Dame i gospodo narodni poslanici, za nas u SRS nije sporno da treba doneti zakon o reproduktivnom materijalu šumskog drveća, ali ne postoji nijedan jedini razlog predviđen Poslovnikom Narodne skupštine Republike Srbije da se ovaj zakon donosi po hitnom postupku.
Obrazloženje Vlade, kao predlagača, zaista nije uverljivo i ne vidi se da nedonošenje ovog zakona po hitnom postupku može da prouzrokuje štetne posledice po život i zdravlje ljudi, bezbednost zemlje i rad organa i organizacija. Ovo su uslovi iz člana 157. našeg Poslovnika, zbog kojeg bi neki zakon trebalo doneti po hitnom postupku.
Vi, gospodo iz vladajuće većine, imate čudan odnos i čudne aršine kada je u pitanju utvrđivanje da li nešto treba u ovom parlamentu da se radi po hitnom postupku, pa onda kada mi iz SRS predložimo da se po hitnom postupku razmatra i utvrđuje da li je predsednik Republike prekršio Ustav, vi onda mislite i glasate da to ne treba da se radi po hitnom postupku, a dobro znate da, ako predsednik Republike krši Ustav, da onda to zaista može da prouzrokuje štetne posledice i po život i zdravlje ljudi, bezbednost zemlje, pogotovo za rad organa i organizacija.
Predsednik poslaničke grupe SRS, gospodin Tomislav Nikolić vam je rekao na koja pitanja bi ministar trebalo da odgovori Narodnoj skupštini, da bismo mi iz poslaničke grupe SRS mogli da glasamo za ovaj predlog zakona.
Izneću vam još neke detalje iz ovog zakona za koje smatramo da ne bi trebalo da stoje i koji će otvoriti mogućnost zloupotreba i različitih tretmana proizvođača reproduktivnog materijala šumskog drveća. Upravo želimo da naglasimo da ni ovaj, ni bilo koji drugi zakon, ne mogu da svojom primenom dovedu do toga da službeno lice koje primenjuje zakon može da ima različiti odnos prema različitim licima, odnosno da različita lica imaju različit tretman kod državnog organa.
U članu 13. ste predvideli šta treba da radi ministar. Ovo nije samo u članu 13, nego u više članova ovog zakona, spomenuću samo ovaj jer je prvi po redu. Prema stavu SRS, ovi poslovi treba da budu u nadležnosti Ministarstva. Ministarstvo je organ, ministar je čovek koji se nalazi na čelu ministarstva, ali ne može da ima ingerencije predviđene ovim i ovakvim zakonima.
U članu 20. u poslednjem stavu kažete da stručne poslove kontrole proizvodnje Ministarstvo može da poveri preduzeću i drugom pravnom licu iz člana 10. stav 2. ovog zakona. Čudno je i interesantno da ove stručne poslove iz ove oblasti treba da radi neko sa strane, neko treće lice. Bilo bi logično da je nadležno ministarstvo osposobljeno da ima kadrove koji mogu da obavljaju ove poslove.
To bi tako sigurno i bilo da se u Ministarstva ne zapošljavaju partijski poslušnici, to je pogotovo bilo izraženo od 2000. godine, očigledno nastavljeno i do dana današnjeg, čim vi zakonom predviđate da morate nekog drugog da angažujete da obavlja poslove iz delokruga Ministarstva.
U članu 24. imaju dva stava i ovi stavovi su kontradiktorni između sebe. Kažete - troškove kontrole proizvodnjom snosi proizvođač i uplaćuje na odgovarajući račun za uplatu javnih prihoda budžeta Republike. Visina troškova utvrđuje se u skladu sa propisima o naknadama troškova u upravnom postupku.
U upravnom postupku se plaćaju administrativne takse. Ako su u pitanju administrativne takse, onda je njihova visina određena posebnim zakonom i ne može ovaj zakon da menja te iznose. Ako je reč o nekim drugim troškovima, onda to nisu na ovaj način regulisani troškovi u upravnom postupku. Tu postoji neki problem. Ne znam šta je predlagač mislio. Možda će gospođa ministar to da nam objasni.
Kaznene odredbe su vam baš interesantne - novčanom kaznom od 50.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za privredni prestup preduzeće ili drugo pravno lice - i onda nabrajate u kojim slučajevima. U drugom stavu istog ovog člana kažete - za privredni prestup iz stava 1. ovog člana kazniće se novčanom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara i odgovorno lice u preduzeću ili drugom pravnom licu.
Mi srpski radikali smo svaki put kada su ovakve kazne u pitanju načelno protiv ovako velikih raspona kazni, jer uvek kad postoje ovako veliki rasponi, onda onaj ko te kazne određuje ima široke mogućnosti da ovaj zakon zloupotrebljava. Šta je ovde posebno interesantno? Kada predviđate kazne za pravna lica, onda je odnos između najniže i najviše kazne 20 puta, a kada je u pitanju fizičko lice, onda je taj odnos pet puta. Zaista nisam videla logiku u ovakvom predlogu.
Sledeći član 48, kažete - novčanom kaznom od 100.000 do milion dinara kazniće se za prekršaj preduzeće ili drugo pravno lice, pa onda kažete kad i zbog čega. Izuzetno je nelogično da je najniža kazna za prekršaj veća dva puta od najniže kazne za privredni prestup. Valjda je privredni prestup veći prestup od prekršaja. Trebalo bi da to bude izraženo kroz kaznene odredbe.
U članu 49. kažete - novčanom kaznom od 5.000 do 500.000 dinara kazniće se za prekršaj preduzetnik ako postupi suprotno odredbi člana 4. stav 3. ovog zakona. U prethodnom stavu kažete - novčanom kaznom od 100.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj preduzeće ili drugo pravno lice ako postupi suprotno odredbi člana 4. stav 3. ovog zakona.
Zašto jednu kaznu predviđate za preduzeće ili drugo pravno lice, a drugu kaznu za preduzetnika?
To takođe mi, srpski radikali, smatramo da nije logično i mislimo da se, uz ove nedostatke na koje smo ukazali, možda moglo razmišljati o glasanju za ovaj zakon, ali ipak ovako koncipiran zakon nije prihvatljiv za poslaničku grupu SRS.

Reč ima narodni poslanik Rodoljub Gačević.

Dame i gospodo narodni poslanici, podizanje i obnavljanje šumskih sadnih materijala je kvalitativno podizanje šuma, jer svakako jedan od nacionalnih interesa, pre svega sa ekonomskog aspekta, ekološkog, biološkog, a po svemu sudeći i sa aspekta nacionalne odbrane, imajući u vidu neke intencije u sadašnjoj aktuelnoj vlasti, odnosno aktuelnih ministara i njihovih izjava.
No, predlagač ovog zakona u članu 11. kaže da polazni materijal za proizvodnju reproduktivnog materijala može biti priznat klon i klonska smeša. Smatram da se za polazni materijal mogu isključivo koristiti materijali domaćeg porekla, odnosno zabraniti svaki uvoz reproduktivnog materijala, jer se lažnim deklaracijama, kao što se pod firmom reproduktivni materijali poznatog porekla ili pod firmom selekcioni reproduktivni materijal, odnosno kvalifikovani reproduktivni materijal, testirani, odnosno sortni reproduktivni materijal, uvozi sve i svašta, što je potvrdila naša praksa.
Iz tih razloga se omogućava i uvođenje genetski modifikovanih vrsta, a njihov štetan uticaj na domaće vrste, naročito iste familije, ne samo da je nepoznat, rizičan, već i dokazano štetan po opšte zdravlje ljudi. Taj uticaj je loš na ceo ekološki sistem, biljni i životinjski svet, jer nakon uspostavljanja određene ravnoteže u prirodi uspostavlja se urod novih štetnih vrsta, pre svega mislim na štetočine, parazite i druge životinjske vrste, koje predstavljaju u ovim područjima napast za stočarstvo, za šumarstvo, a i za celokupno stanovništvo. Te vrste ranije nisu ni postojale, ali su se vremenom uspostavile, odnosno usele.
Nema potrebe za uvozom bilo kakvih polaznih materijala za proizvodnju reproduktivnih materijala, kada imamo dovoljno zemlje, instituta i šumskog fonda, i imamo tog materijala za samoreprodukciju, dovoljno da možemo biti samo izvoznici toga, a nikako uvoznici.
Smatram da samo treba izvršiti izuzimanje za sada posebne namene, pod kojom podrazumevam, recimo, član 4. stav 2, koje se odnose na ukrasno drveće i slučajeve specijalne namene, kao što su jelke za Božić, Novu godinu, neke stare zanate, kao što je crni bor za smolarenje i za proizvodnju katrana.
Dokle god postoje takve neke vrste, odnosno dokle postoje interesi na tržištu, dok postoji potreba, treba dozvoliti, možda tako da ih nazovem, stare zanate, neka opstanu. To je deo prihoda za siromašno stanovništvo, mislim na neke krajeve kao što su brdsko-planinski.
To treba dozvoliti, ali pre svega i imati u vidu da se vrši od domaćih vrsta, jer ne može jedan proizvođač semenskih vrsta da donese neke nove vrste modifikovane ili recimo klonske smeše. Dakle, samo pod određenim odobrenjima ministarstva, ako ono smatra da to treba dozvoliti, tamo gde su i određeni nadzori inspekcije, da se može vršiti i ova vrsta delatnosti stanovništva radi obezbeđivanja svih životnih sredstava.
Fizička i pravna lica mogu da imaju jednako pravo da u tom slučaju ovakve vrste proizvode i da se to plasira na tržištu pod određenim inspekcijskim kontrolama, da se ne bi izvršila eventualna zloupotreba.
Sa ove govornice bih samo pozvao ministarstvo nadležno za šume da, u saradnji sa ministarstvom koje je zaduženo za reformu školstva, izvrše akcije, odnosno da što više bude pošumljavanja, kao što je nekada bilo, u vreme kada sam bio omladinac i kada je ovakav gest bio koristan; neka i sada bude takvih akcija u našim sredinama, našim školama i kod našeg građanstva.