OSMA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 22.12.2004.

2. dan rada

OBRAĆANJA

...
Pokret obnove Kraljevine Srbije

Vojislav Mihailović

Nova Srbija i samostalni poslanici 9+9 | Predsedava
Hvala. Da li ministar želi reč? (Da.)
Izvolite, dr Zoran Lončar, ministar.

Zoran Lončar

Zahvaljujem se. Samo kratko da odgovorim. Što se tiče pitanja narodnog poslanika Markovića, mogu samo još jednom da konstatujem, ne ulazeći u konkretne odgovore na svako ovo pitanje, naravno, zapamtio sam koja su to juče postavljena pitanja i mislim da sam veoma jasno odgovorio, sa jednom konstatacijom koja je izneta, koja je uopšteni odgovor na sva tri postavljena pitanja. Postoje stvari oko kojih se može i mora razgovarati, ali postoje i stvari oko kojih nikada ne može, niti sme da se razgovara, a to je dosledno poštovanje Ustava i zakona, u našem slučaju Ustavne povelje i Zakona za njeno sprovođenje.
Što se tiče disonantnih tonova u okviru Vlade Republike Srbije, bio sam prisutan na sednici početkom novembra kada je utvrđen predlog ovog zakona o kojem vi danas ovde raspravljate. Još jednom da ponovim malopre što sam rekao, prilikom usvajanja Predloga zakona nije bio nijedan glas protiv.
Što se tiče stranaka nacionalnih manjina, smatramo da stranke nacionalnih manjina treba da uživaju posebnu zaštitu, kao i pripadnici nacionalnih manjina u drugim oblastima društvenog života u Srbiji i smatramo da taj način zaštite treba da bude bar onakav kako je obezbeđeno na republičkom nivou. Specifičnost ovih izbora ne bi smela da se ogleda u drugačijem načinu zaštite stranaka i pripadnika nacionalnih manjina. To je, u odgovoru na ovaj amandman, bio jasan stav Vlade Republike Srbije. Zahvaljujem se.
...
Pokret obnove Kraljevine Srbije

Vojislav Mihailović

Nova Srbija i samostalni poslanici 9+9 | Predsedava
Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celosti.
Prelazimo na 2. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O PREUZIMANjU NADLEŽNOSTI VOJNIH SUDOVA, VOJNIH TUŽILAŠTAVA I VOJNOG PRAVOBRANILAŠTVA
Primili ste Predlog zakona, koji je podnela Vlada Republike Srbije. Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici Zoran Krasić, Nemanja Šarović, Milan Stevović, Vjerica Radeta, Vojislav Milajić, Gordana Pop-Lazić, Milovan Radovanović, Sreto Perić i Petar Jojić.
Amandmani koji u skladu sa Poslovnikom budu podneti do otvaranja pretresa biće uručeni u toku sednice.
Primili ste izveštaje Odbora za pravosuđe i upravu i Zakonodavnog odbora.
Pre otvaranja načelnog pretresa podsećam vas da, prema članu 90. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 136. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, otvaram načelni pretres.
Da li predstavnik predlagača, gospodin Zoran Stojković, ministar pravde, želi reč? (Da.)

Zoran Stojković

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, pred vama se nalazi jedan kratak zakon, ali po meni veoma bitan. Ovo je jedan od posebnih zakona kojim mi ispunjavamo sve svoje obaveze preuzete Ustavnom poveljom i kojim potvrđujemo da Srbija stoji iza zajednice Srbije i Crne Gore, i da će uraditi sve da one obaveze koje je preuzela po Povelji i ispuni.
Zakon ima poseban značaj što se odnosi na vojsku kao jedan od ključnih segmenata svake države. Mi smo bili u jednoj relativno nezahvalnoj situaciji. Ovaj zakon je trebalo da se donese ranije, ali nakon donošenja zakona o prenošenju nadležnosti na republike, Crna Gora je vršila opstrukciju toga, vođena željom da pokaže da ne postoji zajednica, pa je sama donela Zakon o prenošenju nadležnosti, kako oni kažu, iako nije bilo saveznog zakona koji im to pravo daje.
Ali, hteli su da pokažu da sama republika funkcioniše i nisu čekali donošenje zakona zajednice Srbije i Crne Gore, jer su ga razvlačili i uradili su jednu stvar koja nije bila u redu. Tim zakonom su rekli da se prenosi nadležnost na civilne sudove i de fakto ukinuli postojanje bilo kog oblika specifičnosti vezanih za vojsku ili vojno pravosuđe.
Mi smo bili strpljivi i sačekali ipak donošenje ovog saveznog zakona. On je donet sa zakašnjenjem, da li namerno već krajem novembra ili iz nekih drugih razloga, ne znam, ali u ovom kratkom roku mi smo uradili ovaj zakon i u skladu sa donetim Zakonom o prenošenju nadležnosti preuzeli ono što je nama preneto.
Vodili smo računa jer se radi o jednom izuzetno važnom segmentu svake države – njenoj bezbednosti, i smatrali smo da, bez obzira što se nadležnost prenosi na nivo republika i civilne sudove, treba zadržati te specifičnosti i zato smo ostavili posebna odeljenja vojnih sudova, tužilaštva, pravobranilaštva i jedinica u zatvorima obzirom da se radi o jednoj specifičnoj materiji vezanoj isključivo za vojsku.
Odmah da kažem da je do sada, koliko je meni poznato, od svih zemalja u tranziciji svega dve zemlje su de fakto ukinule vojne sudove i, koliko imam informacija, vraćaju ih. Pokazalo se kao loše rešenje i neophodnost da postoje specifične institucije koje će tu specifičnu materiju i regulisati.
Iz tih razloga zakon jeste kratak, bazira se na pravosudnom sistemu predviđenom u ovoj republici i nadležnost se određuje u skladu sa Zakonom o stvarnoj nadležnosti sudova. Imamo tri odeljenja pri Okružnom sudu u Beogradu, Nišu i Novom Sadu, kao drugostepeno odeljenje u Vrhovnom sudu, Republičkom tužilaštvu i pravobranilaštvu i posebnu jedinicu pri zatvoru u Nišu.
Mislim da ovde ne bi trebalo da bude nikakvog spora. Vidim po broju amandmana da postoji apsolutna saglasnost u onim osnovnim stvarima koje reguliše ovaj zakon. Iz tih razloga neću vam oduzimati duže vreme, eventualno, za diskusiju koju budete imali, već da vas zamolim da ovaj zakon izglasamo da bismo mogli jasno da pokažemo da je ova republika spremna da ispuni sve svoje obaveze u, po meni, jednom vitalnom interesu da sačuvamo zajedničku državu Srbije i Crne Gore.
...
Pokret obnove Kraljevine Srbije

Vojislav Mihailović

Nova Srbija i samostalni poslanici 9+9 | Predsedava
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne.)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Reč ima narodni poslanik Miloš Aligrudić, šef poslaničke grupe DSS.
...
Nova Demokratska stranka Srbije

Miloš Aligrudić

Demokratska stranka Srbije
Kao što sam juče rekao povodom one druge tačke dnevnog reda koju smo danas završili, ovde su u pitanju dva interesa koja se mogu uočiti. Prvi interes je interes održavanja državne zajednice, njenog opstanka i to je i državni i nacionalni interes. Postoji i drugi interes, a to je interes pridruživanja Evropskoj uniji.
Oba ova interesa ne moramo da smatramo našim zajedničkim interesima, ali svako od nas u ovoj sali identifikuje bar jedan od ova dva interesa kao veoma važne interese za građane ove države. Pošto ovim zakonom, kao što je ministar rekao, ispunjavamo sve obaveze koje su date Ustavnom poveljom kao Srbija, molim vas da u ime oba ova interesa ili makar jednog od njih svi glasamo za ovaj zakon.
...
Pokret obnove Kraljevine Srbije

Vojislav Mihailović

Nova Srbija i samostalni poslanici 9+9 | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Milan Marković, ovlašćeni predstavnik Demokratske stranke.
...
Demokratska stranka

Milan Marković

Demokratska stranka – Boris Tadić
Poštovane koleginice i kolege, poštovani gospodine ministre, donošenje ovog zakona sigurno ne može da se dovede u pitanje u načelu, kao što je to bilo i sa zakonom o kojem smo razgovarali juče.
Prosto to je obaveza iz Ustavne povelje, a Ustavna povelja je najviši pravni akt državne zajednice Srbija i Crna Gora. Nastala je kao izraz volje Narodne skupštine, Skupštine Crne Gore i na kraju tadašnjih poslanika Savezne skupštine. Tu za nas praktično nema nikakve dileme. Ovo je predviđeno članom 66. Povelje i dobro je da se našlo danas na dnevnom redu i to potpuno pozdravljamo.
Međutim, mi smo ipak primetili jednu spornu stvar o kojoj bih želeo da porazgovaramo i da čujemo mišljenje ministra, a voleo bih da narodni poslanici obrate pažnju na to pitanje.
Naime, članom 10. Predloga zakona predviđena su statusna pitanja, i taj član glasi ovako: "Na lica koja vrše funkciju ili obavljaju poslove i zadatke u vojnim odeljenjima sudova i javnih tužilaštava određenih ovim zakonom primenjuju se odredbe Zakona o uređenju sudova, Zakona o sudijama i Zakona o javnom tužilaštvu".
Odmah da kažem da potpuno pozdravljamo činjenicu da ste predvideli posebna odeljenja i mislim da ste potpuno u pravu i da praktični razlozi idu u prilog takvom rešenju, i za razliku od ovog zakona crnogorskog o preuzimanju nadležnosti vojnih sudova i vojnih tužilaca, koji je daleko manji i ima pet članova, mislim da ste uradili bolji zakon i da je ovo u odnosu na taj zakon napredak, odnosno da će kolege u Crnoj Gori verovatno biti prinuđene u nekom kasnijem roku zarad praktičnosti da nešto u svom zakonu menjaju.
Dakle, to sam razumeo na taj način da su oni koji budu radili u tim odeljenjima normalno u istom statusu kao i sve druge sudije, kao svi drugi ljudi koji rade u tim odeljenjima.
U obrazloženju zakona stoji da je članom 10. zakona precizirana primena propisa u statusnim stvarima za lica koja će obavljati funkciju, odnosno obavljati poslove i zadatke u vojnim odeljenjima sudova i javnih tužilaštva.
Takođe, isto to sam razumeo na taj način, ali bih voleo da dobijem odgovor na jedno drugo pitanje: da li se predviđa na osnovu ove odredbe, na osnovu ovog člana 10. da li se u stvari predviđa preuzimanje sudija koji ispunjavaju uslove da budu sudije vojnih sudova u ove sudove? Mišljenje Demokratske stranke jeste da to ne bi moglo da se učini. Ukoliko je to predlagač zakona želeo morao je da izričito navede tu odredbu i onda da vidimo na Zakonodavnom odboru da li je ta odredba u skladu sa Ustavom.
Radi se o tome da je način izbora sudija definisan Ustavom Republike Srbije i Zakonom o sudijama. Način izbora sudija vojnih sudova je sasvim drugačiji i član 26. Zakona o vojnim sudovima predviđa da sudije prvostepenih vojnih sudova postavlja predsednik Republike. Dakle, ovako su ti ljudi postali sudije, predsednik Republike ih je postavio na funkciju predsednika sudova.
Naš Zakon o sudijama predviđa u članu 9. da sudije i predsednika suda bira i o prestanku njihove dužnosti odlučuje Narodna skupština, a kasnije u postupku za izbor se kaže da izbor sudija oglašava Visoki savet pravosuđa, pa se oglas objavljuje u "Službenom glasniku Republike Srbije" ili u drugom sredstvu javnog obaveštavanja, zatim sledi podnošenje prijava, podnose se dokazi o ispunjavanju uslova za izbor, pribavljaju se podaci i mišljenja, zatim Visoki savet pravosuđa uzima u obzir stručnost i dostojnost, predlaže, Narodna skupština Republike Srbije bira sudiju na predlog Visokog saveta pravosuđa, i to je način izbora sudija u Srbiji.
Mislim da ukoliko bismo na osnovu ovog zakona praktično preuzeli sudije iz vojnih sudova da budu sudije u civilnim sudovima da bismo prekršili Ustav Republike Srbije, Zakon o sudijama i de fakto uneli nesklad, pometnju u sam sistem izbora sudija u Republici Srbiji. Znači, to je jedina tačka koja je sporna za Demokratsku stranku.
Neću vam više oduzimati vreme i molio bih da nam objasnite koji je stav ministarstva po tom pitanju. Ali, odmah ću vam reći, mislim da prostim jezičkim tumačenjem, čitajući odredbu zakona, a u krajnjem slučaju čitajući obrazloženje, proizilazi da se sudije vojnih sudova neće na osnovu ovog zakona preuzimati u civilne sudove. Sa druge strane, očigledno je da će postojati povećana potreba za sudijama.
Zbog toga bi trebalo Narodna skupština u nekom kraćem roku da izvrši izbor sudija, ali taj izbor sudija mora biti u skladu sa Ustavom Republike Srbije i sa zakonima koje smo po tom pitanju doneli. Naime, da bi neko postao sudija mora proći kroz zakonom propisanu proceduru njegovog izbora. Hvala.
...
Pokret obnove Kraljevine Srbije

Vojislav Mihailović

Nova Srbija i samostalni poslanici 9+9 | Predsedava
Hvala. Da li još neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa želi reč? (Ne.)
Reč ima ministar Zoran Stojković, izvolite.

Zoran Stojković

U vezi ovog pitanja probaću da dam kratak odgovor. Ustav predviđa sudijsku funkciju kao trajnu funkciju. U slučaju ukidanja sudova ili spajanja, sudija prelazi na posao u sud, kaže, bar istog ranga.
Imali smo to u vidu prilikom donošenja ovog zakona i znajući za ovakvu mogućnost i pitanje izbora je bilo različito. Moram da kažem da je ovde bilo za ove organe različitih načina izbora i u neposrednoj prošlosti bilo je, npr, da zamenika tužioca predloži ministar, a bira Vlada. To je bilo 2002-2003. godine. Prema tome, različiti su bili načini izbora, ali ono što je osnovno u Ustavu za sve je bilo da je sudijska funkcija trajna.
Imajući to u vidu i u ovom zakonu, mislim da je čak jedan amandman to i precizirao, uneli smo da se odredbe Zakona o redovnim sudovima odnose na njih, a one kažu, kada se ukine jedan sud, sudija će preći u sud, koristeći to pravo na trajnu funkciju, sličnog ili istog ranga. To je ovaj slučaj.
Vodili smo računa o ovome i da ne dođemo u situaciju koja bi kršila Zakon Republike Srbije, pa je uneta ona odredba, a čini mi se da je amandmanom precizirana, da će se striktno primenjivati baš odredba Zakona o sudijama, tužilaštvima i pravobraniocu, tj. da budem jasan, onaj ko ima uslove i izabran je za sudiju, i ima uslove za sudiju, on može da pređe; jer u vojnim sudovima imali ste sudije koje nisu imale uslove po zakonu, oni neće moći da pređu. Za njih neće moći da važe ova pravila. Samo oni ljudi koji zaista ispunjavaju sve uslove, a da budem precizan, završen fakultet, položen pravosudni ispit, moći će da pređu.
Mislim da tu neće biti problema, ali odmah da kažem, mi smo već razgovarali na Visokom savetu, pa ćemo videti da li čak elementarno formalno ponoviti njihov izbor ili ne, ali u suštini držaćemo se osnovnog pravila da je trajna funkcija sudijska i da on mora da dobije posao. Hvala.