Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 17. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić.
Vlada i Odbor za saobraćaj i veze nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Mi ovim amandmanima pokušavamo da ubedimo poslanike da je ovo u suštini jedna papazjanija, jedan zbir rasutih pojmova i oblasti koji kada se skupe ne daju ništa, te u tom kontekstu je i ovaj amandman na član 17, kojim sam tražio da se stav 3. briše, odnosno da se reči "Republička agencija za poštanske usluge" zameni rečju "Ministarstvo".
Prva dva stava regulišu vreme kada se obavljaju poštanske usluge, a ne manje od pet dana u nedelji. Drugi stav se odnosi na eventualni prekid i obustavljanje vršenja poštanske usluge i treći stav se odnosi na situaciju kada nastupe posebne okolnosti i posebni geografski uslovi. Tada postoji mogućnost da republička agencija za poštanske usluge uredi drugačije obavljanje univerzalne poštanske usluge.
Da bi se u ovoj papazjaniji definicije shvatilo šta je univerzalna poštanska usluga, koristiću se argumentacijom koja stoji u Predlogu zakona.
Univerzalnu poštansku uslugu obavlja javni poštanski operator, a drugi poštanski operateri mogu obavljati univerzalnu poštansku uslugu, osim rezervisanih na osnovu licence.
Znači, javnom poštanskom operatoru nije potrebna ni dozvola ni bilo šta, on po svom statusu ima i dozvolu i licencu, i može nezavisno ovo da radi, i on poseduje tu mrežu.
U članu 17. se navodi poseban geografski uslov, a on je sadržan i u članu 18, gde je rečeno šta se podrazumeva pod uže, šire i najšire dostavno područje, u zavisnosti od toga da li je u pitanju tačka 1), 2) ili 3) menjaju se i rokovi, odnosno periodi u kojima treba da se izvrši dostava.
Uopšte, u ovoj papazjaniji navodi vas na razmišljanje kada u članu 3. tačka 20) stoji da je poštanski operator, pa sada nezavisno od našeg amandmana, domaće ili strano lice koje je neposredni davalac poštanskih usluga. Znači, kada uporedite sve ovo što sam naveo u pojmovnom smislu videćete da tu postoji razlika. Ovaj amandman se tiče ovog nezavisnog regulatornog tela i koristi se ta floskula kao kod radiodifuznog saveta.
Delatnost medija, elektronskih medija i delatnost ili poslovi u okviru poštanskog saobraćaja su nespojivi.
Radio-difuzija, mediji, to je jedan od stubova na kojima se zasniva demokratija, pa i sloboda svakog građanina i pojedinca, njegovo pravo da dobije blagovremenu, tačnu i nepristrasnu informaciju, da pruži informaciju, a ovde nema toga. Ovde je u pitanju jedna usluga koja se može šire posmatrati kao privredna delatnost. A zašto nezavisno regulatorno telo? Da bi se ukinuo kod radiodifuznog saveta politički monopol u medijima, ovde se ukida jedan prirodni monopol pogrešnim sredstvima, a istovremeno postoji obaveza održavanja tog preduzeća.
Namerno nisam naveo ono što ste napisali u članu 15. stav 2, ko ima ekskluzivno pravo da koristi reč "Pošta". Bolje bi bilo da vi povučete ovaj zakon, jer toliko ima nepreciznosti, nekonzistentnosti i loših rešenja, gde je veća šteta od ovog zakona, nego od sanacije naše pošte u postojećim uslovima.
Vodite računa o tome. Ne valja klati vola od 500 kilograma zbog dva kilograma džigerice, a vi radite upravo to.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 18. amandman je podneo narodni poslanik Dragoljub Stamenković.
Vlada i Odbor za saobraćaj i veze nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 19. amandman je podneo narodni poslanik Rajko Baralić.
Vlada je prihvatila amandman, Odbor za saobraćaj i veze nije prihvatio amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 19. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Vlada i Odbor za saobraćaj i veze nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Momir Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, u svakom članu gde se pominje reč "agencija" stajaće amandman SRS da se reč "agencija" zameni rečju "ministarstvo" iz razloga koje sam, braneći jedan od amandmana, maločas rekao. Razlozi su apsolutno isti i obrazloženja mogu da budu apsolutno ista.
Republička agencija za poštanske usluge je parazitska organizacija koju vi tovarite na grbaču srpskog naroda. Ovo će, normalno, morati da poveća cene poštanskih usluga. Samim tim će, normalno, moći da skoči plata svih onih koje ćete zaposliti u agencijama i samim tim će normalno građani Srbije biti, za svaku dopisnicu, za svako pismo, za svaki telegram, za svaku uslugu koju pruža pošta, siromašniji za koji dinar. Samo se pitam hoćete li i ovu agenciju reklamirati na onim žutim stranama vašeg registra poštanskih i telefonskih brojeva. Mnogo ste počeli da mi žutite, gospodo iz ministarstva.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 21. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Vlada i Odbor za saobraćaj i veze nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Sreto Perić.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 21. stav 2. zakona o poštanskim uslugama. U Predlogu zakona stoji: "Tarifne stavove utvrđuje Republička agencija za poštanske usluge". Predlažem da se reči "Republička agencija" brišu i da se zamene odgovarajućim ministarstvom.
Naime, SRS nije samo zbog toga protiv ove agencije što se to zove agencija, što su moje kolege već do sada više puta istakle, nego zbog toga što se formiranjem te agencije nameće velika obaveza građanima Srbije, odnosno za izdržavanje tih agencija.
Neću napadati agenciju iz onih razloga iz kojih su već moje kolege to učinile, samo ću da vas podsetim da je juče ministar u obrazlaganju Predloga zakona rekao da u agenciji treba da bude zaposleno 18% od ukupno zaposlenih, slobodno mogu da kažem, u četiri ministarstva. To je jako veliki broj.
Ova agencija neće postati efikasnija i operativnija sa par zaposlenih, nego 18% od ukupnog broja zaposlenih u četiri ministarstva, iako to sada jeste jedno ministarstvo.
Za investiciona ulaganja za početak rada ove agencije potrebno je 2.500.000 dinara i za operativni rad potrebno je 1.900.000 dinara, a to je ukupno 4.400.000 na mesečnom nivou.
Mi bismo pre bili spremni da prihvatimo, što je juče jedan kolega narodni poslanik zatražio od ministra, da se napravi jedna pošta u Čačku, ali ne mora samo u Čačku, može i u drugim mestima, da se poboljšaju uslovi, da se ta sredstva usmere tamo.
Pretpostavljam da je juče većina poštara očekivala da će već danas dobiti nove uniforme, i naravno i novu obuću, jer je ministar tako obećavao. Neće, sva sredstva koja budu prikupljena preko ove agencije ići će u džepove onih koji budu zaposleni tamo, ovih 18% iz ministarstva i verovatno još jedan određeni broj, koji će biti zaposlen, stranačkih aktivista.
Videli ste, a mogli ste i da pročitate u jednom od dnevnih listova, da je resorni ministar uspešno izmirio kuma i kumu. Očekujemo da će verovatno na nekoj od narednih sednica predložiti agenciju za pomirenje kumova. Možda to i ne bi bilo loše.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 21. amandman je podnela narodni poslanik Leila Ruždić-Trifunović, kao i na član 22, ali su oba amandmana povučena.
Na član 42. amandman je podneo narodni poslanik Veroljub Arsić.
Vlada i Odbor za saobraćaj i veze nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo poslanici, podneo sam amandman na član 42. koji ukazuje na svu besmisao donošenja jednog ovakvog zakona. Članom 42. predviđena je obaveza svih korisnika poštanskih usluga da postavljaju poštanske sandučiće.
Prvi stav tog spornog člana 42, za koji sam tražio da se briše, glasi: "Na dostavnom području jedinice poštanske mreže investitori, odnosno vlasnici stambenih zgrada, stanova i poslovnih objekata dužni su da na ulazu u stambenu zgradu, poslovni objekat, dvorište ili na drugi način, u dogovoru sa javnim poštanskim operaterom, postave kućne sandučiće. Održavanje kućnih sandučića je obaveza vlasnika odnosnih objekta". To je suština jednog ovakvog člana 42. koji obavezuje korisnike poštanskih usluga da moraju da imaju poštanske sandučiće.
Postavljam pitanje, šta ako nemaju? Da li to znači da njima pismo, čestitka ili neki drugi vid poštanske usluge neće da bude uručen? Da bi u toj besmislenosti išli još dalje i ostavili sumnju i mesta zloupotrebama, to se vidi iz stava 2. člana 42. koji glasi: "Kućni sandučići moraju da budu projektovani prema tehničkim uslovima koje propisuje Republička agencija za poštanske usluge i postavljeni na način koji omogućava sigurno uručenje poštanskih pošiljaka".
Postavlja se pitanje da li su u pitanju samo dimenzije, da li će da bude određena boja i da li će agencija, jer takvi kakvi ste u kontinuitetu radite ono što je isto radila i prethodna vlada, da napiše u toj svojoj odluci ko će da bude proizvođač poštanskih sandučića.
Prethodna vlada je to radila prilikom fiskalizacije, kada su uveli obavezu fiskalnih kasa u sve objekte koji se bave nekakvim vidom prodaje ili usluge, pa su tri ili četiri puta menjali odredbe kakve tehničke karakteristike treba da imaju te fiskalne kase, pa su primoravali građane i ostale učesnike u poslovnim transakcijama da po dva-tri puta kupuju jednu stvar koja košta od 350 evra pa naviše, a da ne pričamo ko je tu maznuo najviše novca i ko je jedini mogao da ima monopol za uvoz takvih kasa.
Ovde, doduše, nije tako skupa stvar, ali vi kakvi ste možda ćete da kažete da i poštansko sanduče košta 350 evra, pa ćete onda da menjate malo dimenzije, pet santimetara gore, pet santimetara dole, pa da ih dva-tri puta građani nabavljaju. Kada vam to dosadi, onda ćete verovatno boje da menjate i tako u krug, dokle god se ne ispune sve moguće želje i ambicije pojedinaca i vaših sponzora koji idu uz ovu vlast.

Da li još neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Nemanja Šarović.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS amandman na član 42. podneo je narodni poslanik Veroljub Arsić.
Čudno je to kako ova vlada ima potrebu da neke stvari koje nisu uopšte za regulisanje zakonom reguliše zakonom, kako je bilo neophodno da se npr. u članu 2. određuje da će se poštanske usluge obavljati na osnovu međunarodnih konvencija i ugovora, sporazuma i drugih međunarodnih akata, iako je svakome ko je prošao barem pored pravnog fakulteta jasno da se ova materija reguliše nekim drugim zakonima i da ovim odredbama svakako nije mesto u ovom zakonu, niti one imaju bilo kakvo dejstvo.
Jer ukoliko se to na drugi način, višim pravnim aktima, reguliše ove odredbe ostaće bez ikakvog uticaja, dok sa druge strane pokazali ste veliko interesovanje da se neke stvari, koje bi trebalo eventualno da budu naknadno regulisane pravilnicima, a čuli smo od nekih govornika iz vladajuće koalicije kako Slovenci, bože moj, imaju 24 pravilnika, kao što su dimenzije sandučića, stavite čak i u zakon.
Član 42. upravo i reguliše ko je dužan da održava sandučiće, ko je dužan da ih postavi, kakvi treba da budu i postavlja se pitanje šta će i koja će sankcija biti za one koji ne obezbede da njihovi sandučići budu te veličine, boje i svih karakteristika kakvih po vašem mišljenju treba da budu. Da li za njih neće važiti ona načela koja ste regulisali u članu 4, da li ćete za njih obezbediti poštanske usluge ili ne.
Znajući kako ste se ranije ponašali, sve nas ovo suviše podseća na neke druge situacije u kojima ste otkrivali zlatne koke, odnosno otkrivali način da dođete do novca velike većine građana, a to su milioni poštanskih sandučića. Ukoliko od svakoga otmete po 2, 3, 5 ili 10 evra, to su zaista izuzetno velike sredstva. Da li ćemo imati ponovo situaciju koju smo imali kada ste uveli obavezu fiskalnih kasa, da li će nam se ponoviti situacija kada je Mlađan Dinkić prodavao kioske za menjačnice, koji su morali svi da budu jednoobrazni.
Imamo nekoliko grobalja tih kioska sada u Beogradu, a u međuvremenu se situacija promenila. Tada su menjačnice samo na taj način mogle da budu otvarane. Skupo ste naplaćivali te kioske, a već samo nekoliko meseci kasnije građani su bili prinuđeni da te menjačnice zatvaraju, a da kioske bacaju na đubrište. Da li će nam se i sa ovim poštanskim sandučićima ponoviti situacija, da li će opet neki novi Čume, Peconi ili bilo ko sličan biti ovlašćeni proizvođač poštanskih sandučića, od kojih će na nameštenim tenderima, naravno, posle morati svi i celokupna Srbija da kupuje.
Šta će se dešavati ne znam, ali mislim da ovo nije nešto što je potrebno i što treba da se reguliše zakonom, već da je ove detalje i finese mnogo bolje regulisati naknadno pravilnicima. Hvala.