Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad posle pauze. Završene su konsultacije. Hvala vam. Molim poslanike radi utvrđivanja kvoruma da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema.
Zahvaljujem gospodinu Krasiću, posle obavljenih konsultacija.
Pošto više nema po redosledu prijavljenih narodnih poslanika, pitam da li žele reč, pre zaključivanja načelnog pretresa, predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 89. Poslovnika? Da.
Predsednik poslaničke grupe DS, Dušan Petrović.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo poslanici, DS će podržati predlog izmena zakona, zbog toga što se izmenama i dopunama zakona stvaraju procesne pretpostavke i krivično-procesni instrumenti da osobama koje su optužene pred Haškim tribunalom bude, kada se za to steknu prilike i mogućnosti, koje su pre svega političke, suđeno u Srbiji.
Po stanovištu DS to i jeste suštinski pomak koji bi pri procesu promena u Srbiji trebalo da usledi. Sposobnost našeg pravosuđa - a ovim se stvaraju, kao što rekoh, pretpostavke da do takvih suđenja uopšte dođe, suđenja koja su započeta pred tribunalom - da utvrdi činjenice i izrekne šta je pravo u ovakvim slučajevima, koji su po optuženju kvalifikovani kao najteži zločini, protiv čovečnosti, protiv ratnog prava, predstavljaće siguran znak da je naša država sposobna da se kvalifikuje u red civilizovanih evropskih država.
Vrlo je važno imati uvek na umu šta je potrebno preduzeti u političkoj sferi, da bismo kao država došli u priliku da se pred našim pravosudnim institucijama ovakvi procesi odvijaju, da iz suda u Hagu našem pravosuđu budu povereni ovakvi slučajevi.
Nužno je poštovati međunarodno pravo, nužno je poštovati unutrašnje pravo i nužno je, što je po mom mišljenju najvažnije, imati potpuno jasan stav o tome da se ovde radi o moralnom temelju određenja našeg društva.
U dosadašnjoj raspravi više puta je bilo reči o tome kako je Haški tribunal koncipiran, kako je Savet bezbednosti UN doneo odluku da ova sudska institucija i tužilaštvo u njenom sastavu budu stvoreni, kako je donet statut Haškog tribunala i ono što u svakom slučaju jeste nedvosmisleno, a to je činjenica da ovaj tribunal predstavlja deo poretka UN.
Posle dugog zbivanja, u jesen 2000. godine Srbija i Srbija i Crna Gora vratile su se u sistem UN, u sistem globalnog organizovanja politike van koga ne može da bude zemlja koja ima nameru da svojim građanima omogući život kakav zavređuju u 21. veku, usred evropskog kontinenta. Nepoštovanje međunarodnih obaveza koje proističu iz odluka UN dovodi u opasnost izglede 8 miliona građana Srbije da se brzo približe standardu života koji imaju građani u Evropi, i to ne samo u zapadnoj Evropi, već građani u Litvaniji, Estoniji, Letoniji, Mađarskoj, Češkoj, Slovačkoj, na celom evropskom kontinentu, osim ovog malog nesrećnog dela jugoistočne Evrope, u kome se i mi sami nalazimo.
Upozoravam, a tu je i ministar koji predstavlja Vladu Republike Srbije, da dobijamo u poslednjih desetak dana vrlo jasne signale da država ne ispunjava obaveze koje proističu iz odluka UN.
Ambasador velike sile, koja se koliko nam je poznato zalagala za to da se veći broj predmeta koji se vode pred Haškim tribunalom prebaci i da se osobama po tim optužnicama sudi u Beogradu, jasno je stavio do znanja pre nekoliko dana da mi više podršku te velike sile za ovakvu politiku nemamo.
Čak je i relativizovan stav da bi Haški tribunal trebalo da završi svoje delovanje 2008. ili 2009. godine i trajanje delatnosti Haškog tribunala potpuno je povezano za spremnošću države Srbije, Vlade Republike Srbije da izvršava svoje međunarodne obaveze.
S druge strane, deo unutrašnjeg pravnog sistema Srbije jeste i Zakon o saradnji, koji uređuje saradnju sa Haškim tribunalom, i po tom zakonu postoji obaveza svih organa da u skladu sa svojom nadležnošću postupaju i da odredbe tog zakona poštuju. Bilo bi dobro da nam ministar Stojković ovde kaže da li zaista postoje slučajevi u kojima su nadležni sudovi izdali naloge MUP-u ili već ko je nadležan u ovoj zemlji za to da se prema osobama koje su optužene pred Tribunalom, a nalaze se i dostupne su vlastima Republike Srbije, sprovede adekvatna procedura.
Ono što želim posebno da podvučem, u Srbiji danas bez posla živi milion ljudi. Potrebno je nekoliko desetina milijardi evra investicija, inostranih i domaćih, da bi građani Srbije došli u priliku da zasnuju radni odnos i da svoju egzistenciju podignu na viši nivo. To nije moguće učiniti ukoliko Srbija nije zemlja koja je uvažena u međunarodnim odnosima. Nije moguće imati visok kredibilitet u međunarodnim odnosima ukoliko ne ispunjavamo svoje međunarodne obaveze, posebno obaveze koje proizilaze iz Povelje UN.
I zbog toga, na samom kraju da kažem, krivica za zločine može da bude samo individualna. Srbi kao narod i kao nacija nisu odgovorni za politiku koja je 90-tih godina vođena u ovoj zemlji, ali da bismo imali normalan javni život i da bismo imali zdrav politički život u Srbiji, neophodno je utvrditi ko je, kada i da li je izvršio ratne zločine.
U sadašnjem sistemu odnosa Haški tribunal, odnosno tužilaštvo tribunala ovlašćeno je od UN da sumnjiči pojedine osobe da na njihovom teretu stoje takva krivična dela. Da bi Srbija mogla brzo da se uključi u EU, neophodno je što pre utvrditi da li su te sumnje i optužbe tačne ili ne. Da bismo u takvu situaciju došli, neophodno je da Vlada Republike Srbije, bez ikakve rezerve, izvršava svoje međunarodne obaveze. To je put da Srbija postane zemlja u kojoj građani imaju priliku da žive onako kako žive Grci i Portugalci, Englezi i Irci, Litvanci, Estonci, Česi i ma ko sve u Evropi.

Da li još neko od ovlašćenih predstavnika ili predsednika poslaničkih grupa želi reč? (Ne.)
Zaključujem načelni pretres.
Saglasno članu 136. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 3. amandman je podneo poslanik Zoran Krasić.
Pošto su ovaj amandman prihvatili predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 7. amandman je podneo poslanik Miloš Aligrudić.
Pošto su ovaj amandman prihvatili predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 7. amandman je podnela poslanik Vjerica Radeta.
Pošto su ovaj amandman prihvatili predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Narodni poslanik Nemanja Šarović podneo je amandman kojim predlaže da se posle člana 7. doda član 7a.
Predstavnik predlagača nije prihvatio ovaj amandman. Odbor za pravosuđe i upravu predlaže da se ovaj amandman odbije. Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Izvolite, narodni poslanik Zoran Krasić.

Ovim amandmanom smo hteli da uvedemo automatizam i da sprečimo našeg tužioca za ratne zločine da, preko predsednika Republike, u kontaktima sa inostranstvom ističe neku nespremnost. Njemu bi bilo draže da se sudi u Hagu, a ne kod nas. Ministre, skrećem vam pažnju da imate takvog tužioca za ratne zločine. Nismo ga mi birali, nego ga je birao DOS. Da smo ga mi birali, on bi došao u SRS da se dogovori sa nama. On je otišao kod predsednika Republike i u DS da se dogovara, jer on ima potpuno drugačije viđenje, on misli da treba da uzima platu, a da sudi Hag.
To smo hteli da vam skrenemo pažnju i da se ovim automatizmom to isključi kao mogući razlog opstrukcije. Moram da istaknem da Rezolucija kojom je osnovan Haški tribunal samo nekim čudnim tumačenjem može da znači da je usvojen u statut. O statutu se nije posebno glasalo. Ako se i glasalo o tom statutu, moram da kažem da mnogi koji su bili protiv te rezolucije, odnosno protiv statuta, bili su uzdržani ili nisu bili prisutni kada se glasalo o rezoluciji.
Moram da navedem da je Haški tribunal osnovan kao mera, instrument za uspostavljanje mira u BiH.
Rusija ne finansira Haški tribunal već nekoliko godina, jer smatra da je Haški tribunal prevazišao svoju izvornu nadležnost, da nema nadležnost za događaje na KiM. To zbog ovih novih prijatelja sa Rusima, da bude jasno, pošto loše tumače njihovu volju.
Što se tiče toga da li je Srbija deo međunarodnog poretka, jeste, ona je osnivač UN. Ona je bila samo suspendovana, krajem 2000. godine nije ni bilo potrebe da se podnosi zahtev za prijem, već da se skine samo suspenzija. Zbog ovih eksperata koji pričaju o tome da baš znaju šta se sve dešava.
Što se tiče ove sekiracije koliko će da traje Haški tribunal, pravo je pitanje da li on uopšte treba da postoji, koliko će on da traje to niko živi ne zna, ali verovatno će brzo da se ugasi jer smeta svima, smeta osnivačima, najgromoglasnijim osnivačima, pa čak i glavnom finansijeru, onom Sorošu, ali to niko ne želi da vidi, on uporno tera neku priču o Haškom tribunalu.
Što se tiče našeg ponašanja i našeg odnosa, treba da se ponašamo i da imamo odnos prema Haškom tribunalu upravo onoliko i onakav odnos koliko ima Amerika prema stalnom sudu za ratne zločine, jer to što oni rade je demokratski, uz poštovanje ljudskih prava i vode brigu o svojim državljanima, tako da mi treba da izvučemo pouku, da vodimo brigu o našim državljanima i da odredimo dimenziju te saradnje u skladu sa našim interesima.
Ali, ministre, očekujem da ćete da nas obavestite, tiče se državnog tužioca, koji je ukinuo presudu Vrhovnog suda i vratio Okružnom sudu, povodom NATO agresije i krivične odgovornosti onih 15 ljudi, i koji je to tužilac koji je odustao od krivičnog gonjenja, te na taj način legalizovao ovo ljubljenje sa Solanom, što je usledilo i pre povlačenja optužnice. Ne znam, ako se borimo protiv ratnih zločina i želite da nas ubedite da je to prava i ispravna borba, mi se slažemo, ali dajte da se obnovi taj postupak. Taj zločin ne zastareva. On mora da se raspravi, moraju akteri tog zločina da se izvedu na odgovornost.
Samo se nadam da to što su se ti zločinci ljubili sa nekim ovde u plaštu državnih funkcionera nije ih amnestiralo pred porodicama poginulih u Srbiji. Znači, taj automatizam treba da postoji i zbog toga smo mi podneli ovaj amandman. Automatizam ne samo prema našim ljudima privremeno u Hagu, nego i prema svima onima koji su na teritoriji bivše SFRJ, ili još preciznije na teritoriji Republike Srbije, izvršili neki od ovih zločina, da se izvedu pred sud pravde, jer to ne zastareva. Narod traži istinu. Dajte istinu da ne bi svako mogao da odgovarajućom interpretacijom svoje opservacije i insinuacijama zbunjuje narod u Republici Srbiji.

Hvala vam. Još neko o ovom amandmanu?
Replika? Nemojte, molim vas, gospodine Petroviću, nije pomenuta nijedna stranka, nijedan govornik, nijedan poslanik.
(Dušan Petrović, sa mesta: Predsednik Demokratske stranke.)
Verujte mi, nisam čuo, ali izvolite. Ne verujem da treba odbrana predsedniku, ali izvolite.

Gospodine Krasiću, vi imate loš manir da govorite neistinu, ali to je stvar vašeg stava o tome kako ćete da vodite politiku.
Dakle, nije bio tužilac za ratne zločine kod predsednika Republike i nisu se oni dogovorili oko bilo čega. Možda je to manir nekih državnih organa u Srbiji da tužilaštvima izdaju naloge ili da se sa njima dogovaraju. Predsednik Republike poštuje Ustav i zakon i poštuje instituciju tužilaštva, koja je nezavisna i od ovog parlamenta birana.
Vrlo dobro znate, gospodine Krasiću, svih pet članica Saveta bezbednosti, Rusija, i Kina, i SAD, i Francuska i Engleska imaju pravo veta i mogu da spreče izglasavanje bilo koje odluke Saveta bezbednosti. Odluka kojom je ustanovljen Haški tribunal nije stavljena van snage na ovakav način.

Hvala vam. Po Poslovniku, izvolite. Molim vas, samo demanti onoga što nije tačno rečeno ili jeste tačno. Pogrešno protumačeni, izvolite.

Predsedniče, ja ću da raspravim šta je tačno, a šta nije, nemojte vi da se sekirate, znate da moram da govorim istinu. To je taj član 100.
Vidite kakva je tu logika. Ako neko nije stavio veto, on je glasao za. Vidite kako se to okreće. Tamo može da se glasa za, protiv, uzdržan i može da se stavi veto. Kina nikad ne stavlja veto, nego kad treba da dođe vreme za glasanje, oni se pokupe, napuste sednicu Saveta bezbednosti i na taj način stave do znanja svoje neslaganje. Šta da radimo kad ljudi ne znaju? Oni kažu – ako nisi upotrebio veto, znači glasao si za. To je ta logika. Obrće se stvarnost, istina itd.
Doneta je ta rezolucija da bi se uspostavio mir u BiH, kao pretnja svim stranama u sukobu da moraju da prestanu sa oružanim sukobima, jer se preti osnivanjem jednog suda. Vrlo precizno i jasno stoji u rezoluciji, čitajte, tačka 1, tačka 2, tačka 3. Da ste mi rekli da ćete da se upecate na ovo, pa da vam umnožim da imate, pa da dođete ovde lepo da pročitate. Nemojte, molim vas, pročitajte, shvatite o čemu se radi. Ako postoji nekoliko rešenja, nemojte samo jedno da okrećete.
Drugo, što se tiče ovog tužioca za ratne zločine, jeste, išao je na konsultacije, da dobije svoje mišljenje, šta da kaže Prosperu.
(Tomislav Nikolić, sa mesta: Pisale su novine o tome.)
Ne čitaju novine, pošto nije bilo u žutoj štampi. Nema potrebe tužilac da ide tamo po svoje mišljenje.
Kamo sreće da je on bio aktivniji pa da traži od Nacionalnog saveta, ustupite predmet taj, tražimo predmet taj, dajte da promenimo pravne stavove, dajte, ako tužilaštvo skuplja neke dokaze, ako ova kancelarija skuplja neke dokaze, protiv koga, da li ima mesta da se mi uključimo itd, da ima neki aktivan odnos, odnosno da ispunjava svoje zakonom propisane dužnosti.
Ali on neće, on hoće da bude političar, on hoće da bude portparol nečiji, izbegava, i onda kada dođu iz inostranstva, oni ne znaju šta da kažu. Ovamo Vlada jedno priča, tužilac drugo, predsednik Republike, zaboravite, nisam ga pomenuo, ko zna šta on zastupa.

Molim vas, ne iznosite motive tuđeg ponašanja i institucija.

Izvinjavam se, ne ulazim u motivaciju i pobude, ne ulazim u nagone, to neka drugi procenjuju. To zbunjuje, a da bi građanima bilo jasno, to je cela Srbija protiv toga da Srbi učestvuju na izborima. Predsednik Republike ih tera na izbore, poslušalo ga 800 građana i sada pričate nekih 35 poslanika; dobro, videćemo.