Govorio sam o amandmanu koji je podneo kolega iz Valjeva malopre, a sada se javljam po ovom amandmanu, jer mislim da je u pitanju dobar amandman i morao sam prosto da reagujem, jer u kasnijoj diskusiji, ukoliko izuzmemo ono već što ovde izaziva manje-više smeh, sa jedne strane, a sa druge strane tugu, to su izlaganja gospodina Albijanića, ukoliko izuzmemo to, onda imamo izlaganje prethodnika.
Mislim da bismo morali da razjasnimo to oko kriterijuma. Kriterijumi jesu navedeni, ali sam vama kolega pokazivao, i ostalim poslanicima i javnosti, kako su ti kriterijumi primenjivani. Mi imamo kriterijume, kažem, u redu, postoje neki kriterijumi, nije važno, sada da ih ne nabrajamo, ovde su nabrojani u članu 9, ali mi moramo da znamo kako ti kriterijumi utiču na konkretna sredstva od opštine do opštine i o tome govorim.
Znači, ovde sam pokazao stari zakon, gde je tačno navedeno koji kriterijumi u kojoj meri utiču i mi možemo da kažemo, recimo, kolega iz Valjeva, kolega iz Loznice, sednu i razgovaraju o tome i nema dileme ni spora da li jesu ispoštovani kriterijumi ili nisu. Znači, potpuno se vidi, raščlanjene su sve brojke.
Nema one sumnje koju mi izražavamo, a to je da se ovde radi o izvesnoj političkoj manipulaciji ili političkoj zloupotrebi od strane ministra finansija. Ovde, da je ovako ministar dao, ne bi niko imao pravo da sumnja, obzirom da to nije dao ovako, a da je promenio onaj princip učešća koji je nekad bio 8, 10, 15 i da je sada sve stavio u jednu ravan, mi sa punim pravom izražavamo sumnju i mislim da to ne možete da sporite.
Dakle, tu se radi, kolega, o kriterijumima, ne sporimo da kriterijumi jesu navedeni, ali sporimo pitanje da li su kriterijumi primenjeni i ništa dalje od toga. Hvala vam.

Molim poslanike da ubuduće ne rastužuju druge poslanike.
Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 3. deo pod a) Gradovi na tačku 1. i deo pod b) Opštine na tačke 54. i 109. amandman je podneo narodni poslanik Toma Bušetić.
Predstavnik predlagača i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Toma Bušetić.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predsedniče Skupštine, u svom amandmanu predložio sam povećanje transfernih sredstava za opštine Jagodina i za Rekovac. Nekom čudnom matematikom ili čudnim računom, Ministarstvo finansija je gotovo prepolovilo iznos transfernih sredstava za opštinu Jagodina.
Primera radi, za 2004. godinu taj iznos je bio 134 miliona, a za 2005. godinu taj iznos je sada po predlogu 71 milion.
Smatramo da je ovo gotovo duplo manji iznos sredstava i, ono što je najvažnije, mislim da su kriterijumi za utvrđivanje iznosa transfernih sredstava veoma nejasni i relativni, i kada je reč o stepenu razvijenosti opštine, pa i kada je reč o broju zaposlenih lica. Primera radi, Jagodina je možda najbolji primer gde imamo veliki broj preduzeća gde radnici ne primaju plate ili primaju nekoliko hiljada dinara, a uz to na te male plate ne plaćaju se ni porezi ni doprinosi.
Na taj način biće baš po osnovu poreza na zaradu doveden u pitanje i sam budžet opštine Jagodina.
Sa druge strane, mislim, i ako bismo zanemarili sve ove kriterijume, posebno je važno za Jagodinu što ćemo početkom 2005. godine imati privatizaciju, prodaju, restruktuiranje, kako god želite, najvećeg pomoravskog giganta, Fabrike kablova.
To podrazumeva, videli smo, tokom ove tri godine svako restrukturiranje, svaka privatizacija, smanjivanje broja radnika, broja zaposlenih za gotovo 50%. Tako se očekuje i u Jagodini u Fabrici kablova da se smanji broj zaposlenih, možda i za 2.000 ljudi, a šta to znači? Znači, neće biti plata, neće biti zarada i neće biti mogućnosti da se ostvaruje porez po osnovu zarada.
Naravno, na taj način ovaj budžet jagodinske opštine biće doveden u pitanje.
Kada je reč o drugom delu amandmana, predložio sam i da se transferna sredstva za opštinu Rekovac povećaju za pet miliona. Reč je o sredstvima koja su bila predviđena 2004. godine. Rekovac je za 2004. godinu imao 24 miliona transfernih sredstava, a sada 19 miliona. Radi se o jednoj nerazvijenoj opštini, gde bukvalno ima veoma mali broj zaposlenih. Rekovac na neki način deli sudbinu opštine Jagodina, jer jednostavno postoji pogon Fabrike kablova, sa sada oko 300 zaposlenih ljudi, i kada dođe do privatizacije, prodaje, najverovatnije je da će ti ljudi ostati bez posla.
Ono što je najvažnije, a važno je i za Jagodinu i za Rekovac, ti ljudi koji će ostati bez posla najverovatnije će ostati i bez nade, mogućnosti da se zaposle na drugi način. Jednostavno, u Srbiji nije postojao ni jedan dobar socijalni program. Čak i u velikim firmama koje su privatizovane, poput cementara, pa i duvanske industrije, ti socijalni programi nisu bili dobri.
Jer, te pare koje se dobiju vrlo brzo se potroše i ljudi posle godinu ili dve dana ostanu bez ikakvih mogućnosti da se zaposle, ali, naravno, to je samo jedan segment. Ovaj drugi segment, kada govorim o opštini Rekovac, znači da ne verujem da će oni moći lako da popune svoj budžet, imajući u vidu da tih 300 radnika za tu opštinu mnogo znače.
A, imali smo jedan dobar primer u prodaji dva društvena preduzeća, tokom prošle i ove godine, gde ljudi nisu ostali bez posla ali su ostali bez plata. Znači, nema zarada, nema poreza, nema ni budžeta.
Iz tih razloga predložio sam ovaj amandman. Računam da ministar može da uvaži naše posebne kriterijume. Posebno sam napomenuo Fabriku kablova u Jagodini, pa i pogon u Rekovcu, gde će posle privatizacije ljudi ostati bez posla i gde neće moći da se ostvaruje ni porez na zarade, jer zarada neće ni biti.
Moj je predlog da se ova sredstva uzmu od Beograda, ne upuštajući se u ostale kriterijume, jer Beograd, kada je reč o transfernim sredstvima, od 13.800.000.000, treba da ubere ili da dobije 5.600.000.000, što je mnogo, i sasvim je jasno da po tom osnovu Beogradu pripada skoro polovina sredstava, a mislim da je to nepravedno.

Hvala vam. Da li još neko želi rep o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 3. deo pod B) Opštine, narodni poslanik Zoran Tanasijević je povukao amandman.
Na član 3. deo pod B) Opštine na tačke 27, 70, 76, 84, 92 i 134 amandman je podneo narodni poslanik Milovan Marković.
Predstavnik predlagača i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Izvolite, narodni poslanik Milovan Marković.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona koji je u raspravi pred Narodnom skupštinom očigledno nije dovoljno važan za Vladu Srbije. Da je drugačije ministar finansija, gospodin Dinkić, bio bi prisutan danas na ovoj raspravi.
Ali svakako, ako pogledamo da je Predlog ovog zakona došao ne zajedno sa Predlogom zakona o budžetu Republike Srbije, kako bi bilo normalno, pa bismo onda zajedno pogledali i Predlog zakona o budžetu, gde je predviđen iznos transfernih sredstava u iznosu 13,8 milijardi, i da smo upozoravali da to nije dovoljno za obezbeđivanje sredstava za normalno funkcionisanje lokalne samouprave, ali nažalost nismo imali priliku da pogledamo kako će biti raspodela tih sredstava.
Bilo bi daleko lakše da na sva ova pitanja, koja su saglasna samo se odnose na druge gradove, pitanja poslanika, gospodin ministar direktno može da odgovori. Možda je analitika kojom se on služio imala neki smisao, ali je očigledno, pored ovoliko amandmana i ovakvih primedbi na predlog zakona, da nisam siguran da je postojao neki egzaktan kriterijum i neka analitika koja bi mogla da se obrazloži ovde na kvalitetan način.
Ove uporedne tabele koje pokazuju kako se predviđa ostvarivanje prihoda u 2004. godini, koji se zamenjuju prihodima po osnovu transfernih sredstava i prihoda kroz porez na zarade, nisu bile predočene narodnim poslanicima. Ovo je papir koji je ministar dostavio na Odboru za finansije. Bilo bi uputnije da su narodni poslanici dobili jedan ovakav predlog, pa bi možda mogli mnoge stvari da razjasnimo pre nego što se ušlo u raspravu.
Iskreno da kažem, amandman koji sam podneo odnosi se na uvećanje transfernih sredstava za sve opštine Kolubarskog okruga. Kontaktirao sam sve lokalne samouprave, predsednike opština, ljude zadužene za projekciju budžeta na lokalu i zaista je jednodušna ocena da je vrlo neizvesno da li će sredstva predviđena Zakonom o raspodeli transfernih sredstava i učešću opština i gradova u porezu na zarade obezbediti normalno funkcionisanje lokalne samouprave.
To je jedna bojazan i logično je da lokalne samouprave traže da se uvećaju i očekuju da se uvećaju ova sredstva, transferna sredstva, koja su jedino izvesna i koja, da kažem, daju veće garancije od onih koje se očekuju kroz prihod od poreza na zarade.
Kada govorim o opštini Valjevo, kao najvećoj opštini Kolubarskog okruga i okružnom centru, za koji sam i podneo amandman da se ta sredstva u delu transfernih sredstava uvećaju za 73 miliona, mogu da kažem da je, kao što je bilo u obrazloženju poslanika Belića, koji je takođe podneo amandman na ovaj član, potpuno nerealno očekivati da će realno rasti zarade u opštini Valjevo, s obzirom na ukupno stanje u valjevskoj privredi, gde je potpuno dramatična situacija, ogroman broj nezaposlenih, s obzirom na sve ono što nas očekuje u narednoj godini, a iz ovog tabelarnog pregleda proizilazi da će nominalni rast zarada biti daleko iznad očekivane stope inflacije.
Indeks koji je iskazan u zadnjoj koloni je 103 za opštinu Valjevo. Voleo bih da je prisutan ministar, koji je očigledno imao, ili nije, nekakve kriterijume koji su egzaktni i koji se mogu braniti, pa da obrazloži odakle takvo predviđanje.
Sve druge opštine u Kolubarskom okrugu takođe imaju vrlo nizak stepen izgrađenosti infrastrukture i teško je očekivati da će moći normalno da funkcionišu sa jednom ovakvom projekcijom budžeta.
Dakle, da ne ponavljam sada onu priču sa sredstvima za otklanjanje posledica zemljotresa u Kolubarskom okrugu, koja su takođe planirana u projekciji budžeta za 2004. godinu, na nivou 500 miliona, a rebalansom je vraćeno na 200 miliona, dakle ugrožena je obnova infrastrukture u tim opštinama do jednog dramatičnog nivoa.
Svi započeti objekti, a govorim o objektima koji su od društvenog značaja, dakle škole, objekti javnih ustanova, naravno i da su sredstva za otklanjanje ovih posledica i na individualnim objektima nešto sasvim drugo, da imaju socijalni karakter i da je tamo situacija daleko dramatičnija.
Ono što je ovde više puta ponovljeno - kriterijumi koji su bili polaz ili osnov za utvrđivanje ovakve raspodele transfernih sredstava iz budžeta Republike Srbije nisu na jedan obrazložen način predočeni narodnim poslanicima i nisu bili dostupni svima, da bismo mogli da mnoga pitanja vezana za raspodelu ovih sredstava razjasnimo pre rasprave u pojedinostima.
Nisam siguran da tih 13,8 milijardi je i bilo moguće raspodeliti tako da većina opština bude zadovoljna.
Ali, ono što je zaista ovde poražavajuće, i još jednom želim da naglasim da se analizom pojedinih stavki u predloženim sredstvima može doći do vrlo jasnih zaključaka da se vodilo računa o političkim koalicijama, o tome koje su partije na vlasti u koaliciji, u pojedinim gradovima, i to ide na teret i na dušu stranci G17.
Ima informacija da je obećano i obećavano da će biti malo tolerantnijeg stava i da će malo drugačiji kriterijum biti za takve opštine, iako se ovo pažljivije pogleda može se jasno videti da je toga dosta bilo. Ne vidim da gospodin Albijanić može da odgovori na ta pitanja koja su pitanja suštinske prirode i ...

Vidim da je sedam minuta prošlo. Hvala vam.
Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Snežana Lakićević-Stojačić.

 Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, i ovaj amandman, kao i mnogi prethodni, jasno ukazuju na činjenicu da je postojao vrlo jasan kriterijum prilikom raspodele sredstava za opštine u Srbiji. Jedan od osnovnih kriterijuma… i sam ministar, a za koga zaista moram da konstatujem da, nažalost, nije ovde, dok drugi ministar sedi ispred vrata i čeka da mi ovo završimo. Bilo bi lepo da mu je ovaj prvi pravio društvo, pa makar pili kafu ispred, jer može i na monitoru da se vidi da mi radimo...

Molim vas da ne govorite o privatnom životu drugih lica, budite ljubazni, to je obaveza po Poslovniku. Izvolite, nastavite o amandmanu.

 Gospodine predsedavajući, ne radi se ovde o privatnom životu, ovo je državna obaveza ministra kada se raspravlja...

Molim vas, ko će s kim da pije kafu je privatna stvar, budite ljubazni i govorite o amandmanu.