Gospodin Dačić, po Poslovniku. Izvolite.
Izvinite gospodine Dačiću, tražio je potpredsednik pre vas reč. Izvolite, Milan Marković.

Poštovani predsedavajući, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani kolega Dačiću, smatram da je vaša diskusija bila vrlo nekorektna. Ovde, kao po zadatku, pominjete DS kad god izađete za govornicu. To ili je po zadatku, ili je vaš unutrašnji poriv, nešto jače od vas, neka vrsta ljubomore, ili neka vrsta mržnje, ne bih ulazio u to.
Već sam vas zamolio pre dva dana i ponovo vas molim, ako nemate šta da kažete o temi, nemojte govoriti, ali nemojte u negativnom kontekstu pominjati DS, nemojte klevetati vaše kolege, narodne poslanike i držite do dostojanstva Narodne skupštine, gde smo i vi i ja, i svi mi ovde, i kolege i poslanici i saradnici na zadatku koji nam je poveren. Hvala najlepše.

Izvolite, gospodine Dačiću.

Predložio bih da donesete poslovnik u kojem bi se moralo govoriti samo u trećem licu, da se niko ne prepozna. Poslaniku neće biti dozvoljena bilo kakva kritika. Koliko znam, predsednik sam poslaničkog kluba SPS. Nisam član DS ni G17 plus. Ne razumem toliku reakciju na svako pominjanje tih stranaka u diskusiji.
Reagovao sam zbog toga što smatram da su Beogradski sporazum i Ustavna povelja bili deo dogovora svih stranaka koje su tada činile vladajuću koaliciju, DS, DSS, tada G17 plus ne znam da li je postojao, ali je Miroljub Labus bio potpredsednik Savezne vlade i jedan je od potpisnika Beogradskog sporazuma, SPO tada nije bio u Vladi, bila je Nova Srbija u vlasti. Znači, sve stranke koje sam spomenuo su bile za ovu varijantu o kojoj danas raspravljamo.
Zato je za mene čudno da G17 plus danas ne podržava opstanak državne zajednice koja je stvorena na osnovu Beogradskog sporazuma i na čijem opstanku insistira Havijer Solana i EU, a takođe mi je čudno da je DS više bila zainteresovana za Zakon o četnicima, nego za zakon o izborima za Državnu zajednicu SCG. Ja sam o tome govorio. Državna zajednica SCG nije birokratska tvorevina.
Ako je birokratska, vi ste je takvom napravili. Vi ste za nju glasali. Ako se nekome ta državna zajednica ne sviđa, nemoj da učestvuje u vlasti na nivou državne zajednice Srbija i Crna Gora. Prema tome, svako ima pravo na svoj stav. I SPS ima pravo na svoj stav. Nemojte vi od nas tražiti da mi vas podržavamo u nečemu gde niste u pravu.
Znači, DS apsolutno ne podržavamo, a što se tiče G17 plus, apsolutno smo protiv i smatramo neodgovornim to što je G17 plus izašao protiv ovakvog predloga, jer on je član Vlade Republike Srbije. O tome je trebalo da se dogovore ljudi koji vode Vladu Republike Srbije pre nego što nam pošalju zakon ovde.
Ko će ovde glasati za taj zakon ako ne glasa G17 plus? Da li ste obezbedili većinu za to? Pitam vas nešto što ne bi trebalo da vas pitam. Da li vi hoćete da taj zakon ne bude donet? Ako ne glasa G17 plus, hoće li SRS glasati za taj zakon, hoće li glasati DS za taj zakon? Znači, vi ste nas doveli u situaciju ovde, kao Vlada Republike Srbije, kao vladajuća koalicija, da mi ovde raspravljamo o vašim unutrašnjim odnosima u Vladi Republike Srbije.
Što se toga tiče, pošto je došao i gospodin Petrović, zaista bih zamolio da gospodina Radosavljevića predloži za Upravni odbor JAT-a, jer to mu najbolje leži. Pošto malopre nije bio tu, predlažem da, u ime DS, pošto je tu bila i Neda Arnerić i Voja Janković, iskoristimo ovu situaciju. Možda će DS glasati za ovaj predlog zakona, u cilju kohabitacije.
(Predsedavajući: Vreme.)
Mislim da je veoma neozbiljno iznošenje ovog zakonskog predloga pred poslanike Narodne skupštine Republike Srbije, a da pri tom ne postoji zajednički stav stranaka koje čine Vladu Republike Srbije.
Da li vi mislite da je SPS bila baš za sve ono što ste vi predložili? Da li vi mislite da ste vi toliko pametni, lepi, pošteni, pa da smo mi uvek za sve to glasali, nego smo se pridržavali dogovora koji smo imali sa Vojislavom Koštunicom. O čemu vi govorite?
(Predsedavajući: Gospodine Dačiću, vreme.)
Da li vi mislite da su radikali podržali Komisiju za hartije od vrednosti, dajući kvorum, zato što su voleli tu Komisiju za hartije od vrednosti, nego su imali neku drugu temu tada, pa su hteli da iskoriste to da budu prisutni.
Znači, nemojte vi sada govoriti o tome kako G17 plus dobro radi. Mi ovde ne govorimo o radu G17 plus, govorim o najvažnijem državnom i nacionalnom pitanju. Hoćete li vi da opstane državna zajednica ili nećete? Ako nećete, zaista ne znam na kojim se to političkim osnovama temelji Vlada Republike Srbije.

Gospodin Proroković je tražio repliku.

Ne bih da bude replika u pravom smislu te reči, više bih voleo da bude nekoliko pojašnjenja.
Prvo, što se veštačke i birokratske tvorevine tiče, političke okolnosti su nalagale u tom trenutku jedan ovakav aranžman. Ne radi se tu samo o aranžmanu Srbije i Crne Gore, nego o trojnom sporazumu između Beograda, Podgorice i Brisela. Koliko možemo da vidimo, dva partnera u tom procesu i te kako pristaju na očuvanje državne zajednice, to je Srbija sa jedne strane, Evropska unija sa druge strane. Treći partner, odnosno deo političke elite na toj trećoj strani ne želi očuvanje državne zajednice.
Predlog ovog zakona jeste, u stvari, bio pokušaj da se spreče dezintegracioni procesi na našim prostorima, jer, ako se nastave, pitanje je gde će se završiti. Plašim se da se neće završiti samo na razdvajanju Srbije i Crne Gore i da nikakvog seira od razdvajanja neće videti ni Srbija ni Crna Gora. Neki drugi narodi, neke druge države u okruženju će se i te kako radovati tome. Srbija na ovaj način želi da pokaže da jeste punopravan partner EU i da nije prepreka za očuvanje državne zajednice.
Moram priznati da je mene i te kako iznenadio govor gospodina Albijanića. Mislim da stranačke interese treba da podredimo državnim interesima. Ne radi se ovde ni o vlasti ni o vladi. Ako se radi o vlasti, što se DSS tiče, sutra ćemo je prepustiti, ako je to u nacionalnom interesu. Nema nikakvih problema.
Mislim da je i te kakav i nacionalni i državni interes da se Srbija i Crna Gora sačuvaju. Nemojte više pričati da Crna Gora nešto hoće. Statistički pokazatelji su pokazali da u Crnoj Gori živi 42 posto Crnogoraca, 34 posto Srba. Ostalo su predstavnici nacionalnih manjina. Dakle, Crnogorci su u svojoj državi ispodpolovična manjina.
Drugo, kada se popisivalo ko će da uči koji jezik u školi, data je opcija: maternji, hrvatski, bošnjački, srpski, 60 posto ljudi se izjasnilo da hoće da njihova deca uče srpski jezik. Nemojte da kohabitirate niti da gradite partnerske odnose sa ljudima za koje je Ramuš Haradinaj demokratski izabran lider, sa velikim demokratskim kapacitetima, čija je stegonoša ideja nezavisnosti Ferhat Dinoša. Tražite partnere u ovom parlamentu, da jednoglasno donesemo ovaj zakon, da se ne vodimo interesima Haradinaja i Dinoša i da rasturamo svoju državu.

Reč ima narodni poslanik Snežana Stojanović Plavšić.

Poštovane dame i gospodo, dozvolićete mi, pošto je pomenuta naša stranka po ko zna koji put, da probam da dam par pojašnjenja, što se našeg stava tiče. Uverena sam da gospodin Dačić jako dobro zna šta je politički pragmatizam, i kako se političke prilike mogu menjati i kako se sa njima menjaju i neki politički stavovi. Ali, navešću ovde jedan primer iz života koji je, sigurna sam, poznat svima nama, pa i njemu i nama ostalima.
Možete ući u jedan brak iz ljubavi, većina nas je tako i činila, ali ako posle izvesnog vremena postane jasno da je to neodrživa zajednica, onda je potpuno neprirodno pokušavati da nekog zadržite na silu u tom braku. Ispod je civilizacijskih normi pokušavati na svaki način da održite jedan brak koji više ne uspeva. Upravo to se, dame i gospodo, desilo sa našom zajednicom.
Kakav je stav G17 plus po tom pitanju i zašto je G17 plus, tako je, u ono vreme smo postojali kao ekspertska mreža, zašto je gospodin Labus potpisnik Beogradskog sporazuma? To je pitanje na koje smo više puta dali odgovor. U tom trenutku je G17 plus smatrao da zaista dezintegrativni procesi više nikuda ne vode. Nama je jasno da mi u tome nismo učestvovali.
Neke druge stranke su učestvovale u rasparčavanju bivše Jugoslavije i učestvovale u tome da ona bude sve manja, manja i manja. Mi smo smatrali da taj proces treba da se zaustavi. Mi se zalažemo za integrativne procese i mi Srbiju vidimo u Evropu. U tom trenutku smo smatrali da Srbija i Crna Gora mogu zajedno da krenu put Evrope. To je bio interes Srbije u tom trenutku.
Drugo, želim da naglasim da Beogradski sporazum i Ustavna povelja nisu isti dokumenti, a G17 plus ni na koji način nije učestvovala u potpisivanju Ustavne povelje. Treće, postalo je vrlo brzo jasno, već između Beogradskog sporazuma i Ustavne povelje, da je ta zajednica neodrživa, da je neodrživa i politički, i ekonomski i na svaki drugi način.
Postalo je jasno, iz brojnih razloga, da Srbija u toj zajednici ne može da napreduje. Postalo je još nešto jasno: da Srbija u toj zajednici do Evrope nikada neće stići, iz prostog razloga što su interesi drugačiji.
Moram reći da je taj stav G17 plus, na neki način, naišao na odobravanje međunarodne zajednice, jer je postalo jasno da je sada u Evropu moguće stići samo putem dva koloseka. Dva koloseka do Evrope, za Srbiju jedan, za Crnu Goru drugi, na neki način jeste priznanje činjenice da Srbija i Crna Gora, kao zajednica, ne mogu da se harmonizuju do te mere da bi kao zajednica država ušli u Evropu.
Dakle, sve su to razlozi zbog kojih G17 plus smatra da je ta zajednica dalje neodrživa, ne zato što je u njoj neko bolji a neko lošiji, ne ni zato što neko ima više neko manje interesa da u ovakvoj zajednici živi, već zato što smatramo da je civilizacijsko pravo svakog naroda, i srpskog naroda i naroda u Crnoj Gori, da odluči kojim će putem dalje ići, da li hoće zajedno ili neće zajedno.
Mi smatramo da je bolje da Srbija i Crna Gora svojim putem uđu u Evropu i da ponovo u Evropi, kao i sve bivše jugoslovenske države, kao sve države u Evropi, budemo svi zajedno, ali kao jedna Evropa. To je stav G17 plus i potpuno je razumljiv naš stav danas ovde.
Što se tiče toga da li Vlada, odnosno stranke koje podržavaju Vladu moraju uvek da imaju jedinstven stav, naš odgovor je - naravno, u onoj meri u kojoj je opstanak Vlade uslovljen tim stavovima i u onoj meri u koliko je on neophodan po nekim pitanjima koja su krajnje važna za održanje Vlade. Međutim, što se ovog pitanja tiče mi se potpuno slažemo da je to viši interes od stranačkog, da je to nacionalni interes i naravno da će se u ovom domu sve stranke po tom pitanju izjasniti.
Što se tiče opstanka Vlade i uloge koju G17 plus u njoj ima, nama je potpuno jasno, a mi verujemo da je to jasno i svima, G17 plus nije u Vladi zato da bi Vlada opstala, G17 plus je u Vladi da bi sprovela svoj program i do one mere gde su kompromisi neminovni, ali kompromisi imaju granicu, samo do one mere u kojoj smo spremni i u kojoj možemo da u ovoj vladi sprovedemo svoj program, do te mere mi u toj vladi ostajemo i podržavamo je.
Smatramo da po ovom pitanju apsolutno možemo imati svoj stav. Naš stav je jasan i mi smo ga i ovom prilikom rekli, što naravno ničim ne ograničava sve druge stranke da kažu svoj stav.

Po Poslovniku.

Pozivam se na član 100. i obavezu poslanika da ovde govore istinu. Neću da polemišem sa stavom G17. Dakle, ne sporim njihov politički stav, ali hoću da ukažem na neke stvari koje su netačno iznete ovde.
Prva stvar, nije tačno da se izbori mogu održati samo u Srbiji po osnovu ovog zakona. Po osnovu odredbe Ustavne povelje izbore raspisuje predsednik državne zajednice, odnosno predsednik Saveta, odnosno Vlade državne zajednice, odnosno države članice donose izborne zakone opet na osnovu Ustavne povelje. To je jedna činjenica koju moramo tačno da interpretiramo.
Druga stvar, apsolutno je netačna činjenica da većinska Crna Gora neće da ostane u državnoj zajednici. Upravo je i to razlog što aktuelna vlast u Crnoj Gori neće izbore. Većinska Crna Gora hoće da ostane u državnoj zajednici i to je razlog što se režim Mila Đukanovića i plaši i ne plaši izbora, jer bi se to već u februaru pokazalo. Molim da se i ta činjenica ovde uvažava.
Još jedna stvar, ne može se Ustav menjati dogovorom. Ustav se mora poštovati. Naravno, mislim na Ustavnu povelju, i ne postoji politički niti bilo koji drugi dogovor kojim se Ustavna povelja može promeniti.
Na kraju, valjda je najviši interes svih stranaka u Srbiji, svih nas ovde i svih institucija u Srbiji da zaštite interese Srba izvan Srbije i tu je kolega Proroković potpuno u pravu, kada pričamo o ovoj temi moramo imati u vidu činjenicu da u Crnoj Gori, prema zvaničnim rezultatima popisa koji je saopštio Zavod za statistiku te iste Milove Vlade, živi preko 200.000 Srba, odnosno 34% Srba, i da u Crnoj Gori po istim tim podacima 63% stanovništva govori srpskim jezikom. Te činjenice moramo imati uvek u vidu i moramo ih pred ovim domom ovde po Poslovniku tačno i istinito interpretirati.