Molim vas, skoro dva minuta ste prekoračili vreme.  Privodite kraju.

Izvinjavam se. Juče sam bio predviđen da govorim u diskusiji u načelu.

Dobro, imam razumevanja, ali privedite kraju.

Želim da uputim Vladi ako je moguće da se interveniše u tom smislu da se na neki način obezbedi da manjine budu na bolji način zaštićene, odnosno da im na bolji način bude dostupno mesto u parlamentu, kao što je to npr. u Republici Hrvatskoj i u još par zemalja gde su određene kvote.
Kada se manjinske stranke registruju za te izbore i budu na toj listi, da stranka koja od manjinskih stranaka dobije najveći broj glasova, da ona dobije poslanika, jer teorijski je moguće da od 10 stranaka npr. mađarske manjine mi imamo kvotu gde su Mađari glasali tačno za mađarske stranke, ali oni ne pređu cenzus i ova odredba Ustavne povelje da manjine budu zastupljene neće biti ispunjena.
Naravno, uopšte ne plediram i ne smatram da neće biti autentični predstavnici manjina neki predstavnici koji se nađu na listi bilo DS ili DSS ili bilo koje druge stranke u ovom parlamentu, ali samo kažem, ako je zakonodavac hteo da na bliži način ovo uredi da se razmisli i ovom predlogu.

Hvala. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 18. amandman je podneo narodni poslanik Nemanja Šarović.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman, a Odbor za pravosuđe i upravu predlaže da se ovaj amandman odbije.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić. Izvolite.

Ovim amandmanom mi tražimo da se promeni član 18. Predloga zakona i da se u Predlog zakona ugradi rešenje koje postoji u Zakonu o izboru narodnih poslanika Republike Srbije, a odnosi se na raspodelu mandata koji pripadaju određenoj izbornoj listi u zavisnosti od broja glasova koje je ta izborna lista osvojila.
Tražimo da se dosledno primeni Dontov princip, zato što je to tekovina nekog okruglog stola iz 1992. godine i verovatno bez nekog novog okruglog stola vlasti i opozicije i konsenzusa postignutog na okruglom stolu ne može tek tako da se menja izborno zakonodavstvo. To je glavni, da kažemo, udarni razlog zbog čega smo podneli ovaj amandman. Želimo da očuvamo nešto što je demokratski standard i oko koga postoji uopšte saglasnost.
Drugi razlog je što ne smatramo da ne sme da bude razlika, pa i u ovom delu i u pogledu statusa poslanika u ovoj skupštini i onih poslanika koji treba da se biraju za Skupštinu Srbije i Crne Gore. Ujedno koristim priliku povodom ovog amandmana da otklonimo neke nedoumice. Ustavna povelja, mada neki vole da kažu da je to Ustav državne zajednice, a ona to nije, a kaže se da je ona neki konstitutivni akt te državne zajednica, a ona to jeste, doneta je na jedan netipičan način, a ovde je doneta prostom većinom glasova narodnih poslanika.
Slično je bilo i u Skupštini Crne Gore i proglašena je kao takva sa otprilike istom većinom i u Saveznoj skupštini. Iz te Ustavne povelje proizilazi obaveza da mi naš Ustav usaglasimo sa Ustavnom poveljom. Moram da kažem da najviši pravni akt u Republici Srbije je Ustav Republike Srbije. Svi zakoni koji se donose, a oni koji se tiču ljudskih prava, mogu da obuhvate samo način ostvarivanja pojedine slobode ili ljudskog prava, moraju da budu u saglasnosti sa Ustavom Republike Srbije. To je taj prioritet. Oni koji zastupaju stav da postoji neki prioritet međunarodnog prava u odnosu na domaće pravo greše, iako je to napisano u Ustavnoj povelji, a to bi moralo da se do krajnjih konsekvenci sprovede i u Ustavu Republike Srbije.
Ne postoji nijedan razlog zbog čega treba da se izbaci Dontov izborni princip u raspodeli mandata. On je poznat, on je efikasan, on je neličan, nema decimalne izraze i neke druge nedorečenosti, poput nekih koji su ovde pomenute.
Opet moram da potenciram jednom grubom prevarom, političkom prevarom, taj decimalni izraz je ubačen u Zakon o lokalnim izborima, prevarena je Skupština, kao što se ničim ne može ni opravdati to što ova Narodna skupština nije promenila svoj Zakon o lokalnim izborima.
To su razlozi koji su nas motivisali da podnesemo ovaj amandman i predlažemo poslanicima da uvaže ove razloge, a naročito onaj prvi razlog, da kod izbornog zakonodavstva nema većine. Ako je naš Zakon o izboru narodnih poslanika rezultat okruglog stola i konsenzusa postignutog na tom okruglom stolu, moram da vas podsetim da je jedna od spornih tačaka tog okruglog stola bio i nadzorni odbor. Mi ga danas nemamo.
Svi oni koji sumnjaju u ovo što sam izneo, neka pogledaju stenograme iz 1992. godine i prepoznaće neke političare koji su još danas aktivni, koliko su prigovarali zašto ne postoji nadzorni odbor i on je ugrađen u naše izborno zakonodavstvo. Mi ga danas nemamo.
Ne postoji nijedan razlog da se menja onaj princip po kome su raspodeljeni mandati i u ovoj skupštini.

Da li još neko želi reč? Reč ima narodni poslanik Zoran Ćirković. Izvolite.

Govorim o slovu zakona. Ovaj zakon je ranjiv samo u dve tačke. Ranjiv je u članovima 17. i 18, on tu nije jasan. Koristim prisustvo gospodina ministra i postavljam mu pitanje, a maločas nije bio prisutan, ako stranka nacionalne manjine dobije izborni količnik 0,9 ili 0,6, nije važno, i decimalni deo bude najveći ili u spisku najvećih delova, da li je tada osvojila mandat ili ne. Iz prostog razloga što u članu 17. kaže da cenzus ne postoji za stranke nacionalnih manjina.
Zato sam mišljenja da je u zakonu trebalo da se kaže, neka ne postoji, ali neka postoji prag koji se mora osvojiti. Ako je 5% potrebno za sve, onda neka se kaže da je prirodni prag, odnosno izborni prag koji se dobija kada se broj važećih listića podeli sa ukupno poslaničkom kvotom proglasi pragom.
Drugo, Dontov količnik nije tekovina razgovora opozicije sa vlašću pre 10 godina. Razgovori su tekli po pitanju promene izbornog sistema. Usvojeno je da se izborni sistem u Srbiji promeni i da ne bude većinski, nego da bude proporcionalni, a pravi proporcionalni sistem jeste ovaj. Dontov količnik je tekovina iz 19. veka, ali on je na neki način hiperproporcionalan, jer on nekoga favorizuje, a kažemo, to nije pravično.
Zašto je bilo potrebno promeniti izborni sistem? Iz prostog razloga što u većinskom izbornom sistemu možete biti drugi na svakoj izbornoj jedinici i da nemate nijednog poslanika u parlamentu, iz prostog razloga što niste prvi, jer samo onaj prvi prođe. U proporcionalnom sistemu takva bojazan ne postoji, odnosno takav hendikep je u startu isključen.
Setimo se 1990. godine, posle prvih višestranačkih izbora koji su bili većinski i glasalo se za ime, izborna lista SPO je tada osvojila oko 850.000 glasova. Primenom proporcionalnog sistema njoj je sledovalo od 45 do 50 mandata, a ona je osvojila svega 19, iz prostog razloga što je samo u 19 izbornih jedinica nakon prvog, odnosno drugog izbornog kruga osvojila najviše glasova.
Kada se radi o decimalama, nema razloga za strah, gospodine Krasiću. Iste te decimale postoje i kod Dontovog količnika. Nije uopšte problem u tome. I tamo se upoređuje koji je količnik veći. Prema tome, on se izražava decimalnim delom. Ali, postoji još jedna manjkavost ovog zakona - što moguće situacije ne može razrešiti.
Dakle, predlagač zakona smatra da ukoliko dve izborne liste imaju isti decimalni deo, tada se prednost utvrđuje žrebom, a ja kažem da je to zadnja mera. Kada se ne može utvrditi ni na koji način, onda nam ostaje kocka.
Ali, postoji način. Trebalo je da stoji u zakonu da ukoliko dve izborne liste imaju isti decimalni deo, prednost ima ona lista koja ima veći celobrojni deo u onom izbornom količniku, a ukoliko se desi da je i to isto, onda prednost ima lista koja je predata ranije. Ukoliko se desi da dve izborne liste osvoje isti količnik, odnosno osvoje isti broj glasova i predate su istog dana, samo tada ostaje žreb kao rešenje, jer nema nijednog drugog kriterijuma.
U praksi, ukoliko do ovih izbora dođe, mada nisam siguram da će ih biti, i ukoliko ovaj zakon ostane na snazi, a verujem da hoće, bojim se da će stvoriti nedoumice glavnom biračkom odboru, odnosno RIK, pošto je Srbija jedna izborna jedinica, ona određuje taj konačni rezultat u ovom slučaju. Ako se to desi, onda to nije u redu, jer svi moraju da imaju cenzus, samo neka neko bude favorizovan, neka postoji pozitivna diskriminacija, ali se mora utvrditi da postoji prag koji nešto znači. U zakonu to, nažalost, ne stoji.

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Mora da se odgovori, jednostavno, zbog istine. Uostalom, malopre je bio jedan od poslanika koji je neposredno učestvovao u radu okruglog stola. Bio je mlad i tada je malo zasenio političku javnost, jer su dva mlada političara pokazala nekim političarima sa većim iskustvom kako se radi i šta se radi.
Jeste, 1992. godine je promenjen izborni sistem. Sa većinskog se prešlo na proporcionalni. Tada je prvi put kod nas u novijoj istoriji, bilo je i u predratnoj Jugoslaviji, ali posle 1945. godine u raspodeli mandata korišćen Dontov princip, sistem najvećeg količnika.
Zašto? Zato što pun, običan, proporcionalni sistem ne daje pravu sliku. Još ako se smanji izborni cenzus, onda politička scena poprima oblik cirkusa. Ako ste smanjili cenzus na 3% i ukoliko primenite ove decimalne izraze, onda imate ovu situaciju koje smo mi danas svi svedoci u lokalnoj samoupravi, da nešto što i nije politički relevantan faktor nalazi se u Skupštini i ne zna se koga zastupa, ne zna se koja je to politika, koja je to ideologija, koji je to pogled, šta je to nešto. To je samo borba za mesta, za neke pozicije, bez bilo kakve ideologije i bilo kakve politike.
Dontov izborni princip u raspodeli mandata najminimalnije forsira, prilikom raspodele onog poslednjeg ili nekoliko poslednjih mandata koji su sporni, ukoliko bi se išlo na pun proporcionalni sistem i dodeljuje listama koje su dobile najveći broj glasova. To je taj neophodan prirodni prioritet, jer da njega nema, nikad se ne bi mogla ni formirati vlast.
Dokaz za to su vam ove lokalne samouprave. Pogledajte, svako sa svakim i u svakom pogledu, samo da dobije predsednika skupštine opštine ili u nekoj političkoj trgovini ostvari mesto u opštinskom veću ili nekom javnom preduzeću.
Zar želite i Skupštinu Srbije i Crne Gore da pretvorite izbornim principom u nešto što se dešava u lokalnim samoupravama, a svi su protiv Zakona o lokalnim izborima. To je samo pitanje hrabrosti, ko sme da dođe ovde i javno da kaže da je protiv. Kad popričamo u jednom manjem krugu poslanika, svi prigovaraju Zakonu o lokalnim izborima.
Kada sam već izašao, samo da vam objasnim jednu stvar. Kada pričate o ovim cenzusima i pričate o Skupštini državne zajednice Srbija i Crna Gora, onda moram da vas podsetim da u Crnoj Gori postoji malo drugačiji zakon o izboru poslanika. Postoje rezervisana mesta.
Ukoliko ste vi smatrali da na ovaj način, a vidim da već drugi put forsirate taj način prirodnog praga itd, hvatate neki priključak, onda vas upozoravam da ćemo imati dva različita izborna sistema, praktično, odnosno raspodele mandata u Crnoj Gori i Srbiji, naravno, pod uslovom da Crna Gora uopšte i prihvati da uđe u proces da se neposrednim izborima izaberu poslanici za Skupštinu Srbije i Crne Gore.
Vodite računa. Ipak, mi kao građani treba da se delimo po ideološkoj osnovi, što neko zastupa u političkom smislu stavove levice, desnice, centra itd, ali nemojte da uvodite nešto drugo, sam čin rođenja kao kriterijum za podelu i neravnopravnost građana u Republici Srbiji.
Šta biste vi iz većine rekli kada bi u Poslovniku stajalo da jedan glas poslanika opozicije vredi 1,3? Vi to nama gurate zakonom, da nečiji glas vredi 1,3 - 1,4. Da li biste vi pod tim uslovima mogli da budete vlast? Šta bi se desilo?
Vodite računa o tim stvarima, jer se radi o vrlo ozbiljnom zakonu, da ne dođemo u situaciju da se smejemo kada vidimo šta nam je sve ušlo u Skupštinu Srbije i Crne Gore, bez političkog pogleda, bez ideologije, došli ljudi i onda kažete - eto, neko nam razgrađuje državu. Da niste možda ovakvim predlogom zakona i omogućili to razgrađivanje?