Reč ima narodni poslanik Dušan Petrović.

Na vašu nesreću, predsednik Demokratske stranke je predsednik Republike Srbije, gospodine Vučiću, i tu vam ne mogu pomoći. To je činjenica koja je jedna od malo svetlih tačaka u političkom životu Srbije.
Pre svega, pošto smo ušli u polemiku o ustavnim nadležnostima, predsednik Republike predstavlja Republiku Srbiju i građane Srbije. Predsednik Srbije, koji je izabran na neposrednim izborima, pobedivši vas, gospodine Nikoliću, ubedljivo na tim izborima, ima pravo da predstavlja građane na način za koji utvrdi da je najbolji za državni interes. Boris Tadić to čini i u korist svih osam miliona građana Srbije.
Samo nekoliko detalja. Kada kažete, gospodine Nikoliću, da vojska nije u dobrom stanju, vi ste učestvovali u vlasti koja je, kada je okončana u jesen 2000. godine, ostavila takvo stanje stvari u vojsci da nije bilo nafte da se uključe tenkovi ili upale, da bi elementarna bezbednosna funkcija vojske mogla da bude izvršena. Sada vi, gospodine Nikoliću, spočitavate bilo kome da je zaboga urušio borbenu gotovost zemlje. Vi ste, gospodine Nikoliću, saučestvovali u urušavanju, najvećem u istoriji, borbene gotovosti zemlje i potencijala ove države.
Što se tiče krađe glasova, kao što znate, u toku je sudski postupak. Demokratska stranka će potpuno, kao što je to i do sada činila, respektovati i uvažavati sve procedure koje nadležni pravosudni organi u ovoj zemlji vrše.
Kada pomenete događaj koji se zbio pre desetak dana, gospodine Nikoliću, tužno je kada prva ličnost jedne velike parlamentarne stranke, ma koliko bila opoziciono nastrojena stranci u kojoj se nalazim, uspe da zaboravi za godinu i po dana da je u ovoj zemlji predsednik Demokratske stranke i tada predsednik Vlade poginuo u atentatu, a da se na dva ili tri dana pre tog atentata desio događaj koji je gotovo istovetan događaju o kojem sada govorite, i kada je izvršen napad na kolonu u kojoj se nalazio predsednik Republike.
Isto tako, gospodine Nikoliću, bruka je da prva ličnost jedne velike parlamentarne stranke koristi u demagoške svrhe mesto gde stanuje predsednik Republike. Predsednik Republike, kao i drugi visoki državni funkcioneri, za koje postoje bezbednosne procene da im je život ugrožen, u državi u kojoj je predsednik Vlade mučki ubijen pre samo godinu i po dana, moraju, nažalost, da žive u objektima koji omogućavaju da nadležni državni organi pruže adekvatnu zaštitu.
Vi to vrlo dobro, gospodine Nikoliću, znate, ali kao što mogu da vidim počela je predizborna kampanja i vidim da ste promenili stav da nećete rušiti Vladu Vojislava Koštunice, samo 10 dana pošto ste joj dali punu podršku.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Vučić, imate pravo na repliku.

Imao sam i malopre, gospodine predsedavajući, ali nije važno. Moram da priznam da sam zaista nesrećan, ali nisam samo ja, sada je više od šest-sedam miliona građana Srbije apsolutno nesrećno što je Boris Tadić predsednik Srbije. To je tačno, gospodine Petroviću, i potpuno se slažem sa vama.
Nesrećni smo ne zbog nas, nego zbog naše dece i budućnosti ove zemlje, zato što nam je sada jasno ko ovu zemlju vodi, zato što nam je potpuno jasno na koji način hoćete ovu zemlju da upropastite. Vi govorite o tome da je neko uticao na borbenu gotovost, o tome šta je bilo 2000. godine.
Jeste, ali niko nije uzeo 40 miliona evra ili 20 miliona evra, kao što ste uzimali u prethodne tri godine, kao što i danas uzimate krađom vojne i državne imovine. U tome je razlika između vas i nas.
Govorite o izvinjavanju. Treba da se izvini, to je njegova nadležnost i to je učinio u ime svih nas. Nemojte da to bilo kada više čini u naše ime. Nemojte, jer to nećemo i to ne traže od njega građani Srbije. Od njega građani Srbije traže nova radna mesta, veće plate, veće penzije. To je on obećao u izbornoj kampanji.
Od svega toga nije ostvario ništa, sem sebi nešto veće plate i činjenice da je plaćeno 250 evra da bi neki skočio sa mosta u njegovu čast. Građane Srbije nije interesovalo kako neki tamo skače sa mosta 5. decembra, nego zašto nema Srba u Mostaru, zašto su im kuće porušene i otete, šta je sa srpskom imovinom. To su hteli da čuju građani Srbije.
Kada je već rekao da svi treba da urade izvinjenje, pošto je to neki rad, tako kažete, ili da se izvine građanima Srbije i ostalima, pošto je to tako, šta je dobio kao odgovor od Sulejmana Tihića? Da li ga je pitao – kada ćete da se izvinite za Tarčin, kada ćete da se izvinite za Podravanje, kada ćete da se izvinite za Tuzlu, za Gradačac, za Zenicu, za sve ono što ste radili Srbima. Nije ga pitao, nije smeo, nije hteo, jer su mu svi drugi preči sem pripadnika srpskog naroda, sem građana Srbije.
U tome se razlikujemo. Ta vaša ubedljiva pobeda od 6% došla je zahvaljujući Vladi Republike Srbije, zato što ste se svi udružili da pobedite Tomislava Nikolića i doneli ste svi zajedno veliko zlo Srbiji. Nije narod ni znao, ni očekivao da će ovakvo zlo Srbijom da se valja. Ali, zašto vi brinete? Zato što hoćete samo jedne izbore. Da, imali biste više od 30 poslanika, ali, da znate, ne biste imali ni predsednika, ni gradonačelnika Beograda, niti biste imali ljude na mnogom mestima gde danas imate. Zato vas čekaju izbori na svim nivoima i sve ćete to da izgubite, jer Srbija konačno hoće da se oslobodi lopova, kriminalaca i onih koji su je doveli do prosjačkog štapa.

Reč ima narodni poslanik Miloš Aligrudić.

Replika je izazvana time što je gospodin Petrović ovde, replicirajući drugom narodnom poslaniku, izrekao tezu da je Boris Tadić predsednik svih gađana Srbije i da kao takav u ime građana Srbije može da daje izjave. Onda postavljam jedno prosto pitanje, pošto ovde zastupam poslaničku grupu DSS koja zastupa interese građana Srbije koje je dobila na izborima decembra 2003. godine, da li je to moguće, gospodine Petroviću, da predsednik Srbije, koji zastupa interese građana Srbije, u njihovo ime govori?
Može da govori ono što je govorio na vašem stranačkom skupu, kada se stavio kao perjanica na čelo povorke koja treba da vodi kampanju za rušenje Vlade Srbije i za raspisivanje novih vanrednih parlamentarnih izbora. Da li je to posao predsednika Srbije? To nije posao predsednika Srbije.
Gospodin Tadić mora da razluči te dve stvari: ili je predsednik svoje stranke ili je predsednik svih građana Srbije, bez obzira ko je za njega glasao. On mora biti predsednik i onih građana Srbije koji su glasali za bilo koju stranku u ovom parlamentu, pa i za one koji nisu učestvovali na ovim izborima i koji nisu glasali. On mora da bude predsednik onih građana Srbije koji ga nisu poslušali i nisu izašli na izbore na Kosovu i Metohiji. I njihov predsednik mora da bude. Koliko on zastupa njihove interese, to pokazuje i odziv na tim izborima.
Prema tome, videćemo ovih i narednih dana kako će se Demokratska stranka u svemu ovome provesti i to ni najmanje nije korektno sa vaše strane, a nije korektno ni sa strane Borisa Tadića. Neka se svako bavi svojim poslom u ovoj državi.
Posao gospodina Tadića, dok je predsednik države, koga su izabrali građani, u tome je da zastupa njihov interes u najširem smislu te reči. Način na koji on to radi nije zastupanje interesa građana Srbije, to morate biti uvereni.

Gospodin Petrović ima prednost, pomenut je.
(Tomislav Nikolić, sa mesta: I ja sam pomenut.)
Izvolite.

Malo pažljivije vodite ovu sednicu, ali ponovo je povređeno dostojanstvo Narodne skupštine. U ovoj skupštini niko ne sme nikoga da optuži da je uživao u ubistvu predsednika Vlade Republike Srbije, da se tome radovao, ali ne smete zbog dostojanstva Skupštine i Srbije da na bilo koji način uporedite Đinđića i Tadića.
Tadić Đinđiću nije ni do čukljeva dorastao. To što se desilo te večeri, vi ste uporedili sa atentatom na Đinđića, ne mi. Mi smo zbog toga bili uzdržani u izjavama i rekli smo – desilo se nešto strašno pre godinu i po dana. Sačekaćemo da vidimo šta se ovo desilo večeras, ali poznajući Tadića i njegov izborni štab rekao sam, ovo je samo neka ujdurma i kampanja, ali ne sme do kraja da ide otvoreno.
Druga stvar, ova koju ste rekli za vojsku, to je jako opasna stvar. Vojska je 2000. godine bila tako slaba, po vama, da je uživala najveći ugled među građanima Srbije, veći ugled nego Srpska pravoslavna crkva. Ta vojska je bila tako slaba da sam, kao potpredsednik Savezne vlade, svog sina smeo da dam u vojsku u rat. Ta vojska je bila tako slaba da, u odnosu na ovu, na odziv za mobilizaciju za rat je imala 95% pozvanih.
Vi sada na odziv za služenje vojnog roka imate 50% odziva, od toga polovina traži civilno služenje vojnog roka. Vi ste uveli Srbima civilno služenje vojnog roka, da peru pelene u obdaništima. Ja sam za civilno služenje, neka služi u kasarni bez puške.
Ima prigovor savesti, neće pušku, ne treba, može ašov, može budak. Ima na šta nema prigovor savesti. Ima da pravi puteve, da brani decu od poplava, ima šta da radi. A zamislite vi šta ste uveli. Pere pelene kada je mir, kada nas neko napadne, izbije rat, a on kaže – izvinite, ako bude pelena za pranje, ja ću da se odazovem, a onaj ko je nosio pušku taj sada neka ide neka ratuje. Kakve to građane B kategorije pravimo?
Još jedna stvar. Ta vojska koju ste sada vi izgradili, povučena je sa granica. Nama vojska više ne čuva državu, a smeštena je oko zgrade predsedništva Srbije da čuva predsednika Srbije.

Narodni poslanik Petrović, izvolite.

Gospodine Nikoliću, kritične večeri niste rekli ništa ni uzdržano, niti oprezno, nego ste pitali – a šta to radi predsednik Republike u devet sati uveče nasred Beograda. To je bila vaša prva reakcija, nekoga ko je tako zabrinut za stanje javnog života i političkih prilika u državi, u kojoj je predsednik Vlade ubijen pre godinu dana.
Povlačenje vojske sa granica, gospodine Nikoliću, jeste, kao što vi vrlo dobro znate, deo stvaranja uslova da bi država mogla da uđe u EU, pošto u celoj civilizovanoj Evropi policija čuva granice, ali to je stvar na koju je trebalo da odgovori gospodin Aligrudić i odnosi se na stav Vlade, a ne na stav predsednika Republike.
O gospodinu Aligrudiću ću na kraju, pošto je on počeo da promoviše svoju veliku zabrinutost kada polemišem sa SRS i transparentno da pokazuje svoje velike političke naklonosti prema srpskim radikalima, ali to je opet stvar DSS-a, a ne moja, i neću više o gospodinu Aligrudiću.
Da završim sa nečim što je gospodin Vučić ovde rekao. Gde su Srbi iz Mostara. Srbi iz Mostara, kao i 650.000 izbeglica, gospodine Vučiću, izbegli su zbog katastrofalne politike u kojoj ste i vi učestvovali tokom 90-tih godina i nažalost bili su primorani da napuste svoje kuće, svoje domove. I vi biste, gospodine Vučiću, tu politiku ponovo da uspostavite. E pa, nemamo gde više ni da bežimo, ni da se sklanjamo i zbog toga je nužno i Vlada i predsednik, ali i opoziciono stranke da vode računa o interesima zemlje, i da vode politiku koja državu mora da uvede u EU.