Uvažene kolege poslanici, gospodine ministre, podnela sam amandman na član 29. Predloga zakona. Taj član glasi: "Otpust iz državljanstva Republike Srbije neće se odobriti ako je to neophodno iz razloga bezbednosti ili odbrane zemlje, iz razloga uzajamnosti ili ako to zahtevaju ekonomski i drugi interesi Srbije i Crne Gore".
Amandman sam podnela iz sledećih razloga. U članu 28. koji prethodi članu 29. nabrojani su uslovi koji su potrebni da bi jednom licu bio prihvaćen zahtev za otpust iz našeg državljanstva. Dakle, da bi dobilo rešenje za otpust, lice mora da ispunjava sledeće uslove: da je navršilo 18 godina života, da nema smetnji u pogledu vojne obaveze, da je izmirilo poreze i druge zakonske obaveze u Srbiji i Crnoj Gori, da je regulisalo imovinske obaveze iz bračnog odnosa, da se protiv njega ne vodi krivični postupak i da ima strano državljanstvo ili dokaz da će biti primljen u strano državljanstvo.
U članu 42. Predloga zakona vrlo je precizno propisano da se otpust iz državljanstva Republike Srbije neće dati, odnosno neće se prihvatiti odricanje od državljanstva Republike Srbije dok traje ratno stanje, stanje neposredne ratne opasnosti ili vanredno stanje. Hoću da kažem da su u članu 29. kriterijumi potpuno neprecizni, široki i da pozivanjem na ovaj član MUP praktično može da postupa kako hoće.
Naime, zakon mora da bude jasan i precizan, a ovaj član to nije i on je nepotreban, s obzirom da postoje članovi 28. i 42, koji su vrlo precizni. Recimo, šta znači to ekonomski interes zemlje, ko procenjuje i na osnovu kojih kriterijuma precizno definisanih da se o tome radi.
Takođe, u obrazloženju zakona jesam pročitala da će se ovaj član odnositi jedino na pojedine slučajeve, kada se odlučuje o zahtevima naših državljana na privremenom radu u inostranstvu, jer je poznato da bi naši državljani dobili radnu dozvolu u Nemačkoj i da moraju da imaju rešenje o odbijanju otpusta državljanstva našeg. Međutim, smatram da to stoji samo u obrazloženju zakona, a ako se to ne pročita, a posle usvajanja i objavljivanja ovog zakona to obrazloženje nema nikakvo pravno dejstvo, niti bilo koga obavezuje.
Dakle, šta je garancija da će neki činovnik MUP-a ovaj član zakona primenjivati samo kada je reč o zahtevima naših građana na privremenom radu u inostranstvu. Smatram da zbog toga ovaj član ne treba prihvatiti, jer omogućava s jedne strane dalju birokratizaciju samog činovničkog aparata i svojevrsnu zloupotrebu, a pri tom je sve što je njime htelo da se postigne definisano sa ova druga dva člana koja sam navela.