Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne.)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Ne.)
Pošto se niko od poslanika nije prijavio za reč, zaključujem načelni pretres.
Saglasno članu 136. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto na Predlog ovog zakona nisu podneti amandmani, pre nego što zaključim pretres u pojedinostima, da li predstavnik predlagača, gospodin Dragan Kojadinović, ministar kulture, želi reč? (Ne.)
Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu i u celini.
Prelazimo na 3. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O ELEKTRONSKOM POTPISU
Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada Republike Srbije. Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Lazar Čavić, Jovan Daja, Gordana Gajić, Zoran Antić, Srboljub Marinković i Stevica Deđanski.
Amandmani koji, u skladu sa Poslovnikom, budu podneti do početka načelnog pretresa biće vam uručeni u toku sednice.
Primili ste izveštaje Odbora za nauku i tehnološki razvoj i Zakonodavnog odbora.
Pre otvaranja načelnog pretresa, podsećam vas da, prema članu 90. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 136. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres.
Da li predstavnik predlagača, dr Aleksandar Popović, ministar nauke i zaštite životne sredine, želi reč? Da, izvolite.

Gospodine potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, donošenjem zakona o  elektronskom potpisu stvaraju se normativni, organizacioni i tehnološki preduslovi za bezbednost elektronskih dokumenata u elektronskim transakcijama i za njihov legalitet i legitimitet u pravnom saobraćaju. Elektronski dokumenti se zakonom definišu kao ekvivalenti papirnim dokumentima. Oni su punovažni i imaju dokaznu snagu. Elektronski potpisi, koji su u skladu sa odredbama zakona, imaju pravno dejstvo i morali bi biti privhaćeni na sudu kao sredstvo za dokazivanje.

Zakonsko regulisanje elektronskog potpisa će uticati na pospešivanje elektronskog poslovanja u svim oblastima: trgovini, bankarstvu, osiguranju, turizmu, uslugama itd.

Razmenom, putem interneta, standardizovanih elektronskih dokumenata vršiće se zaključivanje ugovora, plaćanje, kao i obavljanje drugih radnji u pravnom prometu, na efikasan način, uz manje troškova i bez neposrednog kontakta zainteresovanih strana, koji mogu biti u raznim krajevima sveta.

U našoj zemlji, prema izveštaju Komisije Ujedinjenih nacija za Evropu, oko 700.000 stanovnika povremeno koristi internet, dok se procenjuje da oko 500.000 vrlo često koristi mogućnosti svetske mreže. Procenjuje se da svakodnevno internet koristi oko 0,3% stanovništva, odnosno ako se uzme u obzir da samo urbane sredine uglavnom imaju pristup internetu, taj procenat je oko 0,8%. Ukupan broj registrovanih domena u našoj zemlji početkom 2004. godine je bio 23.314 domena, a procenjuje se da je sada taj broj nešto ispod 25.000, a prodavnica oko 500, što znači da sve veći broj potrošača i u našoj zemlji koristi određene vidove elektronske trgovine.

U našoj zemlji se od 1998. godine preduzimaju značajne i obimne aktivnosti na uvođenju i korišćenju tehnologije elektronskog potpisa u platnom prometu. Odgovarajući elementi tehnologije elektronskog potpisa već su implementirani u Zakonu o platnom prometu i Odluci o elektronskom načinu obavljanja platnog prometa. Od januara 2003. godine većina banaka u Srbiji razvija sopstvene sisteme za elektronsko plaćanje i u svojim sistemima koriste elektronski potpis.

Pored napretka u oblasti platnog prometa, u praksi je uočena zainteresovanost preduzeća za elektronsko poslovanje i u drugim oblastima. Prisutna je i sve više se razvija svest o neophodnosti i velikoj koristi od primene elektronskog poslovanja među privrednim i finansijskim subjektima u Srbiji. Time se postiže ekonomičnije poslovanje, lakše komuniciranje sa domaćim i inostranim partnerima i komercijalne prednosti na tržištu.

Iz svega što smo videli, vidi se da postoji jasna potreba da se u našoj zemlji donese zakon o elektronskom potpisu. Poseban uticaj očekuje se na uvođenje elektronske uprave i omogućavanje, na efikasan i racionalan način, putem dvosmerne elektronske komunikacije, opštenje između građana, privrednih subjekata i organa javne uprave u postupcima ostvarivanja njihovih prava, obaveza i interesa, kao što su registracija firmi, registracija vozila, prijava poreskih obaveza, dostavljanje podataka o ličnim i statusnim promenama, dokumenata potrebnih za uvozno-izvozne poslove itd.

Zakonskim regulisanjem elektronskog potpisa, zasnovanog na primeni odgovarajućih međunarodnih standarda i preporuka, Srbija ispunjava jedan od osnovnih uslova za ostvarivanje komunikacije sa ostalim zemljama savremenog sveta, gde je elektronskog poslovanje postalo način života.

Avgusta 1997. godine Nemačka je postala prva zemlja u kojoj je donet zakon o elektronskom potpisu, zatim su sledile Belgija, Danska, Italija i druge zemlje, a kasnije i zemlje iz našeg okruženja. U delu Srbije i Crne Gore, u Republici Crnoj Gori, zakon o elektronskom potpisu donet je oktobra 2003. godine.

Predložena zakonska rešenja se uglavnom baziraju na Direktivi o elektronskom potpisu, zakonima članica Evropske unije i zemalja iz našeg okruženja, uvažavajući specifičnosti našeg zakonodavstva. Tehnologija elektronskog potpisa, na kojoj se baziraju zakonska rešenja, omogućava da strane u elektronskoj komunikaciji imaju mnogo više poverenja u elektronske transakcije. Naime, elektronski potpisi kao tehnologiju koriste kriptografiju, na bazi javnih ključeva, koji su idealno pogodni za komunikaciju preko otvorenog javnog interneta. Svaki korisnik generiše par ključeva, poznatijih kao javni ključ i privatni ključ. Samo javni ključ može dešifrovati dokument sa odgovarajućim privatnim ključem.

Elektronski potpis nedosmisleno potvrđuje identitet pošiljaoca, kao i autentičnost i integritet elektronskih dokumenata. Jedinstven za pošiljaoca i za dokument koji se šalje, elektronski potpis se može verifikovati i ne može se poreći. Druga važna prednost koju elektronski potpis pruža je to što osigurava da su učesnici u transakciji baš oni za koje se predstavljaju. Za razliku od potpisa pisanog rukom, elektronski potpis ne samo što identifikuje pošiljaoca elektronskog dokumenta, već i osigurava da se sadržaj dokumenta ne menja u toku prenosa, što je najkritičniji deo elektronskog poslovanja.

Elektronski sertifikati takođe pomažu da se proceni koje su robe i usluge dostavljene preko mreže originalne. Zakonskim propisivanjem uslova koje treba da ispuni elektronski potpis, uslova koji treba da zadovolje sredstva za izradu i sredstva za verifikaciju potpisa, kao i uvođenjem novih funkcija, sertifikacionih tela, obezbeđuju se uslovi za nedvosmislenu identifikaciju potpisnika, dokaz o tome da je potpisnik potpisao taj dokument. Sertifikaciona tela, u skladu sa zakonom, imaju funkciju izdavanja i upravljanja elektronskim sertifikatima. Oni svojim autoritetom imaju ulogu poverilaca elektronskih sertifikata.

Na kraju, zakonom uspostavljeni okvir za elektronski potpis, zasnovan na sertifikacionim telima sa licencama, sigurno će predstavljati dodatni razlog za veće poverenje u elektronsko poslovanje sada i u budućnosti. Dame i gospodo poslanici, hvala vam što ste me saslušali.

Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Odbora za nauku i tehnološki razvoj - Nikola Jovanović, predsednik Odbora, i Zakonodavnog odbora - Miloš Aligrudić, predsednik Odbora) Ne.

Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? Da.

Ovlašćeni predstavnici za ovu tačku dnevnog reda su: ispred SPS - Svetislav Krstić, ispred DSS - Dejan Stojiljković i ispred poslaničke grupe DS - Milan Marković.

Reč ima narodni poslanik Svetislav Krstić.

Uvaženi gospodine predsedniče, uvaženi članovi Vlade, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, u pitanju je veoma važan zakon o elektronskom poslovanju i dobro je što ga donosimo. Šteta je što to nismo učinili ranije, nego smo jedna od zadnjih zemalja koja donosi jedan ovakav zakon. Mislim da je u pitanju osnovni zakon bez koga ne možemo govoriti ozbiljnije o elektronskom poslovanju. Zbog toga će SPS podržati usvajanje ovog zakona.
Donošenje zakona će omogućiti uklapanje u međunarodne tokove elektronskog poslovanja. Malopre smo čuli uvaženog gospodina ministra koji je rekao da negde oko 700.000 korisnika imamo u Srbiji, a po nekim podacima kojima raspolažem broj korisnika interneta, kao jedan od ključnih podataka koji može biti merilo, u Srbiji je negde oko 900.000.
Dame i gospodo narodni poslanici, po procentu smo mi oko svetskog proseka, a što nije loše, ali mi bismo hteli da budemo evropski prosek. Želim da kažem da je prošle godine preko interneta obavljen poslovni promet u iznosu od dve hiljade milijardi dolara i beleži stalnu tendenciju rasta. Takođe, kada je u pitanju sklapanje poslova preko interneta, postoji tendencija rasta u našoj zemlji.
Informatizacija svih poslovnih tokova je velika razvojna šansa naše Republike. Razvoj podrazumeva tri stvari: prva stvar je kapital, druga su kadrovi, a treća informacije. Kapitala nemamo, a ono što imamo nije baš najbolje investiran. Kadrove imamo, ali imamo nezadovoljavajuću strukturu i motivisanost kadrova. Što se informacija tiče, informacija je najcenjenija roba. Proizvodi se, transformiše, prenosi, prerađuje, kupuje, prodaje itd. Ako sada uzmemo sve ovo u obzir, očigledno je da će donošenje ovakvih zakona omogućiti i uticati na razvoj u našoj zemlji.
Želim da istaknem neke od prednosti poslovanja na internetu. Ako imate firmu koja posluje na internetu ili koristi internet za poslovanje, tada se nalazite u poziciji kao da imate firmu u celom svetu.
Ne morate imati firmu u centru Pariza i plaćati milionski zakup ili predstavništvo u Tokiju, kako bi vam firma u svetu bila poznata, ne morate imati razne predstavnike itd. koji puno koštaju. Dovoljno je da se na internetu pojavite i da vaša firma nađe svoje mesto.
U Jugoslaviji postoji puno ljudi i puno firmi koji koriste internet za poslovanje. Želim da istaknem jednu veoma interesantnu pojavu koja ima velike posledice na celokupno dešavanje u našoj Republici. Sve je veći broj mladih ljudi koji rade kod kuće putem interneta za neke međunarodne firme. U Novom Sadu znam najmanje deset mladih ljudi, stručnjaka, koji rade za neke firme čija su sedišta u Australiji, Americi itd. i ostvaruju veoma pristojne zarade na taj način.
Ovo može da deluje ohrabrujuće, obzirom da je očigledno da uskoro neće biti potrebno da se kod nas dešava ono što zovemo odliv mozgova. Neće morati mladi ljudi da odlaze i da budu fizički prisutni u razvijenim zemljama, neće morati da čekaju vize i dozvole za rad itd, moći će da rade za firme tako što će sedeti kući i to se sada već dešava. O tome moramo da vodimo računa i tu je naša velika razvojna šansa.
Želim da istaknem da sve velike firme u svetu imaju otvoren konkurs za zapošljavanje ljudi koji znaju da rade na računarima. Što se tiče situacije u našoj zemlji, kada je u pitanju primena računara ima nekoliko ograničenja. Jedno od osnovnih ograničenja je komunikaciona infrastruktura. Imao sam prilike da pre godinu i po dana razgovaram sa bivšim direktorom Microsofta za Srbiju, gospodinom Franjom Riđijem i pitao sam ga šta je problem u Srbiji, da li su problem kadrovi, oprema. Rekao mi je da je problem komunikaciona infrastruktura.
Opreme imamo, može biti bolja, savremenija, može biti više, imamo kadrove. To je jedan od velikih ograničenja komunikacione infrastrukture. Što se tiče ograničenja, želim da kažem da je u našem obrazovanju, u sistemu obrazovanja, informatičko obrazovanje nedovoljno zastupljeno. Mislim da veliki broj direktora škola gotovo da ne znaju da rade na računaru. Mislim da na taj način želim da istaknem simbolično da je potrebno preduzeti odgovarajuće mere kako bi se našoj deci omogućilo da u što ranijem uzrastu dođu u dodir sa računarom jer još uvek je za privatnu nabavku naših građana skup.
Kada je u pitanju funkcionisanje infromacionih sistema, iskoristio bih priliku da se oslonim i na informacioni sistem Narodne skupštine, obzirom da je Narodna skupština jedna od najvažnijih ustanova u zemlji, koristim priliku da ukažem na jednu anomaliju koja može da bude i veoma opasna za bezbednost zemlje, a tiče se informacionog sistema Narodne skupštine.
Nakon informacije, kada smo postali poslanici, izabrani za poslanike i došli u Skupštinu, u Skupštini postoji informatički centar i poslanici se pozivaju da se pojave i da koriste to.
I otišao sam želeći da u pauzama koristim računare, i da bi neke svoje poslove možda mogao i ovde u Skupštini da uradim. Ljubazno sam dočekan, seo sam za računar i pokušao da otvorim korisnički nalog. Tada se desilo ono što sam očekivao, administrator sistema je rekao da nemam ovlašćenja i da ne mogu da otvorim korisnički nalog, nego mogu da koristim računar kao gost.
Znajući da je to uobičajeno, kada neko dolazi i počinje da koristi neki sistem, obratio sam se zaposlenoj gospođi u informatičkom centru i zamolio da mi se od strane administratora omogući da otvorim korisnički nalog i da počnem da koristim računarski sistem koji je instalisan ovde u Skupštini, a između ostalog, pa da bismo ga i mi poslanici koristili.
Nakon dva-tri dana dobio sam odgovor, ona mi je prenela odgovor, administrator je odgovorio, pa zar sada mi treba da otvorimo 250 naloga za poslanike, za sve poslanike, a pomislio sam, kamo sreće da svim kolegama poslanicima treba korisnički nalog. Tada sam pitao, recite mi kakva je procedura da se omogući korišćenje računara, a rečeno mi je neka se poslanička grupa SPS obrati sekretaru Skupštine, a on nažalost nije tu, sa molbom da vam se otvori korisnički nalog. Administrator to očigledno nije hteo da uradi na moju molbu.
Poslali smo kratak zahtev, molimo da se našem poslaniku omogući otvaranje korisničkog naloga, kako bi mogao da koristi računar u informatičkom centru Narodne skupštine, dr Žarko Obradović. Taj zahtev smo poslali 19. aprila, pre sedam i po meseci.
Stručna služba, na čelu sa sekretarom, nije se udostojila da poslaničkoj grupi i meni, kao poslaniku, da odgovor na jednu ovako uobičajenu molbu.

Izvinjavam se, gospodine Krstiću, da li hoćete da koristite i drugih 10 minuta?

Da, naravno.
Tada sam rešio da istražim o čemu se tu radi. Kako je moguće da neko ne dozvoljava meni, kao narodnom poslaniku, da koristim računar, odnosno informacioni sistem Skupštine. Postojale su samo dve mogućnosti: ili je služba, na čelu sa sekretarom Skupštine, katastrofalno neažurna, to je jedno, ili drugo – neko ne želi da dozvoli poslanicima da koriste računare i imaju pristup računarskom sistemu Skupštine, što bi bilo sasvim razumljivo i uobičajeno.
Pošto smo mi socijalisti po prirodi znatiželjni, a i poznajemo računare, rešio sam da vidim o čemu se tu radi. Raspitao sam se ko je administrator informatičkog sistema u Skupštini Srbije. To je firma koja se zove "Medijavorks". Ta firma je počela kao nevladina organizacija i transformisala se u privatno preduzeće.
Naravno, nemam ništa niti protiv nevladinih organizacija, nemamo mi socijalisti ništa ni protiv privatnih preduzeća, pobogu, međutim, krajnje je neuobičajeno da se jedan tako važan posao, sa stanovišta bezbednosti Narodne skupštine, poveravam nekoj privatnoj, drugoj firmi, da ona to radi za potrebe Skupštine.
To treba da radi odgovarajuća stručna služba Skupštine ili Vlade. U skupštinama se ne koriste spoljašnje firme ni za čišćenje hodnika, a kamoli za administriranje informacionim sistemom.
Još sam se dalje zainteresovao, pa sam proučio kakav softver koriste administratori. Naime, da bi se upravljalo jednim informacionim sistemom postoji odgovarajući softver, i tada sam došao do vrlo interesantnih zaključaka, a to je da se koristi softver koji omogućuje prisluškivanje svih elektronskih tokova.

Gospodine Krstiću, da li mogu da vas zamolim po članu 100, spreman sam da vam pružim sve odgovore i objašnjenja, kao i Skupštini, da što se tiče softvera, molim vas, nastavimo kasnije, ne ovim povodom. Molim vas, imaćete razumevanja....

Gospodine predsedniče, ovo o čemu govorim su vrlo esencijalne stvari, principijelne i tiču se bezbednosti Narodne skupštine i bezbednosti Republike Srbije. Dozvolite mi da iskoristim svoje pravo kao predstavnik, a uskoro ću završiti.

Izvolite, iz razloga bezbednosti sam i želeo da vam dam objašnjenje, ali izvolite.

Molim vas, zna se kakav se softver koristi za administriranje informacionim sistemom. Želim samo da ukažem na jednu anomaliju i da ukažem da naša poslanička grupa zahteva da se administriranje informacionim sistemom Narodne skupštine poveri osposobljenim službama Skupštine ili Vlade, da se za to ne koriste privatne firme. Uzgred budi rečeno, firma "Medijavorks" ovaj posao administriranja obavlja i za američku ambasadu i za ambasadu Velike Britanije. Hvala lepo.