Govorim o članu 45, s tim što mojim amandmanom predlažem da se briše stav 2. člana 45, jer kako se kaže ovim članom - ako ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove u postupku utvrdi da je neko lice steklo državljanstvo Republike Srbije ili da mu je prestalo državljanstvo Republike Srbije suprotno propisima o državljanstvu koji su važili u vreme sticanja ili prestanka državljanstva, naročito na osnovu lažne ili falsifikovane isprave ili izjave, na osnovu netačnih činjenica, zloupotreba i nepravilnosti u sprovedenom postupku, doneće rešenje o poništenju.
U stavu 2, za koji predlažem da se briše, kaže se da rešenje o sticanju i prestanku državljanstva Republike Srbije ne može se poništiti ako bi lice iz stava 1. ovog člana ostalo bez državljanstva, odnosno postalo apatrid.
Naime, gospodo uvažene kolege narodni poslanici, posebno oni koji su pravnici, ništa što je zasnovano na falsifikatu i lažnoj izjavi ne može da bude zakonski prihvatljivo. Nikakvi izuzeci u tom smislu ne treba da budu pravljeni. Sva takva rešenja se poništavaju, a onaj ko to uradi čini krivično delo.
Bez obzira što znam i pročitala sam u vašem objašnjenju da vi sledite onu intenciju koju imaju sve međunarodne povelje, da se broj apatrida smanji, odnosno da se oni nikako ne stvaraju, to je potpuno jasno, ali nigde u toj povelji ne stoji takva stvar. Jeste da postoji intencija, ali ne po svaku cenu, da ih uopšte nema, jer u svojoj ruci upravo držim povelju koja je osnovna i vama bila, to je Evropska konvencija o državljanstvu iz 1997. godine.
Dakle, u članu 7. koji nosi naslov - Gubitak državljanstva eh lege, znači, po sili zakona ili na inicijativu države ugovornice, kaže se da država ugovornica ne sme da predvidi svojim unutrašnjim pravom gubitak njenog državljanstva eh lege, ili na inicijativu te države ugovornice, izuzev u sledećim slučajevima - pa se navodi koji su to slučajevi. Između ostalog, pod b) da sticanje državljanstva države na prevaru korišćenjem lažnih informacija ili skrivanjem bilo koje relevantne činjenice koja se može propisati podnosiocu zahteva, pa čak u tački 3) kaže da država ugovornica ne može da predvidi svojim unutrašnjim pravom gubitak njenog državljanstva na osnovu stava 1. i 2. ovog člana, osim slučajeva pomenutih u stavu koji sam pročitala, a to je da je došlo do državljanstva na prevaru, korišćenjem lažnih informacija ili skrivanjem bilo koje relevantne činjenice.
Čak i ova konvencija iz 1997. godine, na koju se pozivate, kaže: napravite apatrida, ukoliko je ovo primenio. Čitala sam ovu i druge povelje, i jasno stoji da čak i kada nastaje apatrid, morate da se pridržavate pre svega krivičnog prava i ovog drugog, o upravnom postupku.
