Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, dobar dan, nastavljamo rad Osme sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2004. godini.
Obaveštavam vas da, prema službenoj evidenciji, današnjoj sednici prisustvuju 123 narodna poslanika.
Radi utvrđivanja kvoruma za rad Narodne skupštine, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da postoji kvorum za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da će odsustvovati narodni poslanik Milka Silajev, a zakasniće Radič Joković i Dejan Rajčić.
Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O IZBORU POSLANIKA SKUPŠTINE SRBIJE I CRNE GORE (nastavak u pojedinostima)
Podsećam vas da smo jučerašnji rad prekinuli u toku pretresa o amandmanu na član 17. koji je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta i da je kao sledeći govornik najavljen narodni poslanik Zoran Ćirković.
Dajem reč narodnom poslaniku Zoranu Ćirkoviću. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, očekivao sam prisustvo ministra za državnu upravu i hteo sam da mu postavim pitanje, uveren da je ovaj član 17, koga osporava gospođa Radeta, u dobroj meri šupalj. Prosto, on je neprimenljiv.
Pitanje glasi: ako primenimo formu kojom se određuje broj mandata, da se broj glasova koji je dobila izborna lista pomnoži sa 91, a sve to podeli sa brojem važećih glasačkih listića i dobijeni rezultat bude 0,9, da li stranka nacionalne manjine ima mandat? Kreativnim tumačenjem ovog zakona mogli bismo zaključiti da ima, iz prostog razloga što u celobrojnom delu nije osvojila mandat, ali u decimalnom delu je sasvim izvesno da će biti pri vrhu liste, a to je ono što nije dobro.
Dakle, ako je zakonodavac hteo da favorizuje stranke nacionalnih manjina i da im uvaži pravo na pozitivnu diskriminaciju, morao je utvrditi kako se dobijaju mandati. Iz tog razloga bilo je poželjno da se definiše izborni prag i da se utvrdi da su stranke nacionalnih manjina osvojile mandat ukoliko su prešle izborni prag. Ovako će osvojiti mandat i ukoliko ga nisu prešle, a u tom delu se slažem sa gospođom Radetom, jer bolje je da stvar definišemo i utvrdimo.
Međutim, ima drugi problem. Ova skupština je odmah nakon svog konstituisanja vrlo urgentno intervenisala u postojećem Zakonu o izboru narodnih poslanika i tu je ovo pravo nacionalnih manjina, da imaju pravo na mandate i ukoliko ne pređu izborni cenzus, verifikovano.
Bilo bi sada neozbiljno da u ovom zakonu o izboru poslanika Skupštine Srbije i Crne Gore to pravo bude suspendovano. Zalažem se da to pravo ostane, ali da se u zakonu i u ovom članu izbegne šupljina koja očigledno postoji.
Smatram da ovaj član nije dovoljan i videćete da će biti problema u praksi. Ukoliko bi nacionalne manjine, odnosno njihove stranke, mogle da osvoje mandate ukoliko ne pređu izborni prag, onda je to stvar koju nemaju drugi, onda se radi o neravnopravnosti. Sve ostale stranke osvajaju mandate ako pređu pet posto. U našem odnosu snaga pet posto je garant šest do sedam mandata. Ako neko osvoji pet posto minus jedan na trećoj decimali, on nije prešao izborni cenzus. Kada su u pitanju druge stranke, one mogu prostom primenom člana 18. i primenom te formule imati pravo na mandate, mada ih objektivno nisu osvojile.

Hvala, gospodine Ćirkoviću. Po istom amandmanu narodni poslanik Išpanović Ištvan, pa narodni poslanik Bajram Omeragić.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, juče na kraju radnog vremena slušali smo obrazloženje gospodina Krasića o tome da ne treba primeniti prirodni prag za stranke nacionalnih manjina, nego da treba obezbediti zastupljenost nacionalnih manjina kroz ostale stranke i stranke koje su i danas u Skupštini Srbije.

Hteo bih njega da podsetim da, bez obzira što je već bila na snazi Povelja o pravima nacionalnih manjina i ta odredba je važila da stranke nacionalnih manjina imaju pravo na srazmernu zastupljenost, ipak u ovoj skupštini mislim da je poznato da nema srazmerne zastupljenosti nacionalnih manjina u ovom visokom domu.

Koliko znam ima sedam-osam predstavnika nacionalnih manjina, a to je mnogo manje nego što bi trebalo po srazmernoj zastupljenosti.

Takođe, znam da ima više načina da se takva zastupljenost obezbedi. Jedna od pravnih tehnika je da to bude prirodni prag, međutim ima i drugih načina i predložio bih da gospodin ministar koji je trenutno već prisutan, pokuša sa legitimnim predstavnicima nacionalnih manjina, a to su sada nacionalni saveti, da nađe odgovarajuću pravnu tehniku kojom će se obezbediti primena srazmerne zastupljenosti nacionalnih manjina.

Mislim da ima boljih tehnika nego što je sada predviđeno zakonom. Naime, sada je isti princip i za izbor narodnih poslanika, a ako se usvoji danas zakon onda će biti isti princip i za primenu poslanika u Skupštinu državne zajednice, a isti princip važi i za izbor poslanika u Skupštinu AP Vojvodine.

Međutim, preporučio bih da se o tome posebno razgovara sa predstavnicima nacionalnih manjina i da se nađe neki bolji mehanizam koji ne bi preferirao jake stranke nacionalnih manjina. Verujem da bi jedan isti princip trebalo da bude primenjen, ali ne sadašnji koji nije savršen, nego jedan bolji u dogovoru sa predstavnicima nacionalnih manjina.

Povodom istog amandmana reč ima narodni poslanik Bajram Omeragić.

Poštovano predsedništvo, poštovani ministre, poštovani narodni poslanici, želim najpre da pozdravim ovaj zakon u svoje ime i u ime poslaničke grupe. Mi ćemo glasati za ovaj zakon. Želim da kažem da, s obzirom na stav moje poslaničke grupe i stranke kojoj pripadam, mi se zalažemo za opstanak države Srbije i Crne Gore i smatramo da ne postoje razlozi da se ide u dalju disoluciju ove zemlje.
Što se tiče zahteva iz Crne Gore da se odlaže primena određenih odredbi Ustavne povelje, mislim da mi u Srbiji ne bismo smeli da dajemo razloga trećoj strani koja je bila potpisnik Beogradskog sporazuma da se na nas obruši ponovo neka vrste kritike ili da nas optuže upravo sada, kada želimo da ispunimo sve uslove da se približimo Evropskoj uniji, da se na nas obruši kritika Evropske unije da mi ne izvršavamo nešto što stoji u Beogradskom sporazumu i u Ustavnoj povelji.
U Ustavnoj povelji je jasno rečeno da treba da se održe izbori za parlament Srbije i Crne Gore u februaru mesecu i zato mi treba da donesemo što pre ovaj zakon, održimo te izbore, a oni koji ne žele te izbore neka objašnjavaju Evropskoj uniji i svima ostalima u svetu koji su zainteresovani da se poštuje Ustav ove naše zemlje zašto ljudi u Crnoj Gori, Vlada konkretno, ne želi da primenjuje Ustavnu povelju.
Pravni sistem nije švedski sto i ne možete vi iz Ustavne povelje da uzimate nešto što vam odgovara, a da ono što vas obavezuje, da to ne uzimate i kažete - možemo da se dogovorimo da ne primenjujemo neku odredbu. Mi možemo da se dogovaramo da donesemo novu ustavnu povelju, da promenimo odredbe iz Ustavne povelje, ali ne možemo u pravno uređenoj zajednici da se dogovaramo da ne poštujemo posebne odredbe Ustavne povelje.
Prema tome, sve ono što stoji u Ustavnoj povelji smatram da nije najsretnije, ali mora da se primenjuje. I tada sam delom učestvovao u radu Komisije za izradu Ustavne povelje, ukazivao na manjkavosti takvog akta, jer kao što znate ne postoji ni jedan međunarodno-pravni subjekt danas u svetu koji ima carinu na pola svoje države, koja ima granični prelaz na pola svoje države. Mi to danas imamo na Mehovom kršu, imamo to u Brodarevu.
Danas u Evropskoj uniji, koja nije međunarodno-pravni subjekt u smislu ostalih međunarodno-pravnih subjekata, već je međunarodna organizacija, ne postoje takve vrste carinskih ograničenja, ali na teritoriji jednog međunarodno-pravnog subjekta kao što je Srbija i Crna Gora postoji nešto što ne postoji nigde u svetu.
Mi treba da radimo da stvaramo uslove da se primenjuje sve iz Ustavne povelje, bez obzira što ne postoji realna želja kod Vlade Crne Gore da se poštuje sve ono što je tamo zacrtano, kako bi se stekli uslovi za njihovo tumačenje da takva zajednica ne može da opstane, da ona nije moguća i tome slično. Ovih dana smo čuli tumačenje gospodina Solane. Gospođa Kristina Galjak nam je saopštila da potpisnici Beogradskog sporazuma smatraju da treba da se ispoštuje sve što stoji u Ustavnoj povelji i da treba da snose sankcije oni koji ne žele da poštuju ono što stoji u Ustavnoj povelji.
Sa tog stanovišta smatram da ovaj parlament ne treba da se obazire na one koji kažu da nije vreme za primenu određenih odredbi, jer ne smemo mi da zauzmemo stav da možemo da se dogovaramo. Neka to budu čak i najviše državne delegacije, ne mogu ni najviše državne delegacije da se dogovaraju da se neka norma iz Ustava koja je obavezujuća ne primenjuje. Mogu da se dogovore da se sastane neka nova komisija za izradu Ustavne povelje, da se sastane parlament Srbije i Crne Gore, da se promeni ta norma, ali se ne mogu dogovarati da se ne primenjuje neka norma.
U tom smislu želim da komentarišem još jednu stvar, da mi je drago da je predlagač učinio da za manjine, odnosno stranke manjina ne postoji cenzus, odnosno da se učini da stranke nacionalnih manjina mogu lakše da pređu prag i da na taj način uđu u parlament.

Prekoračili ste vreme.

Činjenica je da će onaj stav iz Ustavne povelje, koji kaže da manjine treba da budu predstavljene u parlamentu Srbije i Crne Gore, biti poštovan upravo ako se donese ovakvo jedno rešenje. Moram da kažem da ovakvo rešenje ne garantuje, ali olakšava način da manjinske stranke koje imaju glasova ispod 5%, odnosno na kraju, kada se bude obračunao količnik, onoliko koliko bude koštalo glasova za jednog poslanika, da stranka manjina dobije mandat.

Molim vas, prekoračili ste minut.

Naročito zbog toga što na listi manjina u našoj zemlji imamo 38 manjina, a znamo da po broju stanovnika i broju glasača jednostavno ni teorijski, da svi pripadnici jedne manjine glasaju, ne mogu da postignu taj cenzus, osim Mađara, Bošnjaka i još dve manjine. Otprilike, po zadnjem popisu, mogli bi teorijski, ako se ujedine totalno i da svi glasaju, onda bi mogli. Imamo mnogo rešenja iz okruženja gde postoje kvote i postoje načini ...