Hvala.
Informacija glasi da je ministar na putu ka Skupštini, pa očekujem svaki čas da nam se priključi. Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić, a neka se pripremi narodni poslanik Dobrica Janković.

Kada se objedini rasprava povodom dva zakona, a neko nas ubedi da je to dobro i da postoji neka logička veza, moram da vam kažem da se napravila opet greška.
Prvo, da zakon o izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi u ime Vlade brani ministar finansija. Valjda niste razrešili ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Ovo je resorno njegova materija. Sa ovih nekolik članova, gde pravite intervenciju na ovom zakonu, praktično menjate sistemski pogled na sistem finansiranja lokalne samouprave.
Odavno postoji taj pristup da postoje tri izvora finansiranja, a to su tzv. izvorni prihodi koji pripadaju lokalnoj samoupravi, gde lokalna samouprava u okviru zakonom propisanih limita određuje komunalne takse, naknade i druga izvorna primanja koja pripadaju lokalnoj samoupravi.
Drugi deo izvora sredstava, to je što Republika ustupa jedinici lokalne samouprave, a uvek ustupa za poverene poslove. Ne ustupa zbog toga što, ne znam, voli-ne voli neku opštinu itd. Ustupa deo prihoda koji izvorno pripadaju Republici, zbog toga što postoji u nekim oblastima i podeljena nadležnost, a u nekim oblastima je Republika prenela to pravo da kao prvostepeni organ postupa organ jedinice lokalne samouprave.
Klasičan primer za to jesu matične knjige rođenih. To je državni posao, ali procenjeno je da to može bolje da se radi ukoliko se radi u jedinicama lokalne samouprave.
Treći izvor ovih sredstava, oko koga očigledno je i najveća svađa u vlasti, pa veliki broj poslanika vlasti podneo je amandmane na predlog svoje vlasti, to je nezabeleženo u istoriji, vi rušite Vladu na ovaj način, ali to je vaš problem. To treba da se dogovorite pre nego što predlog zakona dođe u proceduru ovde.
Kao što ste primetili, mi se tu nismo mešali, nismo hteli da podnosimo amandmane da se ne bi to pogrešno protumačilo, nešto u raspodeli ovih sredstava između opština. To su ta dodatna sredstva koja treba da omoguće pokrivanje onih rupa koje mogu da se jave u sistemu lokalnih javnih finansija. Pošto nema ne samo kriterijuma, nego nema ni merila, nije dovoljno da se navede samo broj stanovnika i da treba da se zna broj jedan, budžet toliko i toliko, pa ako se kaže broj ustanova, valjda ta jedna ustanova vuče u novčanom izrazu toliko i toliko.
To je ono što otprilike mogu predsednici opština koji sede ovde da shvate kao nešto što je objektivno. Ovo što je sada napisano, ovo dođe kao đuture. Baci ruku u pola šest, pa da vidimo koliko će da ispadne. Naravno, ovo je dobra prilika da se pogleda i da se ukaže, dobra je analiza napravljena i neću da idem u ovu analizu pošto je tuđa, a moram da konstatujem da je procena ukupnih prihoda lokalne samouprave za 2005. godinu 8% veća nego 2004. godine. To je procena.
Kada su u pitanju ova sredstva koja tretiramo ovim zakonom, onda je to povećanje 5%. Tu nešto nije u redu. U matematici nije u redu. Ako se procenjuje da ukupni prihodi opština za finansiranje lokalnih samouprava treba da porastu za 8% u odnosu na 2004. godinu, onda u tom istom procentu bi morao da poraste i onaj iznos sredstava koja Republika ustupa jedinicama lokalne samouprave. Tu vidimo pad i da je to u zbiru samo 5%, odnosno 3% se negde izgubilo.
Dobro je što se ovaj problem pojavio, da se jednostavno skine maska sa jednog tabua koji je nametnut građanima Srbije. Ranije se pričalo da je neka prethodna vlast držala u crnom vilajetu lokalnu samoupravu, da je sve bilo centralizovano, da je sve bilo pod kontrolom.
Moram da vam kažem da nema veće centralizacije i veće kontrole od onog momenta kada je donet Zakon o budžetskom sistemu. Onda je DOS preuzeo preko trezora i na drugi način apsolutnu kontrolu svih novčanih tokova lokalne samouprave. Odmah da se razumemo, ne prigovaram jer država i ima obavezu da ima uvid, ne samo u iznos nego i zakonitost korišćenja tih sredstava, ali ne može da se desi da je nešto dobro, zakonito, ako ga je Pera uradio, a ako to isto uradi neko drugi, onda je to nezakonito. Ja vam pričam i zbog ovog mentalnog problema koji ste nametnuli javnosti.
Znači, nama je potreban sistem javnih prihoda, potrebno je da se uredi na jedan objektivan, celovit način.
Država mora da se izjasni oko toga, moram da skrenem pažnju, i oko ovog dela sredstava koji se ustupa jedinicama lokalne samouprave, zato što vrši poverene poslove iz nadležnosti Republike.
Tu moram da vas upozorim. Oni ljudi koji rade i vode matične knjige u opštinama kada dobijaju platu itd. dele sudbinu svih zaposlenih u opštinskoj upravi. Tu je lokalna samouprava opterećena time što mora dati isti radno-pravni status za sve zaposlene.
Skrećem vam pažnju, potreban je jedan celovit i siguran sistem raspodele ovih sredstava, kontrola izvornih prihoda lokalne samouprave i da se dimenzionira šta to država može da prenese lokalnoj samoupravi. Razmislite možda da li taj deo koji se prenosi lokalnoj samoupravi u nadležnost može da se radi preko okruga ili treba da osmislite napokon i okruge. Ovako su nešto što postoji, a gotovo da nema nikakvu nadležnost.
Da ne otvaram druge bolne teme, znajte da veliki broj amandmana poslanika vlasti ukazuje da ovde nešto nije u redu. O tome bi predlagač morao da vodi računa, da se ne bi desilo da na svaka dva meseca menjamo ovaj drugi zakon.

Reč ima narodni poslanik Dobrica Janković, a neka se pripremi narodni poslanik Bojan Kekić.

Gospodine predsedavajući, poštovane koleginice i kolege, naša država prolazi kroz period tranzicije i u ovom delu, kojim se bave zakoni koji su na dnevnom redu, prolazi kroz jedan posebno krizni period, a to je uvođenje PDV-a. Kada se to uzme u obzir, onda bismo mogli da očekujemo izvesnu toleranciju sa svih strana za sve što se u ovoj oblasti dešava.
Sa druge strane mi smo, govoreći o zakonima koji su na dnevnom redu, čuli u njihovoj najavi ili u njihovom obrazloženju da smo se rukovodili izvesnim principima, a pre svega je govoreno o principu decentralizacije u ovoj oblasti. Radi se o lokalnim samoupravama, o njihovom finansiranju, o njihovim budžetima i kada kažemo da vidimo izvesne pomake u smislu praćenja ostvarivanja tog principa decentralizacije zaista možemo da potvrdimo da izvesnih pomaka u tom smislu ima.
Međutim, kada se radi o transferima lokalnim samoupravama iz republičkog budžeta, onda govorimo o potpuno suprotnom principu kada je decentralizacija u pitanju, jer upravo obrnuto od decentralizacije je kada paušalno, mimo nagoveštenog postojanja kriterijuma u određivanju visine iznosa i transfera u lokalnim samoupravama, postoji očigledno postavljeno pravo ministra ili ministarstva kroz određene službe da određuje koliki će i kojoj lokalnoj samoupravi iznos transfera da bude.
To je suština u materijalnom aspektu naše kritike kada se govori o transferima lokalnim samoupravama iz republičkog budžeta, jer kako objasniti ozbiljne razlike koje nisu utemeljene u ispisanim kriterijumima o kojima se radi. Nisu taksativno navedeni po kriterijumima parametri koji su uzimani u obzir i ono za šta smo čuli izvesno opravdanje ili obrazloženje od strane gospodina ministra kada je to u pitanju, što je izostalo to da čujemo predsednike opština kojima se taj transfer određuje.
Izgovor je da su skoro bili lokalni izbori, pa nismo ni stigli da obavimo razgovore jer nisu uspostavljene lokalne samouprave u svim gradovima, ali smo imali primere da u nekim gradovima nisu ni bili obavljeni izbori zbog poznatih okolnosti i situacija, pa i tamo imamo izvesne raskorake u smislu u kojem govorim, a to znači da između onoga što piše da su kriterijumi, da će se poštovati i onoga što je stvaran izraz raspodele tih transferisanih sredstava, očigledno je da su neke druge stvari učinile da se donose odluke o visini tih transfera lokalnim samoupravama.
Prema tome, hoću da kažem u ovom kontekstu da mi podržavamo princip solidarnosti u raspodeli tih transfera, ali u pozitivnom smislu, i ministar je rekao da postoji izvesnih 200 miliona dinara za takve intervencije, pre svega malim opštinama, tamo gde ne mogu u izvršenju i u ukupnom iznosu budžetskom lokalne samouprave da postignu izvršenje svojih programa, i to je dobro da je ministarstvo predvidelo da tu interveniše.
Trebalo je ostati na toj poziciji u tom smislu izražavanja solidarnosti kroz budžetske transfere, trebalo je podržati taj princip i taj koncept i većim iznosom sredstava, a ne ovako i na najgori način, kroz amandman uzimati od Beograda i davati bilo kome, potpuno je svejedno. Radi se o principu, i da je osnovni princip poštovan mi ne bismo imali primedbi danas na ovaj zakon, a to znači da smo imali jasno uspostavljene parametre i kriterijume. Kriterijume imamo navedene, ali parametri izvedeni iz tih kriterijuma nisu predstavljeni i učinili su neuravnoteženost u raspodeli transfera lokalnim samoupravama.
Prema tome, uz svo razumevanje za elemente koji su učinili da se ova materija pripremi, moramo da iskažemo nezadovoljstvo i da ukažemo na nepravilnosti koje ovom prilikom postoje kod transfera lokalnim samoupravama u najvećem broju pozicija. U najmanju ruku očekujemo da će ministar uspeti da materijalno odbrani principe o kojima je govorio, na način da se sastane sa predsednicima opština i gradova i da posle toga usaglasi i uravnoteži ovaj finansijski projekat, i da popravi ovaj zakonski projekat o kojem danas govorimo.
Ukoliko ne, ovaj zakon treba da bude povučen i da se napravi onako kako bi to bilo poželjno i potrebno za razvoj i ostvarivanje programa svih lokalnih samouprava.

Reč ima narodni poslanik Bojan Kekić, a neka se pripremi narodni poslanik Stevica Deđanski.

Poštovani predsedavajući, kolege poslanici, izmene i dopune Zakona o lokalnoj samoupravi, kao i Zakon o raspodeli transfernih sredstava iz budžeta Republike Srbije i te kako su važni zakoni, a pogotovo za nas poslanike koji imamo obavezu da prema svojim lokalnim sredinama istupamo u Narodnoj skupštini, a sve u interesu zadovoljenja potreba lokalne sredine. Za SPS izuzetno su značajni ovi zakoni iz prostog razloga što u preko 20 opština ima predsednike opština i gradonačelnike, a u preko 60 opština direktno učestvujemo u vlasti.
Velika je odgovornost za nas socijaliste da li će lokalne samouprave u tim gradovima i funkcionisati. Mi smo u Požarevcu upoređivali Predlog budžeta i budžet za 2004. godinu sa predloženim budžetima, odnosno određenim sredstvima koja se izdvajaju iz Republike prema lokalnoj samoupravi, tzv. transfernim sredstvima. Moram iskreno da kažem da u nominalnom iznosu nikakvih primedbi na taj i takav način raspodele nemam.
Ono što je bitno i na čemu bih se zadržao, pre svega, to je izvršenje lokalnih prihoda od strane Republike, odnosno tzv. "pražnjenje", kako se to u terminologiji kaže, prema lokalnim samoupravama. U opštini Požarevac 2004. godine, iako je u Zakonu o lokalnoj samoupravi taksativno nabrojano koji su svi lokalni prihodi, koji se odnose i na prihode od samostalnih delatnosti, nisu pražnjeni celokupne godine.
Iznos tih sredstava u 2003. godini bio je preko 18 miliona dinara, što znači, ne budu li Republika Srbija i budžet Republike Srbije u narednih dvadesetak dana transferno ta sredstva preneli SO Požarevac bićemo uskraćeni za 20 miliona dinara.
Upoređujući, u ostalim opštinama Braničevskog okruga, ista je situacija i u opštini Petrovac, gde se duguje oko sedam miliona dinara opštini Veliko Gradište, što znači da je izvršenje budžeta prema lokalnim samoupravama u ovoj godini išlo i te kako teško, a pogotovo je teško išlo od onog dela sredstava od privatizacije koji iznosi pet procenata. Nisu redovno, odnosno nisu blagovremeno i uredno uplaćivane lokalnim sredinama.
Napomenuo sam da nemam primedbi oko transfernih sredstava, ali sam amandmanom, o kome ću pričati kad amandmani dođu na red, pokušao da kroz određeni način ispravimo i ova nedostajuća sredstva, odnosno koja nisu preneta.
To su baš ona sredstva koja su u 2004. godini pripadala opštinama Požarevac, Veliko Gradište i Petrovac.
Takođe, moram reći da se nismo mi svi iz lokalnih sredina, ako mogu tako da kažem, iz provincija, okomili na Beograd, već ako postoje iole neutrošena sredstva iz budžeta za 2004. godinu, a napominjem da nismo dobili završni račun i za 2002. i za 2003. godinu, mislim da bi ta sredstva mogla na taj način da se nadomeste. Na konsultacijama u poslaničkoj grupi sa ministrom Dinkićem dobili smo obećanje da će biti provereno da li su ta sredstva uplaćena, da li će se uplatiti do 31. decembra.
Zamolio bih sve poslanike da, u okviru ovih svojih amandmana i bilo čega što se tiče ovih zakona, uredno i blagovremeno iskoordiniraju sa svojim skupštinama opština i utvrdiće da nominalni iznosi nisu povređeni. Takođe bih zamolio ministra, ako je moguće, a verujem da postoje ti podaci, da u toku dana dobijemo tačnu stavku za izvršenje budžeta Republike Srbije prema lokalnim sredinama po pojedinim gradovima, i tačno ćemo videti kojim gradovima nisu preneta sredstva. To će sigurno biti jedan od većih razloga za povlačenje određenih amandmana.
Takođe, biću u prilici da pričam ako Radojko Obradović ne povuče svoj amandman. Taj amandman je možda i najcelishodniji u ovom trenutku, a to je da se svim opštinama transferna sredstva prenesu u nominalnom iznosu uvećana za 12 procenata, a da se do 31. marta utvrde opšti kriterijumi za sve opštine, koji bi se usvojili u našoj Republici i da na taj način sve lokalne samouprave, shodno svojim potrebama, budu zadovoljene.

Narodni poslanik Knežević, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe DS.

Uvaženi predsedavajući, izuzetno je bitna tema, i gospodin ministar je tu. Svi smo mi delegati iz nekih lokalnih sredina i treba da odgovaramo tim građanima za postupke koje vršimo u ovoj skupštini.
Izražavam sumnju u kvorum i molio bih vas da se utvrdi kvorum.

Ovlašćeni predstavnik ima pravo.
Molim vas da utvrdimo kvorum.
Pošto je očito da nema kvoruma, pauza od pet minuta.
(Posle pauze.)

Dame i gospodo poslanici, nastavljamo rad. Pre nego što počnemo, da proverimo da li imamo kvorum. Stavite vaše kartice u poslaničke jedinice.
Pošto imamo kvorum, nastavljamo rad. Reč ima narodni poslanik Stevica Deđanski.