Poštovano predsedništvo, poštovana gospodo iz Ministarstva, dame i gospodo poslanici, govorila bih o ulozi parlamenta u procesu integracije neke zemlje u Evropsku uniju, koja je vrlo značajna. Parlament je ključno mesto za političke dogovore o članstvu u Evropskoj uniji kao opšteprihvaćenom dugoročnom cilju, ali o koracima koje na kratak i srednji rok treba preduzeti da bi se do tog cilja stiglo.
Parlament, kao zakonodavno telo, usvaja zakone koji zemlju približavaju Evropskoj uniji, tako što njen pravni poredak usklađuju sa postojećim u Uniji. Naša država je u sporazumu sa MMF-om dobila zadatak da sprovode određene strukturne reforme, u okviru kojih je i restrukturiranje javnih preduzeća.
Republički zavod za razvoj je uradio analizu javnih preduzeća za 2003. godinu i došlo se do interesantnih podataka. Analiza je pokazala da javna preduzeća raspolažu sa 36,7% osnovnih sredstava ukupne privrede, 11,8% ukupno zaposlenih, 19,7% prihoda, 20,8% neto dobiti, a 13,4% gubitaka, 45,2% je kumulativni gubitak ukupne privrede, a to su EPS, NIS, ŽTP, JAT, Aerodrom, "Srbijašume" i "Srbijavode".
Preporuke Zavoda su da se nastavi sa strukturnim reformama, da se obezbedi ekonomska, politička i pravna stabilnost, a sve to radi povećanja stranih ulaganja; da se donesu ključni zakoni, kao što su zakon o železnici i pošti, koji su sada nama na dnevnom redu, a sve radi restrukturiranja i ubrzavanja finansijske konsolidacije i reorganizacije javnih preduzeća, kao strateški planovi razvoja i programi poslovanja koje je potrebno da usvoji Vlada; da se nastavi razdvajanje dopunskih od osnovnih delatnosti, što su neka preduzeća već i učinila; da se donesu socijalni programi radi rešenja viška zaposlenih, o kojima je malopre bilo dosta reči i da se reši program restrukturiranja dugova; da se poboljša nivo tehničko-tehnološke opremljenosti tako što će se doneti investicioni programi koji će definisati prioritetna ulaganja, obim i izvore finansiranja.
Zemlje iz našeg okruženja su davno donele zakone o železnici. Mi smo među zadnjima. Postojeće stanje u železnici je poznato: nizak kvalitet prevoza, visoki troškovi poslovanja, ogromni gubici, neadekvatan organizacioni sistem. Danas postoji samo jedan prevoznik, ŽTP, koji istovremeno upravlja železničkom infrastrukturom.
Svrha zakona je otklanjanje ovih nedostataka.: uvođenje konkurencije, uvođenje više prevoznika u javnu železničku infrastrukturu, kako bi u međusobnoj konkurenciji povećale kvalitet usluga i smanjile troškove poslovanja. Zna se da je konkurencija uvek ta koja goni ljude da nešto rešavaju bolje i pametnije.
Razdvajanjem železničkog sistema na deo koji upravlja železničkom infrastrukturom, organizovanjem i regulisanjem saobraćaja, i na deo koji je odgovoran za prevoz putnika u putničkom i teretnom saobraćaju, Vlada određuje upravljača železničkom infrastrukturom. To je posebna organizaciona celina, čiji je zadatak da pravi i izrađuje propise iz železničkog saobraćaja, priprema dokumenta iz oblasti regulatornih poslova i pravi propise za prijem u Evropsku uniju, u nadi da će se izdvojiti u nezavisno regulatorno telo i da bude, normalno, logistička podrška Vladi u odlučivanju iz oblasti železničkog sistema i vrši inspekcijski nadzor.
Nedostajuća sredstva za poslove železničke infrastrukture obezbeđuju se iz budžeta Republike Srbije, a pravo na korišćenje i poslove upravljanja u delu železničke infrastrukture, za koja preduzeće nema ekonomski interes, mogu dati jedinicama lokalne samouprave. Bila sam u prilici, skidala sam sa interneta zakone i o železničkom saobraćaju i o poštanskom saobraćaju, susednih zemalja, i ono što sam zapazila, po meni, bilo je malo razočaravajuće.
Znate, neko je nekada pisao pismo prijatelju, pa je rekao "nisam imao vremena da napišem kraće pismo". Naši zakoni su predugački. Mogu da vam kažem da, recimo, hrvatski zakon ima 44 člana, a naš 96. Hrvatski zakon o koncesijama ima samo 7 članova, a naš 45. Šta hoću da kažem? Hoću da kažem to da se mnogi problemi u zakonima mogu rešavati pravilnicima.
Slovenački zakon o telekomunikacijama je daleko kraći, a ima 25 pravilnika. Zašto to kažem? Pravilnike donosi Vlada, lakše se menjaju, lakše se prilagođava sistem, nego što to može da se uradi zakonom, jer izmena svakog člana je veliki problem, jer treba organizovati skupštinu, treba sve to odraditi, a pravilnicima se lakše sistem prilagođava novim tehnologijama, novim kretanjima u Evropi i u društvu uopšte.