Niste bili prisutni na početku popodnevnog zasedanja. Obavestio sam sve poslanike, baš zato što držim reč, da zbog utakmice neće biti direktnog nego odloženog prenosa. Poslanici su se složili i samo smo zbog toga počeli rad, a u protivnom to ne bismo uradili.
Inače, koristim priliku, pošto vi niste ovlašćeni, pa nije moguće da tražite, a slažem se da ne može da se radi bez kvoruma, molim predsedavajućeg da utvrdi kvorum.

Hvala. Pošto je zatraženo, molim vas da utvrdimo kvorum za rad. Ubacite kartice u vaše identifikacione jedinice.
Pošto je očito da nemamo kvorum, dajem pauzu od deset minuta.
(Posle pauze – 17,00)

Dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što nastavimo rad, molim vas da utvrdimo kvorum.
Pošto postoji kvorum za rad, nastavljamo sednicu.
Reč ima narodni poslanik Darko Glišić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, sasvim je jasno da je zakon koji uređuje materiju poštanskih usluga potreban i treba ga doneti.
Međutim, SRS smatra, to smo kroz izlaganje našeg ovlašćenog predlagača i kroz diskusije naših poslanika istakli, da koncepcijski on odudara od onoga kako mi vidimo da zakon treba da uredi oblast poštanskih usluga. Naravno, ključ oko čega se razlikujemo i najveći broj amandmana koji ide u tom smeru da se tako nešto ispravi jeste agencija, koja se, od zakona do zakona, provlači kroz svaki predlog zakona. To je ono što SRS smatra da ne treba da postoji u zakonu.
Mi smo mišljenja da te poslove koje agencija obavlja sasvim sigurno može da obavi nadležno ministarstvo i da je na ovaj način bespotrebno rasipanje sredstava i na određeni način komplikovanje same procedure funkcionisanja jednog ovakvog zakona. Članom 65. je predviđeno formiranje agencije, regulatornog organa koji bi se starao o sprovođenju ovog zakona.
Iako je ministar Ilić obrazložio da će taj organ biti nezavisan, mi imamo određenu dozu sumnje kroz ono što ide u članu 68, da savet ima pet članova koje bira i razrešava Narodna skupština. Tu izražavamo sumnju da će vladajuća većina na taj način kontrolisati ono što će se tu dešavati.
Dakle, još jednom ističem, koncepcijski nismo za formiranje agencija. Meni lično, ministre Iliću, moram da vam kažem, sama ta reč agencija je asocijacija na onaj bivši režim DS, koji je vladao od 2000. skoro do 2004. godine, kada se takva reč spomene, mene odmah asocira na one blagodeti koje su nam u te četiri godine doneli i kao narodu i kao državi.
Naravno, mi ćemo probati kroz amandmane koje smo podneli, očekujem da ih razmotrite, da na jedan zaista korektan način probamo da usaglasimo ovaj tekst Predloga zakona o poštanskim uslugama, kako bi on zaista bio primenjiv i kako bi oni krajnji korisnici, dakle, građani, mogli da imaju zaista efikasan servis koji bi im pomogao da zadovolje svoje potrebe.

Reč ima narodni poslanik Nemanja Šarović.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je Predlog zakona o poštanskim uslugama, novi zakon, ali čini se da se istorija ponavlja. I dalje se ne usvajaju načelne primedbe koje je SRS davala, kao i na ranije predloge zakona.
Kao prvo, to je primedba na osnivanje novih agencija. I ovim zakonom, a čini se i svakim novim zakonom koji donesete, vi u pravni život u Srbiji uvodite bar još jednu agenciju. Svaka agencija znači još neki upravni odbor, još neki nadzorni odbor, svaka agencija znači i nekog novog direktora. Administrativni aparat se povećava, poreski rashodi se povećavaju, a to je upravo suprotno od svega onoga što ste obećali kada ste dolazili na vlast.
Objašnjenje da je agencija potrebna da bi se izbegli uticaji stranaka 2005. godine u Srbiji zaista ne deluje previše ubedljivo, pogotovo kada se ima u vidu da će agencijom upravljati savet, da će savet birati Narodna skupština, i to na predlog Vlade. Ponavlja nam se priča koju smo imali kod ranijih agencija, ponavlja se priča kod svih onih organa i tela, nazovinezavisnih, koje treba da izabere Narodna skupština, na predlog Vlade.
Već smo se više puta uverili da će presudan uticaj na sve te organe i na sve te izabrane ljude, odnosno na to ko će biti izabran, a ko neće, imati političke stranke. Mnogo bi bilo i jednostavnije i jeftinije kada bi lepo i otvoreno političke stranke u parlamentu davale svoje predloge za sve te ljude, kada bi se znao koji je čovek čiji predlog, kada se ne bi krili iza nezavisnih tela kao što je Visoki savet pravosuđa, a imaćemo na kraju ovog zasedanja priliku da vidimo kakav je predlog za izbor sudija, kada bi svako morao da stane iza svog čoveka i da kaže - toga i toga smo mi predložili i za njegov rad odgovaramo. Dosta je i do sada agencija formirano. Članovi i direktori uvek su birani po koalicionim kvotama.
Takođe, potpuno je nesuvislo objašnjenje ministra da plate u agenciji moraju da budu ogromne zato što su, između ostalog, i plate direktora u pošti već ogromne, pa se onda postavlja pitanje kako će ovi u agenciji, koji su nadređeni direktorima u pošti, imati manje plate od njih.
Mora se reći da nije dovoljno da se u ovoj oblasti formalno ukida monopol, što je učinjeno ovim zakonom, već je neophodno da se i suštinski u svest ljudi koji rukovode i koji će rukovoditi PTT-om u narednom periodu promeni način razmišljanja, da oni shvate da je vreme monopola prošlo i da moraju da počnu da se ponašaju tržišno i konkurentno, i da ne mogu više razrezivati sami sebi plate koliko im padne na pamet.
Oni moraju da se sete da su oni servis građana, da to što drže monopol u određenoj oblasti ne znači da se bez njih ne može, već naprotiv, sigurno ima mnogo zainteresovanih ljudi, i to neuporedivo kvalitetnijih od onih koji su do sada vodili PTT, ljudi za koje bi bilo vezano i mnogo manje afera, a koji bi koliko sutra bili voljni da za mnogo manje plate preuzmu te obaveze koje su ovi do sada nosili.
Dosta je toga što je sporno u ovom zakonu. Oni koji su pažljivo čitali amandmane SRS moći će to i da vide. Ne radi se tu samo o ovim načelnim primedbama koje imamo i za ovu i za sve ostale agencije. Naravno, sporna je tu i nadoknada od 0,5% koja će se plaćati za obavljanje poštanskih usluga.
Naime, ovim predlogom zakona predloženo je da svaki operator mora, pored toga što će posebno agenciji za poštanske usluge plaćati i za dobijanje licence za obavljanje usluga, da izdvaja i 0,5% ukupnih svojih prihoda. Na prvi pogled ovaj procenat možda ne izgleda mnogo, ali ako se ima u vidu koliko se novca obrće u poštanskim uslugama, sigurno je da su to desetine i stotine miliona dinara.
Postavlja se pitanje zašto će se tolika sredstva slivati u budžet agencije, posebno ako se ima u vidu da ta sredstva neće biti izdvajana iz zarade onih koji se u budućnosti budu bavili poštanskim uslugama, već će se, kao što je to i u drugim oblastima, to prelivati, opterećivaće se korisnici usluga, opterećivaće se naši građani, a to uvek, po pravilu, najviše pogađa one koji imaju najmanje prihode, odnosno najsiromašnije građane.
Ono što je problem u ovom zakonu, to je i što se ovim zakonom pošta dovodi u nejednak položaj, što će morati da obavlja poštanske usluge i tamo gde to nije profitabilno. Naravno, to mora da se radi. Neophodno je da se i u najudaljenijim selima te poštanske usluge obezbede, ali je problem što će te manjkove onda pokrivati država. Vi kažete da tih manjkova, odnosno gubitaka neće biti ili će ti gubici biti minimalni, ali kada dođemo do prakse, sigurno je da će ti gubici biti mnogo veći nego što ih vi sada predviđate.
Moglo bi se dosta i o pojedinim članovima reći. Ima dosta nepreciznosti u zakonu, nekih potpuno besmislenih izraza, kao što je npr. u članu 3. stav 1. tačka 2), gde kaže da se univerzalna poštanska usluga mora obavljati u okviru propisanog kvaliteta i po pristupačnim cenama.
Ko je taj ko će, bez unapred propisanih uslova, propisivati šta su to pristupačne cene. Ono što je za jednog građanina pristupačno, za drugog svakako neće biti, ukoliko ovaj posao određivanja šta je pristupačna cena ostavite gospodi direktorima iz agencije sa ovim velikim platama. Sigurno je da će oni to po svojim nekim aršinima odrediti. Svakako, ovi izrazi koji posle ostavljaju nekome na ličnu ocenu da se odredi da li je nešto pristupačno ili ne, nemaju po meni mesta u zakonu.
Zanimljivo je vaše rešenje, jer mi nismo prihvatili, gde kaže ovde - da je poštanski operator domaće ili strano lice koje je neposredni davalac poštanskih usluga. Amandman SRS je da se to ograniči, a to Vlada nije prihvatila, da to moraju biti samo pravna lica. Obrazloženje Vlade je da se na taj način mnogima onemogućava angažovanje u ovoj oblasti, pa npr. neće moći da se poštanskim uslugama bave i preduzetnici.
Postavlja se pitanje da li Vlada ovim zakonom želi da uvede red u ovu izuzetno važnu oblasti ili želi da se ovim zakonom stvori haos. Da li želimo da se poštanskim uslugama bavi 1000 preduzeća, odnosno 1000 preduzetnika od danas do sutra, ili želimo da se na jedan uređen način ova oblast sredi i da mi imamo uglavnom veća preduzeća koja će svojim kapitalom i nekim kvalitetom i dugotrajnošću rada garantovati obavljanje određenih usluga građanima.
Sada nemam vremena, u načelnoj raspravi, da se više posvetim detaljima, ali povodom amandmana poslanička grupa SRS će imati još dosta toga da kaže. Hvala.

Reč ima ministar Velimir Ilić.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo poslanici, mislio sam da govorim na kraju načelne rasprave, ali pošto imamo sastanak sa MMF-om za pola sata, moramo se malo uključiti da odgovorimo na neka pitanja.
Vi ste danas diskutovali i bilo je diskusija koje su dobre, ima ljudi koji poznaju ovu materiju jako dobro. Međutim, ima i poslanika, nažalost, koji mnogo brinu o ovom narodu, a ovde satima pričaju sve i svašta, a ne znaju ni o čemu se radi. Prema tome, ovo je zakon, ako niste znali da vas obavestim, o poštanskim uslugama. Drugo, što je veoma važno, pričali ste ovde neke priče koje ne stoje.
Prvo, konkretno, neću pominjati imena da gubimo vreme u nekim replikama, ali pojedinci pričaju o odnosu plata direktora u javnim preduzećima i najmanjeg ličnog dohotka. Zaboravljaju kada je njihov čovek bio ministar, na ovom mestu, da je tada raspon bio 12 puta. Druga stvar, mi smo niz zakona imali i uredbi iz tog perioda koje su bile katastrofalne za državu. Nemojte pričati nešto drugo.
Pogledajte ko je bio ministar pre gospođe Rašete, pa ko je bio ministar kada se pravio ugovor o "Telekomu", koji je sklapao ugovore, ko su ljudi koji su sprovodili određene odluke, ko je stvorio "Telekom", za vreme čijeg mandata, kako je pošta, koja je bila izuzetno dobra, jako opljačkana kroz neke ćerke firme itd. i u čijim mandatima je to rađeno.
Prema tome, mi smo ovde došli da to popravimo jednim zakonom modernim. Zakon je EU prihvatila i mi smo deo sistema. Videli ste, sada se sprema zakon - jedinstveno nebo nad Evropom. Ne možemo sada očitati lekciju, kao što pojedini misle, kako to mi mislimo da uredimo svet i Evropu. Taj film smo gledali i nismo uspeli da ga uredimo, već su oni došli kasnije da nas nateraju da uđemo u ostali sistem.
Drugo, pošta nikad u svojoj istoriji nije bila na budžetu, nikada se nije pokrivala budžetskim sredstvima, nije ni sada na budžetu i sada ne pravi gubitke. Zamislite kad pošta sada sasvim solidno posluje u ovim uslovima, gde pričamo da ima mnogo problema i kada je iznedrila ćerke firme koje su izuzetno profitabilne. Uzmimo "Telekom", "Mobtel".
Želeo bih da vam objasnim - agencija se stvara. Zašto? Da nema više mogućnosti da se stvaraju na grbači pošte milijarderi u Srbiji.
Gospodo, poštari su stvorili sistem raznoseći poštu po celoj Srbiji, stvarali, kupovali i gradili. Sada nemaju nove uniforme, nemaju da se pristojno obuku, da pristojno žive, a čuli smo i sami iz diskusija da su iznikli milijarderi u celom sistemu.
Šta je sad cilj? Da se uzme od tih milijardera, da se stavi u taj budžet i da se pokrije ono, da dođe na jedan pristojan nivo, što je neprofitabilno. Tačno je da u svakom selu mora da bude poštar, ali isto je tačno da neko ko uzima milijarde mora dati u taj fond da bi se taj poštar platio pristojno, da bude pristojno obučen, da može da živi od svoje plate.
Prema tome, nemojmo sada pričati neke priče. Nismo ovde došli da jedan zakon doteramo kroz amandmane, da ga friziramo. Nije tačno da će plate biti tog raspona o čemu diskutujete čitav dan. Vlada je usvojila amandman SPS da plata direktora agencije bude maksimalno kao predsednika radnog tela u parlamentu, a članova agencije kao poslanika u Skupštini Srbije. Taj amandman je prihvaćen i postao je sastavni deo Predloga zakona.
Dalje, agencija nije budžetska. Agencije će deo ljudi da angažuje. Šta je cilj? Da deo viška zaposlenih iz Ministarstva pređe u agenciju. Agencija se sama izdržava i prihvatiće do 18% zaposlenih iz Ministarstva u svoj sklop i smanjiće sredstva koje koristi Ministarstvo iz budžeta za održavanje određenih struktura koje zaposli to ministarstvo. Pročitajte pažljivo zakon i videćete o čemu se radi.
Plate agencije nisu ostale one i bilo je diskusije da treba uvesti red, da se mnogo opreme uvozi. Potpuno se slažem. Veliki deo opreme u sistemu PTT i telekomunikacija može da se radi u domaćoj privredi. To je potpuno opravdano i za to se moramo boriti. Ne može Ministarstvo da naredi, znate da upravni odbori raspisuju određene nabavke preko Agencije za javne nabavke.
Agencija za javne nabavke mora dati prednost domaćoj privredi. Mi gasimo elektronsku industriju koja masu proizvoda može da pravi i da stavlja u funkciju kao domaći proizvod, sa nekim delovima koji bi se uvezli. Prema tome, potpuno se slažem i to je prihvatljivo, mislim da je profesor Simonović govorio o tome, to je potpuno opravdana primedba i moramo raditi na tome.
Zatim, tačno je da ima 900 pošti koje su nerentabilne u Srbiji, a 600 je profitabilno. Ali, iz ovog budžeta moramo stvoriti realne uslove da se da onima koji tamo rade. Drugo, agencija se bira na šest godina. Agencija će u svojoj funkciji da promeni možda i dve, tri, četiri vlade i tri-četiri partije koje će biti na vlasti, ali nije Vlada predložila agenciju. Borio sam se 10 meseci da Agencija za telekomunikacije prođe na Vladi, jer je bilo ovakvo mišljenje - kako da podržimo određene strukture koje nisu iz partija.
Akademija nauka je predložila člana agencije i on je bio prihvaćen, i moramo ga prihvatiti. Na Vladi je samo forma prihvaćena, agencija sa određenim biografijama ljudi koje su predložile institucije. Univerzitet u Nišu je predložio jedno lice stručno, svog profesora iz oblasti telekomunikacija i mi smo ga prihvatili, i samo fakultet može da promeni tog ko ne radi čestito i pošteno.
Znači, SANU može da promeni svog člana ako ne radi dobro, ali ne može Vlada da promeni njihovog člana. Mi smo samo tu da prihvatimo i da damo na Skupštinu. Agencija i članovi agencije doći će kod vas ovde da prodiskutujete biografije i da im date zeleno svetlo. Ne mogu stranke da postavljaju, to je uslov, jer ne može to da bude stranačko telo. Šta sutra, budu izbori i promeni se garnitura na vlasti i oni treba da menjaju agenciju; ne može, agencija se bira i vrlo teško se smenjuje.
Procedura smene agencije je vrlo velika i ona ostaje da radi svoj posao, ponavljam, kao nezavisno regulatorno telo. Dakle, određene institucije predlažu po jednog člana i ti članovi dolaze pred vas ovde da o njima diskutujete.
Jedno pitanje je ovde bilo vrlo interesantno, dakle, da se u sistem telekomunikacija i Telekoma ubacuju neke firme, i tačno je to. Neke prethodne garniture su dozvolile da u kanale Telekoma besplatno uđe jedna organizacija koja ne misli dobro ovoj Srbiji, godinama pod firmom kablovske televizije, i da napravi potpuno paralelan sistem u Srbiji našim telekomunikacijama.
Molim vas, tu treba neko da kaže šta se to dogodilo. Da li je moguće da neko besplatno iskoristi kanale Telekoma Srbije i da uđe sa optičkim kablovima u sve velike gradove Srbije, u svako domaćinstvo, i da napravi potpuno paralelan sistem koji može sutra da se aktivira.
Znači, to sam prekinuo, ali bilo je kasno. Veliki deo je bio urađen, a da ne pričam koji su funkcioneri kumovali tome, i danas visoki funkcioneri, i danas mi ovde čujemo neke diskusije na tu temu.
Znači, još bih samo dodao, plate sam rekao članova saveta i to se više puta provlačilo, jaka su ovlašćenja inspekcije u sistemu PTT-a. Do sada niko nije smatrao u PTT-u inspektore ni za šta, kada dođu oni ih izbace napolje. Sada preko agencije oni imaju sva ovlašćenja, tako da će ceo sistem moći da kontrolišu.
U Srbiji se stvorilo nekoliko divljih firmi sa paralelnim sistemima. Molim vas, zašto je Evropska unija terala nas da ovo rešavamo i zašto traži da se naprave nezavisna regulatorna tela. Zato što su za kampanje pojedinih političara i političkih opcija preko ovih sistema uplaćivana velika sredstva pojedinim agencijama. Neću sada da vam čitam, a ako vas to jednom bude interesovalo, mogu imenom i prezimenom da vam kažem, a svi biste ovde pocrveneli kada čujete koje su cifre išle u kampanje političkih stranaka, baš iz PTT-a i Telekoma, i nemojte da mislite, tu niko nije bio čist. Niko nije bio čist.
Još jednom, mnoga sredstva su se odlivala na raznorazne načine. Nemojte da mislite da je neko bio čist, to vam ponavljam.
Mogu da pričam, ali molim vas, nemojte, nego da mi usvojimo zakon koji će ovo dovesti u red i da političke partije nemaju pristup u najprofitabilniji sistemu u državi. Računa se sa jednom normalnom politikom, štaviše i sistema telekomunikacija i svih onih usluga koje su nad nebom Srbije, da mi ne pričamo sada i o kontroli leta, jer to se isto privatizovalo, pogledajte koji su tamo prihodi i koja su sredstva godinama se ubirala, kako su se trošila i koje su tamo plate, a nebo je kapital države.
Gubimo godišnje oko 100 kilometara autoputeva. Zato je došlo do toga da se uvede red, da ne može niko da bude milijarder u državi, a onaj poštar nema cipele, već ide sa šupljim cipelama pola godine, a ta pošta je napravila i telekomunikacije, i štedionicu i sve ostalo.
Vi znate da se u PTT-u određena grupacija obogatila preko obveznica i da je negde onaj lopovluk čuveni vrednosti sedam miliona evra, i da se već dugo vremena ne privodi kraju istraga, da se neki ljudi uhapse i da nadoknade štetu. Dakle, dolazili su pojedini funkcioneri iz PTT-a i podizali na blagajnama po 10-15 miliona obveznica odjednom. Donosili su bale obveznica i dizali velike pare.
Prema tome, mora da se urade reforme u PTT-u i preko ove agencije uvede red, a vi ste ti koji kontrolišete agenciju i njen rad, vi je birate i vi je smenjujete. Mi u Ministarstvu smo servis koji treba sve to da uskladi sa zakonom i dovede u red. Prema tome, naša namera je potpuno iskrena i dobra, i dajte zajednički da ovo odradimo. Nemojte da se ljutite ako sam stavio neku primedbu, ali mogu reći da sve političke opcije su bar imale po jednog ministra i učestvovale u svemu ovome. Mislim da nisu imali samo G17 i DSS, je li tako, a svi drugi su imali.

Reč ima narodni poslanik Momir Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, velika je šteta što danas nemamo prenos, jer bi građani Srbije mogli da čuju jedan zapaljiv govor ministra Ilića, kao uostalom što su mu i svi govori bili vrlo zapaljivi.
Prestanite sa demagogijom, pustite nas da radimo. Srbiji treba rad, Srbija treba da se izgrađuje, dajte da izgrađujemo Srbiju i od svih tih obećanja o izgradnji, popravi Velja Ilić jedan most na Ostružnici, lepo ga je popravio, prošli put sam govorio, šteta što nije bio tu, lepo je popravljen. Tada sam rekao, ali moram da ponovim, obzirom da je sada tu. To je 59. most, ako računamo onih 58 što je Mrkonjić popravio. Kada popravi onaj železnički, pored ovog na Ostružnici, to će biti ukupno 60.
Doduše, Mrkonjić je to uradio za šest meseci, a Velja za pola mandata.
Gospodine ministre, prestanite više sa demagogijom, molim vas, jer ste takvu jednu demagošku parolu izbacili i prošli put kada je bila ona donatorska večera, ne znam ni gde ste sve išli, kada ste obećali da će vaše ministarstvo 30 miliona dinara da odvoji za Kosovo i Metohiju.
Prvo, nije ministarstvo vaša kompanija. Drugo, to znači da je Dinkić dao više nego što vama kao ministarstvu treba, čim možete 30 miliona ovako ladno da odvojite, a treće, država, odnosno Vlada treba da brine o ljudima na Kosovu i Metohiji, a ne da velikodušni ministar izdvaja iz ministarstva 30 miliona i da poklanja.
Hoće li ministarstvo da ode u gubitak ako vi to budete sada dali? Voleo bih da znam koji je to tender vaše ministarstvo dobilo, gde ste tih 30 miliona zaradili, osim ako nije sa grbače građana Srbije, odnosno kroz budžet.
Prepoznao sam kada je ministar malopre govorio o bilionerima, koji su se obogatili u ono doba, misli čovek na doba od buldožer revolucije naovamo, tako da se vi gospodo iz SRS ne nađete povređenim ili pogođenim. On misli na milionere koji su nastali od buldožer revolucije naovamo.
Pri tom pretpostavljam da misli i na Karića. Gospodine ministre, u doba kada je ministar za saobraćaj i veze, gospodin Dragan Todorović iz SRS vodio to ministarstvo, Karić je tolike veze imao sa poštom što je njegova fabrika u Vitomirici kod Peći – za koju je dobio zajam za preporod Srbije od Slobodana Miloševića, 75 fabrika je trebalo da napravi – jedina fabrika koju je napravio, to je ta fabrika poštanskih sandučića, tada je ona radila. Evo već nekoliko godina ne radi, tako da ni tu nema veze Karić sa nama.
U to vreme milionera nije bilo. U to vreme priliva iz inostranstva, o kojima govorite, nije bilo. Vama su stizale milijarde, čekale su 6. oktobar u Segedinu, naređali se kamioni, samo da prođe buldožer revolucija, pa da uđu silne milijarde evra u Srbiju i da podignu Srbiju. To su priče pre i neposredno posle buldožer revolucije.
Još jedno pitanje vezano za kablovsku televiziju. Kako možete da kritikujete Soroša? On vas devet godina izdržavao dok niste došli na vlast i vi sada napadate čoveka.
Da se vratimo na to čemu danas treba da razgovaramo. Ovo je još jedan, dame i gospodo narodni poslanici, zakon od onih zakona koji se prave za vitrinu, za stalažu, za ministrovu policu sa knjigama, zakon koji u dobrom delu neće moći da bude primenjiv. Drugo, toliko je pošti bio potreban da se čudim kako su u doba Miloša Obrenovića Tatari nosili poštu od Stambola do Beograda na konjima, a nisu imali ovakav zakon.
Gospodine ministre, vrlo dobro morate da znate, ako ste ministar, četiri ministarstva su se grupisala u jedno ministarstvo kojim vi rukovodite, šta znači pošta i za ono najudaljenije selo. Neko od gospode poslanika reče ispod Golije, ispod Kopaonika, ispod Jastrepca, ispod mnogih drugih mesta, i u mojoj Kulini, pošta je centar okupljanja građana, gde se u pošti dešava sve, gde u poštu i novine dolaze, dolaze ljudi u poštu i čekaju da im pismo od dragih dođe.
Ne znam, ova agencija ako ne uredi stanje, kako će ljudi to ubuduće da rade. Gospodine ministre, vrlo jasno, nedvosmisleno ste rekli ... Znam jednog novinara kome ste pošli tako, pa nadrlja čovek. Znate, kada gospodin ministar ovako teatralno ustane, gledao sam na televiziji novinara neke novosadske televizije, ustade ovako ministar, pa kada ga razvuče, bolje je sačuvati se.
Ono što gotovo svi poslanici SRS kritikuju u ovom zakonu jeste agencija, još jedna agencija koju formirate, još jedno otvaranje birokratskih mesta, još nekoliko stotina mesta u velikim poštama, u velikim poštanskim centrima i još nekoliko hiljada neproduktivnih mesta širom Srbije, koja će pasti na teret građana Srbije. Kaže se da se agencija samofinansira tako što uzima 25% od pošte, a pošta da bi živela moraće da poveća cenu poštanske usluge i u krajnjoj liniji plaća onaj ko koristi usluge te pošte.
Izvinjavam se, nemamo više vremena za raspravu o ovom zakonu, ali vreme SRS dolazi. Mnogo štošta u ovom zakonu treba promeniti. Ako se bude uspelo ovim amandmanima, kojima smo pokušali bar donekle da dovedemo zakon u red, dobro; a ako ne uspemo, SRS sigurno neće glasati za ovakav zakon.