Zahvaljujem se narodnom poslaniku Mehu Omeroviću. Nadam se da smo se svi poslanici, i pozicije i opozicije, složili sa činjenicom da popodne dobijemo kompletnu informaciju oko ovog pitanja od ministra Dinkića sa Vlade Republike Srbije i da ovu temu tako privedemo kraju, a da nastavimo dalje po redosledu.
Reč ima narodni poslanik Arsen Đurić, a neka se pripremi narodni poslanik Milan Nikolić.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama se nalazi Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2005. godinu i želim da naglasim da će DSS podržati ovaj predlog zakona.
Vlada Republike Srbije je usvojila Memorandum o budžetu i ekonomskoj politici za 2005. godinu, sa projekcijama za 2006. i 2007. godinu. Osnovni ciljevi ekonomske politike, na kojima je zasnovan budžet za 2005. godinu, jesu očuvanje makroekonomske stabilnosti, uz zadržavanje visoke stope privrednog rasta i planiran je rast bruto društvenog proizvoda od 4, 5%. U 2004. godini rast društvenog bruto proizvoda je 8%, što je duplo više nego planirana stopa rasta, a ujedno to je i najveća stopa privrednog rasta u Srbiji u poslednjih 25 godina.
Nastaviće se restriktivna monetarna politika, koja će dovesti do daljeg povećanja deviznih rezervi i do očuvanja stabilnosti dinara, uz nastavak reformi sistema javnih finansija poreskim rasterećenjem privrede i povećanjem njene konkurentnosti. Takođe se planira ozbiljno restrukturiranje javnih preduzeća kako bi se povećala njihova profitabilnost, ali na bazi smanjenja troškova, a ne na osnovu povećanja cena, tako da će doći do njihovog efikasnijeg rada i do pružanja kvalitetnijih usluga.
U 2005. godini planira se ubrzana privatizacija preduzeća u društvenoj svojini i privatizacija banaka sa većinskim državnim vlasništvom. Restrukturiranje i privatizacija će dovesti do povećanja stranih investicija i do povećanja konkurentnosti domaće privrede, što je bitan uslov za povećanje izvoza i smanjenje spoljnotrgovinskog deficita na jednu realnu i održivu meru. Fiskalna politika u 2005. godini će biti usmerena na obezbeđivanje stabilnih prihoda, na smanjenje javne potrošnje i smanjenje ukupnog javnog duga.

Izvinite, gospodine Đuriću, zamolio bih neke poslanike da muzičke želje sa mobilnih telefona koriste van sale Skupštine Srbije.

Znači, fiskalna politika u 2005. godini biće usmerena na uspostavljanje stabilnih prihoda, na smanjenje javne potrošnje i smanjenje ukupnog javnog duga na ispod 50% bruto društvenog proizvoda.
Prihodi budžeta za 2005. godinu planirani su za 20% više nego u 2004. godini i planirani su u iznosu od oko 396 milijardi. Rashodi su povećani za 15% i planirani su u iznosu od oko 416 milijardi i jasno se vidi da je deficit budžeta znatno manji, odnosno za više od 37% manji nego u 2004. godini i planiran je u iznosu od oko 20 milijardi dinara.
Sredstva za pokrivanje budžetskog deficita biće obezbeđena od prihoda od privatizacije, od donacija i kredita međunarodnih finansijskih institucija. Kao što se vidi u budžetu, u četvrtom kvartalu 2005. godine planirano je da deo sredstava od privatizacije bude u iznosu od sedam milijardi dinara i da bude opredeljen za isplatu jedne polovine penzije, tako da se u 2005. godini planira isplata 12,5 penzija.
Očekuje se da će prihodi od poreza na dodatu vrednost biti veći za 14% od prihoda od poreza na promet, koji se ukida od 1. januara, a s obzirom da je učešće u porezu na promet predstavljalo značajan izvor finansiranja jedinica lokalne samouprave, a da se ukida od 1. januara i da se uvodi porez na dodatu vrednost, u budžetu su planirana transferna sredstva u iznosu od 13 milijardi i 800 miliona, koja će se po posebnom zakonu transferisati ka jedinicama lokalne samouprave.
Osim toga, planirano je povećanje učešća u porezu na plate sa dosadašnjih 30% na 40% u korist jedinica lokalne samouprave, tako da će to sa transfernim sredstvima predstavljati veće prihode opština iz Republičkog budžeta nego do sada. Iako je ovo jedan restriktivan antiinflatorni budžet, treba naglasiti njegovu investicionu i razvojnu komponentu. Najveće povećanje svakako je u Republičkoj direkciji za puteve i iznosi preko 50%. Budžet Republičke direkcije za puteve planiran je u iznosu od oko 27 milijardi dinara.
Ukupan Agrarni budžet je planiran na oko 20 milijardi i on je otprilike na nivou budžeta za 2004. godinu. Takođe, planirano je pet milijardi za subvencije u privredi u okviru Ministarstva privrede, milijardu dinara za podsticaj izvoza u okviru Ministarstva za ekonomske odnose sa inostranstvom, milijardu dinara za Garancijski fond, a za Fond za razvoj planirano je 800 miliona, i za mikro kredite 600 miliona sa otplatom od tri godine i grejs periodom od godinu dana, uz godišnju kamatnu stopu od samo 1%.
Treba istaći da su sredstva za Tranzicioni fond dva i po puta veća nego u 2004. godini. Planirana su u iznosu od pet milijardi dinara. Ono zbog čega želim da izrazim posebno zadovoljstvo, s obzirom da dolazim iz turističke privrede, jeste da su sredstva za podsticaj razvoja turizma četiri puta veća nego u 2004. godini i planirana su u iznosu od 280 miliona dinara.
Zbog svega ovoga ponavljam da će DSS podržati ovaj predlog zakona i pozivam sve poslanike da glasaju za ovaj zakon.

Reč ima narodni poslanik Milan Nikolić, a za reč da se pripremi narodni poslanik Vjerica Radeta.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, mi danas raspravljamo o budžetu za 2005. godinu i mislim da je to jedan od najvažnijih dokumenata koje ova skupština treba da usvoji.
Makroekonomska politika koja se odredi ovim budžetom opredeljuje sve aktivnosti tokom 2005. godine, odnosno život ove zemlje. Mislim da je dobro da dubinski o svemu porazgovaramo pre nego što se opredelimo za usvajanje ovakvog budžeta. Mislim da su ciljevi makroekonomske politike, koji su postavljeni, a to je povećanje privrednog rasta i makroekonomska stabilnost, dva osnovna cilja veoma važna, koja ne treba da budu realizovana samo u narednoj nego i u mnogo sledećih godina.
Takođe, pet mera, a to je restriktivna monetarna politika, čvrsta budžetska ograničenja, kontrolisana politika plata u javnom sektoru, restrukturiranje privrede i stvaranje ambijenta za povećanje izvoza, kao i reorganizacija javnih preduzeća, dobra su osnova za stvaranje stabilnije klime, koja može privredu da napravi atraktivnom, da bi mogli da budemo i strateški partneri novim potencijalnim investitorima ili onima koji žele da u ovu zemlju ulažu.
Mislim, takođe, da je realno planiran rast društvenog bruto proizvoda od 4, 5% i da inflacija od 9% može biti dobar parametar za dobru ekonomsku poziciju i realizaciju ovakvog jednog budžeta. Međutim, iako se naglašava komponenta restriktivnosti u mnogim pozicijama budžeta, bez namere da se ulazi u detalje, pa da se cifre kritikuju ovako ili onako, imamo elemente da kažemo da nije baš tako.
Više puta je ovde pomenuta priča da je izdvajanje za plate u državnom sektoru, zapravo na svim nivoima, od opštine preko svih nivoa vlasti i u mnogim javnim funkcijama, preveliko i da su podaci neumitni, koji pokazuju da se u zadnjih nekoliko godina rapidno povećava birokratija, koja preti da jedan ogroman deo budžeta zahvati.
Pri tom ne mislim da su to visoke plate, ali mislim da je broj učesnika u raspodeli takvih sredstava veliki i, ako je budžet restriktivan, ako želimo da budemo efikasni, onda je vrlo važno da se mere u pogledu smanjenja broja zaposlenih u javnim funkcijama striktno sprovode i da dele sudbinu onih koji su u privredi, jer sada imamo jednu kontradiktornu situaciju, da nam je veliki broj radnika iz proizvodnih firmi kao tehnološki višak na ulici, a zapošljavamo ljude u neproizvodnim delatnostima.
Takođe, mislim da merama ekonomske politike moramo da zaštitimo domaćeg proizvođača na i ovako malom privrednom prostoru, tržišnom prostoru.
I u ovom trenutku se u ovoj zemlji Srbiji uvozi sve i svašta, a pri tom mere koje su preduzete da se bar delimično zaustavi takav jedan izvoz ne daju rezultate.
Mislim da su ozbiljno bili na udaru proizvođači obuće, iza toga proizvođači tekstila. Mi sada imamo situaciju da su veoma ugledne firme propale upravo zbog nevođenja pravilne politike zaštite domaće proizvodnje. Sada su na udaru sve proizvodnje robe široke potrošnje.
Razumem da, ako želimo u Evropu, ako želimo da imamo uslove i ambijent kakav evropske zemlje imaju, ne možemo da računamo na zaštitnu politiku putem visokih carina, ali mere vancarinske zaštite, svedene samo na inspekcijsku kontrolu i kontrolu kvaliteta, nisu dovoljne.
Neophodno je da se pogledaju iskustva zemalja u okruženju, da se pogleda sirovinski sastav proizvoda koji uvozimo, da se detaljnije vrši atestiranje tih proizvoda. Zašto da, poučeni iskustvima koja smo imali od ranije, ta negativna iskustva ne izbegnemo i ne uvedemo zaštitne mere putem kvota, posebnih dozvola za uvoz određenih proizvoda, pre svega mislim na proizvode robe široke potrošnje i da ideju koju je Ministarstvo trgovine, odnosno ministar trgovine pokrenuo – "kupujmo domaće" – afirmišemo pravilno i svuda.
Mislim da bi na taj način mogli da zaposlimo veći broj radnika, više zaposlimo kapacitete koje imamo, koji sede bez posla i da na taj način damo veći doprinos punjenju budžeta, nego što je situacija sada.
Veoma često se kaže da mi nemamo kvalitet za izvoz. Mislim da ta tvrdnja nije tačna. Mislim da i ovoga puta nedostaje jedna sinhronizovana strategija i politika da se veći izvoz ostvari. Skoro da se ne primećuje aktivnost komora na tom planu. Skoro da ne vidimo da nam pri ambasadama postoje privredna predstavništva koja mogu da daju doprinos raznoraznim poznatim aktivnostima, da se naši proizvodi, posle embarga, nađu tamo gde su nekada bili i tamo gde im je mesto.
Takođe, mislim da je simbolično ovo stimulisanje izvoza, kako je nazvano u bilansu. Mogućnosti su takve, ali u uslovima kada naš proizvođač ima situaciju da se sretne sa konkurencijom u svetu, koji radi finansiranja proizvodnje ima 4% kamate, a mi znamo da nam je ovde iznad 1,5% na mesečnom nivou kamata, onda bi bilo neophodno da se u tom pravcu preduzimaju mere povoljnijeg kreditiranja proizvodnje za izvoz, kako bismo mogli da budemo konkurentniji na tim tržištima, jer nam ove kamate našu prednost u jeftinoj radnoj snazi pojedu i onda postajemo nekonkurentni na tim tržištima i sa kvalitetnijim robama.
Na kraju, mi ćemo, kao SPS, budžet prihvatiti, jer u principu, u globalnoj politici je dobar.
Malo imam primedbu na ovaj transfer sredstava iz budžeta u različite oblike za podsticaj razvoja, a pre svega, mislim da i politički nije mudro da se povežu izdvajanja za jug Srbije i Kosovo i Metohiju. Mislim da bi trebalo te dve stvari odvojiti. Na taj način će verovatno moći i bolje da se prati šta se radi u jednom, šta u drugom regionu. Te dve regije imaju iste probleme, ali nisu baš isti. Mislim da na tom planu treba da se razmisli pre nego što se konačno donese odluka.
Videćemo sprovođenje budžeta. Dobro je da je on realan. U datim ekonomskim uslovima mislim da drugačije i ne može biti. Nadam se da ćemo u narednoj godini biti u prilici da razgovaramo o takvom budžetu koji će imati elemente za razvoj veće nego što ih sada ima, koji će imati investicionu politiku jaču nego što je sada, ako realizujemo ovo što sada ovim budžetom dogovaramo.

Reč ima narodni poslanik Vojislav Milajić, a neka se pripremi narodni poslanik Išpanović Ištvan.

Dame i gospodo, ovim predlogom zakona o budžetu predviđene su i određene vrste prihoda koji treba da obezbede normalno funkcionisanje javne potrošnje.
Postoje tri vrste izvora prihoda koji ukupno predstavljaju budžet. Po ovom zakonu su predviđeni poreski i neporeski prihodi u ukupnom iznosu od 396 milijardi dinara, deficit od 20,5 milijardi dinara i dodatni prihodi organa od 56,8 milijardi dinara. Preračunato u dolare, to je negde oko 7,9 milijardi dolara.
U obrazloženju ovog zakona je rečeno da ova visina budžeta predstavlja 45,5% bruto nacionalnog dohotka. Po tome bi ispalo da je bruto društveni proizvod 17,5 milijardi dolara. Malo je čudan taj iznos i način obračuna bruto društvenog proizvoda, jer znamo da je do pre četiri godina bruto društveni proizvod bio svega 11 milijardi dolara. Prosto je nemoguće da je za četiri godine uvećan za 6,5 milijardi dolara.
Osvrnuo bih se na način pokrivanja budžetskog deficita, koji iznosi 20,5 milijardi dinara ili 341 milion dolara. Zakonom je predviđeno da će se budžetski deficit pokrivati na tri načina, i to od privatizacije u iznosu od 8 milijardi dinara, od donacija i kredita međunarodnih i finansijskih institucija 5.700.000.000 i neto domaćeg finansiranja. Neto domaće finansiranje obuhvata primanja od privatizacije ostvarenih u 2004. godini, izdavanje hartije od vrednosti i kredite od poslovnih banaka. Ovde je malo sumnjivo kako će se pokriti ovaj deficit. Najverovatnije će se pokriti zaduživanjem kod poslovnih banaka i uopšte uvećanjem javnog duga Republike Srbije.
Što se tiče pokrivanja deficita od već ostvarenih privatizacija, neko od mojih prethodnika je pomenuo način privatizacije "Sartida". Tu je napravljena jedna velika šteta prema poveriocima "Sartida".
Protiv "Sartida" AD je pokrenut stečajni postupak 2003. godine. Imovina koja je procenjena od strane matičnog i 5 zavisnih preduzeća procenjena je na preko 450 miliona dolara, a u stečajnom postupku, umesto javnog nadmetanja, "Sartid" je prodat slobodnom pogodbom, slobodnim ugovaranjem između stečajnog upravnika i kupca "Sartida" AD i 5 zavisnih preduzeća.
Stečajni upravnik je bio Branislav Ignjatović, inače, kum Nemanje Kolesara, a ceo postupak je sprovodio Trgovinski sud u Beogradu. Interesantno je da je mesno nadležan sud za sprovođenje stečajnog postupka trebalo da bude Trgovinski sud u Požarevcu. Međutim, izuzet je Trgovinski sud u Požarevcu i iz nekih nepoznatih razloga je određen Trgovinski sud u Beogradu. Tu su oštećeni država Srbija, poverioci i radnici i "Sartida", i ovih 5 zavisnih preduzeća. Država Srbija zato što je bila većinski vlasnik i akcionar.
Društvena svojina je bila 52%, a oko 48% su bili akcionari, s tim što je većinski akcionar bila država Srbija.
Procenu vrednosti kapitala i Sartida AD i pet zavisnih preduzeća vršila je revizorska kuća "Deloitte and Touche", čiji je izvršni direktor bio bivši ministar za privredu i privatizaciju Aleksandar Vlahović do kraja 2000. godine i on je jednu procenu kapitala izvršio dok je bio izvršni direktor "Deloitte and Touche", a sasvim po drugoj ceni je prodato dok je bio ministar za privredu i privatizaciju.
Procena je Sartida AD i pet nezavisnih preduzeća preko 450 miliona, a Vlada Srbije i Ministarstvo za privredu i privatizaciju su dozvolili da se Sartid i svih pet zavisnih preduzeća proda za 23,6 miliona dolara. Time je US Steel iz Pitsburga ostvario dobit od preko 430 miliona dolara, što je objavljeno u listu "Waal Street", izdanje iz januara 2004. godine, a i naša domaća štampa je to prenela.
Međutim, niko ništa nije preduzeo po tom pitanju. Poverioci su oštećeni, radnicima nisu plaćeni doprinosi ni za 2001, 2002. i 2003. godinu, i načinjena je velika šteta, tako da treba biti oprezan prilikom ocena toga da li može putem privatizacije da se namakne budžetski deficit. Ako se bude vršila privatizacija kao kod Sartida, teško će se to izvršiti.

Reč ima narodni poslanik Išpanović Ištvan, a za reč neka se pripremi narodni poslanik Mika Vlaović.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, želeo bih da kažem nekoliko rečenica o jednom delu budžeta, a radi se o sredstvima za rad saveta nacionalnih manjina

Gospodin ministar je to jednom rečenicom spomenuo, a želeo bih da vas podsetim na neke činjenice.

Naime, kada je usvajan budžet za ovu godinu, podneo sam amandman da se obezbede sredstva za rad saveta nacionalnih manjina. Međutim, tada nije bilo to moguće, pa su kasnije tokom godine ipak, zahvaljujući ministru za finansije, obezbeđena sredstva za rad nacionalnih saveta, tako da su u ovoj godini predviđena kao posebna stavka, i to 45 miliona za rad saveta nacionalnih manjina.

Da vas podsetim, taj organ je uveden prilikom donošenja zakona o zaštiti prava nacionalnih manjina i to je još donela Savezna skupština, a kasnije je ovaj organ utvrđen Poveljom o ljudskim i manjinskim pravima, koja je praktično sastavni deo Ustavne povelje državne zajednice.

Zahvaljujući tim aktima funkcionišu saveti manjinskih zajednica, i to obezbeđenjem sredstava u budžetu.

Naime, postoji od 11 nacionalnih saveta, koliko je do danas osnovano, neki saveti manjinskih zajednica uopšte ne bi mogli raditi, ukoliko ne bi bila bar obezbeđena ova minimalna sredstva u budžetu i to je veoma važno za rad ovih saveta. Koliko sam upoznat, pored ovih saveta koji su do sada osnovani, a to je 11 saveta, ovih dana je, ili je već, osnovan i 12. savet nacionalnih manjina.

Želeo bih ovom prilikom da se zahvalim što je ova stavka konačno ušla u budžet.

Predlažem da glasate svi za budžet za sledeću godinu. Hvala vam.