom vremenu i treće, što je apsurd za zemlju Srbiju, a to je da su građani, po prilici, prinuđeni da prodaju svoje devizne ušteđevine da bi sastavili kraj sa krajem, da to čine preko poslovnih i komercijalnih banaka i da kao posledicu imamo jedan apsurdan rast deviznih rezervi, a da pri tome nemamo dovoljno organizovanu aktivnost na povećanju izvoza iz ove zemlje.
Ovde upozoravam na činjenicu da je u budžetu za 2005. godinu planirano samo jedna milijarda dinara, podvlačim, jedna milijarda dinara koja odgovara protivvrednosti, otprilike, 13 miliona evra, za podsticaj izvoza. To je simbolična cifra. Ona samo predstavlja dobru nameru Vlade, ali ne predstavlja po meni dovoljno realan ekonomski faktor koji će zaista podstaći izvoz. Strane direktne investicije u našu privredu jedino mogu da povećaju izvoz do one mere u kojoj bi pokrivenost uvoza bila 70% ili 80%, za razliku od sadašnjih oko 30% ili 36%.
Uočavam i sledeći podatak - 13 milijardi 800 miliona dinara planirano je za aktivnosti lokalnih samouprava, odnosno opština i gradova. Tih 13 milijardi 800 miliona biše raspoređeno po posebnom zakonu.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, upozoravam na to da su sadašnja određenja iz Zakona o učešću opština i gradovima u porezu na promet, a ovog puta u porezu na dodatu vrednost, kao i kriterijumi u tom zakonu, nedorečeni, da imate mnogo apsurdnih situacija.
Dolazim iz Loznice i znam sledeći podatak, koji nikada nije mogao na taj način da se evidentira. U Loznici je 17.000 nezaposlenih, što je za sedam hiljada više nego što je zaposlenih. To nije bilo od kako je gavran pocrneo, a u tom zakonu nemamo taj kriterijum broj zaposlenih i broj nezaposlenih, pri čemu valja uzeti u obzir da mnoge sredine sa svojim zaposlenima primaju tek negde oko sedam hiljada dinara i da ne živimo svi u Beogradu, u kojem je prosečna zarada otprilike od 20.000 dinara. Ta Loznica ima recimo "Viskozu", fabriku koja je izvozno orijentisana i koja je nekada izvozila 100 miliona dolara godišnje, i ima i danas svetsko tržište i mogućnost da vlakno i neke druge proizvode proizvede.
Nadam se da će ova vlada imati razumevanje i za takve fabrike kakva je "Viskoza". Imala je i do sada, ali upravo zbog te njene izvozne orijentisanosti mislim da u 2005. godini moramo da napravimo jedan rez koji bi omogućio da se "Viskoza" restruktuira, privatizuje, a time doprinese rastu izvoza i smanjenju spoljnotrgovinskog deficita.
Razume se da se o budžetu može govoriti na različite načine, možemo da cepamo dlaku na dva i tri dela, ali ukoliko se ostvare ovi osnovni parametri, a dokaz je rebalans budžeta koji je definitivno realizovan u onoj meri kako je bio i planiran, verujem da i ovaj budžet u 2005. godini može biti onakav kakav je projektovan, uz ovu notu optimizma koju ministar ima u delu koji se odnosi na privatizaciju, a dodao bih da taj deo viška prihoda, koji eventualno ostvarimo, moramo da uložimo tamo gde najviše nedostaje, a to je recimo u fond za isplatu zemljoradničkih penzija, da još pomognemo penzionere i subvencije u privredi u smislu pripreme za privatizaciju.

Javio se ministar Mlađan Dinkić.

Samo jedna kratka informacija za poslanika Todorovića, a vezano za "Viskozu". Mi, kao što znate, planiramo da sledeće godine, od 60 firmi koje se nalaze u procesu restrukturiranja, pokrenemo proces privatizacije za 30. Jedna od njih je "Viskoza". Postoji zaista ozbiljna šansa da ovo preduzeće konačno reši svoj status. Ove godine "Viskoza" je povećala svoj izvoz na 20 miliona dolara, a mislim da je kapacitet za sledeću godinu 60 miliona. To mi je rečeno u poseti koju sam imao pre dve nedelje Loznici i preduzeću "Viskoza".
Jedna informacija, danas će Vlada usvojiti, između ostalog, socijalni program za jedan deo "Viskoze", to je preduzeće "Svila", 20 miliona dinara na zahtev samog sindikata i rukovodstva fabrike.
To će danas biti usvojeno, a sledeće nedelje isplaćeno. Isto važi i za "Rudnik" iz Gornjeg Milanovca. Oni su tražili 30 miliona, to će danas biti usvojeno, a isplaćeno sledeće nedelje.

Zahvaljujemo se ministru Dinkiću na ovako lepim informacijama. Reč ima narodni poslanik Milovan Radovanović, a posle njega narodni poslanik Goran Jakšić.

Dame i gospodo narodni poslanici, Vlada Republike Srbije podnela je Narodnoj skupštini Republike Srbije Predlog zakona o budžetu za 2005. godinu. Znamo da je budžet jedan od najvažnijih akata koje usvaja ovaj zakonodavni organ. Na budžetu inače padaju i opstaju vlade država.
Da li je sadašnji predlog budžeta od 396 milijardi i 99 miliona dinara realan i ostvarljiv? Da li su fizička lica, preduzetnici, odnosno privredna društva u ekonomskoj mogućnosti da izmire svoje poreske obaveze shodno iznosu predloženog budžeta za 2005. godinu? Smatram da privredna društva i preduzetnici teško to mogu da podnesu.
Za pokriće planiranog budžetskog deficita, koji je predviđen u iznosu od 20 milijardi i 493 miliona dinara, računa se na obezbeđenje dela sredstava od privatizacije. Da li pri tome mislite na privatizaciju kako je sprovedena u nekim slučajevima ranije, recimo prodajom tri šećerane za po tri evra Miodragu Kostiću – Koletu iz Demokratske stranke ili kako su jeftino prodate tri cementare "Beočin", "Kosjerić" i "Novi Popovac", fabrike duvana u Nišu i Vranju, a i pojedine fabrike čiji su slučajevi meni poznati, recimo u Aleksincu. Prodaja "Sartida" je posebna priča. Prodat je za svega 23 miliona dolara, a vrednost "Sartida", sa četiri ili pet fabrika, procenjena je na preko 400 miliona dolara. To je posebna priča.
U svim ovim zloupotrebama, mogu slobodno da kažem kriminalu, učestvovali su ljudi iz prethodnog DOS-ovog režima, ali ima i onih koji su sada na vlasti. Usput, gospodine ministre, verovatno vi niste krivi za ovo i smatram da niste, to je vaša služba, potkrala vam se greška na prvoj strani. Piše – neto domaće finansiranje iz stava 1, a treba iz stava 2. tačka 3) Predloga zakona i to tehnički treba da se uredi.
Kada smo kod domaćeg finansiranja, za pokriće budžetskog deficita putem izdavanja hartija od vrednosti, gospodine Dinkiću, mi u SRS smatramo da hartije od vrednosti izdaje u ime Republike Srbije Trezor Narodne banke Srbije, a otkupljuju, posebno od vas, ne mislim lično, ali od vas pojedinaca odabrane banke i ne bi me čudilo da su to HVB banka, Rajfajzen banka i druge, sa 22% kamate, koliko im plaćate na godišnjem nivou na štetu države, što je enormno velika kamata. O čemu se radi, vi najbolje znate.
Dugo smo kritikovali uzete kredite u nekadašnjem vremenskom periodu Josipa Broza Tita, koje nećemo moći još dugo vremena da otplatimo, a planirate već zaduživanje kod inostranih poverilaca za već potpisane kredite od 25.554.610.000 dinara, a što nas sve vodi u dužničko ropstvo, u kome se već nalazimo. Na dan 31. avgust tekuće godine dugujemo 720.454.931.204 dinara. Planirano zaduženje po osnovu kredita od Republike Poljske za obnovu Elektroprivrede Srbije od 3.061.610.000 dinara.
Tu imamo, sa jedne strane, dugo godina energetsko-kumovski lobi EFT-Interfejs, preko ljudi u EPS-u i NIS-u, u Vladi Srbije, koji jeftino kupuju domaću struju, a skupo nam prodaju uvezenu struju, čime obezvređuju elektroenergetski sistem i državu, a sa druge strane uzimamo verovatno nepovoljne kredite, možda i povoljne, ali krediti su obaveza za državu i sve građane Srbije, a u ovom slučaju od Poljske za obnovu Elektroprivrede Srbije.
Planirate zaduženje kod Evropske banke za obnovu i razvoj po osnovu šest kredita u iznosu od 18.172.083.750 dinara u sistemu evropskih banaka. Zašto niste obuhvatili to u jednom vremenskom periodu kada ste to mogli kao guverner Narodne banke Jugoslavije, da ne možete da ulažete devizne rezerve u EvroAksis banku u Moskvi, preko koje ste izvršili privatizaciju Nacionalne štedionice. Sa jedne strane pozivate se na standarde međunarodnih institucija i organizacija, a sa druge strane ne poštujete te standarde, njihovo uputstvo i upozorenje.
U razdelu 2 – predsednik Republike, funkcija koja znači najvišu izvršnu vlast u Republici, a posle te funkcije sledi Vlada Republike Srbije, predviđena su sredstva u budžetu za Borisa Tadića, odnosno predsednika Republike, u iznosu od 184.654.000 dinara, odnosno šest puta više nego za 2004. godinu, i samo je predviđeno za trošak, usluge po ugovoru 33.800.000 dinara, skoro iznos celog budžeta za predsednika Republike u tekućoj godini. Sa druge strane je u vreme predizborne kampanje obećao nova radna mesta, veće plate, redovne penzije itd.
Dalje, gospodo iz Vlade, budžet koji se planira za 2005. godinu ne samo da nije štedljivi, niti razvojni, niti socijalni, već rasipnički, nedomaćinski.
Razlozi su to što planirate bezbroj naknada u naturi, razne neodređene naknade, ostala davanja, naročito specijalizovane usluge i ovo što je već pomenuto - 218 automobila za tri i po miliona evra itd.
Sa ovim ću da završim, s obzirom da vreme prolazi. Posebna priča su dotacije nevladinim organizacijama, zamislite, u iznosu od 1.904.586.000 dinara. To je novac poreskih obveznika za one koji učestvuju i dalje u razbijanju zemlje, vojske, policije i institucija sistema. Novac dobijaju od američke države i Džordža Soroša, a sada vidimo i od vas.
Pomažete im u samouništenju. Zar ovoj državi, napaćenoj, opljačkanoj i ojađenoj Srbiji nije već dovoljno naneta šteta od, recimo, Nataše Kandić, Sonje Liht, Sonje Biserko, Borke Pavićević, Biljane Kovačević-Vučo, Dejana Anastasijevića, Jovana Dulovića itd.
Na kraju bih pomenuo razdeo 65 - Ministarstvo odbrane, predviđeno je 46.576.016.000 dinara. Nadam se da su to dovoljna sredstva za stabilizovanje vojske i profesionalizaciju, i da ne treba dozvoliti razbijanje kako vojske, tako i države i institucija sistema. Očigledno je da se slučaj smrti gardijskih vojnika, između ostalog, koristi i u cilju institucionalnog razbijanja naše vojske i države, u čemu učestvuju, nažalost, i pojedinci iz sadašnje vlasti.

Reč ima ministar Mlađan Dinkić.

Gospodine, samo vas ljubazno molim da kada obrazlažete vaše ideje, ipak detaljno prethodno pročitate budžet. Već više puta se ponavlja ta priča o dotacijama nevladinim organizacijama. To su: Vatrogasni savez, Crveni krst, Savez invalida, Savez slepih itd. Znam da od prethodnog ministra niste mogli da dobijete obrazloženje, ali na tri strane smo dali obrazloženje koje su to sve nevladine organizacije.
To nisu te na koje ste vi mislili. Zaista, sklon sam objektivnoj kritici, ali ako smo se nešto potrudili da objasnimo na tri strane, da se ne bi ponavljalo iz sednice u sednicu, kada se priča o budžetu, šta su to nevladine organizacije u smislu Zakona o budžetskom sistemu, samo vas ljubazno molim da pročitate.

Zahvaljujem se ministru Dinkiću. Mislim da je veoma važno što je po prvi put dobijena specifikacija o tome koje su nevladine organizacije na spisku, jer većina u parlamentu ovde je alergična na neke nevladine organizacije koje su ranije bile na platnom spisku budžeta Republike Srbije. Zbog toga je važno da se to zna, zbog javnosti, a i zbog poslanika.
Reč ima narodni poslanik Goran Jakšić, a neka se pripremi narodni poslanik Miljko Četrović.

Poštovani poslanici, poštovani predsedavajući, naravno, u potpunosti delim mišljenje svojih kolega da je predlog budžeta jedan od najvažnijih akata kojima se reguliše kako život i funkcionisanje države, tako i pozicija svakog građanina u jednoj državi. Naravno, to se odnosi i na Srbiju.
G17 plus će glasati za predlog budžeta, ne samo iz razloga što se radi o jednom od najodgovornijih akata koje donosi Skupština svake godine, ne samo zato što je to predlog ove vlade, ne samo zato što je to predlog koji je u pisanom obliku došao od strane ministra finansija gospodina Mlađana Dinkića, već zato što se radi o jednom kompleksno dobrom predlogu, i to iz više aspekata.
Pred nama je jedan, pre svega, odgovoran predlog budžeta, i to zato što ministar finansija Mlađan Dinkić očigledno predvodi jednu vrednu ekipu, koja je, u saradnji sa svim ostalim ministarstvima ove vlade, prvi put u novembru mesecu ove godine napravila predlog budžeta za narednu godinu. Oni koji prate zakonodavne aktivnosti, aktivnosti Skupštine Srbije u prethodnom periodu, znaju da je ovo bila obaveza i prethodne Vlade, koju prethodna Vlada nikada nije ostvarila. Predlog budžeta imamo sada potpuno na vreme.
Predlog ovog budžeta, koji je mesec i po dana pred novu 2005. godinu, omogućiće svim budžetskim korisnicima, a pre svega lokalnim samoupravama, da na vreme naprave svoje lokalne budžete, pravovremeno, kvalitetno i prema svojim procenama i potrebama građana koji žive u tim opštinama. Dakle, imamo jedan odgovoran predlog i na vreme, od jedne vredne i stručne ekipe.
Takođe, smatramo da je odgovoran predlog, jer se ovim budžetom preuzima obaveza regulisanja javnog duga, i to u jednom značajnom iznosu u odnosu na sve prethodne godine, spoljašnjeg i unutrašnjeg. Stoga nije zgore da se podsetimo da će penzioneri dobiti dvanaest i po penzija i to u redovnim isplatama. Osim redovnih isplata - dvanaest mesečnih rata, imaće i jednu polovinu isplaćene penzije iz tzv. velikog duga.
Ukoliko se realizuje sporazum sa MMF, javni dug će pasti ispod 50% bruto društvenog proizvoda. Oni koji se bave makroekonomskom politikom znaju koliko je ovaj podatak značajan za jednu državu, za njenu ekonomsku stabilnost, čime će se izbeći tzv. državni bankrot, koji je, da vas podsetim, pretio Srbiji 2000. godine.
Predlog budžeta je jedan odgovoran koncept, jer je koncept punjenja budžeta napravljen tako da je prihodna strana projektovana sa svega 14% uvećanja, odnosno projektovana inflacija plus rast bruto društvenog proizvoda od 4,5% za 2005. godinu. Uvođenjem PDV u naš poreski sistem, zbog proširenja poreske osnovice, realno je da se očekuje veći priliv u budžet u 2005. godini, što predlogom prihodne strane, sasvim odgovorno, nije stavljeno, jer je teško proceniti iznos i realnost ovakve vrste priliva, ali će ovaj veoma izvesni priliv omogućiti da predloženi budžet bude još stabilniji u 2005. godini.
G17 plus će glasati za ovaj predlog budžeta, jer je pred nama jedan hrabar koncept. Srbiji je potrebno, osim odgovorne vlasti, da u Vladi postoje i hrabri ljudi, sa hrabrim ministrima koji su spremni da vuku smele poteze, jer jedino tako možemo obezbediti održivi razvoj društva i države i ubrzati procese pridruživanja Evropskoj uniji.
Takođe, ovim budžetom je predviđeno smanjenje javne potrošnje, u principu, jedan nepopularan potez. Uvođenjem opšte discipline i štednje u ovom sektoru jedino možemo osigurati napredovanje društva.
Ovo je neminovno, jer jedino tako se mogu obezbediti sredstva za razvojne programe, a da se pri tom smanji opterećenje građana i privrede, odnosno da se neki porezi smanje ili ukinu.
Predviđeno je i smanjenje, u apsolutnom iznosu, subvencija društvenim preduzećima, što je ministar ovde jasno izneo, ali isključivo kao stimulativnu meru za podsticanje privatizacije. To će se na kraju odraziti tako što će preduzeća koja imaju realne probleme u privatizaciji, a ne zbog neodgovornog odnosa rukovodstva, odnosno poslovodstva, imati realno povećanje iz ovog dela koji se odnosi na subvencije, odnosno dobijaće više nego što su dobijali u prošloj godini.
G17 plus će glasati za ovaj predlog budžeta, jer imamo jedan realno kvalitetan i razvojni budžet. Poljoprivredi nisu smanjena sredstva u okviru budžeta, ukinuće se porez na katastarski prihod. Ono što smo obećali prošloj godini, to se i ostvaruje. Sva ona sredstva koja su došla na osnovu subvencija, regresa, kredita, neće ulaziti u poresku osnovicu za oporezivanje prihoda poljoprivrednih proizvođača. Znači, priča o tome da će se registracijom poljoprivrednih proizvođača naneti nekome šteta ili opterećenje, apsolutno ne stoji.
Subvencije, premije i regresi takođe su ostali, čak su negde i uvećani. Primetna inventivnost i osećaj Ministarstva za poljoprivredu i Ministarstva finansija da se uvedu neke nove subvencije, recimo za povrće, što će se pozitivno odraziti i interesantno je za poljoprivredne proizvođače na jugu i jugoistoku Srbije.
Naravno, ostao je u potpunosti i Fond za razvoj, ostali su svi oni programi za podsticaj zapošljavanja. Prvi put ćemo imati ono što je odavno pričano i predviđeno, da se ukida porez na zarade od 14% za sve novozaposlene sa biroa, koji se zapošljavaju u privredi. Jedan interesantan socijalno-zaštitni koncept - za sve starije od 50 godina, koji su na birou, a koji se ponovo zapošljavaju u privredi, poslodavci će biti u potpunosti oslobođeni i poreza na zarade, i obaveze davanja doprinosa. Uz kombinaciju uvođenja kredita za nezaposlene, imamo, osim razvojnog, jedan socijalni koncept u ovom predlogu budžeta.
Još samo jedan trenutak, da vas podsetim da će lokalne samouprave, iako je promenjen koncept finansiranja od strane države, imati povećanje za 30%, odnosno sa 30% na 40% učešća u porezu na prihod građana i plus transfer koji će dobijati od strane države.
G17 plus je u razgovoru sa ministrom finansija predložio da ministar finansija, iako ima odgovornost da na vreme donese predlog budžeta, napravi jedan sastanak sa predstavnicima lokalne samouprave i da se na tom sastanku u jednom dijalogu sa ministrom finansija donese pravi koncept novog zakona o finansiranju lokalnih samouprava.
I na naše zadovoljstvo, ali i na zadovoljstvo, pre svega, lokalnih samouprava, ministar finansija je prihvatio, napraviće jedan sastanak u narednih 15 dana.
Imamo informaciju da će mnogi, da će i oni poslanici koji nisu u poziciji, nego u opoziciji, podržati lično ovaj budžet, jer smatraju da je zaista dobar, da je najbolji, u jednom prethodnom i to dužem prethodnom periodu. Možda neće glasati za ovaj budžet, ali ih pozivam da svi glasaju, jer oni koji ne glasaju, očigledno, ne razumeju ovaj koncept budžeta ili jednostavno iz striktno političkih razloga neće podržati ovo što je preduzeto.