Ustavna povelja je rezultat jednog vrlo problematičnog kompromisa. U članu 66. Ustavne povelje DOS i DPS, kao perjanice tog projekta, zapisale su da se prenosi nadležnost vojnih, hajde da upotrebim i ja tu reč, nepravilnu, pravosudnih organa na republike države članice.
Shodno tome, ako se poštuje ta ustavna povelja, onda bi ovaj amandman morao da se prihvati, jer postoji razlika, pošto Vlada kaže - preuzimanju nadležnosti vojnih sudova, vojnih tužilaštava i vojnog pravobranilaštva. Trebalo bi zakon da se zove - zakon o prenošenju nadležnosti vojnih sudova, tužilaštava i pravobranilaštva.
Zbog čega? Želim da vam objasnim zbog čega. Očigledno je da vojno-pravosudna funkcija više nije u nadležnosti državne zajednice, po samom slovu Ustavne povelje. To je prešlo na države članice. Formalno-pravno čak ni taj zakon državne zajednice nije bio potreban, već je mogao da se donese zakon gde Republika Srbija, koja je u međuvremenu dobila nadležnost, prenosi nadležnosti i određuje, možda čak i pravilnije, određuje organe koji preuzimaju tu nadležnost.
To se zove prenošenje nadležnosti. Nije u pitanju samo terminologija, u pitanju je suština. Na ovaj način mi priznajemo nadležnost Republike Srbije da sudi, uslovno rečeno, vojna krivična dela i zakonom određujemo ko je od državnih organa i za šta nadležan.
Činjenica je da se i drugi amandmani odnose na ovo, nije samo u pitanju kod ovih amandmana terminologija, već bih mogao da vam ukažem, pošto je to u organskoj vezi na član 1, za razliku od vas, vi ovde kažete na organe Republike Srbije, a mi ovde u članu 1. potenciramo u skladu sa tom ustavnom poveljom. To je ta velika razlika.
Niste primetili da postoji velika razlika. Ona nije samo terminološke prirode. Uostalom, u procesnim zakonima, malo ozbiljnije pogledajte odredbe o nadležnosti, govori se o prenosu nadležnosti. Neki viši organ prenosi nadležnost. Narodna skupština je viši organ i ona prenosi, a ovde se radi o određivanju.
Zato je mnogo ispravnije bilo da ste sa izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, Zakona o sudijama, Zakona o javnom tužilaštvu, Zakona o javnom pravobranilaštvu i Zakona o izvršenju krivičnih sankcija, sa izmenom po jednog ili dva člana, ovu materiju na kvalitetan način rešili, jer u suštini ovim mini omnibus zakonom mi dopunjujemo te zakone.
U pravnom poretku ćemo imati Zakon o uređenju sudova i još nekoliko članova ovog zakona, Zakon o sudijama i još nekoliko članova ovog zakona, Zakon o javnom tužilaštvu i još nekoliko ovih članova.
To će do unedogled biti podeljeno. Zato bi možda bio ispravniji put da ste ovih pet zakona promenili sa jednom ili dve odredbe materijalne sadržine i u prelaznim odredbama regulisali sporna pitanja koja se ovde pojavljuju, nepotrebno sporna pitanja. U tom smislu je prenos adekvatniji izraz koji ukazuje na ovo šta mi radimo. Danas prenosimo tu nadležnost redovnim sudovima.
Ne možemo mi da kažemo da oni preuzimaju. Od koga? Od saveznih organa? Savezni organi više nemaju tu nadležnost i nisu mogli da prenesu to na republičke organe, ali da oni određuju. To je postala oblast koja se u Ustavu Republike Srbije zove prava i dužnosti Republike Srbije.
(Predsedavajući: Vreme.)
To je postala posebna oblast na bazi Ustavne povelje, a ne ovog zakona koji je donela državna zajednica, nego sama Ustavna povelja je dopunila naše odredbe o pravima i dužnostima Republike Srbije. Mi sada prenosimo tu nadležnost, određujemo organ.
